Mislim da sam se najvise uplasila one veceri kad je pocelo bombardovanje - potpuno nova (i nenormalna) situacija u mom zivotu! Jednostavno nisam znala kako da se ponasam, potpuno sam se izgubila, slomila... Bio me je strah za moju prodicu (posebno za tatu i brata), nisam mogla da shvatim ni prihvatim da nam se to desava...
Ne ponovilo se...
Popalili motore,zakacili teret,poceli sa nategom i...
pukla sajla,pada kuka sa svim prikljuccima,sajla se gomila,gvozdje leti na sve strane,zvuci iz pakla,svi uspeli da pobegnu,ali jedna budala nije mogla.Sve nabrojano je padalo oko mene pa nije bilo nikakve sanse da mrdnem.Zazmurio,uvukao glavu u ramena i cekam...
10 min posle,tajac.Otvaram oci,gledam oko sebe,njih nekoliko izlazi iz blata,zaklona,par njih lezi na zemlju.To me trgne,skacem da im nekako pomognem,neznam sta se desava.Zaustavljaju me,smiruju,poksavaju da mi objasne da sam ja uzrok sto su oni na zemlji.Popadali su u nesvest kad su videli sta mi se desava oko glave.Okrecem se,pogledam scenu i gubim tlo pod nogama.Do kraja radnog vremena je ostalo jos par sati,sati uzasa u glavi.Kuci sam popio celu flasu vina naiskap.Nije imalo nikakav uticaj na mene,voda.Strah je proradio na dobrom mestu,kod kuce!
Nije kriv onaj sto dobije-kriv je onaj koji deli!!!
Najvise u zivotu sam se uplasila kad je moje sestra dozivjela saobracajnu nesrecu!
Uzasno sam se osjecala i svaki minut sam molila Boga da bude sve u redu s njom!
Hvala Bogu, prezivjela je, iako je bila kriticno, i nema nikakvih tezih posljedica!
Кад су трећи пут пуцали на мене. Некако се прва два пута и нисам нешто посебно уплашио... ваљда сам био превише балав... ал трећи пут ми је требало једно пола сата да дођем себи...
За землю родную не на жизнь а на смерть
Воевал с врагами Володимир князь
Многая лета
Многая лета
Многая лета
Русской земле
Sin mi se ne vraca kuci na vreme, kasni sat i po, a otisao biciklom...
Stize vest u ulicu da su nekog biciklistu pregazili na glavnom putu, a cerka mi saopsti da joj brat redovno prelazi glavni put biciklom, do druga, uprkos strogim roditeljskim zabranama...
Gospodine, vase dete se plazi na mene!
Ovo je najsvezije...
Primetila sam na levoj dojci nesto tvrdo, cega na drugoj nije bilo. Usrala sam se nacisto da je tumor. Odmah su mi prolazile kroz glavu slike sta sve to nosi sa sobom... Tih par dana nisam mogla da jedem, ucim spavam pricam, sve dok nisam otisla kod ginekologa. Hvala Bogu, samo mlecna zlezda... Od tada se stalno pregledam, imam i uputstvo sa sve slikama kako sam mozes da se pregledas, sto i vama toplo preporucujem
Evo, promenila sam potpis
...kada mi je umro otac,ubijala me neizvesnost i strah šta ćemo i kako ćemo posle njega i bez njega.
I may not be perfect but I'm always me
24.07.2007.
Mogao sam ladno da poginem. Najveca glupost koju sam u zivotu ucinio.
Izazvao sam pozar na POLJANI! Suvoj. Na temperaturi od 50+. Gospode.
Vise sam se uplasio za ljude koji su tu ziveli, jer oni nisu znali za pozar.
Na svu srecu sam skupio hrabrost, protrcao kroz vatru (nimalo bezazlenu, vatra se za 20 sec prosirila preko cele poljane, a bila je visoka oko 2 metra) i upozorio ljude. Provukao sam se nekako, jer je cica bio bas simpa. Damn, ne mogu da verujem da sam toliki retard.
Nije bitno koliko jako udaras, vec koliko jako mozes biti udaren a da ne padnes.
Uberi cvet, jer ce uvenuti iako ga ne uberes.
kad sam ispod pazuha napipala cvoric.. otisla kod doktorice, rekla mi zena da ne brinem, upalila mi se zlezda.. proslo je, nadam se, jos uvek me boli, ali ne smem da opipam, mozda ako ga kuliram nestace
ali sam triper, mislicu da je tu..
Krek, krek.. Ne gudra
Moram reci da sam se prilicno ukakio i kada mi se metalna sipka ubola u glavu. Dobro, bas i nije bio neki strah, vise strepnja.
Nije bitno koliko jako udaras, vec koliko jako mozes biti udaren a da ne padnes.
Uberi cvet, jer ce uvenuti iako ga ne uberes.
Kad sam biJo mali
Crvenu maramu nosiću ja i plavu kapicu, tralalala
Crvena zvjezdica na kapi sja, o vratu marama, tralalala
kad se prije 18 godina mama vratila iz bolnice sa dijagnozom da ima tumor na dojci. hvala nebesima i doktorima, evo je danas, ziva i zdrava
nattydread is coming to dinner
nemogu naci taj trenutak jer se ja za svaku sitnicu jako puno upasim
Mene niko ne voli,
i nikom nije stalo, pa mi dodje zao,
jer ja bih svoje srce svakom dao.
...kada mi je sin bio u bolnici, prikljucen na sve moguce aparate za odrzavanje zivota...
...hvala Bogu danas je ziv, zdrav i nevaljao...
Kad bi meni dali kišobran, ja ga ne bih potrošio sam
pola mesta ja bih dao nekom, ko je dobar a slučajno sam.
99- Kosovo. Rat tek poceo 2-3 dan.
U selu sam, nemam pojma gde, mrak mrkli nista se ne vidi. Bombardovanje se zavrsilo i ja upadam u san, jer sam ceo dan nesto vuglio
. Zaspem pored neke betonske ograde na zemlji.
U neko doba nemam pojma koje, cujem neko polako koraca po krupnom kamenu sa druge strane ograde. Sledio sam se, zmarci mi prodjose kroz celo telo i mislio sam da sam trenutak od smrti. Samo sam se pribio uz ogradu jos vise i sacekao da se koraci udalje...
nisam imao pojma ko je i sta hoce.
Sutradan sam ukapirao da smo bili u srpskom selu i da je u pitanju seoska straza, ali i dan danas kada se setim...
trt mrt zivot ili smrti
Vaš status
Citat
