Čitanje na brodu-izmišljeni dnevnik - Strana 4
Strana 4 od 5 PrvaPrva ... 2345 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 46 do 60 od ukupno 64
  1. #46

    Odgovor: Čitanje na brodu-izmišljeni dnevnik

    02.01.1809. godine

    Dragi dnevnice,

    Izgiboh od pozdravljanja. Prosla je Nova godina i ne znam zasto svi koji su u prvoj klasi daju sebi za pravo za poljube najlepsu devojku u sali (to je jedan od komplimenata koji mi je neki boljsevik uputio, smrdelo mu je iz usta). Prvo, moram da ti kazem da je moja haljina zaista i bila najlepsa, bordo mi se tako lepo slozilo uz oci, a nakit... Stavila sam prsten sa velikim dijamantom sto mi je tatica poklonio, rekao je da je bio mamin i prelepu ogrlicu koja nije kao ostale, jer pada na ledja umesto na dekolte. I zaista su mi se videli clanci, ali ne suvise bezobrazno, necu da ljudi steknu pogresan utisak. Kosa je bila podignuta u pundju, cak mislim da sam se oko kose najmanje trudila.
    Sala je zaista bila raskosno ukrasena, sa velikim visecim lusterom sa plafona i srebrno-crnim ribonima koji ukrasavaju uglove prostorije. Ono sto mi se nije dopalo je to sto nije bilo crvenog tepiha, ali dobro, prigovorila sam to glavnom konobaru (valjda sam pogodila kome treba da se obratim) i rekla mu da moj tatica to ne bi pustio da se uradi bez crvenog tepiha.
    Kad smo seli za sto, moje mesto bilo izmedju dva coveka od svojih 65-70 godina, sa trbusima velikim toliko, da su tanjire komotno mogli da stave na stomake. Predjelo je standardno bilo za prvu klasu, kako bi moglo bez kavijara da prodje. Taj kavijar se toliko svuda ubacuje, da ce izgubiti svoju vrednost vremenom. Vecera kao vecera, niko na nikoga nije obracao paznju, cak ni ova dva coveka sa moje leve i desne strane nisu gledali vise u mene. Svi su se trudili da sto vise hrane stave u usta, jedino sto se culo je cangrljanje po tanjirima. Ali, imala sam osecaj da me neko gleda. Samo... nije to bio obican pogled. Kao da mi je skenirao svaki pedalj koze koji moze da uhvati ocima. Okrenula sam se na desnu stranu i videla devojku, od svojih 27-28 godina (tako bih barem rekla) kako sedi zavaljena u svojoj stolici, sa casom vina u ruci, kako ne skida pogled sa mene. Imala je poveci nos, ali i najlepse smaragdne oci koje sam ikad videla. Sedela je izmedju dva markantna muskarca, koji su se trudili da joj skrenu paznju sa svojim pricama, ali cak nije ni klimala glavom, samo je gledala u mene. Postidela sam se i prestala da gledam u nju iako sam smatrala da je krajnje interesantno sto je na mene, od svih muskaraca u sali, paznju odvojila zena, i to pogledom koji retko koji muskarac moze da se pohvali da ima.
    Vecera je ubrzo bila gotova, muzika je ponovo zasvirala i parovi su poceli da plesu, a ja sam pogledom trazila po sali tajanstvenu devojku, ali je nigde nije bilo. Steta, zaista, htela sam de se upoznam sa njom, ostavila je jak utisak na mene. Ubrzo posle toga sam otisla iz sale, vec mi je bilo zaista zamorno da svima cestitam Novu godinu i nisam imala zivaca za zamorne komplimente kojih sam se vec toliko naslusala.. Zao mi je stvarno sto tatica nije tu, da vidi kako sam bial lepa veceras. Kad sam krenual prema kabini, imala sam osecaj da me neko prati, ali kad sam se okrenula, nije bilo nikoga. Ubrzala sam korak i brzo stigla do svoje kabine uznemirena. Ma sigruno je to samo u mojoj glavi od one case vina koju sam popila.
    Sutra cu ici u obilazak broda, dosta je velik i to ce me zabavljati ceo dan.
    Do sledeceg pisanja,

    Tvoja Teodora
    Krek, krek.. Ne gudra

  2. #47

    Odgovor: Čitanje na brodu-izmišljeni dnevnik

    Sv. Dan Posle Juče i 28 i po svetih velikomučenika

    Kako ljudi uvek ne razumeju i odbace najbolje od nas! Mladića iz Kazahstana (koji je, pričao mi je, bio na privremenom radu u Tadžikisatnu) satanizova gomila našminkanih i od hladnoće stvrdnutih govana; on je njihov smrad tako trpeo i toliki čovek bio, hteo je da im se približi, a oni njegovu različitost nisu ni pokušali da razumeju. Više i ne pijemo toliko zajedno - završimo, uglavnom, sa po dve buteljke oporog vina s kaspijske obale, koje ima pomalo ukus kiše, dok ostatak večeri provedemo u razgovorima, besmiselnim, epohalnim, velikim, beznačajnim, blesavim, ozbiljnim, škakljivim... I samo on zna da nisam pravi Rus, da sam tikva bez korena koja se zapatila na rusijanstvu.
    Konačno istrežnjen i dobrog zdravlja, opet sam se mešao s ostatkom sveta na ovom brodu. Šetao sam sa onom kneginjicom - uopšte nije kao ostali beli Rusi, potpuno razume bedu i ogorčenost onih zbog kojih je napustila Sevastopolj. Baš smo se našetali... Otišli smo tako daleko da smo vaskrsli kružok Petraševski i zarekli se da ćemo se boriti protiv svega onoga čega je slika ovde na brodu tako jasna!
    A tu je i ona devojka što ima uvek maslačak u kosi. Još nije progovorila na ovom brodu, samo mi se smeje i svoju simpatiju ispisuje svojim pogledom po mom pohabanom kaputu. I sramota me je da to kažem i ovom papiru koji je ogrubeo od soli u vazduhu, ali već je volim, a da ona to i ne zna, možda nikada neće znati, a bolje i da ne sazna, jer će moja kamena maska biti uništena, a uz to će pomisliti i da sam ludak kad je volim tako, bez ijedne progovorene reči sa njom.
    Tu je i ovaj ljubomoran svet, koji me samo prezrivo gleda, a verovatno i iza mojih leđa govori kako će mi smrskati ovo moje nisko čelo i pljunuti u mrtva, krvava usta. Šteta je samo što im se nikada neće pružiti prilika da sebi naprave takvu glupost, a meni priušte zadovoljstvo mlaćenja kukavica.
    Jer, kada ja slučajno naiđem dok kuju zavere, oni se ućute, pocrvene i počnu da se tresu. Čudo jedno kako tolika hrabrost tako naglo ispari. Boje se nekog kog smatraju svojim dokolenjakom.
    Idem sad malo sam na pramac, da me opali vetar. Večeras će biti duga noć.
    "All I got is a red guitar, three chords, and the truth."

  3. #48

    Odgovor: Čitanje na brodu-izmišljeni dnevnik

    upoznao sam danas na ručku jedinog čoveka koji me je prihvatio bez obzira na to sto sam spalio psa onoj kako sam kasnije saznao italijanki.pričali smo o vaznim i nevaznim temama uz flaše prvoklasnof šardonea.ja njega zovem ruja a čoek je iz prve skapirao da sam kazah.posteno smo se opili i povraćali s mosta.kako se nagnuo mislio sam da će past dole.ispovraćali smo se na neke bogatase i njihova dragocena odela.palo je puno teskih reči i verovatno će ponovo da dignu hajku na mene.na večeri sam primetio da posmatra neku ruskinju u crvenoj haljini.prvo što sam mu rekao bilo je ne zajubljuje se u budale.malo se naljutio i ja sam otisao u svoju kabinu.drago mi je sto sam upoznao prvog prijatelja.na balu je on igrao sa rruskinjom a ja se posteno uroljo.kad otosao na palubu da se treznim desilo se čudo i ispovraćao sam se po svom najboljem odelu i pao u antlantik.nema neko vreme balova za mene a ruja se ionako dobro snalazi s ruskinjom.strahujem da sam dobio hipotermiju

  4. #49

    Odgovor: Čitanje na brodu-izmišljeni dnevnik

    Svesna sam da cela posada razmenjuJer chudne poglede.
    Jer svaki put kada krene kisha
    Ja izlazim na palubu!
    Maslachak mora da ostane u zzivotu!
    Prosto,zar ne!?
    I onaj prsten shto sam ga nashla
    (umesto da ga zamenim za borshch ili malo vrucih bublichki i neshto blesavih trava onog veselog Kubanca)
    Ipak sam ga stavila u taj truli koverat
    (od prvog i poslednjeg pisma moga oca u kome mi govori da se ne vracam)
    I proturila ispod vrata njegove kabine.

    Sve se vrti oko mene.
    Kao da sam jedina zzena na brodu.
    Kada bi biJo toliko odvazzan da otera sve
    I da mi prozor od kabine dok se presvlachim
    Bude zamagljen samo od njegovog daha!

    U prvoj luci u kojoj pristanemo
    Kupujem papagaja sebi za rame.
    Nauchicu ga da kazze ''volim te''
    Na jebenom ruskom !

  5. #50

    Odgovor: Čitanje na brodu-izmišljeni dnevnik

    Budim se i vidim vino proliveno na nogavicu mojih pantalona bačenih na noćni astalčić. Kakva budaletina - ni ne sećam se toga. Možda i nisam ja? Pa da, pošto se ne sećam, svaliću na nekog drugog sve. Kao što na oca svaljujem krivicu za svoj ovakav život, jer se ne sećam noći njegovog sladostrašća (i inače se ne sećam ijednog slučaja njegove strasti; šalje mi pisma ponekad - puna su zvaničnih, praznih reči i kajanja što sam mu se omakao).
    Našao sam koverat ispod vrata. Liči na moga oca (bela, malo memljiva hartija, ima nešto od staračke sperme u sebi, miriše na očeve uopšte), ali, kada sam ga otvorio, video sam da sam se prevario. Unutra je bio prsten, posrebreni, sa glatkim obručem u sredini i dva filigranski obrađena venca tačaka iznad i ispod njega. stavio sam ga na palac, kako bih se opet pravio Puškin. A i na tog Puškina mislim sve više otkako smo kroz maglu ugledali njegovu Afriku. I razmišljam: u čemu je grešio on što se prepustio ljubavi i samo jednoj ženi, što je poginuo za nju? Što sam ja pametniji i bolji od njega kad ću isto poginuti, ali zbog mnogo besmislenije i niže stvari od ljubavi. Jeste ta ljubav precenjena, ali i kad bi je potcenili, opet bi ona bila jedina vredna stvar na ovom svetu. I neću više da razmišljam i preračunavam - prepuštam se, pa nek me strefi i kuršum. Sada! Sada ako treba!
    I, neverovatne li igre slučaja (koji ne postoji), čim sam izišao na palubu, ugledam nju. I opet maslačak u kosi.
    Popravio sam malo kosu, zategao košulju (učim se pristojnosti - ne mogu da poverujem u to!), i otišao tamo na drugi kraj, ka istoku, pored nje. Samo smo se nasmešili kratko jedno drugom i bez ikakvog uvoda poljubili. A onda se još dugo smešila. A ja, sa onolikom pričom koju sam sklapao u glavi sinoć, pre nego sam zaspao, nisam umeo da govorim ništa osim najveće gluposti otkako je evolucija prevarila čoveka da progovori.
    I za ruke smo se držali, kao da se znamo celog života.
    I ni sada ne mogu da poverujem kako se ponašam.
    A prsti me svrbe da pišem, samo da pišem inspirisan njom, ali ne stižem od svog tog bluza s njom, tako da ću dati onoj dragoj ženi što se ponudila da mi prebije prste vratima, da to i učini. I to nekim teškim vratima od hladnjače.
    "All I got is a red guitar, three chords, and the truth."

  6. #51

    Odgovor: Čitanje na brodu-izmišljeni dnevnik

    Korachao je hrabrim koracima
    Nisam imala snage da govorim
    Samo sam se smeshila
    Mora da su mi galebovi taJno popili mozak
    Nisam svoJa
    Ne rasudjuJem naJbolje
    Ljubim ga odmah


    To su kilometarski poljupci
    Svaki je misao za sebe
    Evo jedne:
    Golica mi coshak usana
    Svaki put kada ga dodirne....
    Jedan talas preplavi palubu
    Jedan kuvar ispusti kutlachu
    Jedna nobles dama ima novog udvaracha
    Jedna rima izadje iz pera piJanog rusa
    Jedan poljuBac rodi drugi....


    S vremena na vreme bi se i zakikotala
    I mladezz na grudima sam mu pokazala
    Bez rechi
    Nisam razmishljala o posledicama
    Ni o tome
    Da ce ovaj trenutak
    Sve da promeni....


    Filipinac iz potpalublja
    Vec strelja pogledom
    Ne podnosi druge mushkarce
    U mom prisustvu....


    Flashu vina dacu kapetanu
    Za crno-belu fotografiJu
    Billie Holiday
    Nosicu je sa sobom
    Ako mi se neshto dogodi
    Da znaJu ko sam bila....


    Gura mi ruke u kosu
    Mrsi je jache od vetra
    Maslachak se drzzi....
    Stoichki !

  7. #52

    Odgovor: Čitanje na brodu-izmišljeni dnevnik

    Tačno određen dan u svim kalendarima

    Izišao sam na samrtnički bledo sunce, sa čašom izrezbarenom rombovima, punom tobožnjeg džeka i leda sastruganog sa ograde. Plovimo norveškim vodama.
    Prespavao sam drugu noć zaredom u njenoj kabini. Ljubav. Ono što nije smelo da se desi. Hteo sam samo da imam kao trofej ono što su svi želeli - čisto mužjački poriv za dominacijom. A onda sam video ono što svi mi, kerovi što dahću i puštaju bale za njom i mirišu joj ispod repa u znak udvaranja - onda sam video ono što je ona stvarno: jedna divna, ženstvena i ranjiva osoba. Duša!
    Prve noći sam, razume se, došao kod nje pijan. Pričao sam joj što nikome ne bih. Ogolio sam se do kosti, do svoje rđave kosti, jedne od dvestotinak, koliko ih imam...kičmu, naravno, ne računam, jer je nemam, a ona, ta čudesna žena, bi mogla da mi je stvori, kada bih imao hrabrosti da joj to dozvolim. Mogao bih, kao Eva, ceo da nastanem iz njenog rebra, ponovo, da budem njen rob...i prokletstvo, zbog kog će izleteti iz raja.
    Te prve noći mešala nam se para iz usta pored otvorenog prozora, pucale su usne u trenju, prebirali smo prstima jedno drugom po stidu. Ali mene je ponovo, posle toliko meseci, spopala morska bolest, potpomognuta vinom, naravno. I ona nije htela da nam prvi put bude tako, poljuljano i mučno. Samo smo spavali jedno kraj drugog.
    Druge večeri, iako nervozniji nego ikada, više čak nego i pre prvog ljubavnog sastanka u životu, i iako me strašno morila žeđ, istrpeo sam i pokucao sam joj na vrata trezan. Bila je u tirkiznoj spavaćici, malo sanjivog pogleda, sporih pokreta. Hteo sam nešto da joj kažem pre nego što sam ušao, u to sam siguran, ali kada sam je video, sve sam zaboravio. Stegao sam je oko struka, ošinuo usnama o njene usne, potom strgao spavaćicu i lagano spustivši ruku sa struka, stegao krvnički za meso. Sklopila je oči napravivši bolan izraz na licu i uhvatila me za vrat. Ugrizla me za donju usnu. Krv. Taj ukus... Podigao sam je i počeli smo da vodimo ljubav na sredini kabine, na hladnoći koja se uvlačila otud, od fjordova. Tek drugi put u životu sam tako imao ženu, bez oslonca a čvrsto, ali po prvi put je to bila ljubav.
    Danas me malo bole mišići. Ali mislim samo na nju. Ni džek ne pijem, ugrejao mi se u vreloj ruci uprkos ledu u njemu i hladnom vazduhu.
    Kad li ću te opet videti, boginjo i grešnice?
    "All I got is a red guitar, three chords, and the truth."

  8. #53

    Odgovor: Čitanje na brodu-izmišljeni dnevnik

    15.01.1809. godine

    Dragi dnevnice,

    Ovih dana mi uopste nije bilo dobro, cak sam zvala i brodskog lekara da mi prepise neke lekove, koji mi je samo preporucio da se krecem vise na morskom vazduhu, jer je, kaze, lekovit za ovakve slucajeve. Sta god mu to znacilo. Poslusala sam ga i bolje mi je, vec par dana izlazim napolje, cak sam sinoc bila nocu na palubi i morski vazduh je nocu jos privlacniji. Nisam dugo bila napolju, ali je za to vreme uspelo da me snadje dva socijalna slucaja u vidu bezubog burzuja i lepotana sa svim zubima ali bez novca. Steta, bio je bas lep. Ono sto me kopka je sto od proslave za dobrodoslicu uopste nisam videla onu devojku sa paralisucim zelenim ocima. Kao da je bila prikaza to vece. A ostavila je takav utisak na mene... Kao nijedan muskarac.. Imala sam osecaj da je tacno znala kako mi se zavezuje korset i da ga u svojim mislila polako otkopcava... Da mi guli kozu da bi se uverila da li sam to zaista ja... Kao da je ona casa vina koju je drzala sluzila samo da bi je to sprecilo da se dodiruje tu pred svima... I ono sto me pecka je to sto npr. kad gledam muskarce, razmisljam sta bi tatica rekao o njima, kakav bi mu bio sud, medjutim dok razmisljam o njoj, nemam stege, nemam nista u glavi drugo sem nje. Osecam da ima tako galantan dodir... Ali, imam jos briga... Bice uprilicen maskenbal jedno vece ove nedelje, a ponela sam savrsenu crnu masku masku koja prekriva lice. Idem da legnem, koliko vidim, bez vazduha morskog meni nije bas dobro. Zao mi je sto tatica nije ovde, on se uvek brine o meni.
    Do maskenbala,

    tvoja Teodora
    Krek, krek.. Ne gudra

  9. #54

    Odgovor: Čitanje na brodu-izmišljeni dnevnik

    Dragi Dnevniče

    Ne znam ni koliko sam spavala, ni koji je dan.
    Biće da opijum nije sipan samo u čaj koji sam vešto izbegla, već da ga je bilo i u onom predivnom koktelu koji sam popila takoreći na ex.
    Znam samo da sam dugo spavala i da se pored toga osećam kao isprebijana mačka, a što je verovatno posledica i moje već znane morske bolesti i tog sumnjivog koktela, kao i svega što mi se ovih dana na ovom brodu dešava.
    Kada sam se probudila, vrata kabine bila su širom otvorena.Odeća sa mene skinuta i uredno složena na naslon ove rasklimane klackalice.
    Kapetan misli da mi je njome ukazao veliku čast, naglasivši da je njegova, kao i da je na brodu jedina ... hahahah, kakav glupan.
    Pravila sam da sam ošamućena, znaš ... rekla sam ti već to,
    one noći kada su mislili da sam čaj popila i kada su me odneli u njegovu kabinu. Ispreturali su pažljivo moju malenu džakčić torbicu, uzanim gajtanom obešenu o zglob moje ruke,
    i znajući da se od nje ne odvajam, u njenu postavu uz sam šav, prikačili mali prijemnik ... prisluškivač.
    Sada kad znam da je tu ... tako ću se lepo poigrati i još lepše zabaviti ... kada od svih njih napravim jedno malo stado ovaca .. hahahhaah
    Kada bi kojim slučajem mogli makar da sanjaju ko sam zapravo, znali bi da od njihovih planova nema ništa.
    U novčaniku mi nema nekih dokumenata, a iz adresara je otkinuta stranica sa slovom J.
    Neverovatno je kako i koliko su nesposobni i naivni.
    Pa ta dokumenta su mi lažna, kao i sva imena i svi podaci iz notesa.
    Što je najsmešnije, ja već unapred znam i šta su smislili i koji bi im sledeći potez mogao biti, ali oni ne znaju ništa, a naročito šta sam sada smislila i odlučila.
    Igraćemo njihovu igricu, bar dok mi ne dosadi.
    Idem sada malo da protegnem noge šetajući palubom i upoznam se sa onim novim putnikom koji mi je još od one večeri sumnjiviji od mene same,
    a samim tim za tri koplja interesantniji od svih ostalih koliko ih na brodu ima.
    Davaću im potpuno pogrešne podatke, produžiću svesno ovo putovanje, ali ćemo na kraju ipak baciti sidro u "mojoj luci".
    hahahahaha ... obućiću onaj crni kostim u čiju su mi potsuknju ušivene lažne mape i karte i ove crne čizmice na šnir.
    Idem sada malo da se zabavim ... neću dugo.
    Ne brini.
    A i ako se zadržim opet ne brini, znaš da imam devet života.

    Hahahahhaah ...
    odoh ... neka otpočne moj najdraži show ... iiiiidemooooo ...

    THE PAST IS HISTORY, THE FUTURE IS MISTERY,TODAY IS A GIFT... THATs WHY ITs CALLED " PRESENT "


  10. #55

    Odgovor: Čitanje na brodu-izmišljeni dnevnik

    Dnevniče,
    evo već nekoliko dana je prošlo od nestanka mladog pesnika anarhiste.Neki tvrde kako se utopio pavši podnapit u talase,a neki tvrde kako ga je otela jedna od putnica.
    Nadam se samo kako nije zaboravio primarni cilj svog boravka ovde.

    Čula sam kako jedan slepi putnik pokušava da se ukrca na brod.Možda se i ukrcao,ali ga je oteo neko,kao što su oteli pesnika?
    Čudne stvari se dešavaju na ovoj paubi..pojavla se dama karo,ali kao da je izgubila pamćenje-ne zna iz koje kabine izlazi,ali zato uvek natrapa na ou u novoj haljini sa prstenom veličine morske hridi...
    Ma gde je taj slepi piutnik?Trebao je već biti ovde,,,gde se sakrio?Mislim kako on ima neke odgovore u vezi sa mnom i mojom misiom ovde...čekaću...
    od sveg voća koje sam probala,najbolji ukus imala je dobrota

  11. #56

    Odgovor: Čitanje na brodu-izmišljeni dnevnik

    Posle vishe meseci neprekidne plovidbe
    Najzad smo pristali
    Brod je u kvaru
    Imamo nekoliko dana
    Norveshka
    Luka Olesund

    I dok sam chekala dan kada cemo uploviti u neko suncem okupano mesto
    Dobila sam sivilo....teshko....hladnocu

    U luci barovi sa naJchudniJim imenima
    Prvi put se drzzimo za ruke
    ZastrashuJuci dodir....vreo
    Ulazimo * '' Kod Dva Lemura ''

    Unutrashnjost je zelena
    Na zidovima crno bele fotografiJe
    Na podu ljuske od kikirikiJa
    Krcka dok hodamo
    Za shankom pegava...sisata konobarica

    Onaj nelagodni osecaJ kada udjesh u prostoriJu gde se svi poznaju
    Kada stichesh utisak da neshto kvarsih
    Da si prekinuo veliku zaveru

    Pegava nam je natochila po chashu vina
    On crno
    Ja belo
    Odvratno je
    Kiselo
    Valjda nisam umela da sakriJem utisak na licu
    Poslednje shto sam chula bilo je:
    ''Mora da je ova fina madam navikla na kvalitet sa gospodom koJa je placaJu!''

    Staklo leti
    Sisata vrishti
    Znam da treba neshto da uchinim
    Ali nepomichna ga posmatram....
    On
    Moj neustrashivi voJnik
    Moj OdiseJ

    Misli mi prekinu parche stakla....
    Okrznu mi obraz
    Gazim ovog do mene shto se koprca na podu
    I psuJem na mom maternjem

    Pucanj u tavanicu
    Tishina
    Jedna seda glava sa lulom u ustima i pushkom u ruci
    Prekida sve
    IzbacuJe redom
    I psuJe
    na mom maternjem

    Dok se brod ne opravi
    Imamo prenocishte
    Soba sede glave i pegave sisate postaje nasha

    Najzad nece biti nikoga
    Tlo se nece ljuljati
    Bar ne od talasa
    DvoJe....
    Volim ga.

  12. #57

    Odgovor: Čitanje na brodu-izmišljeni dnevnik

    odlazim...
    ovog puta zaista odlazim..dosta mi je i njegovog kamenja i njegovog lutanja i njegovog nemira....i ja imam svoj nemir o kome cutim,zbog kojeg nocu drhtim sa obema rukama preko usta...bezglasno,bezglasno,uvek bezglasno...
    odlazim,dakle
    ovaj sever je izvukao sve vrelo iz mene...
    brod kojim odlazim je u kvaru i ja sam prinudjena da sacekam zavrsetak popravke ...ne vraca mi se tamo,u one zidove koji me medje,umorna sam od pentranja i savladjivanja zidova koji uvek iznova i iznova nicu izmedju nas...I tako,mislim da cu radije provesti ovo vreme cekanja puseci dzoint sa Holandjaninom kog sam upoznala na pristanistu i koji tvrdi da se zove Andreas.
    i evo me,sedim sa nepoznatim Holandjaninom za stolom,nalivajuci se vrucom rakijom,slusajuci njegov nerazgovetni engleski,misleci o onom kog napustam,o razlozima iz kojih zidovi neobjasnjivo brzo nicu u ovoj jebenoj zemlji izmedju dvoje jebeno umornih ljudi...
    joint je dobar cim ume da moje telo pokrene i ubaci ga u neki ritm,lenj i raskalasan,na ivici perverznog...Tonny Bennet peva "My Favourite Things"...
    Irmgard
    moje ime je Irmgard i danas napustam sve do cega mi je ikad stalo...
    Poruku je izmenio believer, 25.01.2009 u 00:53
    Ploviti se mora i bez broda ..

  13. #58

    Odgovor: Čitanje na brodu-izmišljeni dnevnik

    Dan Republike Kraljevine Norveške

    Pristali u Olesundsku luku. Kažu: kvar na brodu. Jedini kvar je u kapetanovoj kabini; nabili su bitangi zelembaće u dupe... ali o dupetima ne vodim više brigu. Osim o jednom, koje sam kradom gledao dok smo se šetali dokom ka nekoj birtiji egzotičnog imena i još egzotičnijeg organskog inventara (a pod organskim ne mislim na PVC stolariju i silikonsku popunu prozora). Teški ljudi ti severnjaci. I vina su im dobra jedino za prolivanje po stolnjacima... kojih nema, u stvari. Toliko su im dobra vina da je i najljupkije lišce na svetu, koje je sedelo prekoputa mene, napravilo grčevit, zgražajuć izraz. Na to joj je jedan fini bradonja dobacio nešto što sam ja razumeo kao molbu da mu redizajniram facijalni predeo. Šta sam mogao da radim: ustao sam, najljubaznije pružio svoju čašu ka njemu kao znak da želim da nazdravimo i, kada je i on pružio kriglu ka meni, samo je pozajmio od njega na sekund. Vratio sam mu je u ratama, komadić po komadić. Ako mu ikada sastave lobanju i povrate pamćenje, mislim da će me se sa zahvalnošću sećati.
    Ostalima sam, manje-više, podelio par flaša o glave. Oni su, ne smem da grešim dušu, to meni vratili trostruko. Ako ikada uspem da pronađem prste u modroj, zgužvanoj grudvi mesa i kostiju koja mi visi o zglobu šake, napisaću im razglednicu.
    Naše druženje je vrlo neljubazno prekinuo vlasnik birtije. (Almir. Fočak. Od svojih 70 godina, 50 je proveo potucajući se po Švedskoj i Norveškoj. Ovo je kupio pre 12 godina i rešio da umre u Olesundu.) Pucao je uvis, potom nam izbacio društvo i dao nam najbolju sobu. A šta mi tamo sami da radimo sad? Šta?!
    "All I got is a red guitar, three chords, and the truth."

  14. #59

    Odgovor: Čitanje na brodu-izmišljeni dnevnik

    jedan par za stolom uz vrata je napravio picvajz...Na trenutak sam pomislila da ce srcha doci sve do mojih nogu....neka krv je kapala po podu,nesto se lomilo,uplasen pogled sankerke ,uporni Tonny Benett koji peva My Favourite Things....ne tice me se,ne tice me se,mislim pomalo usporeno,s glavom u blagoj izmaglici...isparenja vruce rakije i vina se mesaju u vazduhu,miris znoja i mokre vune ...ne tice me se,ne tice me se! mislim uporno,i nastavljam da pijem svoju rakiju...sta su sva ta krv i srcha i jedna razbijena glava naspram ovog slomljenog srca,naspram citavog jednog sveta koji se srusio? ne tice me se,ne tice me se...
    Ploviti se mora i bez broda ..

  15. #60

    Odgovor: Čitanje na brodu-izmišljeni dnevnik

    Osim što je u mome odsustvu,opravdanom jer neko mora da misli i na finansiranje ovog broda i sve što uz to ide!,došlo do pobune od strane prvog oficira i nekih od mornara nezadovoljnih kuketama u kojima su posle pijanki spavali,nestala je ona dama sa prstenom veličine tanjira,a nema ni one jedinke koja je sve vreme provocirala šankerice.
    Pitam se gde je nestao i eser koji se vešto infiltrirao među putnike,a zatim u više navrata predozirao votkom?
    Slutim da ona prazna flaša koju nađoh mežu užadima ima neke veze sa njegovom pojavom kao i nekoliko veštkom iskopiranih afiša u stilu Majakovskog postavljenih kod ulaza u kapetanovu kabinu...
    od sveg voća koje sam probala,najbolji ukus imala je dobrota

Strana 4 od 5 PrvaPrva ... 2345 PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Dnevnik "Vojvodina Cafe"
    Autor kissigirl u forumu Chit-Chat
    Odgovora: 512
    Poslednja poruka: 16.07.2011, 19:41
  2. Dnevnik iseljenika!
    Autor ZOE u forumu Spomenar
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 05.05.2007, 00:04

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •