Sedam svetskih čuda antičkog sveta
Prikaz rezultata 1 do 12 od ukupno 12
  1. #1

    Sedam svetskih čuda antičkog sveta



    Rekonstrukcija izgleda statue boga Zevsa u Olimpiji



    Još jedno svetsko čudo je bila statua boga Zevsa - vrhovnog boga starih Grka u čiju čast su se održavale Olimpijske igre, a nalazila se na prostoru same Olimpije po kojoj su igre i dobile naziv. U vreme Olimpijskih igara prestajali su ratovi, a atlete iz Male Azije, Sirije, Egipta i Sicilije su dolazili da proslave Olimpijadu i obožavaju svog boga nad bogovima - Zevsa. Statua se nalazila u samom gradu Olimpiji, na zapadnoj obali današnje Grčke, oko 150 km zapadno od Atine.

    Računanje vremena kod starih Grka započinje 776. g.p.n.e. kada se veruje da je počelo i održavanje Olimpijskih igara. Ogromni Zevsov hram konstruisao je arhitekta Libon i on je izgrađen oko 450. g.p.n.e. Usled rastuće moći antičke Grčke, jednostavni hram u dorskom stilu delovao je isuviše obično, pa su bile potrebne krupne izmene na njemu. Rešenje je pronađeno u izgradnji ogromne statue. Atinski skulptor Fidija dobio je ovaj "sveti" zadatak. Tokom narednih godina, hram je privlačio posetioce i vernike iz celog sveta. U drugom veku p.n.e. izgrađena statua je uspešno renovirana, a u prvom veku p.n.e. rimski imperator Kaligula pokušao je da statuu prebaci u Rim - pokušaj je propao kada su se građevinske skele koje su podigli njegovi radnici urušile. Kada su Olimpijske igre zabranjene 391. g.n.e. po naredbi cara Teodosija I kao paganski običaj, naređeno je i da se Zevsov hram zatvori. Kasnije, Olimpiju su zadesili zemljotresi, odroni i poplave, a hram je oštećen i u požaru u petom veku n.e. Nešto pre toga, statua je prebačena u carsku palatu u Konstantinopolju, gde se nalazila sve dok nije uništena u velikom požaru 462. g.n.e. Na mestu gde je nekada bio stari hram danas nema ničeg osim ostataka kamenja, temelja građevine i palih stubova.

    Fidija je izgradnju statue započeo oko 440 g.p.n.e. Nekoliko godina ranije, on je razvio tehniku izgradnje ogromnih statua od zlata i slonovače pomoću drvenog rama na koji su se postavljali komadi metala i slonovače, a zatim se skulptura prekrivala zlatom. Fidijina radionica i danas postoji u Olimpiji i identična je po veličini i nalazi se na istom mestu kao i u vreme kada je postojao Zevsov hram. U njoj je Fidija vajao komade buduće statue koji bi zatim bili sklopljeni u celinu. Kada je statua završena, jedva da je mogla da stane unutar hrama. Strabo piše: "... Iako je hram sam po sebi veoma prostran, skulptora su kritikovali što nije poštovao zadate mere. Sedeća statua Zevsa je bila toliko velika da je njena glava dodirivala tavanicu." Po ovom opisu može se zaključiti da je impresivna veličina statue nju upravo i činila tako izvanrednom. Osnova statue bila je 6,5 m široka i 1 m visoka. Visina same statue je bila 13 m - kao današnja četvorospratnica. Statua je bila toliko visoka, da su posetioci više opisivali tron, nego Zevsa i njegovu skulpturu. Podnožje trona bilo je ukrašeno rezbarijama sfinge i figurama Pobede sa krilima, skulpturama grčkih bogova Apola, Artemide i Niobine dece, kao i mitskih bića. Na Zevsovoj glavi nalazio se venac od maslinovog šiblja. U njegovoj levoj ruci nalazio se skiptar sa orlom na vrhu, a njegova odeća je bila ukrašena rezbarijama životinja i ljiljana.

    Bile su napravljene i kopije ove statue, uključujući i veliki prototip u Sirenu (Libija). Međutim, nijedna od njih nije očuvana do današnjih dana. Tako je ova statua ostala zapamćena kao najzapaženija tvorevina grčke skulptorske umetnosti.

  2. #2

  3. #3

  4. #4

  5. #5

    Vavilonski viseci vrtovi

    Ostaci visecih vrtova u Vavilonu nalaze se na istochnoj obali reke Eufrat, na oko 50 km juzno od Bagdada, u Iraku. Istorija svedoci da je vavilonsko carstvo cvetalo u vreme vladavine chuvenog kralja Hamurabija (1792-1750 g.p.n.e.) Ipak, smatra se da su legendarni viseci vrtovi izgradjeni za vreme vladavine njegovog potomka Nabukodonosora II (604-562. g.p.n.e.) i to po zelji njegove supruge koja je bila "dovedena iz Medije i narocito volela planinski pejsaz".

    Detaljni opisi visecih vrtova pronadjeni su u delima grckih istorichara Berosa i Diodorusa Sikulusa. U tablicama iz vremena Nabukodonosora, medjutim, ni na jednom mestu se ne pominje postojanje visecih vrtova, iako se mogu naci opisi njegove palate i samog grada Vavilona. Sve do 20. veka mnoge misterije vezane za visece vrtove nisu bile otkrivene - chak se i danas arheolozi bore da prikupe dovoljno dokaza pre nego izvedu konachne zakljuchke o tachnoj lokaciji vrtova, njihovom sistemu navodnjavanja i njihovom stvarnom izgledu. Neki noviji podaci ukazuju chak i da je vrtove sagradio drugi vladar - Senaherib, i to oko 1000 godina ranije nego shto se do sada smatralo.

    Detaljne opise vrtova iznose i poznati starogrchki pisci tog doba - Strabo i Filo vizantijski. Evo izvoda iz njihovih dela: "Vrtovi su oblika kvadrata stranice duzine oko chetiri pletre (stara mera za duzinu, prim. prev.) Sachinjavaju ih luchni svodovi koji se uzdizu nad poplochanim osnovama, a terase su izgradjene stepenasto, jedna nad drugom pod razlichitim uglovima..."; "U vrtovima se uzgajaju egzotichne biljke posadjene na same terase, poduprte kamenim stubovima... Potoci vode teku s visina i spushtaju se u slapovima do tla... Oni navodnjavaju sve vrtove, natapajuci korenje biljaka i chineci ceo predeo vlaznim i sparnim. Tako je trava stalno zelena, a drvece buja... Ovo umetnichko delo kraljevskog luksuza odaje utisak prirodnosti, jer se uticaj choveka u odrzavanju ovih vrtova nikada ne vidi."

    Novijim arheoloshkim istrazivanjima drevnog grada Vavilona u Iraku otkriveni su temelji kraljevske palate, ostaci luchnih svodova i odlichan sistem navodnjavanja u juznom delu palate, kao i masivni zidovi debljine 25 metara za koje se pretpostavlja da su ostaci samih terasa.

  6. #6

    Odgovor: Vavilonski viseci vrtovi







    Poruku je izmenio Meggy, 15.04.2006 u 00:26

  7. #7

    Zevsova statua

    Cuvena Zevsova statua je poslednje delo helenskog vajara Fidije, koju je 456. godine p.n.e. napravio za hram u mestu Olimpija u Elidi, na severozapadu Peloponeza.

    Kip je bio visok 15 m, izvajan u slonovaci i abonosovom drvetu, bogato ukrasen zlatom i dragim kamenjem.
    Zevs je bio prikazan sa namrstenim celom, jer kada se namrsti, uzdrhti ceo Olimp.
    Ko god nije video ovo svetiliste, vazio je kod Grka za vrlo nesrecnog coveka.

    Na zalost, ni ovo svetsko cudo nije sacuvano.
    Ili ne pokusavaj, ili dovrsi!

  8. #8

    Odgovor: Sedam svetskih čuda antičkog sveta

    Keopsova ili Velika piramida je jedino od sedam svetskih čuda koje je ostalo očuvano do danas. Ona je izgrađena oko 2560. p.n.e. po nalogu faraona Keopsa, vladara iz IV dinastije.

    Smatra se da je oko 100 000 ljudi gradilo Keopsovu piramidu punih 20 godina, a način na koji je ona sagrađena je i dalje predmet mnogih sporenja među naučnim krugovima. Svaki kamen je visok 2 m, a neki su dugi i po 5 m. Blokovi granita od kojih je sagrađena ova piramida i koji su vađeni iz kamenoloma na levoj obali Nila dopremani su čamcima niz reku. To se moglo raditi jedino u proleće, kada se Nil izlivao i kada nije bilo mnogo poslova na poljima, pa je zato trebalo 20 godina i oko 500 000 plovidbi da se donese potrebna količina kamena. Pošto bi se kameni blokovi prevezli, grupa ljudi je vukla blokove na saonicama, od kojih je svaki težio 2 tone. Zatim su ove blokove uredno ređali, a druga grupa ljudi ih je izvlačila do mesta gde se gradila piramida.

    Kada je sagrađena, piramida je bila visoka 146,6 m, ali se tokom godina zbog uticaja vremenskih prilika i erozije smanjila za skoro 10 metara. Njen vrh je bio presvučen zlatom, koji je po sunčanom danu bacao odsjaj sunca daleko unaokolo. Površina piramide bila je zaravnjena krečnjakom i njene strane su bile veoma glatke i bele, tako da je po sunkanom danu izgledala kao da svetlost isijava iz nje.

    Piramida se sastoji od oko 2 300 000 kamenih blokova. Na severnoj strani je ulaz. Unutrašnjost piramide čine tri prostorije povezane mnogobrojnim hodnicima. U srcu piramide je kraljeva odaja, gde je smješten sarkofag od crvenog granita.Svaka strana je pažljivo orijentisana prema jednoj od četiri strane sveta. Horizontalni presjek građevine u bilo kojem dijelu je kvadratan, a dužina stranica osnove iznosi 229 metara. Godine 1954. u jami pored Keopsove piramide pronađena je netaknuta lađa duga oko 48 i široka oko 5 metara. Nakon 16 godina rada ponovno je složena i izložena u modernoj zgradi nedaleko od nalazišta.

    Pored ove piramide su sagrađene i piramide faraona Kefrena (visoka 143.5 m) i Mikerinosa (visoka 66.4 m), kao i nekoliko malih piramida identičnog oblika. Blizu tok kompleksa piramida se nalazi Sfinga.

  9. #9

    Odgovor: Sedam svetskih čuda antičkog sveta

    Колос с Родоса (грч. Κολοσσός της Ρόδου) jе једно од седам светских чуда. Иако је од времена изградње ове огромне статуе до њеног уништења протекло свега 56 година, ова својеврсна и непоновљива грађевина свакако је заслужила своје место међу светским чудима. Колос са Родоса није само гигантска статуа - он је симбол јединства народа који је насељавао Родос, прелепо медитеранско острво.

    Ова статуа се налазила на самом улазу у луку Митраки острва Родос у Грчкој. У старој Грчкој, на малом острву Родосу налазила су се 3 града-државе (полиса): Лалисос, Камирос и Линдос. 408. године п.н.е. ови градови су се ујединили и сачинили јединствену територију - град Родос. Град се брзо развијао и градио снажне економске везе са својим главним савезником Птоломејем I, тадашњим владаром старог Египта. 305. године п.н.е, Антагониди из Македоније који су били велики ривали птоломејима, напали су Родос у покушају да сломе његову алијансу са Египтом. Ипак, нису успели да уђу у град. Када је постигнут мировни споразум 304. године п.н.е, Антагониди су се повукли остављајући за собом велике количине ратне опреме. Како би прославили своје јединство, становници Родоса продали су сву ту ратну опрему и за добијени новац подигли гигантску статуу посвећену грчком богу Сунца, Хелиосу. Изградња статуе трајала је 12 година и завршена је 282. године п.н.е. Годинама је статуа стајала на улазу у родоску луку, све док снажан земљотрес није погодио Родос 226. године п.н.е. Град је био тешко оштећен, а Колос је сломљен на најслабијем месту - у колену. Родос је тада примио понуду Птоломеја III да плати све трошкове рестаурације поломљене статуе, али након што су консултовани пророци, поновно подизање статуе је забрањено, а Птоломејева понуда одбијена. Скоро 1000 година статуа је лежала поломљена. 654. године н.е Арапи су напали Родос. Узели су остатке поломљеног Колоса и продали их Сирији - били су отпремљени на леђима 900 камила.

    Огромну статуу осмислио је родоски вајар Арес из Линдоса. Основа статуе је била направљена од мермера, а најпре су постављена стопала и чланци ноге. Статуа је поступно грађена тако што је бронзана превлака била учвршћивана гвозденим и каменим ојачањима. Да би статуа била довршена, изграђена је висока рампа око статуе која је касније уклоњена. Када је Колос завршен, био је висок 33 метра. Колика је заправо била величина статуе, најбоље сведочи Плиније Старији: "Када је статуа поломљена и пала на земљу, група од 5-6 људи испружених руку је једва могла да опаше прст руке Колоса".
    Isn't it funny how day by day, nothing changes, but when you look back, everything is different?
    C. S. Lewis

  10. #10

    Odgovor: Sedam svetskih čuda antičkog sveta

    Маузолеј у Халикарнасу


    Маузолеј у Халикарнасу, ручно бојена гравира Мартина Хемскерка из 1572. године. Маузолеј је био велика мермерна гробница коју је 353. п. н. е. подигао краљ Маузол из Карије у Малој Азији.

    Маузолеј у Халикарнасу (грч. Μαυσωλεῖον Ἁλικαρνασσεύς), један од седам светских чуда, је био надгробни споменик каријског краља Маузола. Био је изграђен на површини од 33 x 39 m, а висок 50 m. Слично Великој пирамиди у Египту, и ово место представља гроб једног античког владара. Ипак, Маузолеј се разликује од пирамида по много чему - између осталог, лепота грађевине је та која је, више него њена величина, задивила милионе људи од времена изградње па све до данас. Маузолеј се налазио у граду Бодруму (у старогрчко доба Халикарнас), на обали Егејског мора, у југозападном делу данашње Турске.

    Када су Персијанци проширили своје античко царство обухвативши Месопотамију, северну Индију, Сирију, Египат и Малу Азију, њихов владар више није био у стању да контролише своје огромно царство без помоћи локалних управника или владара - сатрапа. Као и многе друге провинције, краљевина Карија у западном делу Мале Азије (данас Турска) била је толико удаљена од персијске престонице да је практично била самостална. Од 377. до 353. године п. н. е., каријски краљ Маузол преместио је своју престоницу у град Халикарнас. Пројекат гробнице за Маузола био је поверен његовој жени и сестри Артемизији и претпоставља се да је њена градња започела још за краљевог живота. Грађевина, прозвана Маузолеј, завршена је око 350. г.п.н.е, три године након Маузолове смрти и годину дана након Артемизијине смрти.

    Током 16 векова Маузолеј је опстајао у одличном стању све док снажан земљотрес није оштетио његов кров и колонаде (стубове). Почетком 15. века, Витезови светог Јована окупирали су околину и сам Халикарнас и изградили огромни крсташки замак. Када су одлучили да га ојачају и утврде 1494. године, искористили су материјал од којег је био изграђен тада већ значајно оштећен Маузолеј. До 1522. године готово свака цигла из Маузолеја била је уклоњена и искоришћена за изградњу више разних грађевина. Данас, масивни крсташки замак и даље постоји у Бодруму, а обрађени камени и мермерни блокови Маузолеја се могу јасно уочити у структури његових зидова. Неке од скулптура из Маузолеја су сачуване, као и више унутрашњих мермерних декорација на којима је приказана битка између старих Грка и Амазонки. На самој локацији где се некада налазио Маузолеј данас се могу видети само остаци његових темеља.

    Сама конструкција Маузолеја била је правоугаона у основи, димензија 40 m x 30 m. Гробница и саркофаг израђени су од алабастера и украшени златом и постављени у централном делу Маузолеја, на уздигнутом подијуму поплочаном мермером и окруженом колонадама (стубовима) у јонском стилу. Колонаде су подупирале пирамидални кров такође украшен статуама и киповима. На врху крова налазила се статуа која је представљала кочије које су вукла четири коња. Укупна висина Маузолеја била је 45 m, од чега је централни подијум са гробницом био висок 20 m, 12 m су биле високе колонаде, 7 m пирамидални кров и 6 m статуа кочија на врху крова.

    Нарочита лепота грађевине није била само у његовој структури, већ и у декорацијама и статуама које су украшавале њену спољашњост на разним нивоима грађевине, од пода до самог крова. На грађевини се налазило неколико десетина статуа људи, лавова, коња и других животиња у природној величини и већих. Исклесали су их четири грчка скулптора - Бриаксос, Леохарес, Скопас и Тимотеус, при чему је сваки од њих украшавао по једну страну Маузолеја. Посебно место у историји припада овој грађевини не само због бројних статуа људи и животиња, већ и због чињенице да она није била посвећена ниједном од богова старе Грчке. Данас се по имену ове грађевине све велике и раскошне гробнице називају маузолејима.



  11. #11

    Odgovor: Sedam svetskih čuda antičkog sveta

    Светионик у Александрији

    Светионик у Александрији (грч. o Φάρος της Αλεξάνδρειας), један од седам светских чуда, је направљен између 300. и 280. године п. н. е. на полустрву Фаросу. Направио га је грчки архитекта Сострат. Од свих светских чуда, једино је светионик у Александрији, поред своје архитектонске чудесности, имао и практичну намену - омогућавао је бродовима безбедан повратак у Велику луку Александрије. У архитектонском смислу, овај светионик је ипак имао највећи значај - то је била највиша грађевина на свету у то време и њена светлост се могла видети на 50 километара од александријске обале.

    Недуго након смрти Александра Великог (Македонског), његов намесник Птолемеј I Сотер преузео је власт над Египтом. Подигао је и узео за своју престоницу Александрију у чијој се близини налази острво Фарос, а за чије име се верује да потиче од речи Пхарао'с, што значи "фараоново острво". Острво је са обалом било повезано помоћу насипа названог Хептастадион који је постао друга лука Александрије. Услед неповољних услова за пристајање бродова и плитке обале тог региона, изградња светионика је била неопходна.

    Изградњу је започео Птолемеј I Сотер око 290. г.п.н.е, а она је завршена након његове смрти, током владавине његовог сина Птоломеја Филаделфија. Состратус, Еуклидов савременик, био је архитекта светионика, али су детаљне прорачуне за грађевину извршили научници александријске библиотеке-музеја. Како сведочи грчки писац Страбон трошкови изградње светионика били су изузетно велики. Легенда каже да је Сострат, дуго трагао за грађевинским материјалом за темељ, који би могао одупрети морској води. Најзад је свој џиновски торањ сместио на огромне стаклене блокове. Светионик је био висок преко 117 метара и у подножју имао око 300 соба.. На највишем спрату ноћу је горела ватра, а дању се сигнализирало огледалима. Фарос је морепловцима из свих крајева света омогућавао да безбедно уплове у луку Александрије.

    Светионик је био посвећен боговима спаситељима - Птоломеју Сотеру (у преводу значи спаситељ) и његовој жени Беренис. Вековима је Фароски светионик био знамење александријске луке који је ноћу светлео помоћу упаљене ватре, а дању је огледалима рефлектовао сунчеву светлост. Овај светионик је био приказан и на римским новчићима.

    Када су Арапи покорили Египат, дивили су се Александрији и њеном богатству. Светионик наставља да се помиње у њиховим списима и путничким извештајима. Ипак, нови владари су престоницу преместили у Каиро, с обзиром да нису имали никаквих веза са Медитераном. Када је грешком велико огледало светионика разбијено, оно није било ни замењено. Велики земљотрес 956. г.н.е. потресао је Александрију и нанео мања оштећења светионику, а затим су два још јача земљотреса (1303. и 1323. г.н.е.) нанела нова, још већа оштећења. Када је познати арапски путник Ибн Батута посетио Александрију 1349. г.н.е., није могао да уђе у руинирани светионик, чак ни да приђе његовом главном улазу. Последње погавље у историји светионика догодило се 1480. г.н.е. када је египатски султан Мамелук Ћатбеј одлучио да ојача одбрамбене зидине града Александрије - изградио је средњовековну тврђаву на истом месту на којем се налазио светионик, користећи његов грађевински материјал, пре свега мермер. Део тврђаве су 1882. године срушили британски бродови приликом заузимања Александрије. Данас се ту налази Поморски музеј.

    Од шест уништених светских чуда, светионик је нестао последњи. У списима савременика, Страбоа и Плинија старијег, могу се наћи детаљни описи светионика и начина његовог функционисања. Они описују на који начин је огледало рефлектовало светлост десетинама километара на пучину и износе легенду по којој је огледало такође коришћено и за спаљивање непријатељских бродова пре него што би се уопште и приближили луци. Архитектонски, овај светионик је оставио великог трага и утицаја на касније изграђене светионике дуж Медитерана и у Шпанији, а данас се у романским језицима (француском, италијанском, шпанском) светионик каже "фарос".



  12. #12

    Odgovor: Sedam svetskih čuda antičkog sveta

    Артемидин храм

    Артемидин храм у Ефесу (грч. Artemision) је био грчки храм посвећен богињи Артемиди који је био подигнут око 550. п. н. е. Данас се од храма могу видети само остаци темеља и место на којем се овај храм некада налазио - недалеко од турског града Селчука и на око 50 km од града Измира. Иако темељ храма потиче још из 7. века п.н.е, грађевина је конструисана и подигнута 550. године п.н.е. Новац за изградњу велелепног мермерног храма издвојио је лидијски краљ Крез, а храм је осмислио и пројектовао грчки архитекта Херосифрон. Храм је био украшен бронзаним статуама које су извајали најумешнији уметници тог доба: Фидија, Поликлеит, Кресилас и Фрадмон.

    Храм је служио као религијско здање, али и као тржница. Годинама су храм посећивали трговци, туристи, уметници и краљеви који су одавали почаст богињи завештајући део своје зараде храму. Недавним археолошким ископавањима на овој локацији откривени су дарови које су ходочасници који су долазили чак из Персије и Индије посветили Артемиди - наушнице, наруквице и огрлице од злата, статуе Артемиде извајане од злата и слоноваче и други артефакти изузетне вредности и лепоте.

    У ноћи 21. јула 356. године п.н.е, човек по имену Херостратус је, у намери да се прослави и да његово име овековечи историја, запалио храм који је сагорео до темеља. Те исте ноћи рођен је и Александар Велики (Македонски). Познати историчар тог доба Плутарх запазио је необичну случајност и забележио да "у тој ноћи богиња није обитавала у свом храму, јер је присуствовала рођењу будућег великог војсковође, те није могла да спаси свој храм од уништења." Током наредне две деценије, храм је обновљен, у чему је значајно помогао сам Александар Македонски који је у то доба већ био освојио и покорио целу Малу Азију.

    Када је апостол Павле у првом веку нове ере посетио Ефес у намери да проповеда хришћанство, суочио се са снажним култом богиње Артемиде распрострањеним у народу који није желео да га се одрекне. Када су Готи 262 године н.е. поново разрушили храм, Ефежани су се заветовали да ће га поново обновити. Ипак, до 4. века н.е. већина Ефежана је прихватило хришћанство и храм је изгубио свој религијски значај. Последње поглавље историје везано за овај храм одиграло се 401. године н.е. када га је срушио Свети Јован Хризостом. Касније је Ефес напуштен, а археолошка ископавања ове локације започела су тек крајем 19. века. Ископавањима су откривени темељи храма и пут који је водио до ове локације која је данас полумочварни предео, с обзиром да је некада на том месту било море и значајна лука Мале Азије.



Slične teme

  1. Miroslav Antić
    Autor SQUAW u forumu Srpska poezija
    Odgovora: 347
    Poslednja poruka: 13.09.2019, 18:54
  2. Aleksa Šantić
    Autor swba u forumu Srpska poezija
    Odgovora: 54
    Poslednja poruka: 30.01.2014, 21:45
  3. Antička Grčka o vladajućim sistemima
    Autor Carski u forumu Politika
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 09.04.2009, 21:41
  4. Doček na ulicama svetskih gradova
    Autor SQUAW u forumu Spomenar
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 03.01.2009, 08:58
  5. Anti Horoskop
    Autor principessa u forumu Astrologija
    Odgovora: 8
    Poslednja poruka: 13.03.2008, 21:29

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •