Moje dete ima skoro 10 godina i za sada se uspešno borim sa njegovom željom da ima mobilni telefon. Mislim da je rano i da mu nije potreban. A više od polovine njegovog razreda ga već imai to odavno. Uspevam da mu objasnim zašto mu ne treba, niti putuje ne znam koliko do škole, niti mu je kuća nekad prazna (uvek je neko tu), niti ima epilepsiju ili nedajbože neko drugo teže oboljenje pa da imam potrebu da konstantno proveravam kako je, da neću da razmišljam da li ga je neko mlatnuo po glavi da bi mu oteo telefon i slično.
Setim se ja svojih fascinacija dugmićima iz mlađih dana (pa evo i sada) i video igara u koje smo buljili, ali to opet nije imalo svako dete, pa nam nije bilo zanimljivo toliko da se sa time bakćemo van kuće, više smo voleli da jurcamo. Dete koje ima mobilni telefon, teško se od njega odvaja. Mobilni telefon je postao ne roditeljski nego društveni problem. Prođem pored školskog dvorišta i umesto sve one jurnjave na velikom odmoru i zajapurenih lica, vidim glave koje stoje u grupicama, svako sa svojim telefonom u koji bulji. Nema lastiša, prebacuju se slike
Telefon je kod neke dece postao i način za dokazivanje, primećujem. "Ja imam na preklop
" ili "Moj ima dve kamereeeeeeee
Pokušavam da sagledam sve aspekte, da se preispitam nisam li ja to nostalgična jer se vremena menjaju, ali stvarno ne vidim razlog zbog kojeg bi moje dete pre minimum šestog razreda, recimo, imalo mobilni telefon.
Iako je to individualna i stvar porodičnog izbora, kada je vreme za prvi mobilni? Od čega zavisi kada ćete svom detetu dozvoliti da koristi mobilni telefon? Koliko je deci potreban mobilni telefon? Da li podležete detetovim molbama da želi mobilni telefon "jer ga svi njegovi drugari već imaju"? Da li vaše dete ima mobilni telefon? Da li je kupovina telefona detetu mač sa dve oštrice? Kako ga ubediti da mu telefon nije potreban?
Citat
Jolly_walker kaže:
), ali to je, bre, bilo nekako skroz infantilno. Tolerantan sam roditelj, za neke i previše i uvek sam na njihovoj strani. Jasno mi je da tehnika napreduje i da će njima email biti potpuno normalna reč, jer za drugu neće znati, ali mi je procena da mu je skroz nepotreban. A specijalno mi je muka što se sve to ustvari svodi na moju borbu (a preko mog deteta) sa onim roditeljima koja su svojoj deci kupila mobilni telefon iz čistog hira ili zato da bi on bio statusni simbol 
Baš zato je ova tema i aktuelna. Meni je jako teško da svom detetu branim nešto zbog čega bi znam, skakao do plafona da ga sad dobije... Čak je i pisao rad za školu o tome. Tema je bila da prenese neki članak iz medija i da navede izvor (novine, tv, internet), pročita ga pred razredom i napiše svoj zaključak. Prepisali smo baš članak sa Vcafea, sa zanimljivosti, o naučnicima koji su mobilnim telefonima skuvali jaje... napisao je da je zaključio da mobilni telefon može biti štetan po njihov razvoj i da mu je baš zbog toga jako krivo što ga deca iz njegove okoline u toj meri koriste, jer mu je stalo do drugara... ali "bravo" mu je rekla samo učiteljica 
Za sad mi uspeva, videćemo na dalje 
