Knjiga koja vam je "promenila život"

[maski]

veber - istorija i tragichno

.... bila je na stolu kada se dogodilo neshto shto mi je promenilo zzivot

... ima ih dosta koje su mi drage ali nijedna nije krucijalna...sve su uticale na korekciju azimuta ali nisu menjale pravac a ni smer...

... ono shto me je ishchupalo iz korena, okrenulo naglavachke i vozalo kroz uragane nekoliko godina, nashla sam na netu. nikad nije objavljeno i pisao je neko koga sam poznavala.

[Isahara]

Trački konjanik , Milenka Filipovića

prelomila da postanem to što jesam

[morrib]

Život mi je bukvalno promenila KNJIGA, velikim ne da bih vikao, već da bih naglasio pod jednim imenom sve knjige koje sam pročitao, i koje bih mogao da stavim u jedan naslov:knjiga.
A šta mi je omogućila ta knjiga: sagledavanje i saznanje drugih svetova, na ovom svetu, komunikaciju sa sobom i drugima na novi i drugačiji način; takođe produbljeni i prošireni dijalog gde reči postaju život, a život reči koje teku kroz njega. A da nije saznanja tih reči dali bi znao da lepo može biti sto puta lepo ili sto puta različito lepo. Da od tužnog može biti mnogo tužnije ako se ispriča drugim pravim rečima i približi se onom koji čita ili sluša.Knjiga mi je omogućila da svaka priča može imati svoju težinu ili svoju lakoću, samo zavisi od toga kako se napiše, tj.saopšti.
Knjiga je droga od koje nema odvikavanja i lečenja, ljubav koja traje celog života.

[Tami80]

Definitivno, U POTRAZI ZA SRECOM Barbara de Andjelis
Naucila me je kako da ostvarim sto vise stvarnih trenutaka i otkrijem tajnu istinske srece.

[Sokica]

Knjige...ne knjiga...
Kako sam odrastala čitala sam sve više vođena nekim mojim interesovanjima i potrebama, oslanjajući se i na biblioteku (ne onu kućnu).
Prvu tugu u onom najtežem smislu spoznala sam uz ''Đuliće uveoke''.Sećam se da mi je tata govorio da sam mala za takvu poeziju, ali sam ja sa nekih 8 godina znala stihove i polemisala u školi (?!?) sa učiteljicom oko toga kako je živeo Zmaj.
Još krajem osnovne škole počela sam da čitam Dostojevskog kome se i danas rado vraćam... Čitajući Karamazove zapisivala sam rečenice i misli i one su mi bile osnova u mom daljem odrastanju. Lik Aljoše i njegovi izkazi o religiji su ostavili traga...
(Kuckajući ove redove pronašla sam moj stari rokovnik gde sam sve to zapisala i vratio mi se osmeh na lice... )

[shaban]

Bukvar

[euridika]

Teško mi da ih razdvajam i nekoj dajem veću, a nekoj manju vrednost.

Mešini "Derviš i smrt" su me uveli u svet knjiga, filozofije, lepote, tragedije življenja, voljenja i umiranja. Kao srednjoškolac sam je prvi put pročitala, pa sam onda opet, pa onda opet, pa onda opet, podvlačila, prepisivala čitave delove knjige da je nekako celu zapamtim, nisam i nikada neću, ali je volim i nosim u sebi.

Crnjanski "Roman o Londonu" o lepoti i snazi ove knjige ja ne umem da raspravljam, nema sam, samo delove pamtim, kao da sam živela u njima, borba i očuvanje integriteta (šta god to bilo), ljubav, i težina od koje srce puca. Kiša i lepota i iskrenost koje idu uz kišu, tada sve maske padaju i ostajemo to što smo, goli do kostiju...

Branimir Šćepanović "Usta puna zemlje" Ne znam šta da kažem o ovoj knjizi, paradoks življenja i borbe u najsurovijem obliku, ja je svukud sa sobom nosim.

Kišova "Mansarda" jedna od najlepših ljubavnih priča koje sam ja ikada pročitala. Čula sam da je se on odrivcao pred kraj života, govorio kako to nije bio pravi on, žao mi ako je tako bilo.

Filip Pulman - "Njegova mračna tkanja" Trilogija o otkrivanju dobra i zla, svetova i univerzuma, ljubavi, straha, prijateljstva, očima jedne petogodišnje devojčice, koja kroz knjigu odrasta do dvanaestogodišnjakinje, čini mi se. Fenomenalna filozofsko - religijsko - naučna igra života.

[starsica]

pa nije da mi je promenila zivot, samo je stavila pecat
"Sanja" (ili kako sam ja mislila sve do nedavno knjiga zove "Onda" i iskreno, ja je tako i zovem) od Mome Kapora.. prva knjiga koju sam kao dete prvo samo gledala zbog slika (i sad se secam crvenih i plavih balona za koje sam onda mislila da su zvake).. secam se Sanje i Vanje.. i kad sam naucila da citam latinicu, znam da sam govorila da sam ja Sanja a moja simpatija Vanja.. jer je i on imao plave oci kao moja simpatija.. obelezila mi je detinjstvo, kao sto je nekima mozda "Mali princ"..
te knjige sada nema, nekome smo je dali i taj neko je nije vratio..

i da.. ako neko zna gde mogu da je nabavim.. neka mi javi pliz..

[NSdjanka]

Prva knjiga koju sam pročitala... Na žalost, više se ne sećam koja ali mi je otvorila vidike i uvela u jedan predivan svet u koji uvek rado ulazim...

[memento]

Sva naša iskustva ostavljaju, u većoj ili manjoj meri, trag u nama. Tako je i sa knjigama koje pročitamo. Pri tome možda nije uvek najbitnije šta mi mislimo o nekom štivu, već ono što nam ono u stvari podari...

Mislim da nisam još naišao na tu knjigu koja bi mi promenila život, ali sam svakako pročitao niz zanimljivih knjiga, od kojih su mi se neke i vanredno dopale...

Teško mi je da se odlučim za nekog posebnog favorita, jer sam se stareći menjao, pri čemu se u određenom stepenu menjao i moj odnos prema napisanoj reči. Međutim, nepravedno bi bilo a da ne pomenem, recimo, Zločin i kaznu, jedan sjajan roman, koji me je bukvalno oborio svojom genijalnošću i savršenstvom (sigurno ste primetili da su i čak i imena prepuna simbolike karaktera likova koji ih nose). Zatim, Gogolj. Možda i najveći pisac u istoriji. Ko nije pročitao Nevski prospekt ili Šinjel, na ogromnom je gubitku. Akakije Akakijevič (nesrećni službenik iz Šinjela) je toliko snažan arhetip, da sam uveren da ne postoji čovek koji se bar u naznakama ne može prepoznati u njemu. Čičikova iz Mrtvih duša neću ni da pominjem, jer verujem da je poznatiji...
Zatim tu je Rable. Obavezno pročitajte Gargantuu i Pantagruela u maestralnom prevudu Stanislava Vinavera. Visoko cenim Dikensovog Olivera tvista, kao i pesme o moru Džozefa Konrada. Od Šekspira više volim da čitam komedije, posebno mi je blizak Mletački trgovac....

Mešutim, rekao bih i na neki način, knjige mog života su, ipak, Dnevnik o Čarnojeviću, Miloša Crnjanskog i Majstor i Margarita, Mihaila Bulgakova...

[broj310]

Branimir Šćepanović "Usta puna zemlje" Ne znam šta da kažem o ovoj knjizi, paradoks življenja i borbe u najsurovijem obliku, ja je svukud sa sobom nosim.

шћепановић је заиста маестрално испричао причу о оној праисконској потреби човека за смислом, за оним неким уточиштем... оно што је на крају преостало, што се човеку и једино указало беше тај самотни пут- у самоћу, све даље од свега... брутална прича о нашим нестајањима.

...

[Sneza58]

Ne mogu reci da mi je promenila život, ali sjajna je...
Mislim na ovu poslednju o kojoj se pisalo, Branimir Šcepanović, Usta puna zemlje.
Meni sve knjige, od kada sam slikovnice i bajlke gutala, po malo menjaju zivot.

[pera lozac]

Prva koja me je dobro "protresla" je bila "Stepski vuk" od Hesea.

Ipak nasnazniji uticaj je ostavio Dostojevski.

Zlocin i kazna, Idiot pa i Ponizeni i uvredjeni...

[CHichaGlisha]

Ni jedna mi nije "promenila život".
Neke sam natapala suzama, neke mi ostajale k'o kost u grlu, u nekima štošta "prepoznavala", sa nekima zaspivala, sa mnogima se lepo sunčala, neke "zlatnom strunom" povezala ...
a neke su me "izu(va)le iz cipel(ić)a .
Tako "bosa" sam ostala uz "Primalni krik".

Od te knjige počela sam (i sebe) i ljude oko sebe da posmatram nekim "drugim očima".
Da ih (psiho)analiziram, proučavam, "merim" ...
... da zagrebem površinske slojeve boja i lakova, pa pročeprkam malo "dublje".
Od nje, postalo mi je naročito interesantno da tražim i pronalazim objašnjenja i odgovore za raznorazne postupke koji su bili u nekoj, makar i najpovršnijoj vezi i sprezi samnom
- što do tada nisam činila.

U to vreme već sam bila roditelj ...
sećam se, oblivali su me znojevi kao slapovi.. dok sam samoj sebi tražila i najmanju mogućnost neke "greške", neki.. i najmanji, slučajni, nesvesni "pogrešni korak"... postupak, reč, gest.
Odahnula sam na kraju,
ali ... tu paniku i taj strah u tom iščitavanju, nikada neću moći da zaboravim.

Ta mi je knjiga na neki čudan način "otvorila (i do tada širom otvorene) oči".

[egzotic]

'kekec'