Koliko ste zadovoljni svojim poslom?

[Neron]

[izabelitta]

Dva puta mesečno imam modrice na kolenima, a i otiske od svih pet prstiju mog kolege na nadlaktici, jer čovek ne zna da fingira, nego se zaglumi, pa me hitne da preletim tri puna metra... Ušine mi se sinoć kolega "muž", pa ga masiram čim kroči van scene da bi mogao da mi izjaukne po koju od teksta, a ušinem se i ja tu i tamo, a umem i da padnem sa sve vriskom "Odmah ću se vratitiiiii...", ili mi padne najvažniji komad dekora u najgorem trenutku, ili drugi kolega zaboravi da skine gaće dok me prosi, pa se snalazim kako znam i umem s njim obučenim...
Svašta bude...
Inače je ok...

[Neron]

Dva puta mesečno imam modrice na kolenima, a i otiske od svih pet prstiju mog kolege na nadlaktici, jer čovek ne zna da fingira, nego se zaglumi, pa me hitne da preletim tri puna metra... Ušine mi se sinoć kolega "muž", pa ga masiram čim kroči van scene da bi mogao da mi izjaukne po koju od teksta, a ušinem se i ja tu i tamo, a umem i da padnem sa sve vriskom "Odmah ću se vratitiiiii...", ili mi padne najvažniji komad dekora u najgorem trenutku, ili drugi kolega zaboravi da skine gaće dok me prosi, pa se snalazim kako znam i umem s njim obučenim...
Svašta bude...
Inače je ok...

Da se ponovo rodim izabrao bih tako nešto poput tvog posla...jedino to na kolenima...ne znam kako podnosiš,al' bar nisu od prošlogodišnjeg kukuruza,što je utešno,ali utoliko se pre vidi koliko si zadovoljna i koliko isti voliš...mnogi bi odustali i tražili izgovor u modricama...'ajde prosidbu sa gaćama da i ne pominjem...

[izabelitta]

Da se ponovo rodim izabrao bih tako nešto poput tvog posla...jedino to na kolenima...ne znam kako podnosiš,al' bar nisu od prošlogodišnjeg kukuruza,što je utešno,ali utoliko se pre vidi koliko si zadovoljna i koliko isti voliš...mnogi bi odustali i tražili izgovor u modricama...'ajde prosidbu sa gaćama da i ne pominjem...

Pa znaš kako, Nerone... Sve ima svoju svetlu i mračnu stranu. Ponekad je to najgori posao na svetu, ali zaista. Ljudi ne znaju šta se dešava iza onoga što im se pod punim svetlom prikazuje.
Glumci najčešće nemaju pravo da su bolesni. Bez zezanja. Važne predstave, ugovoreni termini, velik novac u pitanju, 300 ljudi platilo kartu... Ne sme da te boli, nema zamene, nema ne mogu. Kad sam svojevremeno operisala slepo crevo, igrala sam u dečjoj predstavi pet dana uzastopno, po 4 do 6 izvođenja na dan. U pauzi me je kolega vozio do bolnice da mi cede ranu koja je počela da se gnoji, pa nazad na scenu da kao nežna Leptirica pevam, igram, i zavodim Cvrčka.
Sahraniš nekog najbližeg, a to se već, na žalost, nebrojeno puta desilo u mojoj pozorišnoj kući, i igraš. Duša ti se cepa, ne znaš za sebe, ali moraš da se recimo sprdaš sa pokojnikom u "Ožalošćenoj porodici" ili zasmejavaš ljude izvodeći neki truli geg. A dešavalo se da neko i dete sahrani, a igra.
Ili...ugovoreno gostovanje od nekoliko dana, a ti ostavljaš bolesno dete kod kuće.
Voziš se autobusom, pa u sred nekog atara otpadne kardan (prvi put čuješ da postoji tako nešto kao kardan), pa celu noć provedeš na minusu, piškiš u kukuruzu, voliš što možeš da se ogrneš bundom jer smo igrali ruski komad...
E, kad smo kod bundi, jedan moj kolega je bukvalno pao u nesvest jer je dobio toplotni udar dok smo u jednoj sali igrali na +40 stepeni, a sve u bundama, kapama i šalovima...
Mora se to voleti. Biti spreman i na nerazumne žrtve i odricanja. Nekad se aplauz teškom mukom zaradi. Al' sve u slavu Talije i iluzije koja ostaje zabeležena tek u ljudskim dušama.
"Tako ti je to... Danas jesmo, sutra nismo... I ne biva drukče..." B. Nušić

[Neron]

Pa znaš kako, Nerone... Sve ima svoju svetlu i mračnu stranu. Ponekad je to najgori posao na svetu, ali zaista. Ljudi ne znaju šta se dešava iza onoga što im se pod punim svetlom prikazuje.
Glumci najčešće nemaju pravo da su bolesni. Bez zezanja. Važne predstave, ugovoreni termini, velik novac u pitanju, 300 ljudi platilo kartu... Ne sme da te boli, nema zamene, nema ne mogu. Kad sam svojevremeno operisala slepo crevo, igrala sam u dečjoj predstavi pet dana uzastopno, po 4 do 6 izvođenja na dan. U pauzi me je kolega vozio do bolnice da mi cede ranu koja je počela da se gnoji, pa nazad na scenu da kao nežna Leptirica pevam, igram, i zavodim Cvrčka.
Sahraniš nekog najbližeg, a to se već, na žalost, nebrojeno puta desilo u mojoj pozorišnoj kući, i igraš. Duša ti se cepa, ne znaš za sebe, ali moraš da se recimo sprdaš sa pokojnikom u "Ožalošćenoj porodici" ili zasmejavaš ljude izvodeći neki truli geg. A dešavalo se da neko i dete sahrani, a igra.
Ili...ugovoreno gostovanje od nekoliko dana, a ti ostavljaš bolesno dete kod kuće.
Voziš se autobusom, pa u sred nekog atara otpadne kardan (prvi put čuješ da postoji tako nešto kao kardan), pa celu noć provedeš na minusu, piškiš u kukuruzu, voliš što možeš da se ogrneš bundom jer smo igrali ruski komad...
E, kad smo kod bundi, jedan moj kolega je bukvalno pao u nesvest jer je dobio toplotni udar dok smo u jednoj sali igrali na +40 stepeni, a sve u bundama, kapama i šalovima...
Mora se to voleti. Biti spreman i na nerazumne žrtve i odricanja. Nekad se aplauz teškom mukom zaradi. Al' sve u slavu Talije i iluzije koja ostaje zabeležena tek u ljudskim dušama.
"Tako ti je to... Danas jesmo, sutra nismo... I ne biva drukče..." B. Nušić

Znam sve,zato se i brecnuh na tvoje zadovoljstvo,a sad što sam apostrofirao kolena to je što ne mogu , a da ne pomenem nešto dvosmisleno...

Kod glumaca,pozorišta naročito...filmove i ne računam u nešto nalik pozorištu i glumištu i svemu oko istog...ispadne da između slave i para naravno biraju uvek slavu,pa pošto sam i ja zagovornik pomenutog nije bilo na odmet da se osvrnem,makar morao kukuruze pomenuti prošlogodišnje...

[robert ns]

toliko da sam stalno na godisnjem.
Tesko je biti svakoga dana kreativan i zadovoljan svojim poslom tj. hobijem.

[streethorn]

[NSdjanka]

Volim svoj posao i radim ga najbolje što znam i umem, ne štadeći se... Volela bih još samo da pojedini shvate da se karijera ne gradi prolaskom kroz nečije d..e. To je put u jednom smeru i vodi samo ka jednom cilju, a to obično nije onaj za koji su se opredelili...

[Mrak]

Nikako,tuga,beda i jad..ni najgorem neprijatelju nebi pozeleo da radi moj posao...

[Sara Niagara]

Zadovoljna i poslom i platom... Jeste malo naporno, ali volim da radim to sto radim!

[Hellboy]

Koliko treba da sam zadovoljan kad me svaki dan cheka 100 tona da prebacim preko ruku!

[plavkica]

Zadovoljna sam svojim trenutnim poslom,dobro je placen i nije naporan mada ume da bude.. no svakako je to samo posao u toku studiranja,nadam se kasnije naci cu bolji..

[little fairy]

Zadovoljna sam. Istina da sam na tom poslu tek pola godine ali sam se snašla baš onako kako sam i trebala.

Posao mi je zanimljiv, kolege zakon, šef je po svom a i plaća je dobra.

Kako da ne budem zadovoljna?

[little fairy]

Opet ja

Ako se ovako nastavi (atmosfera na poslu, šef bzzzzz), sve mi se čini da ću dići sidro jer nisam ja vesla sisala.

Nije loš posao, doista nije. Nakon sita i rešeta što sam prošla na samom početku i uhodavanju u posao, ovo je super. Ali počela je biti tlaka raditi zbog nekih stalnih prohtjeva tu nadređenih. A ja nisam osoba koja će se dati zayebavati.

[CHichaGlisha]

možda sam već (stoput) rekla
prezadovoljna.. bar u delu gde sama sebi komandujem




mada..
priznajem.. sve češće, sve više, tugujem za tomprokletom Army jom
ipak sam ja Soldat



u duši