Fjodor Mihailovič Dostojevski (Фёдор Миха́йлович Достое́вский)
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1 do 15 od ukupno 38
  1. #1

    Fjodor Mihailovič Dostojevski (Фёдор Миха́йлович Достое́вский)

    Ja sam ubedjena da je Dostojevski roman BRACA KARAMAZOVI ostavio nedovrsen i sve nas u dilemi ko je pravi ubica. Sta ti mislis?

  2. #2

    Odgovor: Braća Karamazovi

    Da roman nije dovršen, to jedna od verzija. Tj. ovo što imamo je, kao, samo prvi deo jednog većeg romana. Mada, meni je nekako ipak prilično "zaokružen", tako da nemam taj utisak kao da je nedovršen.

    Ali ne znam odakle ti dilema oko toga ko je ubica, kada je jasno da je to Smerdjakov.
    If I had one wish, I would ask for a big enough ass for the whole world to kiss...


  3. #3

    Fjodor Mihailovic Dostojevski

    Фјодор Михајлович Достојевски

    Фјодор Михајлович Достојевски (рус. Фёдор Миха́йлович Достое́вский) рођен је у Москви 11. новембра (30. октобра по старом календару) 1821. године. умро 9. фебруара (28. јануара по старом календару), 1881. године у Санкт Петербургу.

    Завршио је војну школу. У двадесетосмој години због учешћа у револуционарној организацији бива осуђен на смрт. Након помиловања провео је четири године на присилном раду у Сибиру.

    Он је један од најутицајнијих писаца руске књижевности. Према ширини и значају утицаја, посебно у модернизму светски је писац у рангу Шекспира и Сервантеса. Реализам Достојевског представља својеврсни прелаз према модернизму јер његово стварање управо у епохи модернизма постаје неком врстом узора начина писања. Са аспекта књижевне технике његови су романи још увек блиски реализму због обухвата цјелине, начина карактеризације и доминирајуће нарације, док драматични дијалози, филозофске расправе и полифонија чине од њега претечу модернизма. По многима је и претеча егзистенцијализма.

    Биографија

    Фјодор је био други од седморо деце Микхаила и Марије Достојевски. Убрзо пошто је мајка умрла од туберколозе 1837 године, он и брат Микхаил су били послани у Војну академију у Ст. Петесбургу. Године 1839 умире му и отац, пензионисани војни хирург и насилни алкохоличар, који је служио као доктор у болници Марински за сиромашне у Москви. Претпоставља се да је Микхаил убијен од стране својих кметова, за које је познато да су у више наврата били огорчени Микхаиловим понашањем у пијаном стању. Претпоставња се да су га убили тако што су га везали и сипали му вотку у уста док се није удавио. По другој причи, Микхаил је умро природном смрћу, а насилно објашњење његове смрти је сковао суседни земљопоседник да би лакше купио његов посед.

    Фјодору није превише добро ишло у Војној академији у Ст. Петесбургу, пошто је био лош из математике коју је презирао. Уместо тога се посветио књижевности. Тада је високо ценио Оноре де Балзака, и 1843 је чак превео једно од његових највећих дела Евгенија Гранде на руски. Достојевски је почео да пише своју дела отприлике у ово време, и 1846 појавио се његов први роман у форми епистоларне прозе Бедни људи, који је добио одличне критике, а један критичар (Висарион Белински) је направио чувену изјаву: Рођен је нови Гогољ!.


    Достојевски је ухапшен и затворен 23 априла 1849 под оптужбом да је учествовао у револуционарним активностима против Цар Николај I. 16 новембра исте године је осуђен на смрт због делања против власти у склопу интелектуалног круга, тзв Петрашевски круга. После лажног стрељања гду су му везане очи и када је остављен на хладном времену да чека на хитац од стране одреда за стрељање, Достојевски је помилован на присилни рад у Каторга радном кампу у Омску у Сибиру. Током овог периода повећао се број епилептичних напада за које је имао генетску предиспозицију. Године 1854 је пуштен из затвора да би служио у Сибирском регименту. Достојевски је провео следећих пет година као поручник у седмом батаљону која је била стационирана у тврђави у Семипалатинску у Казахстану.

    Овај период се сматра за прекретницу у његовом животу. Достојевски је напустио раније политичке ставове и вратио се традиционалним руским вредностима. Постао је хришћанин и велики противник филозофије нихилизма. У то време је упознао и Марију Дмитриевну Исеаву, удовицу пријатеља из Сибира, коју је потом оженио.

    Године 1860 се враћа у Ст. Петесбург, где започиње неколико неуспешних књижевних часописа са својим братом Микхаилом. Достојевски бива изузено потресен смрћу његове жене 1864, и одмах затим смрћу његовог брата. Био је у лошој финансијској ситуацију, а морао је да издржава и удовицу и децу његовог брата. У то време је потпнуо утенуо у депресију, често губећи коцкајући се и задужујући се.

    Достојевски је имао проблем са коцкањем. Тако је и једно од његових најпознатијих дела Злочин и казна написано у рекордно кратком року и брзо објављено да би успео да исплати коцкарске дугове, а пошто их је отплатио поново је остао готово без пара. У исто време је написао и књигу Коцкар да би задовољио уговор са својим издавачем.

    Достојевски је у ово време путовао у западну Европу. Тамо је прво покушао да обнови љубавну везу са Аолинариом Сусловом, доста млађом студенткињом, али је она одбила да се уда за њега. Још једном му је сломљено срце, али је ускоро упознао Ану Григоревну, двадесетогодишњу девојку која је радила као стенограф, коју је оженио 1867. У овом периоду је написао своја највећа дела. Од 1873 до 1881 издаје овај пут успешан месечни књижевни часопис са кратким причама, карикатурама и чланцима о актуеулним дешавањима - Пишчев дневник. Часопис је доживео огроман успех.

    Достојевски је 1877 одао почасни говор на сахрани песника Некрасова, који је тада побудио многе контраверзе, а године 1880 дао је познати Пушкинов говор на отварању споменика Пушкину у Москви.

    Пред крај живота је живео у граду Стараја Руса у Новгородској области недалеко од Ст Петесбурга. Умро је 9. фебруара (28. јануара по старом календару), 1881 од проблема са плућима који су били изазваним његовим епилептичним напанима. Сахрањен је на гробљу Тикхвин при манастиру Александар Невски у Ст. Петесбургу у Русији. Процењује се да је 40.000 људи присуствовало његовој сахрани. На његовом надгробом споменику пише: Заиста, заиста вам кажем, ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, много рода роди." (Јеванђеље по Јовану XII,24), што је и епиграф његовог последњег романа Браћа Карамазови.

    (wikipedia)
    "Ability is what you're capable of doing. Motivation determines what you do. Attitude determines how well you do it." Lou Holts

  4. #4

    Odgovor: Fjodor Mihailovic Dostojevski

    Стваралаштво

    Најпознатија дела су му Злочин и казна и Браћа Карамазови. У Злочину и казни главни лик, сиромашни студент, искушава себе понет идејама о "великим људима" и социјалној правди. Живећи у највећој беди изграђује поглед на свет који се заснива на идеји да је друштво суштински неправедно, јер омогућава бескорисним и исквареним људима да уживају у богатству док истински вредни људи пропадају у сиромаштву без могућности да развију и остваре своје способности. Правосуђе осуђује ситне злочине, а историја слави људе попут Наполеона који су одговорни за смрт хиљаде људи. Одлучује да искуша себе и да почини злочин који ће му омогућити новац за школовање и човјека достојни живот. Међутим, под теретом савjести на крају се предаје полицији. Браћа Карамазови је последња књига Достојевског. То је роман сложене структуре у чијем је средишту судбина породице Карамазових. Осим тога познати су му и романи Коцкар и Идиот.

    Смрт


    Преминуо је 9. фебруара по новом или 28. јануара по старом календару, 1881. године у Санкт Петербургу. После два дана, његово тело је испратила на гробље безбројна гомила народа. Фјодор Михајлович је изразио жељу да буде сахрањен поред Њекрасова, али је био сахрањен у близини надгробног споменика свог дуго омиљеног песника - Жуковског.

    Романи


    Бедни људи, 1846 - роман у писмима

    Двојник, 1846 - психолошка студија на тему раздвојене личности

    Беле ноћи, 1848 - сентиментални роман

    Неточка Незванова, 1849 - недовршено дјело, прекинуто хапшењем и одласком у Сибир

    Село Степаничково, 1859 - написано у Сибиру, комични роман с темом о провинцијској властели

    Понижени и увријеђени, 1861 - роман-фељтон

    Записи из мртвог дома, 1861

    Злочин и казна, 1866 - прелазни облик према модерном роману, Раскољников

    Коцкар, 1866

    Идиот, 1868 - низ етичко-моралних питања и расправља о руском друштву онога времена, кнез Мишкин

    Зли дуси, 1871-1872 - "антинихилистички роман"

    Младић, 1875 - писан у првом лицу, сматран најмање цјеловитим његовим дјелом

    Браћа Карамазови, 1879-1880



    Новеле

    Записи из подземља, 1864 - "интимна филозофска исповијед човјека из подземља"

    Кротка, 1876 - објављена унутар пишчева дневника, "једна од најпотреснијих новела очаја" у свјетској књижевности

    (wikipedia)
    "Ability is what you're capable of doing. Motivation determines what you do. Attitude determines how well you do it." Lou Holts

  5. #5

    Odgovor: Fjodor Mihailovic Dostojevski

    Анегдота

    Кћи Достојевскога чудила се својој мајци што је она двадесетогодишња имала храброст да се уда за човека од четрдесет и седам година. На шта је гђа Достојевски одговорила:

    Твој отац био је у оно време много веселији и млађи по лику од младића свога времена који су према тадањој моди сви носили наочаре и изгледали као професори зоологије.

    (wikipedia)
    "Ability is what you're capable of doing. Motivation determines what you do. Attitude determines how well you do it." Lou Holts

  6. #6

    Odgovor: Fjodor Mihailovic Dostojevski

    Vladika Nikolaj o Dostojevskom:

    Засад само Словен је у стању бити свечовек, јер Словен познаје два света, свет западноевропски и свет словенски; човек са Запада познаје само Запад, он има само једну душу. Словен има две душе: словенску и западноевропску. Душа словенска је отуда пространија, због чега су и идеали словенски пространији. Досадашња словенска историја састојала се у упознавању Запада, у упознавању и извињењу западних идеала, како вели Достојевски. Ми смо познали Запад и опростили му његове уске идеале. И најшири идеали Запада уски су за словенску душу.

    Иван Карамазов говори своме брату Алексију: Ја хоћу да путујем у Европу, Аљоша,... и гле, ја знам да путујем само на гробље, но на најмилије, на најмилије гробље!
    Руски народ је порочан и таман и грешан, то је Достојевски видео боље него ма који други велики Рус но Pуски народ има једну силу, којом живи. Та сила јесте Христос. Хришћанство на Западу постало је једна мрачна сила, која смета животу; Хришћанство у Русији је једна жива сила, којом народ живи. У народном Хришћанству, у Православљу, нема онолико логике колико има љубави, човекољубља, самопожртвовања.
    Но зар логиком свет живи?
    Не, но љубављу пре логике.
    Заволети живот пре него логику то је философија Алексија Карамазова, коју он предаје своме безбожном брату Ивану. Заволети људе пре него логику, то је битно учење православља. Погрешке срца теже су од погрешака ума, мисли Достојевски.

    Савршена је љубав у томе, да неко служи своме ближњем и да живот свој положи за друге.
    Ово ти је мој завет говори старац Зосима Алексију Карамазову тражи срећу у страдању.
    Hаравно не у бесциљном страдању, но у страдању за добро свих људи. Сви смо ми криви за све, зато треба и да страдамо сви за све. Предсмртне речи старца Зосиме гласе: Знајте, мили моји, да је сваки од нас напосе крив за све... сваки за све људе и за сваког човека на земљи.


    То је суштина учења овога несумњиво најнеобичнијег и најгенијалнијег човека, кога је Русија дала свету, не само себи, но целоме свету...
    _________Una16

  7. #7

    Odgovor: Fjodor Mihailovic Dostojevski

    Ljubav sanjalačka čezne za brzim podvigom, koji se brzo zadovolji, i želi da je svi posmatraju. I zaista se ide dotle da neko čak i život žrtvuje, samo da stvar ne traje dugo, nego da se što brže svrši, kao na pozornici, i da svi gledaju i hvale. A ljubav delotvorna - to je posao i istrajnost, a za neke je ona možda čitava nauka.

    Dostojevski, Braća Karamazovi
    "All I got is a red guitar, three chords, and the truth."

  8. #8

    Odgovor: Fjodor Mihailovic Dostojevski

    Otkrivanje spomenika Puškinu. Blagorodno sobranje, mesto gde, između ostalih, i F. M. D. treba da održi, kasnije čuveni govor. Dostojevski i Turgenjev, poznato je bilo, nisu se mirisali... do tada. Dostojevski stoji pored prozora. Nailaze Turgenjev i Grigorovič, čiji je zadatak bio da spreči susret ove dvojice. Grigorovič govori:
    "Pođimo, pođimo, da ti pokažem jednu čuvenu statuu..."
    "Ako je kao ova ovde" reče Turgenjev pogazujući snishodljivo prstom na Dostojevskog, "onda me, molim te, poštedi."
    Dostojevski ćuti, iako je sve čuo.
    Kasnije Dostojevski drži govor koji prisutne oduševljava i skoro baca u trans (da bi ga sutra ti isti oduševljeni, zbog tog istog govora, napadali kao najvećeg zlotvora ruskog, no to nije bitno za ovu priču). U jednom trenutku, govoreći u svom govoru o Puškinovoj Tatjani, Dostojevski kaže:
    "...Pozitivan tip ruske žene ovakve lepote više nikada nije stvoren u ruskoj literaturi". Tu govornik na trenutak zastaje, pogledavši u prisutne za stolom, i dodaje:
    "Osim lika Lize u 'Plemićkom gnezdu' Turgenjeva."
    Turgenjev, u kog su svi prisutni pogledali, prvo je pljesnuo rukama, a zatim zaplakao, ne krijući suze.
    Nakon završetka govora i neopisivog aplauza, Turgenjev prilazi Dostojevskom da bi ga poljubio.
    Posle Dostojevskog trebalo je da govori i Ivan Sergejevič Aksakov, ali on je odustao rekavši:
    "Ja ne mogu da govorim posle govora Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, posle tog genijalnog govora, koji je, mora se reći, istorijski događaj!"
    "All I got is a red guitar, three chords, and the truth."

  9. #9

    Odgovor: Braća Karamazovi

    Misli da je veliki F.M.D.bio u pravu kada je kroz jednog od svojih junaka rekao:'ko još nije poželeo da ubije oca?'.Nije tu u pitanju ko je ubio starog,razvratnog Karamazova.Ideja je mnogo 'šira',inače bi to bio tek detektivski roman u stilu roto-romana.Svi su (sinovi) hteli da ubiju oca,premda što se tiče najmlađeg-Alekseja to nije toliko izraženo jer je predstavljen kao 'dobro',kao 'ravnoteža' Ivanu i Mitji plus Smerdjakovu ,Karamazovom nezakonitom sinu.Nije u pitanju samo stari grešnik,već i ideja 'oca',oca kao predka,oca kao boga,jer u čoveku je sumnja u postojanje očevog autoriteta,u postojanje njegove neograničene moći nad njim,nad potomkom,nad sinom;sumnja u njegovu veličinu i nepogređivost bilo da je reč o razvratnom Karamazovu,ili Bogu Stvoritelju(seti se samo Smerdjakovljevih reči o postanku sveta,tačnije njegovoj 'zdravoj logici' o stvaranju svetla-suštinski opovrgao je Boga...).

  10. #10

    02 Odgovor: Fjodor Mihailovic Dostojevski

    Dostojevski je za mene najbolji psiholoski pisac koji jednostavnim i direktnim recnikom kaze sve ono sto ga i danas cini nezamenljivim . Ne osporavam rad drugih pisaca, ima i danas mnogo kvalitetnih ljudi koji izdaju knjige, ali vrednost Dostojevskog se vidi po vremenu njegovog postojanja i vrednovanja kroz knjige. "Braca Karamazov" je kao i sve njegove knjige veoma interesantna ali ne verujem da bih mogla mnogo sta novo da dodam jer verujem da svi koji citaju ovu temu znaju koliko je ta knjiga velika u smislu kvaliteta. Medjutim, i pored svega toga meni je u secanju mnogo vise ostao roman "Idiot" koji je ujedno i bio tema za moj maturski rad. Ali svakako vredi procitati obe knjige ako vec to nije ucinjeno.
    WhaT wouLd U do iF soMeOne lookEd uP iN YouR fuTurE anD TOld U tHeRe iS nO toMorroW ?

  11. #11

    Odgovor: Fjodor Mihailovic Dostojevski

    Citat Zvrk kaže: Pogledaj poruku
    Dostojevski je za mene najbolji psiholoski pisac koji jednostavnim i direktnim recnikom kaze sve ono sto ga i danas cini nezamenljivim . Ne osporavam rad drugih pisaca, ima i danas mnogo kvalitetnih ljudi koji izdaju knjige, ali vrednost Dostojevskog se vidi po vremenu njegovog postojanja i vrednovanja kroz knjige. "Braca Karamazov" je kao i sve njegove knjige veoma interesantna ali ne verujem da bih mogla mnogo sta novo da dodam jer verujem da svi koji citaju ovu temu znaju koliko je ta knjiga velika u smislu kvaliteta. Medjutim, i pored svega toga meni je u secanju mnogo vise ostao roman "Idiot" koji je ujedno i bio tema za moj maturski rad. Ali svakako vredi procitati obe knjige ako vec to nije ucinjeno.
    Nije za tebe,vec i za najeminentnije strucnjake iz nekoliko oblasti nauke.A da vredi,vredi procitati sve od njega.Meni su "Zapisi iz podzemlja" nesto posebno.
    Ako vam je dobro ... onda nista!

  12. #12

    Odgovor: Fjodor Mihailovic Dostojevski

    dostojevski? mogu da ga citam uvek iznova i da me svaki put odusevi
    Najveca vlast je vladati sobom.

  13. #13

    Odgovor: Fjodor Mihailovic Dostojevski

    Da li je neko čitao "Mladića"? To je sasvim potcenjena njegova knjiga, a itekako je vredi čitati, pogotovu u mladosti. No, i kasnije nije zgoreg.
    "All I got is a red guitar, three chords, and the truth."

  14. #14

    Odgovor: Fjodor Mihailovic Dostojevski

    Dostojevski Je Genije. Sjajne Su Mi Njegove Pripovijetke Krotka I Smijesni Covjek. Ma Dobro Je Sve Sto Je Napisao. Volim Ja I Ponizene I Uvredjene.

  15. #15

    Odgovor: Fjodor Mihailovic Dostojevski

    Citat Bazarov kaže: Pogledaj poruku
    Da li je neko čitao "Mladića"? To je sasvim potcenjena njegova knjiga, a itekako je vredi čitati, pogotovu u mladosti. No, i kasnije nije zgoreg.

    Tog mladića nisam pročitala , ali hoću.
    A šta ti se dopalo? Daj koji redak da nas dodatno motivišeš







    "Njegovo lice se u prvi čas čini kao lice seljaka. Obrazi mu imaju boju ilovače, upali su, puni gotovo prljavih nabora, izrovala ih je patnja brojnih godina pa se izbrazdana i ispucana koža napinje kao da je žedna i da je opaljena; iz nje je vampir dvadesetogodišnje bolesti isisao krv i boju. Desno i lijevo se izdižu, kao dva snažna kamena bloka, slavenske jagodične kosti, a smršena guštara brade neuredno pokriva opora usta i lomne čeljusti. Sve je tamno, zemljano i bez ljepote na tom seljačkom licu, gotovo licu prosjaka. Tamno je, pljosnato i bezbojno, bez sjaja, komadić ruske stepe ispucanog kamena. Oči su mu duboke i upale.

    Jednako kao i njegovo djelo, to lice najprije izaziva osjećaj užasa kojemu se oklijevajući pridružuje bojazan, a zatim strastveno, i u sve većoj začaranosti, divljenje."

    Stefan Zweig

Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 03.08.2012, 09:56
  2. Odgovora: 24
    Poslednja poruka: 01.04.2010, 18:34
  3. Odgovora: 10
    Poslednja poruka: 23.07.2009, 19:19
  4. Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 14.05.2009, 12:03
  5. Трговци: ко све пљачка народ
    Autor yossarian u forumu Društvo oko nas
    Odgovora: 17
    Poslednja poruka: 26.12.2007, 20:48

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •