Detinjstvo pamtim po... - Strana 11
Strana 11 od 13 PrvaPrva ... 910111213 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 151 do 165 od ukupno 188
  1. #151

    Odgovor: Detinjstvo pamtim po...

    Svakog leta iz malog seoceta kraj Šapca dolazili domaći Cigani(tako su mi govorile moje bake),al kasnije .Za mene su bili Momčilo i Bosa.Sezona kopanja kukuruza,spavali na velikom lepom čardaku.Posle u jesen dolazila i deca stasala za branje kukuruza,ne njihova,već Momčilovog brata.Bosa i Momčilo nisu imali dece a mene i sestru su mnogo voleli.Sećam se kako sam volela sa njima da sedim na sred dvorišta kada Bosa skuva u ogromnoj šerpenji pasulj i sa velikom slašću ga jela.Onako držeći tanjir na krilu,sa svom čeljadi koja je došla sa njima.
    Kada sam odrasla često su dolazili ,sve dok su mogli.Jedne godine sestra dobije napad slepog creva a naša seoska kuća baš udaljena od ambulante.Stavi Bosa naša draga sestru na leđa i otrča do ambulante sa sestrom.Eto sada se setih pa da podelim sa vama mnogo sam ih volela,i sada neznam šta je sa njima.Znam da su bili usvojili sina od Momčilovog brata.

    Uskoro ni o meni ni o tebi niko neće pričati niti znati,neki drugi ljudi živet će ovde...mi nećemo nikome nedostajati

  2. #152

    Odgovor: Detinjstvo pamtim po...

    po velikom tremu i zelenim vratima
    po mirisu dunja na sifonjeru
    i korpicama orasa i lesnika
    sremskim sorovima, prekrivenim liscem,
    platnenim kesicama u kojima je cuvan caj od lipe,
    pucketanjem vatre u starom kaminu,
    i krofnama,najlepsim krofnama posutim vanil secerom.

  3. #153

    Odgovor: Detinjstvo pamtim po...

    po atomcu na kom sam odrastao pikajući fudbal i igrajući bege i nove sa ciberima...
    po pljucama koje smo pravili od tv antena sa krova zgrade...
    po sličicama "mexico 86", "nemačka 88", "italija 90", "umpah-pahu i duplom skalpu"
    po muzici "parnog valjka", "zabranjenog pušenja", "leb i sol"...
    po prvoj knjizi "garavi sokak"
    po seriji "poroci majamija"...
    po filmu "komandos" i "terminator"
    po "mikijevoj radionici" radnim danom u 12:45
    po emisiji "opstanak"
    po prvoj tuči i prvom razbijenom nosu
    ...

    @Lilith_021i averelu daltonu i njegovom strašću za supama...
    c'est en faisant n'importe quoi qu'on devient n'importe qui.

  4. #154

    Odgovor: Detinjstvo pamtim po...

    Šah
    U ono vreme dok je Novi Sad još ličio na sebe,kad te stariji čovek pita ''a čiji si ti ono''ti odgovoriš a on zna pola tvoje familije,kad su se ljudi poznavali i poštovali,društvo sa kojim sam odrastao ,posle prvih dečijih igara pravi sledeći korak,i otkriva Šahovski Klub Novi Sad,koji se nalazio u to vreme u Dunavskoj ulici.
    Došli bi smo tamo iznajmili šah i k'o pravi igrali ustvari više vikali i svađali se,smetali drugim šahistima.Oko nas bi se čas posla okupilo mnoštvo ljudi koje nismo znali ni poznavali.
    Gledali su nas sa zadovoljstvom,i polako bi nas očinski usmeravali na igru.
    Bile su to kako smo kasnije saznali veličine novosadskog ,srpskog i yugo šaha,Sve legende kao što su:Raduško dr Ilijć
    šahovska legenda i čovek koji je bio najviše puta prvak N.Sada u šahu.Čika Bora Tot,ne samo legenda već i veliki čovek i naš prvi učitelj šaha.Ramo Mujagić veliki šampion grada u šahu.
    Šahisti kakvi su bili ,Danković,Deže,Tadić,Lazić,Krasoje Notaroš
    Izostavio sam još mnogo dobrih ljudi i šahista ovog grada ,svi oni su nam utkali ljubav prema šahu i sportu jer su nam uvek bili na raspolaganju sa puno smirenosti da nas upute u osnovne stvari u toj prelepoj igri zvanoj Šah.
    Ako ne znaš pametno govoriti, pametno ćuti !

  5. #155

    Odgovor: Detinjstvo pamtim po...

    ... po stomacnim tegobama zbog nebrojano mnogo pojedenih zelenih vocki, ukradenih iz nekih komsijskih avlija
    neunistiva zlojebaba!

  6. #156

    Odgovor: Detinjstvo pamtim po...

    Po odlasku kod majke na selo i ulici punoj dudova, o našem gađanju tim istim dudovima... a o njegovoj slasti da i ne pričam..
    Po popodnevnom igranju u dvorištu dok deda spava, i gađanju komšijskih gusaka i pataka, okrunjenim kukuruzom sa čardaka, jer su baš nekako u to vreme svi vredni seljaci odmarali posle ručka, samo smo mi deca, imali ideje...
    Po igranju u dedinoj radionici i oštrenju starih žbica od bicikla na ogromnom tocilu, varnicama koje su se tada pojavljivale i mirisu radionice...
    Po šunjanju po majkinoj bašti i ogrozdu koji je tamo rastao a mi ga krišom brali i jeli...
    Po željnom iščekivanju ko će od unuka zaslužiti da vrca med sa dedom...
    Po kupanju na Tisi i skakanju sa pajvana...
    Po ludovanju u naduvanoj traktorskoj gumi po toj istoj Tisi..
    Po dedinom jedinom uslovu, kad se uveče izlazilo u Adu u disko: Kad ti mati to dozvoljava, možeš da ideš, ali (!!!) vrati se kući iz grada DANAS! (kad "izbije ponoć" na onom njegovom satu iznad kreveta, deda ustaje navlači rezu na kapiju..pa ga moraš buditi kucanjem na prozor da ti otvori...joj brukeeee!!!)
    Po cipoki hlega, presečenoj uzduž, namazanoj onom lepom belom mašću i prošaranoj alevom paprikom...
    Po majkinim bunar kiflama i nasuvu sa krompirom...
    Po golubijoj supi i domaćim rezancima sečenim na nokat..a nismo zamerali ni flekicama onako talasasto rezanim...
    Po ogromnom bračnom krevetu u gornjoj sobi, sa perjanim jastucima i najvećim perjanim dunjama na svetu, koji tako crvči kad legeš u njega...ali daje inspriraciju za čavrljanje u krevetu, do bar jedno 5 opomena majke iz donje sobe...
    Po pijačnim danima (četvrtak i nedelja), kad nas je budili graja koja je dopirala od sveta štp je poranio na pijacu... dal' nešto da kupi, ili da proda...a naš prozor baš na pijacu gleda...pa ni šalukatre od punog drvata, visoke do neba, nisu uspevale da upiju zvuk vreve i žamora koji je dolazio odande...
    Po dedi, koji nikad nije povisio glas na nas, male đavolke..a ima nas ohohoooo..
    Po rečenici koja ubija i boli više od bilo kod udarca Deeete moje... jel baš moraš to da radiš?-i to onako tihim glasom i blagim pogledom. (Uhhhh veće sramote nije bilo, nego doživeti da ti to deda kaže!)
    Po zabrani da jedemo petrovače pre Petrov dana...a one mameeeeee....
    Po...pravom bosonogom i prašnjavom detinjstu!


    ...da i još jedan jako bitan detalj-po psu kojeg je deda "uvek" imao i koji se "uvek" zvao Cule!
    Poruku je izmenio Night, 02.12.2010 u 21:35

  7. #157

    Odgovor: Detinjstvo pamtim po...

    bila je ta bela,ustirkana posteljina,hladna i sustava na dodir.....
    i ujutru je bio miris pecenog hleba sa maslacem
    a Jela je donosila mleko i sipala ga u serpu na verandi,poklapala tanjirem i odlazila
    moje razglednice su se cuvale u kredencu
    a jednom je citav komsiluk morao da sedi i gleda beogradsku hroniku cekajuci da sviram u orkestru Vajtburgovu Radost u lutanju
    bilo je da sam jednom bila zvezda necijeg srca
    nikad se vise nije ponovilo
    Ploviti se mora i bez broda ..

  8. #158

    Odgovor: Detinjstvo pamtim po...

    ...po Bozicima koji su iscekivani sa velikim nestrpljenjem i radoscu. Za 'nash', na Badnje vece, okupile bi se sestre, i sa najmladjom tetkom krenule, da kod ostale rodbine pevamo bozicne pesme (i pokupimo poklone koji su nas tamo vec cekali). Najlepsi deo veceri je bio dok smo u nadjmaminoj kuhinji uvezbavale najpopularniju bozicnu pesmu 'Tiha noc, sveta noc'. Trudile smo se da sto bolje usaglasimo glasove, i nas mali hor je bio vrlo ozbiljan u toj kuhinjici ........a sve bi palo u vodu, onog momenta, kada zapevamo ispred necijih vrata (po 'pravilu' bi se neka zakikotala, i horsko pevanje bi se pretvorilo u horsko smejanje). Ma koliko se dogovarale i obecavale da cemo biti ozbiljne, smeh na pola pesme bi se ponavljao i kod ostalih. Dobijale smo igracke i slatkise, i taman kad bi se zalihe potrosile - stizalo je pravoslavno Badnje vece, i vreme da se korindja. Tada sam sa drugarima iz ulice, naoruzana kesama i 'korindjaskim repertoarom', obilazila komsiluk skupljajuci ono sto su domacini pripremili za nas

  9. #159

    Odgovor: Detinjstvo pamtim po...

    Moje detinjstvo bilo je prelepo,neobuzdano,ušuškano.

    Detinjstvo pamtim po mnogo čemu ali na njega me najjače asociraju druženja sa mojim tatom.Taj divni čovek je bio posvećen meni i bratu 100%.Sećam se tih divnih vikenda kad smo svi bili na okupu.Mama je ostajala kući da da sebi malo oduška a tata nas je vodio...a gde nije.Najlepše su mi bila nedeljna prepodneva na Beogradskom hipodromu.Čoveče,ja mala, a oko mene mnogo ljudi,mnogo konja i u opšte jedna magična scena.

    Da...detinjstvo pamtim i po mojim novogodišnjim performansima kada su oči cele bliže familije bile uprte u mene ,a ja sva važna pevala i recitovala stojeći na stolici do besvesti.

    Eh kako je lepo bilo to detinjstvo
    O da! Čuda su moguća,ako dovoljno jako veruješ u njih

  10. #160

    Odgovor: Detinjstvo pamtim po...

    po skoku sa garaže na vugla

  11. #161

    Odgovor: Detinjstvo pamtim po...

    Po velikim prostranstvima,nepreglednim poljima,livadama prepunim cveca,po cvrkutu ptica u rano jutro,po rosnim poljima,po svojoj braci,mami koja nas je nesebicno volela,mazila i pokusala da nadoknadi nedostatak oca,koji je nazalost rano preminuo.
    Nikad ne reci nikad !

  12. #162

    Odgovor: Detinjstvo pamtim po...

    Detinjstvo me podseća na babine uštipke, pitu savijaču, bambija i slično.
    U stvari serem, baba je krenula da mi daje pare tek kada sam odrastao,a nikad nije bila neka kuvarica, najviše me podseća na kraj u kome sam odrastao.
    najlepše ulice u Beogradu, i najagresivniji ljudi.
    Setim se tako ponekad kada prođem kroz parkić, kako smo se igrali 11-10, pa ko izgubi dobije deganž lopte u bulju, na to kako smo nesrećnog Antu maltretirali svako veče, jer je nekoj ribi rekao kako mu mi nismo drugari, već da ima perspektivne prijatelje.
    Na treninge po kiši, snegu, ledu, na razbijene noseve, crveni soliter, na slepog Nenu, koji je svojim pričama ispratio nekoliko generacija dece, i koliko god da je lagao, svi su ga gotivili, jer je pričao bele laži i na neki sulud način nas održavao u stanju normale.
    Na prve batine, na prvi poljubac, na trešnje iz komšijinog dvorišta i bobice kojima smo kroz duvaljke gađali taksiste, na klikere zbog kojih smo se svaki dan tukli kada počne sezona. Na Srđana koji je iz kevinog pištolja pucao u Tv dok smo gledali Ramba, jer mu nije bilo logično da Rambo može sve to.
    Na ribe koje su nosile starke, na dizelaše, na kokice ispred školskog dvorišta, na sisatu radnicu iz fotokopirnice.
    Na cigane, koji su valjali devize na pijaci i pravili kuće od kartona, na neke ljude koje su hvala Bogu ubili, jer su maltretirali ceo kraj, na sklekove, prvu cigaretu, na sve one koji su uveče smeli da prođu ulicom, a nisu odatle, na pedera iz prizemlja.

    Na bor koji smos lučajno spalili ispred zgrade, na fudbal koji smo pikali u parkiću svako popodne posle škole.
    Ah to detinjstvo, mislio sam da se kraj promenio, ali mi reče jedan čovek juče da je ostao isti, čak možda i gori nego što je bio, jedino što sam pre neki dan sreo slepog Nenu, kako stoji ispred ulaza i pije pivo, iako veje sneg, šta ga boli kita, on ionako ne vidi da pada sneg, a pivo je pivo.
    Najgora je uš što iz opanka iziđe.

  13. #163

    Odgovor: Detinjstvo pamtim po...

    ...Bajkama u slici, čitali su mi i listala sam ih dok se nisu raspali listovi
    ...po vremenu dok se mama ne vrati s posla, ja i baka same, uživamo
    ...bakinom kauču na kom sam spavala dok se nisam prvi put poljubila
    ...opstanku, branku kockici, kolariću paniću, tarzanu i filmovima nedeljom u 17, posle filmova je kupanje, sušenje kose, pa gledanje štrumfova..
    Never lie to someone that trusts you. Never trust someone that lied to you.

  14. #164

    Odgovor: Detinjstvo pamtim po...

    ...po obaveznoj popodnevnoj dremki kad me čuva baba.
    Prvo je morala da me vija po dvorištu, jer čim vidim da briše ruke o kecelju, znam da je oprala sudove posle ručka i da mi sleduje odmor, ja uhvatim štraftu
    Onda se dernjam i urlam dok me vuče prema kući, hvatam se rukama za šta stignem, šimšir ispred kuće mi je bio poslednja nada...i kad ga očerupam i ispustim poslednji listić iz ruke, pomirim se s tim da je pobedila.
    Onda me tutne do zida i legne pored mene da ne mogu da zbrišem kad i ona zadrema i tako ležim i ležim i besnim i stiskam pesnice i zube dok se ne probudi. I ni slučajno ne smem da krenem da se migoljim iz kreveta misleći da čvrsto spava, jer odmah zahrče kao da se budi i stavlja ruku preko mene.
    Eeeh, šta bih dala da me sad neko tera na popodnevne dremke. U dupe bih ga poljubila!
    Umro je Ajnštajn, umro je Tesla...a i meni nešto nije dobro

  15. #165

    Odgovor: Detinjstvo pamtim po...

    Blagiš se tebi, meni nisu davali da spavam, i dalje sam neispavan
    Kamo sreće da su me vijali tako, sad bih bio najodmorniji čovek na svetu
    Najgora je uš što iz opanka iziđe.

Strana 11 od 13 PrvaPrva ... 910111213 PoslednjaPoslednja

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •