Nasi ljudi u dijaspori
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1 do 15 od ukupno 43
  1. #1

    Nasi ljudi u dijaspori

    Nasi ljudi u dijaspori Vasa iskustva i misljenja na ovu temu!

    Cesto se mogu cuti razlicita misljenja o nasim ljudima, koji zive van Balkana!
    Tipa: "Tipicni Balkanci", Bjezi od nasih ljudi, oni su najgori od svih", "Nasi ce ti prvi zabiti noz u ledja", "Nasi te zovu samo kad im trebas" ...ili: "Samo se sa nasima druzim", "Najprijatnije se osjecam sa nasima", "Sa nasim ljudima mi se poklapa mentalitet", "Nasi su najbolji za zezanje" ... Iskustva su razlicita.

    Kakva su vasa iskustva? Da li prepoznajete/vidite razliku u nasim ljudima kad su kod kuce (na Balkanu) i u inostranstvu? Da li se druzite sa nasima ili sa strancima ili ne pravite razliku?
    "Ability is what you're capable of doing. Motivation determines what you do. Attitude determines how well you do it." Lou Holts

  2. #2

    Odgovor: Nasi ljudi u dijaspori

    Citajuci mnoge forume ne cini mi se da nasi nece da pomognu pogotovo ako su iz istoga grada. Ja sam na cekanju za iseljenje u Canadu i nadam se pomoci od nasih zemljaka, a ne da vicem upomoc s obzirom da tamo nemam nikoga.
    Poruku je izmenio irnik, 12.04.2008 u 14:43

  3. #3

    Odgovor: Nasi ljudi u dijaspori


    Ne pravim razliku medju ljudima. Ne vezano dali su nasi ili u ovom slucaju Svedjani samo ako su ok. Mada moram priznati da imam vise kontakta sa Svedjanima ne zato sto smatram da su nasi ljudi losiji vec zato sto su prilike takve.
    Ako cemo o losim ljudima njih ima medju svim nacijama i rasama.
    Prema tome kako ima nasih koji su ljubomorni pa i zlobno ljubomorni/kako ste to vi rekli nabice vam noz u ledjima tako ima takvihi Svedjana.

    Druzim se iskljucivo s ljudima koji mi pasu/s kojima mi je ugodno druziti se i s kojima se prijatno osecam.
    Ne volim ljubomorno zlobne ljude ne vezano da li su balkanci ili svedjani. S njima je tesko druziti se a i nikada niste opusteni.
    Kafu mogu popiti sa svima ali prijateljstvo je nesto drugo.

    A to sto se vise druzim sa Svedjanima pa tako je pocelo od mog dolaska ovde. Na poslu nemam nikog od nasih a ni tu gde stanujem. Tako da se druzim samo s onim malim brojem nasih koji su iz mog rodnog grada jer normalno njih i poznajem. Nisam nikada tezila da se druzim iskljucivo sa nasim ljudima.
    Ne mislim da je negativno druziti se vec da je tesko uklopiti se i nauciti jezik ako se covek drzi samo nasih. Ima i takvih pa evo i posle 40-45 godina boravka ovde ne znaju dovoljno svedski da bi mogli da zive i funkcionisu normalno vec im uvek neko treba za tumaca. Naucili su samo lak svedski kako se to kaze ono najosnovnije u prodavnici i td. ali kada je u pitanju doktor, skola, socijalno, porezno itd. to ne mogu bez pomoci. Za mene bi to bilo katastrofalno ziveti ovde a ne znati jezik. Ali svako cini onako kako mu to odgovara.
    Ne osudjujem nikog samo ja zivim onako kako to meni odgovara.
    Ja smatram da je jezik kljuc koji otvara sva vrata i nikada nisam imala problema koje mnogi ljudi ne samo balkanci vec stranci imaju bas zbog nedovoljnog poznavanja jezika.

    Svi mi koji smo dosli ovde dosli smo sa razlicitim ciljevima.
    Neko je dosao da zaradi, ustedi, napravi kucu ili vec tako nesto i vrati se. Vecina tih ljudi nije se ni trudila da se uklopi ovde.
    Dok su neki dosli da ostanu. Uklopili se u ovaj sistem i oni i deca mozda su stvorili nesto dole a mozda i nisu ali oni normalno i drugacije zive ovde.

    A to da li su nasi najgori ili najbolji verovatno zavisi od toga kakve ljude sretnete. Ko koliko ima srece. Divno je druziti se bilo da su Balkanci, Svedjani ili pak drugih nacija samo da su ok.
    Pa i ljudi koji su na Balkanu ne smatraju da su svi nasi ljudi najbolji zar ne
    ...Koliko god život od tebe traži ozbiljnost, svako treba prijatelja s kojim se može glupirati. ...

  4. #4

    Odgovor: Nasi ljudi u dijaspori

    u mom sluchaju iskustvo je raznoliko.. upoznala sam nashe ljude sa kojima je zbilja bolje ne imati posla.. znachi tezhi primitivizam.. od kako sam preplivala Veliku Baru nisam se ni druzhila sa nashima, upravo iz tog razloga shto nisam htela da se dovodim u situaciju da moram da pljujem po nashim ljudima.. do pred unatrag godinu i po dana maltene nisam znala nikog nasheg.. chim sam doshla sam upoznala super drushtvo, mahom iz Azijskih zemalja.. kinezi, koreanci, japanci.. i nisam nikad mogla ni da zamislim da ce mi dve najbolje drugarice biti iz koree i kine.. znachi ekstra ljudi .. tu i tamo sam upoznavala neke nashe, koji me se nisu dojmili kao ljudi, pa se sa takvim nisam ni druzhila..

    onda sam na faxu upoznala jednu nashu devojku, koja mi je postala jedna od najboljih drugarica.. i maltene sam preko nje upoznala celo srpsko postrojenje na ostvcu znachi ima nas brate ko pljeve nekad ni sami ne mozhemo da verujemo.. taman pomislish kako smo napokon svih upoznali, kad iskrsne neko novi... i tako jovo nanovo.. igrom sluchaja sam naletila na fenomenalne ljude, s kojima se sad non stop druzhim.. nas 1o smo zbilja postali nerazdvojni i to su ljudi s kojima bi se druzhila da su bilo koje vere i nacije, jer su to ljudi koji mi odgovaraju kao lichnosti, a ne zato shto smo svi domaci.. svi smo se nekako nashli na istoj valnoj duzhini, tako da nam nishta ne fali.. upotpunjujemo se savrsheno
    moomoo meee jooouu

  5. #5

    Odgovor: Nasi ljudi u dijaspori

    Iskustva sa ,,nasima" i zemljacima su razlicita, od lepih do ruznih, mada je ovih
    drugih vise nego lepih. Razmisljao sam aktivno neko vreme lutajuci za odgovo-
    rom sta je to sto nas toliko menja kada smo u pecalbi, nisam nasao odgovor. A kod drugih etno-grupacija mnogo vise pozitivnih primera nego kod nas. Nazalost. Nasi /vecina/ ako ti ne ,,smesti" nece ti ni pomoci.

  6. #6

    Odgovor: Nasi ljudi u dijaspori

    ja se drzim sto dalje od "nasih" ovde u Svedskoj. vecina njih su u fazonu ko sam sta sam. Ja licno nevolim foliranje, i uvek govorim, budi ono sto jesi. A i vecina nasih ljudi ovde su u neku mafija fazonu, retko ko je ostao "normalan"
    Otkud znam, mozda su to traume iz detinstva....
    "Lud je samo onaj čija se ludost ne poklapa sa ludoću većine"

  7. #7

    Odgovor: Nasi ljudi u dijaspori

    Ludnica,

    Obican zivot je jaci od mudrijih knjiga...

  8. #8

    Odgovor: Nasi ljudi u dijaspori

    Citat irnik kaže: Pogledaj poruku
    Nasi ljudi u dijaspori Vasa iskustva i misljenja na ovu temu!

    Cesto se mogu cuti razlicita misljenja o nasim ljudima, koji zive van Balkana!
    Tipa: "Tipicni Balkanci", Bjezi od nasih ljudi, oni su najgori od svih", "Nasi ce ti prvi zabiti noz u ledja", "Nasi te zovu samo kad im trebas" ...ili: "Samo se sa nasima druzim", "Najprijatnije se osjecam sa nasima", "Sa nasim ljudima mi se poklapa mentalitet", "Nasi su najbolji za zezanje" ... Iskustva su razlicita.
    Kako ćemo da definišemo šta je naše? Gde je granica, šta više nije naše?

    Ja se družim sa mojim ljudima, od njih najviše mi je pomogla u Groningenu devojka iz Hrvatske, a moj najboji prijatelj je Slovenac, posle njega buljuk nekih Talijana, poneki Holandezi i tako redom. Nisam ih birala po nacionalnoj pripadnosti, već po duši, oni mene i ja njih.


    Citat irnik kaže: Pogledaj poruku
    Kakva su vasa iskustva? Da li prepoznajete/vidite razliku u nasim ljudima kad su kod kuce (na Balkanu) i u inostranstvu? Da li se druzite sa nasima ili sa strancima ili ne pravite razliku?
    Ne vidim razlike izemđu ljudi gdegod oni bili. Jedan čovek će se ponašati ovako ili onako bez obzira na teritoriju.

    Mrzim generalizacije, svakog tipa, samo klišei i bez mnogo razmišljanja, tako je najlakše, staviti sve u jedan koš, sebe iznad svih i onda je sve rešeno i rečeno. E pa nije. Čovek je čovek, tek onda kada spozna da su i oni oko njega ljudi.
    "...There is a crack in everything. That's how the light gets in..."

  9. #9

    02 Odgovor: Nasi ljudi u dijaspori

    ja sam u rimu gde gotovo da i nema nasih ljudi. postoji jedan par medjutim poslovi i verovatno razlicita interesovanja ne daju nam bas da se nesto intezivno druzimo.

    preko posla sam vezana ze jednu okacenu slavonku a u skoli gde ide moja cerka upoznala sam jednu mamu iz splita...

    ni ja ne gledam nacionalnost vec da li mozemo da se druzimo i da li pricamo "isti jezik"

  10. #10

    Odgovor: Nasi ljudi u dijaspori

    Citat euridika kaže: Pogledaj poruku
    Kako ćemo da definišemo šta je naše? Gde je granica, šta više nije naše?

    Ja se družim sa mojim ljudima, od njih najviše mi je pomogla u Groningenu devojka iz Hrvatske, a moj najboji prijatelj je Slovenac, posle njega buljuk nekih Talijana, poneki Holandezi i tako redom. Nisam ih birala po nacionalnoj pripadnosti, već po duši, oni mene i ja njih.
    Pod nasim ljudima podrazumijevam sve one sa kojima mogu da se sporazumijevam na istom jeziku, bez obzira da li se on zvao srpski, hrvatski, srpsko-hrvatski, hrvatsko-srpski, bosanski, bosansko-srpski, srpsko-bosanski, crnogorski, maternji... Kako god ocete. Neko ga zove ovako, neko onako .

    Kad se ljudi sa prostora bivse Jugoslavije sretnu ovamo, onda se govori "naski" da se niko ne bi uvrijedio . Tako sam ja jednom prilikom bila u drustvu jednog mog prijatelja Amerikanca i jedne moje prijateljice iz Bosne. On je htio da joj se pohvali kako je naucio par fraza na srpskom jeziku, a ona ce njemu da ona ne govori srpski jezik.
    On je onda onako zbunjen pita: "Pa na kojem ste jeziku vas dvije upravo razgovarale?".
    Njen odgovor: "Na bosansko-srpskom ili srpsko-bosanskom".

    Ovdje nije ovdje pitanju samo da li se druzite sa nasim ljudima, vec kakvi su nasi ljudi u inostranstvu. Da li smatrate da su se promijenili pod uticajem nove sredine i kulture ili su ostali isti?
    "Ability is what you're capable of doing. Motivation determines what you do. Attitude determines how well you do it." Lou Holts

  11. #11

    Odgovor: Nasi ljudi u dijaspori

    Citat irnik kaže: Pogledaj poruku
    Pod nasim ljudima podrazumijevam sve one sa kojima mogu da se sporazumijevam na istom jeziku, bez obzira da li se on zvao srpski, hrvatski, srpsko-hrvatski, hrvatsko-srpski, bosanski, bosansko-srpski, srpsko-bosanski, crnogorski, maternji... Kako god ocete. Neko ga zove ovako, neko onako
    neki dan na jednom od domacih torrent sajtova (da ih sad ovdi ne reklamisem) paznju mi privuce jezik na kom je snimljen film... ni manje ni vise vec "domaci" ... fino me nasmijase...

    sto se teme tice... otkud znam, tesko mi je izvuci neku generalnu sliku... svi smo mi svojstveni na neki svoj nacin... neke hrani to da su sto vise vjerni svojoj tradiciji i obicajim dok drugi prezaju od svega sto ima veze sa maticnom zemljom...
    kod mene na poslu bukvalno sve vrvi od nasih... mislim danas sad ima cirka 20ak... zabava do bola ... no, ulazim neki dan u kafeteriju kad tamo za jednim astalom nase dvije cojke razgovaraju... uglavnom prica je bila o nekim prodajnim snizenjima, al sine pici se engleski sve u 16.... reko "al se vas dvije iziglendisaste* pravo" samo su me blijedo pogledale
    sasvim mi je ok ako je sa nama neko od stranaca u drustvu da pricam engleski... cisto iz postovanja prema doticnoj osobi jer ne zelim da se iko osjeca neprijatno... al brate dragi kad smo mi sami u druzini ne vidim svrhu da forsiramo strani jezik i priupitujemo jedni druge po sto puta ste rece

    *za one koji ne znaju sta je iglena - bice da je turcizam... kod nas u Bosni u pojedninim krajevima oznacava caskanje
    You're not your job. You're not how much money you have in the bank. You're not the car you drive. You're not your fucking khakis. You're the all-singing, all-dancing crap of the world.

  12. #12

    Odgovor: Nasi ljudi u dijaspori

    Citat irnik kaže: Pogledaj poruku
    Pod nasim ljudima podrazumijevam sve one sa kojima mogu da se sporazumijevam na istom jeziku, bez obzira da li se on zvao srpski, hrvatski, srpsko-hrvatski, hrvatsko-srpski, bosanski, bosansko-srpski, srpsko-bosanski, crnogorski, maternji... Kako god ocete. Neko ga zove ovako, neko onako .
    A to su naši ondaK, sada ću ti kajem, bez njih ništa ne bi bilo onako kako jeste. Bez moje Najdraže Hrvatice koja me je spasla najdubljeg očaja kada su mnogi "moji" zviždukali uz vetar i govorili "svima je teško na početku", bez mog Slovenca, koji je već do mene, sada samo amputacija može reši stvar, pa i tada bi bilo prazno i amputirano 'nako baš, bez mog Makedončeta sa najvećim osmehom na svetu, bez mog Argentinca koji bolje poznaje opus Anastazje, Leb i Sola nego mnogi kojima to jeste maternji jezik, koji kada me vidi kaze Zdravo M....., bez moje Bosanke koja mi kaje da sam malko neurotična i da treba se relaksam ba, bez moje Crnogorke koja je tu, samo previše zauzeta, ali mi je tu i ja to znam, i tako redom, bez svih tih mojih ljudi, naših ljudi, ja bih bila jedna veeeelika nula (sada sam jedna mala nula).

    O da, da ne zaboravim, bez koga bi svaki momenat bio bez posebnog smisla, jedno moje, samo moje, najmoje dijasporče na tamo nekom drugom dalekom kontigentu, pardon kontinetu...Odoh sada da radim i da budem dobra i da steknem uslove da sledeće godine negde u zimu odletim malo kod tog mog dijasporčeta.

    Tako, toliko o mojim, našim ljudima u dijaspori

    ps koliko smo se menjali, hmm Porasli, nismo, uozbiljili se, nismo, neko naučio jezik neko i dalje nabada na nekom od uslužnih jezika, ova zemlja te oblikuje samo utoliko što to da apsolutnu slobodu da budeš ono što hoćeš, pa ti vidi šta ćeš radiš sa tim.
    Poruku je izmenio euridika, 10.04.2008 u 08:06 Razlog: slova
    "...There is a crack in everything. That's how the light gets in..."

  13. #13

    Odgovor: Nasi ljudi u dijaspori

    (...) ova zemlja te oblikuje samo utoliko što to da apsolutnu slobodu da budeš ono što hoćeš, pa ti vidi šta ćeš radiš sa tim. (...)
    Ne mogu da nadjem onog sto se klanja, pa mora ovaj da posluzi
    Never confuse movement with action.

  14. #14

    Odgovor: Nasi ljudi u dijaspori

    Sta reci....
    Ja sam neko vreme bio "covek u dijaspori", i na zalost sto se tice nasih ljudi.....
    mogu reci da za oko 90% posto istih imam "zalosno misljenje"....

  15. #15

    Odgovor: Nasi ljudi u dijaspori

    na pitanje da li su se promenili ... ovo par ljudi koje ja znam nisu...
    ponavljam, u rimu nema nasih ljudi.

    medjutim, bilo je i prica: i dobro je sto nemas nase ljude pored jer bi onda bilo ogovaranja i svacega.
    all we need is love...

Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Srpska pravoslavna crkva u dijaspori
    Autor yige_gui u forumu Dijaspora
    Odgovora: 12
    Poslednja poruka: 09.09.2015, 20:20
  2. Kulturna dešavanja u dijaspori
    Autor vancouver u forumu Dijaspora
    Odgovora: 59
    Poslednja poruka: 21.02.2015, 20:35
  3. Starost i nasi Staracki domovi
    Autor sussi u forumu Društvo oko nas
    Odgovora: 36
    Poslednja poruka: 27.01.2013, 10:44
  4. 100 ljudi ....
    Autor joksi u forumu Belosvetske zanimljivosti
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 30.08.2010, 18:26
  5. Čime se bavite u dijaspori?
    Autor Lady S u forumu Dijaspora
    Odgovora: 24
    Poslednja poruka: 29.08.2009, 00:47

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •