Fjodor Mihailovič Dostojevski (Фёдор Миха́йлович Достое́вский) - Strana 3
Strana 3 od 3 PrvaPrva 123
Prikaz rezultata 31 do 38 od ukupno 38
  1. #31

    Odgovor: Fjodor Mihailovič Dostojevski (Фёдор Миха́йлович Достое́вский)

    Neće biti baš...da su samo istoriJski događaji...

    Nadam se da si čitO...Otac Sergej...ili Vaskresenije (ne znam kako je prevedena na Srpski).
    Budi pametan i pravi se lud

  2. #32

    Odgovor: Fjodor Mihailovič Dostojevski (Фёдор Миха́йлович Достое́вский)

    Prevodii se kao Vaskrsenje, čitao sam, nego sam ga smetnuo suma, ali sam se nadovezao na onaj deo oko itorijske tematike, nema veze sa Dostojevskim.
    Najgora je uš što iz opanka iziđe.

  3. #33

    Odgovor: Fjodor Mihailovič Dostojevski (Фёдор Миха́йлович Достое́вский)

    'Teo sam da napišem Markes i Sabato, ali me "Anđeli" povukli na drugove Markesa i Borhesa,
    Najgora je uš što iz opanka iziđe.

  4. #34

    Odgovor: Fjodor Mihailovič Dostojevski (Фёдор Миха́йлович Достое́вский)

    Citat Bazilej kaže: Pogledaj poruku
    (...)

    Ne može se reći da je bez opravdanja elitiran, jer je ostavio dubok trag na današnje društvo, samim tim što je čika Sigmundu postavio temelje njegove nauke.
    Znas kako, obozavala ja licno ili prezirala tog gsn. Dostojevskog, to njega ne tangira u opste – niti mogu njegov mit uvecati, niti umanjiti. Preko toga se u ostalom valjda definise “klasika” i svi ti njeni velikani. Dakle, ako smo se slozili oko pojma “elita/elitaran” , nema potrebe da se raspravljamo o doticnoj opravdanosti.

    To da li je bas on postavio temelje cika Freud-u i njegovim delima - ne znam, al’ znam da ima masa literarnih velikana – Kafka, Nietzsche, Sartre, Hemingway itd. - koji su nekada negde izjavili da je Dostojevski imao znacajan uticaj na njih. Pa sta?
    Da li su ili da li bi oni bili manji ili veci da njega nije bilo? Da li ih ne bi bilo uopste? Hmmm...
    Ja stvarno ne znam odgovore na ta pitanja...
    A interpretacija licnih mogu koliko hoces, ali ne vidim neki smisao u njima...

    U sustini, na celoj ovoj temi zaintrigirala me je Isahara zato sto je nasuprot svim ostalima koji su u njegovo ime pisali hvalospeve rekla tacno ono sto i ja o njemu mislim. Sumoran je i ostajem pri tome.
    To nekome moze da svidja ili ne svidja – kad je rec o licnom ukusu, vec odavno sam prestala da se pravdam za doticni.

    A sto se tice Tolstoja i njihove slicnosti versus razlicitosti, mrzi me sad stvarno da googlam tamo neke primere (a ima eseja i eseja, to znam, i to ne od nekog amatera like me, nego od priznatih literernih velicina) al’ kladim se u prvu jutarnju (koja ce za par sati) da su Tolstoj i Dostojevski, ako nista drugo , kad-kad kafu pili zajedno.

    Laku noc forumasi.
    Never confuse movement with action.

  5. #35

    Odgovor: Fjodor Mihailovič Dostojevski (Фёдор Миха́йлович Достое́вский)

    @triViALna

    Zbog čega spominješ mit? Budi preciznija u vezi "definisanja "klasike". Ti ne znaš za Frojda ali znaš za Kafku, Ničea, Sartra (?!), Hemingveja... Kako si sigurna da je to baš tako a za Frojda ne znaš? Da ne idem dalje, daješ prilično površan komentar. Pitaš se šta bi bilo da je bilo?

    A interpretacija licnih mogu koliko hoces, ali ne vidim neki smisao u njima...
    U čemu ne vidiš smisao?

    Sumoran je i ostajem pri tome.
    Ovde si se trebala zadržati. Isahara je bila vrlo kratka i koncizna za razliku od tebe.

    To nekome moze da svidja ili ne svidja – kad je rec o licnom ukusu, vec odavno sam prestala da se pravdam za doticni.
    Ispravno.

    A sto se tice Tolstoja i njihove slicnosti versus razlicitosti, mrzi me sad stvarno da googlam tamo neke primere (a ima eseja i eseja, to znam, i to ne od nekog amatera like me, nego od priznatih literernih velicina) al’ kladim se u prvu jutarnju (koja ce za par sati) da su Tolstoj i Dostojevski, ako nista drugo , kad-kad kafu pili zajedno.
    O svakoj knjizi, svaki čitalac ima pravo da polemiše, iznese svoje utiske jer knjiga je pisana baš za njega. Uzgred, ne sećam se ni jedne "literarne veličine" koja je dala negativnu kritiku o Dostojevskom.

    A evo šta piše Branko Rakočević:

    Dan kada je preminuo Fjodor Mihajlovič Dostojevski

    Nismo ljudski uspeli ni da ispratimo Tolstoja na njegov poslednji put u Astahovo i da propratimo stogodišnjicu njegovog bekstva od kuće i smrti koju je ceo svet obeležio u novembru prošle godine, a evo stiže i novi datum i novi povod da se još jednom zamislimo o sudbini ova dva svetska književna genija koji su svojim delima toliko zadužili čovečanstvo - Na današnji dan, 9.februara 1881 g. po novom kalendaru umro je Fjodor Mihajlovič Dostojevski.

    Zašto se dva genija nikad nisu srela?

    Često se čak i obrazovani i načitani ljudi sa čuđenjem pitaju : kako je bilo moguće da se Dostojevski i Tolstoj nikad nisu upoznali ni sreli? Kako to ? Zbog čega ? Zar oni nisu živeli u istom vremenu, u istoj zemlji ,istina u različitim krajevima : Tolstoj kod Tule, a Dostojevski u Peterburgu i u inostranstvu, pripadali istom pokoljenju?

    Ali Tolstoj je dolazio u Peterburg poslovno, a u Jasnu Poljanu k njemu su dolazili pisci nižeg ranga i on ih je sve vrlo rado primao i ugošćavao u svom grofovskom domu na svom imanju. Zar samom Nikolaju Strahovu nije palo na pamet da ugovori sastanak ova dva genijalna pisca, Petra i Pavla ruske proze? I zar oni sami nikad nisu pomislili da bi trebalo da se sretnu i porazgovaraju, a imali su, Bogu hvala i o čemu? Tim pre što su oba uzajmno pratila književno stvaralaštvo, i međusobno se uvažavala. Moženo samo zamisliti kakav bi to bio susret!

    Nije im se dalo da se upozanuju

    Ali, nažalost, Tostoju i Dostojevskom se nije dalo da se upoznaju, premda im se ta mogućnost pružila dva puta... Prvi put se takva prilika ukazala 10. marta 1878. kad je Tolstoj boravio u Peterburgu radi neke kupovine zemlje od barona Bistroma. Tom prilikom je prorok iz Jasne Poljane bio na javnom predavanju 24. godišnjeg filosofa koji je ulazio u modu, magistra Peterburškog univerziteta Vladimira Solovjeva, budućeg "oca" ruskog simbolizma.

    Na tom predavanju su bili takođe Dostojevski i Strahov koji je bio blizak prijatelj sa obojicom genija, pa su postojale sve povoljne okolnosti da dođe do susreta na "najvišem književnom nivou", tim pre što su obojica odavno izražavala želju da se već jednom sretnu i upoznaju.

    Ali je Strahov zatajio sa inicijativom, pa tako do književnog susreta "na vrhu" tom prilikom nije došlo. U svojim uspomenama udovica Fjodora Mihajloviča, Ana Grigorijevna, to objašnjava činjenicom da je Tolstoj zahtevao od Strahova da ga ni s kim ovog puta ne upoznaje, što je sasvim moguće i u skladu je sa tadašnjim raspoloženjem Lava Nikolajeviča u njemu omrznutom gradu Peterburgu u kome se osećao kao tuđinac.

    Reagovanje Dostojevskog na tzv. "duhovni preokret" Tolstoja

    Interesantna je bila reakcija autora "Braće Karamazova" na takozvani "duhovni preokret" pisca "Ane Karenjine". Ovu reakciju čini još zanimljivijom što ona tačno odražava mišljenje književnih krugova uopšte o onom što se sa Tolstojem dešavalo 80-godina.

    U maju 1880. održana je svečanost povodom otkrivanja spomenika Puškinu na kojoj je Dostojevski pročitao svoj poznati govor o rodonačelniku ruske književnosti, a u publici okupljenoj oko spomenika, pisca Tolstoja nije bilo. Tada se proneo glas da je Tolstoj u Jasnoj Poljani skrenuo pameću.

    Dostojevski je 27.maja 1880. pisao ženi : "Danas mi je Grigorovič rekao da se Turgenjev vrativši se od Lava Tolstoja razboleo, a da je Tolstoj skoro skrenuo, ili možda potpuno poludeo". Na osnovu toga se može pretpostaviti da je glas o Tolstojevom "ludilu" po Moskvi proneo baš Turgenjev.

    Pre toga je autor "Lovčevih zapisa" posetio Tolstoja u Jasnoj Poljani i tom prilikom su se pomirili i Tolstoj ga je upoznao sa svojim novim pogledima. Kako su lako poverovali u glasine o Tostojevom "skretanju" njegova braća po peru, može se saznati iz novog pisma Dostojevskog ženi koje joj je uputio već sledećeg dana (28. maja) : "I Katkov je potvrdio da je čuo kako je Lav Tolstoj sasvim skrenuo. Jurjev (Sergej Andrejevič Jurjev–pisac i prevodilac, predsednik Društva ruske književnosti, Tolstojev poznanik, prim, B.R.) me je nagovarao da otputujem u Jasnu Poljanu u posetu Tolstoju : do tamo i nazad ima svega dva dana i dve noći. Ali, ja neću ići, premda bi bilo vrlo interesantno".

    Iz toga se pisma može zaključiti da je Dostojevski, s obzirom na glasine o Tolstojevom "skretanju s uma" procenio da bi ta poseta mogla biti rizična.

    Na taj način još jedna šansa za poznanstvo dva pisaca je bila izgubljena... malte ne zbog obične zlobe svojstvene i književnim stvaraocima.

    Grofica Ana A. Tolstoj, zajednički poznanik oba pisca

    Tolstoj i Dostojevski su imali još jednog zajedničkog poznanika – groficu Anu A.Tolstoj, tetku Lava Nikolajeviča i njegovog duhovnog korespondenta. U zimu 1881., nedugo pre smrti Dostojevskog, ona se s njim prisno zbližila.

    "On vas voli", pisala je ona Tolstoju, "mnogo se raspitivao o vašim pogledima i učenju i na kraju me pitao da li imam slučajno bilo šta, kakav spis o tom učenju koje ga veoma interesuje kako bi se mogao s njim bliže upoznati".

    Alexandrine, kako su je zvali u svetskim krugovima, dala je Dostojevskom da pročita pisma koje joj je Tolstoj pisao u februaru 1880.g., tj. baš u to vreme, kad je on po glasinama koje su kružile u književničkim krugovima bio skrenuo pameću. U svojim "Uspomenama" Alexandrine je pisala : "Još uvek pred sobom vidim Dostojevskog kako se hvata za glavu i očajnim glasom ponavlja – Ne to, ne to! On nije prihvatao ni jednu jedinu misao Lava Nikolajeviča, bez obzira što je pokupio sva pisma koja su ležala na stolu : originale i kopije Lavovih epistola".

    Tolstojeva reakcija na smrt Dostojevskog

    Takva je bila reakcija Dostojevskog na krizu svog velikog savremenika iz Jasne Poljane. Međutim, sasvim je drukčije reagovao Tolstoj na smrt Dostojevskog.

    Na dan 5. februara 1881. (Dostojevski je umro 28. januara po starom kalendaru) Tolstoj je pisao Strahovu kao odgovor na njegovo pismo: "Ja nikad nisam video tog čoveka i nikad nisam imao neposrednih odnosa s njim, ali namah, kad je je on umro, shvatio sam da mi je bio veoma blizak, drag i potreban čovek... I nikada mi nije padalo na pamet da se s njim merim, nikada. Sve što je on radio (radio je bolje,baš ono prvo) bilo je takvo da što god je više uradio, meni je bilo od toga bolje. Umetnost u meni izaziva zavist, um takođe, ali dela srca samo radost. Ja sam ga zato i smatrao svojim prijateljem i drukčije nisam mislio, nego tako da sam ja kriv što se nikad nismo videli. I odjednom za ručkom za kojim sam bio sam, zakasnio sam, čitam-umro je. Kao da sam odjednom izgubio neku potporu. Najpre sam se izgubio i onda mi je postalo jasno kako mi je on bio drag, pa sam plakao, eto i sada još uvek plačem".

    Dva dana pre toga Strahov je pisao Tolstoju: "On se jedini mogao porediti (po uticaju na čitaoce) u nekoliko časopisa. On je postao osobenjak u sred literature, skoro neprijatelj, jer je smelo govorio o onome što je odavno bilo proglašeno za "sablazan i bezumlje".

    Sablazan i bezumlje s tačke gledišta književne sredine

    A šta je to bilo "sablazan i bezumlje" s tačke gledišta književne sredine toga vremena? Propoved hrišćanstva kao poslednje istine, eto šta !

    Na tome je, po mišljenju pisaca pomerio pameću pred smrt Gogolj, to je bila tačka "bezumlja" Dostojevskog i od istog tog je "sišao s uma" Tolstoj.

    I Tolstoj je bez otezanja primio tu štafetu "bezumlja". Slučajno ili ne, ali upravo posle smrti Dostojevskog od malene priče "Od čega ljude žive" napisane 1881.i počinje "pozni Tolstoj" čiji pogledi na život i religiju, na umetnost, su u potpunosti suprotni onim koji su uobičajeni u "normalnom" društvu, a koje je i sam Tolstoj tek sasvim nedavno pre toga prihvatio.

  6. #36

    Odgovor: Fjodor Mihailovič Dostojevski (Фёдор Миха́йлович Достое́вский)

    niti mogu njegov mit uvecati, niti umanjiti.
    Ne postoji mit, čovek je bio intelektualna gromada. Ne razumem zašto nipodaštavaš njegovu vrednost? Zbog subjektivnog osećaja?

    To da li je bas on postavio temelje cika Freud-u i njegovim delima - ne znam, al’ znam da ima masa literarnih velikana – Kafka, Nietzsche, Sartre, Hemingway itd. - koji su nekada negde izjavili da je Dostojevski imao znacajan uticaj na njih. Pa sta?
    Da li su ili da li bi oni bili manji ili veci da njega nije bilo? Da li ih ne bi bilo uopste? Hmmm...
    To bi bilo isto kao kada bi rekla da pronalazak točka nema veze sa postojanjem automobila, da li bi ga bilo uopšte? Hmmm...
    Dok ne izmislimo točak, pa dvokolice, pa zapregu, nemožemo pričati ni o motornom vozilu.
    Eto to je.
    Dovoljno je ako im je bio inspiracija, jer su iz njega crpeli on dšto im je trebalo da bi razvili svoj stil.
    Umetnost, kao i život je je sled, od pamtiveka pa do danas, nadovezje se jedno na drugo i bez onog prethodnog ne može postojati ni ovo sadašnje, barem ne u tom obliku u kome sad postoji.

    A interpretacija licnih mogu koliko hoces, ali ne vidim neki smisao u njima...
    A pretpostavljam da bi trebalo kada pričam o nekom piscu, prvo da pogledam kritike, pa da izložim svoje mišljenje?
    Naravno da je ovde lična interpretacija najbitnija, jer ne raspravljamo sa stanovišta književnih kritičara, već čitalaca.

    U sustini, na celoj ovoj temi zaintrigirala me je Isahara zato sto je nasuprot svim ostalima koji su u njegovo ime pisali hvalospeve rekla tacno ono sto i ja o njemu mislim. Sumoran je i ostajem pri tome.
    Izvinjavam se, što sam nedostojan uključiti se u raspravu s tobom, za druge ne znam, ali garant je i njih stid što su uopšte krenuli da se objašnjavaju.

    o nekome moze da svidja ili ne svidja – kad je rec o licnom ukusu, vec odavno sam prestala da se pravdam za doticni.


    Kada bi da me niko ne kritikuje za moju misao, onda pričam sam sa sobom, a kada nešto napišem javno, mislim da je logično da se mogu suprotstaviti mišljenja moja i nečija druga.
    Izlaganje bilo čijeg stava ne posmatram kao pravdanje, već kao raspravu, zasnovanu na različitim pogledima na tematiku.

    A sto se tice Tolstoja i njihove slicnosti versus razlicitosti, mrzi me sad stvarno da googlam tamo neke primere
    Ni ja nisam guglao, naveo sam ono što je moje mišljenje na osnovu pročitanog, nadam se da je to s tvoje strae prihvatljiv način komunikacije?

    Milije mi je nečije mišljenje, pa makar bilo i potpuno pogrešno, nego posmatranje sveta iz vizure izrecitovanog i napamet naučenog, jer to onda znači da mišljenja nema.
    Najgora je uš što iz opanka iziđe.

  7. #37

    Odgovor: Fjodor Mihailovič Dostojevski (Фёдор Миха́йлович Достое́вский)

    Citat GlorijaDruga kaže: Pogledaj poruku

    (...)

    O svakoj knjizi, svaki čitalac ima pravo da polemiše, iznese svoje utiske jer knjiga je pisana baš za njega. (...)
    Upravo to sam i uradila.
    Rekla sam da su mi dela (bar ona koja sam procitala) gsn. Dostojevskog sumorna.
    Nisam zalazila analiticki u ni jedno njegovo delo, nisam se klatila ni stilske, ni jezicne, a ni filozofsko-intelektualne analize – iz jednog prostog razloga, naime, ne smatram sebe strucnjakom po pitanju konstruktivne knjizevne kritike, a nemam naviku da improvizujem. To nije povrsno, to je samo iskreno.

    Zato sam konstatovala da mi je tezak, naporan i sumoran. Koliko znam, ta izjava ne iskljucuje mogucnost da sam ja ogranicene kognitivne, duhovne & intelektualne percepije, ne iskljucuje mogucnost da je jezik na kom sam ga citala “tvrd”, pa “izopacuje” dojam - mozda bih ga lakse citala na ruskom ili italijanskom, da kojim slucajem vladam tim jezicima -, a sasvim sigurno ne iskljucuje ni mogucnost da mi gsn. Dostojevski jednostavno “ne lezi”, da nacinom na koji redja reci jednostavno nisam ushicena , a ni opcinjena.
    So what?

    Uzgred, ne sećam se ni jedne "literarne veličine" koja je dala negativnu kritiku o Dostojevskom.(…)
    Time hoces da mi naglasis da je Dostojevski samim tim nedodirljiv?
    Pa moram i ja a priori da se prikljucim tom stavu, zar ne?
    Komentarisati – i to komentarisati na nivou licnog utiska! - kao “literarna ne-velicina” mogu samo ako sam ushicena i opcinjena, jer u suprotnom je svaki komentar ravan bogohulju!
    Hmmm...ajd’ vazi, nemojte samo da bijete!


    @Bazilej
    Ne postoji mit, čovek je bio intelektualna gromada. Ne razumem zašto nipodaštavaš njegovu vrednost? Zbog subjektivnog osećaja?
    A zbog cega ili na koji nacin sam ja to nipodastavala njegovu vrednost?
    Time sto sam rekla da je (bio) elitaran? Sto sam rekla da moje misljenje o njemu nema uticaja na njegov mit ? Mit je, dakle, sporna rec. Rec “mit” mi se nekako slikovito uklopila zbog one gore opisane dogmaticnosti.

    Ma ne sporim ja sustinski ni jednom recju njegov status/ rang / poziciju /intelektualni doprinos i opstu priznatost u knjizevnom svetu (ako nekome padne neka negativna konotacija u vezi ovih reci, kakva god da je, nisam je podrazumevala dok sam kucala ). Jer sve i kada bih to htela da osporavam, morala bih pod nuzno da baratam knjizevnim analizama do o poslednju finesu – samo na toj osnovi mogu da pricam o konstruktivnoj kritici. U suprotnom, svaki pokusaj je “plivanje na suvom”.
    ALI,ali
    ono sto mugu i sto onako nadobudno sebi uzimam za pravo je mogucnost ,
    da mi se nesto ne svidi automatski samo zato
    sto svi smatraju da je to nesto po default-u izvanredno lepo.


    DakleM, da rezimiram :
    Dame i gospodo, ne kudim ja Vas sto ste likom i delima gsn. Dostojevskog ushiceni & opcinjeni, ali dozvolite i Vi meni, da mi je sumoran.

    Hvala lepo!

    Poruku je izmenio triViALna, 23.08.2012 u 00:44
    Never confuse movement with action.

  8. #38

    Odgovor: Fjodor Mihailovič Dostojevski (Фёдор Миха́йлович Достое́вский)

    @Trivialna

    Ne znam u kom si to mom postu videla da sam te osudio zbog toga što ti se ne sviđa Dostojevski?

    Ja sam se tebi obratio, jer si napisala da je pisao istroijska dela, i pošao od pretpostavke da ne znaš o čemu pišeš, jer on sa istorijskim delima ima veze koliko i moja pokojna baba.

    Kada napišeš mit, ja ga čitam kao mit, ne znam na osnovu čega bih i zašto ulazio u to koji je razlog što si ti to baš tako napisala.

    A sad, ako imaš nekih nedoumica
    citiraću sebe( to obožavam da radim )
    Milije mi je nečije mišljenje, pa makar bilo i potpuno pogrešno, nego posmatranje sveta iz vizure izrecitovanog i napamet naučenog, jer to onda znači da mišljenja nema.
    Imam utisak da nisi dobro pročitala ono što sam napisao, pa si napisal takav odgovor.

    Dame i gospodo, ne kudim ja Vas sto ste likom i delima gsn. Dostojevskog ushiceni & opcinjeni, ali dozvolite i Vi meni, da mi je sumoran.
    A ko ti brani da ti bude sumoran?
    Pogledaj moje postove malo bolje, nema ničega između redova, sve je onako kako je napisano.
    Najgora je uš što iz opanka iziđe.

Strana 3 od 3 PrvaPrva 123

Slične teme

  1. Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 03.08.2012, 09:56
  2. Odgovora: 24
    Poslednja poruka: 01.04.2010, 18:34
  3. Odgovora: 10
    Poslednja poruka: 23.07.2009, 19:19
  4. Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 14.05.2009, 12:03
  5. Трговци: ко све пљачка народ
    Autor yossarian u forumu Društvo oko nas
    Odgovora: 17
    Poslednja poruka: 26.12.2007, 20:48

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •