Sveti Georgije ubiva azdahu

[Lady S]

Na lokaciji filmskog objekta "Selo" u Deliblatskoj peščari nedavno je počelo snimanje najambicioznijeg filmskog projekta srpske kinematografije poslednjih decenija � "Sveti Georgije ubiva aždahu", prema scenariju Dušana Kovačevića, a u režiji Srđana Dragojevića.
Film su, kao veliki nacionalni projekat, podržale Vlada Srbije i Vlada Republike Srpske, kao i dva ministarstva kulture, a nedavno je dobio podršku Evropskog fonda za kinematografiju Euroimaž i status projekta od evropskog značaja. Reč je o srpsko-bosansko-bugarskoj koprodukciji. Posle snimanja u Srbiji, filmska ekipa se seli na lokacije u Republici Srpskoj i Bugarskoj.
Producenti filma su Lazar Ristovski, Srđan Dragojević, Biljana Prvanović i Milko Josifov. Direktor fotografije je Dušan Joksimović, scenograf Miljen - Kreka Kljaković, montažer Petar Marković. Za kostime je zadužena Marina Medenica, a autor muzike je Aleksandar - Saša Habić.
Godina: 1914. Mesto: selo u Srbiji na obali reke Save, prirodne granice s moćnim Austrougarskim carstvom. Stanovništvo u selu podeljeno je između dve radikalno suprotstavljene struje � na jednoj strani su telesno sposobni seljani, potencijalni vojni regruti, a na drugoj invalidi, veterani iz prethodna dva balkanska rata. Između te dve grupe vlada veliki animozitet.
Ubrzo počinje Prvi svetski rat i zdravi deo populacije je mobilisan. Invalidi koji su ostali u selu pokušavaju da iskoriste žene i sestre vojnika. Te vesti dopiru do srpskih vojnika u rovovima nekoliko dana pre očekivanog neprijateljskog napada. Da bi sprečila pobunu, srpska komanda odlučuje da pošalje invalide na front i tako reši "neprijatnost". Ovi neobični događaji, zasnovani na istinitoj priči, pozadina su za nesrećni ljubavni trougao između mladog ratnog invalida, lokalnog policajca i njegove žene, koji se okončava kao u staroj grčkoj tragediji.
Lik Đorđa tumači Lazar Ristovski, a u ostalim ulogama su Nataša Janjić (Katarina), Milutin Milošević (Gavrilo Vuković), Bora Todorović (deda Aleksa), Nebojša Glogovac (kapetan Tasić), Zoran Cvijanović (Mile Vuković), Boris Milivojević (Rajko Pevac), Milena Dravić (tetka), Dragan Nikolić (sveštenik), Milena Predić (Jelena), Srđan Timarov (Mikan) i mnogi drugi.
Istoimena predstava po tekstu Dušana Kovačevića je s velikim uspehom izvođena na pozornicama Ateljea 212 i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.
Premijera filma očekuje se u maju naredne godine.

[mrvacha]

Nadam se da ce ovo biti odlican film.
U Republici Srpskoj je zavrseno snimanje scena Cerske bitke, a cijela ekipa je otputovala u Bugarsku na nastavak snimanja.
Scena atentata na Franca Ferdinanda je tebala biti snimljena u Banjaluci ispred Banskog dvora, medjutim, ekipa je odustala od te ideje.
Po provjerenim informacijama, Sarajevski atentat ce biti snimljen 18. novembra u Beogradu, u Zagrebackoj ulici.
Ovo je prvi koprodukcijski film Srbije i Srpske u koji je ulozeno pet miliona evra, a ekipa se nada da ce svoju premijeru dozivjeti na najprestiznijem filmskom festivalu u Kanu.
Pa sretno im bilo!

[mrvacha]

Evo malo slikica sa do sada snimljenih scena!

[mrvacha]

Evo jos!

[mrvacha]

[mrvacha]

Nikada više ovde


FILMSKA verzija kultne drame Dušana Kovačevića "Sveti Georgije ubiva aždahu", u režiji Srđana Dragojevića, kako su objavili producenti filma, 4. decembra imaće poslednju klapu. Projekat iza koga su finansijski stale dve vlade - Srbije i Republike Srpske, sa finansijskim budžetom većim od četiri i po miliona evra, što je nezapamćeno za naše uslove (podršku su dale i produkcijske kuće "Zilion", "Delirijum", "Jodi" i "Maslačak film"), u startu je izdvojen u javnosti kao najskuplji i najozbiljniji u istoriji srpske kinematografije.
Film je okupio najveća imena domaćeg glumišta, a za scenografiju je bio angažovan Miljen - Kreka Kljaković, scenograf sa svetskim priznanjima (dobitnik "Cezara" i "Feliksa", koji je potpisao čuvena ostvarenja Spilberga, Žana - Pjera Ženea, Džonija Depa... i danas je jedan od najzaposlenijih scenografa od Evrope do Holivuda). On je za ovaj film podigao selo u Deliblatskoj peščari sa 25 objekata koji oslikavaju vreme s početka Prvog svetskog rata (kućama, crkvom, kafanom, enterijerima i eksterijerima), a oni koji su imali priliku da vide dekor ratišta u Bosni (dopremljeno je 50.000 kubika zemlje da bi se napravila konfiguracija za snimanje ratnih scena), kažu da ni scenografija scena "Spasavanja redova Rajana", u Spilbergovom filmu, nije urađena tako dobro. Poslednje što je uradio za ovaj film, bio je odabir lokacije za snimanje u Bugarskoj, a onda se, kako "Novosti" saznaju, povukao iz projekta. Ovaj gest utoliko je "neverovatniji" što se Kljaković, posle gotovo dve decenije ovim filmom vratio u domaću kinematografiju.
- Pre svega, privukao me je odličan tekst Dušana Kovačevića, zatim solidan budžet sa kojim je moguće bilo napraviti pomak i iskočiti iz okvira amatersko-neprofesionalne produkcije sa kojom se na ovim prostorima susrećemo već dugi niz godina, ali nažalost, u tome sam se prevario - kaže Kljaković.
* U kom smislu - zbog čega ste se, zapravo, povukli iz projekta, pred samu poslednju klapu, i posle svih komplimenata koje ste dobili u javnosti za odličnu scenografiju?
- Projekat sam napustio na samom kraju, kada je scenografska koncepcija u potpunosti bila zaokružena i izvedena, takoreći, do kraja, a likovna strana ovog projekta imala male šanse da bude ugrožena. Razlozi mog napuštanja su nekorektan i neprofesionalan odnos produkcije prema mom agentu, tačnije, prema agenciji koja me zastupa i za koju sam vezan već 15 godina. Dugovanja, bežanja od obeveza i neisplaćen honorar, bili su osnovni razlozi zbog čega je moja agencija raskinula saradnju sa ovim filmom i stopirala moj dalji angažman. Nažalost, amaterizam i neprofesionalnost uvukli su se i u ovaj film. Ovaj projekat su vodili i još uvek vode pojedinci bez većeg iskustva i znanja, a rezultat svega toga su prazna kasa, neisplaćeni honorari i velika dugovanja. Jedan komplikovan i skup film kao što je ovaj ne može se organizacijski postaviti u iste okvire kao običan, jeftini domaći film. U arhitekturi se zna da temelji različitih objekata ne mogu biti isti, oni se menjaju od projekta do projekta, pa se i ovde moralo voditi računa da šema kojom se radi jeftin domaći film ne može biti primenljiva na komplikovan i skup projekat kao što je ovaj. Neko je, međutim, bio ubeđen da posle iskustva u izgradnji jednog kokošinjca u svom dvorištu može napraviti i Ajfelovu kulu, ali to je tema za neku drugu priču.
* Ko je vaš agent?
- Mene zastupa agencija "Sandra Marš" iz Los Anđelesa, kuća koja zastupa najveće filmske scenografe na svetu, oskarovce kao što su Dante Fereti, Eugenio Zaneti i drugi... To je isuviše velika i ozbiljna agencija da se sa njom može neko poigravati. Izgleda da to produkcija ovog filma nije dovoljno ozbiljno shvatila. Moj problem je što mi se sve ovo desilo u sredini iz koje sam potekao, što sam kod agenta insistirao na ovom projektu, što sam zbog toga odbio neke druge ozbiljnije poslove, što sam se ugovorom odrekao svih svojih autorskih prava u korist ovog filma, honorara i autorstva TV-serijala, pristao na najminimalniji honorar i uspeo da ubedim agenciju da na sve to pristane i potpiše ugovor u nadi da će produkcija "Svetog Georija..." ispoštovati minimum svojih obaveza. Producent ovog filma uspeo je da izbegavanjem i tih minimalnih obaveza moje angažovanje pred sam kraj filma dovede u pitanje. To je već stvar kulture, neprofesionalnog odnosa i amaterizma o kojem sam već govorio.
* Koliko je, zapravo, koštala scenografija koju ste napravili, pošto se kalkuliše sa nekim vrlo visokim ciframa kao što je dva miliona evra?
- Ne bih voleo da scenografija ovoga projekta posluži kao pokriće za velike troškove na ovom filmu. Ona ne košta puno u odnosu na režijske i scenarističke zahteve koji su pred nju postavljeni. U pitanju je epoha, a samim tim bio je zahtevan i dekor. S obzirom na veličinu i kvalitet koji je izveden, kod laika izaziva uverenje da su to bila skupa scenografska rešenja. Suma od dva miliona evra o kojoj se priča, iskreno rečeno, prevelika je i za mnogo veće i raskošnije dekore koje sam radio na raznim mestima po svetu. Međutim, to me nimalo ne čudi, jer smo mi sredina koja je sklona mistifikaciji i preterivanju. Istina je da je za potrebe ovog filma izgrađen veliki dekor i da je to bilo i jedino pravo rešenje kako bi film dobio svoju likovnu vrednost i celinu, a produkcijsko-organizacioni problemi smanjeni na najmanju moguću meru. Po mom preciznom obračunu koji sam izveo, svi troškovi scenografije na ovom filmu ne prelaze jednu trećinu cifre o kojoj se priča.
* Da li ste razočarani zbog ovoga što se dogodilo?
- Veoma, rekao sam - sada i više nikada.... Ne bih više voleo da dolazim u ovakve i slične neprofesionalne odnose. Bolje je sve posmatrati sa strane i biti van svega što se dešava. Ako je ovo bio moj pokušaj da se jednom značajnom filmskom projektu pomogne, onda neka i ostane samo kao pokušaj, jer je moj entuzijazam na ovim prostorima i sa ovim filmom defintivno iscrpljen.
* Da li vam se ovako nešto nekada dogodilo u inostranstvu?
- Ne, nikada, a verovatno i neće.

Pisu "Vecernje novosti"