Vesti iz sveta zdravlja

[tetkaD]

Pročitah i ja i slažem se sa tobom da bi bilo najbolje da ta metoda nezaživi.Nesmem ni da pomislim šta bi se tu sve izdešavalo.
Opšta pometnja.

[Aiko]

Salmonela ubija rak?

Tretiranje tumora bakterijom salmonelom može da podstakne imunološke ćelije organizma da ubiju ćelije raka, ustanovili su stručnjaci Evropskog instituta za onkologiju u Milanu.

MILANO- Tretiranje tumora bakterijom salmonelom može da podstakne imunološke ćelije organizma da ubiju ćelije raka, ustanovili su stručnjaci Evropskog instituta za onkologiju u Milanu.Ovo otkriće moglo bi da rezultira razvojem novog imunoterapeutskog leka protiv raka ili terapeutske vakcine, prenosi Rojters.


I u istraživanju na miševima i na ljudskim ćelijama raka i imunološkim ćelijama, salmonela je dala iste rezultate, naglašava Maria Rešinjo s pomenutog instituta, dodajući da se sada čeka dozvola da se efikasnost ova terapije proveri i na ljudima.
U istraživanju je korišćen bezbedan oblik salmonele, koji ne izaziva oboljenje. Bakterija je delovala tako što je omogućila imunološkim ćelijama da potpunije detektuju ćelije raka i bore se protiv njih.

U vrlo ranoj fazi raka imunološke ćelije koje "patroliraju" organizmom, često prepoznaju ćelije raka kao nenormalne i uništavaju ih. Ovaj proces se oslanja na tzv. "koneksin 43" - protein koji stvara sićušne komunikacione kanale između različitih vrsta ćelija.

Fragmenti ćelija tumora, pod nazivom peptidi, kroz pomenute kanale dopiru do imunoloških ćelija i deluju kao signal upozorenja mobilišući imuni sistem na akciju. Međutim, s rastom i umnožavanjem kanceroznih ćelija, one mogu da postanu nevidljive za imunološke ćelije jer više nema dovoljno koneksina 43.
Rešinjo i njene kolege su ustanovili da se ubrizgavanjem salmonele u organizam miševa obolelih od raka, kao i u ćelije ljudskog melanoma (u laboratorijskim posudama) povećava količina koneksina 43, otvaraju se novi komunikacioni kanali i aktiviraju imunološke ćelije da se bore protiv kanceroznih.
Ovom tehnikom kod miševa je takođe sprečeno širenje kanceroznih ćelija u druge delove organizma.
Rešinjo napominje da su u ovom istraživanju korišćene ćelije melanoma jer je reč o jednom od najsmrtonosnijih rakova, ali da bi ista tehnika mogla da se isproba i na drugim vrstama raka.



vecernje novosti

[tetkaD]

Ускоро банка сперме и јајних ћелија
Политика - Среда, 11. август 2010. 21:00

Пунолетне и пословно способне жене које живе саме и немају партнера по новом закону имаће право на лечење биомедицински потпомогнутом оплодњом, уз сагласност министра за здравље и његовог колеге задуженог за породичне односе. Први пут се уводи донирање полних ћелија, али само у одређеним случајевима и под посебним условима.Прописима се предвиђа ида Србија први пут добије банку донираних полнихћелија - јајних ћелија и сперме - и предвиђа могућност вештачке оплодње донираним ћелијама.

-Закон је дефинисао да се само изузетно могу донирати полне ћелије, и то у два случаја: када супружници не могу да добију дете на било који други начин, када је исцрпљена и вантелесна оплодња као могућност и када је то у интересу здравља и заштите детета, као и онда када је то неопходно ради спречавања преношења тешке наследне болести на дете - објаснила је за "Политику" др Даница Михаиловић, директорка Управе за биомедицину, институције која ће иматирегистар донора полних ћелија.

У регистру ће се налазити подаци о особама које су донирале своје репродуктивне ћелије, онима који су у поступку вантелесне оплодње примили дониране репродуктивне ћелије, подаци о успешности поступка, о рођеној деци зачетој овим поступком са донираним ћелијама... На тај начин постиже се сигурност употребе донираних ћелија и безбедност и заштита интереса детета. Идентитет даваоца ових ћелија биће заштићен, о сваком донору водиће се евиденција, као и о свакој клијенткињи, да би у будућности особе које желе брак, а зачете су на овај начин, могле да провере да ли су у сродству. Тренутно, коднас се обављају само поступци вештачке оплодње спермом брачног партнера, али ће банка омогућити да се то ради и помоћу дониране сперме. Лекари објашњавају да је у свету пракса таква да се установе које се тиме баве строго контролишу и да треба да постоји велико поверење у њих. Донор нема правне или друге обавезе према детету зачетом и рођеном на овај начин.

Професор др Иван Тулић, начелник Одељења за асистирану фертилизацију у београдској Гинеколошко-акушерској клиници у Вишеградској улици, каже да донори јајних ћелија и сперматозоида могу бити млађе психофизички здраве особе - жене до 30 година, мушкарци до 45 година. Правило је такво да министар здравља треба да изда дозволу једној од овлашћених здравствених установа која ће обављати послове банке репродуктивних донираних ћелија за територију Републике Србије у складу са законом којим се уређује трансплантација ћелија и ткива. Он истиче да постоје медицинске индикације када и код кога ће се применити поступак донације јајних ћелија и сперматозоида.

- Донација јајних ћелија је могућа за жене са превременим слабљењем функције јајника, с тежим поремећајима у развоју јајника, код оних које имају наследне болести, природну менопаузу, више пута урађен поступак вантелесне оплодње код кога су добијене неквалитетне јајне ћелије и ембриони, као и у случају пацијенткиња код којих дуже време постоје повишене вредности такозваног фоликулостимулирајућег хормона и естрадила трећег дана циклуса. Донација сперматозоида је могућа кад се ради о тешким поремећајима сперматогенезе и где су се сви примењени поступци показали као неефикасни, затим у третману неплодности вантелесне оплодње, код генетских обољења, али и уколико постоји поновљен губитак фетуса код ер-ха сензибилизације - објаснио је др Тулић.

Дете зачето на овај начин има право да из медицинских разлога тражи од Управе за биомедицину податке од медицинског значаја који се односе на донора полних ћелија, када напуни 18 година живота, а изузетно и када напуни 16 година живота ако је стекло пословну способност.

Данијела Давидов-Кесар

Забрањено сурогат мајчинство

У свету је све више популарно сурогат материнство, али нови закон у Србији то не одобрава. Сурогат мајка је дефинисана као женска особа старија од осамнаестгодина, која без надокнаде или стицања било какве имовинске користи, а у циљу давања детета по рођењу - донору, носи ембрион зачет поступком биомедицински потпомогнуте оплодње.

У Министарству здравља напомињу да је тај поступак забрањен и да представља кривично дело.

- У току израде закона и јавне расправе превладао је став стручне и опште јавности да сурогат материнство не треба у овом моменту дозволити, полазећи пре свега од потребе да се заштити интерес детета, односно предупреде евентуални спорови који се могу јавити у таквим случајевима - објашњавају у овој институцији.

[Aiko]

Tajna vitamina D

Preko �receptora� smeštenih na specifičnim lokacijama ljudskog genoma, vitamin D utiče na više od 200 gena, tvrde britanski stručnjaci. Među genima osetljivim na kolebanje nivoa vitamina D su i oni koji se dovode u vezu sa rakom i autoimunim bolestima poput multipleks skleroze.

Vitamin D utiče na više od 200 gena, uključujući i one koji se mogu dovesti u vezu sa rakom i autoimunim bolestima kao što je multipleks skleroza, utvrdio je tim britanskih stručnjaka sa Oksfordskog univerziteta.
Procenjuje se da širom sveta više od milijardu ljudi pati od manjka ovog vitamina.
Stanje se iz dana u dan pogoršava, s obzirom na to da ljudi provode sve više vremena u zatvorenom prostoru, a D vitamin u organizmu se stvara nakon izlaganja sunčevoj svetlosti, prenosi Rojters.
Vitamin D utiče na DNK preko takozvanih �receptora vitamina D" koji su smešteni na specifičnim lokacijama ljudskog genoma.
Tim stručnjaka sa Oksforda, kojim je rukovodio Andreas Heger, napravio je mapu tih tačaka i utvrdio više od 200 gena na koje pomenuti vitamin direktno utiče.
�Naša studija dramatično ukazuje na širok uticaj D vitamina na zdravlje", istakao je Heger.

Masnije ribe poput lososa jedan su od retkih izvora vitamina D

Od ranije je poznato da je manjak vitamina D faktor rizika za razvoj rahitisa, a neki nalazi ukazuju da povećava i mogućnost obolevanja od autoimunih bolesti, kao što su multipla skleroza, reumatoidni artritis, dijabetes, kao i od nekih vrsta raka, pa čak i od demecije.
Britanski tim je utvrdio da ovaj vitamin utiče i na gene koji se dovode u vezu sa Kronovom bolešću, leukemijom i rakom debelog creva.
Jedna studija sprovedena u martu ove godine pokazala je da je D vitamin od vitalne važnosti za aktiviranje takozvanih �ćelija ubica", to jest T ćelija, koje pripadaju imunom sistemu.
Ukoliko organizamu nedostaje vitamina D, T ćelije će ostati uspavane, �nesvesne" pretnji infekcije.



Veći deo D vitamina u ljudskom organizmu je prirodni produkt izlaganja kože sunčevoj svetlosti. U hrani se nalazi retko - ima ga u ulju riblje jetre, jajima i masnoj ribi kao što su losos, haringa i skuša.
D vitamin može da se uzima i kao dijetetski dodatak ishrani, pa britanski tim apeluje na zdravstvene vlasti zemalja sveta da u cilju prevencije uvrste taj dodatak u ishranu trudnica i dece.
U nekim zemljama, uključujući Francusku, takva praksa je već neko vreme na snazi.
Nema opšte saglasnosti oko toga koliki treba da bude optimalan dnevni unos D vitamina, ali neki stručnjaci preporučuju 25 do 50 mikrograma (1.000 do 2.000 internacionalnih jedinica - IU).



rts

[Aiko]

Jedna zaista porazavajuca vest..
Vec odavno na Institutu za majku i dete na Noovom Beogradu, decu dele na one pre i na one posle bombardovanja..

Raste broj dece obolele od raka

Broj dece obolele od malignih oboljenja u Srbiji godišnje se uveća za više od 300, upozorio je predstavnik Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR) Vladimir Radulović.

"Problem je što svake godine sve više dece oboleva od raka, ne zna se tačno zašto, ali se dešava. Zajedno sa lekarima pokušavamo da izađemo iz svega toga", rekao je Radulović u jutarnjem dnevniku RTS-a.

Radulović je naveo da su kod dece obolele od malignih bolesti najčešća leukemija, pa onda tumori mozga i kostiju.

Predsednik Udruzenja je izrazio očekivanje da će do uskoro biti izmenjen pravilnik po kome deca lečena od malignih oboljenja nemaju pravo na produženu rehabilitaciju.

"Imamo ozbiljna obećanja nadležnih u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje da će problem biti rešen u interesu dece", kazao je Radulović.

On je ocenio da je akcija "kraba" u kojo su uhapšeni čelnci Instituta za onkologiju bila veliki udarac za zdravstvo i sve one koji se bave tom vrstom problema.

"Činjenica je bila da su zbog toga i roditelji i deca i lekari bili uzmemireni. Problem je sada rešen. Deca dobijaju odgovarajuću terapiju", rekao je on.

Radulović je ukazao na značaj postojanja roditeljske kuće i izrazio zadovoljstvo što će od septembra u Beogradu biti otvorena i durga kuća.

"Za roditelje i decu iz unutrašnjosti to mnogo znači, jer ne moraju da spavaju po parkovima ili kod rođaka. Nisu lekovi samo ti koji leče, već i staloženost roditelja, koju dete oseća", kazao je Radulović i dodao da je siguran da će i nova kuća u mnogo čemu doprineti bržem i i jednostavnijem oporavku dece.

(Beta)

[Aiko]

Lekovite bubašvabe

Mozgovi bubašvaba i skakavaca sadrže molekule antibiotika, koji bi mogli da budu korišćeni prilikom tretmana bolesti izazvanih zlatnim stafilokokama i ešerihijom koli, otkrili su britanski naučnici.
Naučnici sa Univerziteta u Notigemu pronašli su način da omraženi insekti budu od velike koristi za zdravlje.

U tkivu bubašvaba i skakavaca otkriveno je devet različitih molekula koji su toksični za bakterije.
Stručnjaci se nadaju da je ovo polazna tačka za novi tretman bolesti izazvanih tzv. bakterijom MRSA (zlatna stafilokoka otporna na širok spektar antibiotika), kao i ešerihijom koli.
Prilikom istraživanja, uzorci tkiva iz mozga i nervnog sistema insekata uništili su više od 90 odsto bakterija MRSA, bez oštećenja ljuskih ćelija.

Simon Li, istraživač koji je predstavio istraživanje, nada se da će do sada prikupljeni rezultati pomoći u tretmanu bolesti izazvanih zlatnim stafilokokama i ešerihijom koli.
�Takođe, novi antibiotici mogu da otvore vrata prestanku upotrebljavanja starih lekova, koji imaju veliki broj neželjenih efekata", objasnio je Li.


rts

[Aiko]

Genska terapija uspela

Prva uspešna primena genske terapije u slučaju teške genetske bolesti krvi talasemije izvedena je u Francuskoj. Grupa međunarodnih stručnjaka potvrdila je da je postupak primenjen pre tri godine doveo do potpunog izlečenja pacijenta.

Roditelji koji su nosioci talasemije mogu je preneti na svoju decu - rizik da dete oboli je 25 odsto, da bude nosilac 50 odsto, dok je verovatnoća da bude zdravo 25 odsto

Grupa naučnika pod rukovodstvom profesora Filipa Lebulša iz francuskog Instituta za zdravlje i medicinska istraživanja u Insermu i sa univerziteta Harvard prvi put je uspešno primenila gensku terapiju na mladiću obolelom od teške genetske bolesti krvi - talasemije koja može da izazove jaku anemiju, prenele su svetske agencije.
Radi se o mladom Francuzu vijetnamsko-tajlandskog porekla kome je kada je imao 18 godina ponovo ubačen u organizam �korigovan" gen uzet iz njegove kičmene moždine.
�Tri godine nakon početka terapije, sada 21-godišnji pacijent, više ne mora da prima transfuzije krvi i to već više od dve godine", istakao je Lebulš.
Prema njegovim rečima, život mladog pacijenta potpuno se promenio. Zahvaljujući poboljšanju mladić je uspeo da se odvaži da pronađe stalan posao kao kuvar u jednom od pariskih restorana.
Iako je za mladog Francuza bolest deo prošlosti, što potvrđuju svi rezultati analiza, lekari mu preporučuju da i dalje bude obazriv.
U svetu se godišnje rađa oko 200.000 dece sa sindromom talasemije, a godišnje se bolest dijagnostikuje kod jedne na 10.000 osoba u Evropskoj uniji.

Zbog hipermetabolizma koji se javlja kao posledica bolesti dolazi do zaostajanja u rastu obolelog i do razvoja skeletnih deformacija.

Beta talasemija major najozbiljniji je oblik oboljenja i u ovom slučaju kod pacijenata se već od rođenja se manifestuje anemija težeg stepena. Deca zaostaju u rastu, imaju napade groznice i dijareje. Normalan razvoj do sada je bio moguć uz odgovarajuće lečenje transfuzijom, ali se krajem prve decenije života javljaju znaci prekomernog deponovanja gvožđa.
Ukoliko se ne leči, talasemija može dovesti do ozbiljnog zaostatka u rastu i razvoju, mongoloidnog izgleda, a često se javljaju i zdravstveni problemi poput srčane insuficijencije, kao i uvećanje srca, jetre i slezine.


rts

[Aiko]

Veštački jajnik - kraj neplodnosti?

Prvi funkcionalni veštački organ � jajnik, napravljen od tri vrste ćelija, može u potpunosti otkloniti problem steriliteta. Ipak, iako je u njemu moguće odgajiti jajnu ćeliju, veštački jajnik služiće pre svega za izučavanje uticaja štetnih materija u čovekovoj okolini na sazrevanje i kvalitet jajnih ćelija.
Američki naučnici su prvi put u istoriji uspeli da stvore potpuno funkcionalni ljudski organ, sastavljen od tri vrste ćelija, i to jajnik. Testovi su potvrdili da je veštački jajnik sposoban da razvije jajne ćelije do stepena kada su zrele da mogu biti oplođene.

Takav jajnik moguće je presaditi ženi koja nije u stanju da zatrudni zbog narušene funkcije sopstvenog jajnika.
Međutim, Sandra Karson i Stiven Kroc koji su uspeli da stvore funkcionalan veštački jajnik ne nameravaju da se bave transplantologijom.
Naučnici smatraju da će njihov veštački jajnik pre svega služiti kao probni organ za izučavanje uticaja toksina i drugih agenasa u čovekovoj okolini na sazrevanje i kvalitet jajnih ćelija, objavljeno je na sajtu izvestia.ru.
Druga ideja je da se u tom jajniku gaje jajne ćelije pacijentkinje pre, na primer, sprovođenja rendgenske i hemioterapije pri lečenju onkoloških oboljenja.

Po okončanju takvih terapija zdrave jajne ćelije bi mogle biti vraćene u telo žene.
Takav veštački jajnik, što je najvažnije, može u potpunosti otkloniti problem neplodnosti koji u sadašnje vreme pogađa mnoge žene.
U veštačkom jajniku moguće je odgajiti jajnu ćeliju, obaviti oplodnju i zatim implantirati embrion u matericu žene surogata ili čak biološke majke.


rts

[tetkaD]

Upoznavanje pacijenta pomaže u dijagnostici

Lekari koji pacijentima postavljaju pitanja o stvarima koje utiču na njihov život, a ne samo o njihovim zdravstvenim problemima, manje greše u postavljanju dijagnoze.

U medicinskim školama, studenti uče kako da postave dijagnozu i rešavaju medicinske probleme. Ali nemedicinski aspekti kao što su pacijentovo emotivno stanje, odgovornost onih koji pružaju pomoć, poslovni status ili način zdravstvene nege, mogu da budu pođednako važni.

Nova studija ustanovila je da studenti medicine, koji su obučeni da postavljaju pitanja o stvarima koje utiču na život pacijenta, a ne samo o njihovim zdravstvenim problemima, imaju bolje izglede da pomognu svojim pacijentima, prenosi "Glas Amerike".

Studenti medicine često isprobavaju svoje sposobnosti pružanja pomoći na lutkama pacijentima u ljudskoj veličini pre nego što počnu da rade sa stvarnim pacijentima. Neke od tih lutaka mogu da "krvare" i imaju otkucaje srca. Neke čak i "dišu".

Medicinske škole takođe pomažu svojim studentima da nauče sposobnosti slušanja i komuniciranja. Studenti rade sa glumcima koji se žale na određene stvari kako bi naučili da postavljaju pitanja.

Ta obuka pomaže u smanjenju grešaka prilikom postavljanja dijagnoze. Najnovija studija bavila se pristupom koji je više ličan. Studentima medicine rečeno je da upitaju pacijenta o njegovim svakodnevnim aktivnostima i obavezama kako bi mogli da individualizuju tretman.

"Individualizacija nege znači uzimanje u obzir aspekata pacijentovog života. Mi to nazivamo njihovim sadržajem", objašnjava Alan Švarc.

Profesor Alan Švarc sa Univerziteta Ilinoisa u Čikagu podučavao je neke studente medicine u individualizaciji nege. Studenti su slušali i tragali za naznakama koji bi mogle da im pomognu u planiranju tretmana.

Profesor Švarc i drugi istraživači proučavali su više od 10.000 studenata medicine. Neki od njih prošli su obuku za individualizovanu negu, dok drugi nisu.

"U grupi studenata medicine koja je prošla obuku, oko 25 odsto njih korektno se bavilo pacijentima koji su imali komplikovane individualne faktore. Kada su prošli obuku, dve trećine njih bilo je sposobno da se bavi takvim pacijentima. Ova studija je važna, jer ako propustite da uračunate individualne potrebe, to može da dovede do medicinske greške koja je loša isto koliko i loše određena doza ili pogrešan lek", objašnjava Švarc.

Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.

Izvor: MTS-Mondo

[laPapun]

Izvinjenje nakon 70 god

Američki eksperimenti u Gvatemali


Sifilis može da izazove slepilo, ludilo, pa čak i smrt


Predsednik Gvatemale rekao je da su SAD počinile zločine protiv čovečnosti kada su, pre 60 godina, namerno zarazile stotine Gvatemalaca sifilisom i gonorejom.
Predsednik Alvaro Kolom je izrazio bes i tugu činjenicom da su američki lekari izvršili medicinske eksperimente na psihijatrijskim bolesnicima i zatvorenicima, bez njihovog znanja.

Američki lekari su testirali da li penicilin može da spreči širenje polnih bolesti.

Američki predsednik Barak Obama se, u telefonskom razgovoru s predsednikom Kolomom, izvinio za ove testove, koje je okarakterisao kao protivne američkim vrednostima, i obećao istragu o medicinskom istraživanju u Gvatemali između 1946. i '48. godine.

On se složio da ustanovi bilateralnu komisiju za identifikaciiju žrtava, mada SAD još nisu ponudile nikakvu odštetu.

Dokaze o ovim eksperimentima je otkrila profesorka Suzan Reverbi, sa koledža Velezli, koja kaže da je vlada Gvatemale svojevremeno dala pristanak.

Njena studija pokazuje da su američki medicinski istraživači zarazili skoro 700 Gvatemalaca polnim bolestima; u nekim slučjaevima su koristili prostituke obolele od sifilisa, a u nekim vakcinu, u pokušaju da utvrde da li penicilin može i da spreči sifilis, a ne samo da ga izleči.

Pacijenti su potom lečeni od sifilisa, ali nije jasno da li su svi i izlečeni.

[tetkaD]

Priznanje ocu prve bebe iz epruvete

05. 10. 2010. - 00:02h | Foto: Reuters

Ovogodišnju Nobelovu nagradu za medicinu dobio je Britanac Robert Edvards (85), pionir metoda lečenja neplodnosti veštačkim oplođenjem čiji su višedecenijski napori 1978. doveli do rađanja prve bebe iz epruvete. Od tada ovaj metod lečenja neplodnosti omogućio je rođenje više od četiri miliona beba.


Robert Edvards, pionir veštačke oplodnje

U obrazloženju Komiteta za dodelu Nobelove nagrade kaže da su Edvardsova dostignuća omogućila lečenje neplodnosti, bolesti koja pogađa 10 odsto parova u svetu. Naučnik je dobio nagradu vrednu 10 miliona švedskih kruna (1,5 miliona dolara) za rad koji označava �prekretnicu u razvoju moderne medicine�.


Svoja fundamentalna istraživanja profesor Edvards je, zajedno s kolegom Patrikom Steptoum, započeo pre više od 50 godina. Radeći na Kembridžu, oni su 1968. godine razvili metodu oplodnje jajne ćelije van tela majke. Sa zamenom embriona u neplodnim majkama započeli su četiri godine kasnije, ali se nekoliko trudnoća završilo spontanim pobačajem zbog, kako su kasnije ustanovili, pogrešne hormonske terapije. Godine 1977. pokušali su sa novom terapijom kojoj nije prethodila hormonska stimulacija jajnika, već se ona zasnivala na preciznom tajmingu. U julu naredne godine rođena je Luiza Braun, prva beba iz epruvete.




�Danas vizija Roberta Edvardsa predstavlja stvarnost i donosi radost u život neplodnih ljudi širom sveta�, kaže se u obrazloženju Komiteta.


Profesor Edvards je, nažalost, trenutno bolestan i nije bio u stanju da govori za medije, ali zato je Bazil Tarlacis, bivši predsednik Međunarodne federacije udruženja za lečenje neplodnosti, izjavio da je �ovo počast koja je i te kako zaslužena, budući da je metod oplodnje in vitro doneo novu nadu milionima parova širom sveta.


Dobitnici Nobela za medicinu
- 2010. Robert Edvards, velika Britanija, za razvoj veštačkog oplođenja in vitro (IVF), koje je milionima neplodnih parova pomoglo da postanu roditelji.
- 2009: Elizabet Blekburn, Kerol Grajder, Džek Šostak, SAD za otkriće načina na koji telo štiti hromozome u kojima je uskladišten vitalni genetski kod i za unapređivanje razumevanja procesa starenja, karcinoma i matičnih ćelija.
- 2008. Harald zur Hauzen, SRN, za otkriće humanog papiloma virusa. Fransoaz Bare Sinusi i Lik Montenje, Francuska, za otkriće virusa humane imunodeficijencije (HIV):
- 2007. Mario Kapeki, Oliver Smitiz, SAD, Martin Evans, Velika Britanija, za rad na izazivanju genetskih promena kod miševa uz upotrebu embrionalnih matičnih ćelija.
- 2006. Endru Fajer, Kreg Melo, SAD, otkriće mehanizma koji kontroliše protok genetskih informacija.
izvor

[Sirijus]

Tačkice pred očima su ozbiljan problem

Tačkice koje lete pred očima predstavljaju problem koji se često potcenjuje. Kada se pojave, dobro bi bilo konsultovati lekara specijalistu.


Ovaj problem ukazuje na cepanje mrežnjače

Zovu ih još i �letećim mušicama�. Međutim, naučni termin za dosadne crne tačkice koje �lete� u vidnom polju, zvuči nešto komplikovanije: miodesopsija. Kod 85 odsto slučajeva, ove tačkice, koje kao senke prate svaki pokret oka, prouzrokovane su manom na zadnjoj strani staklastog tela. Želatinske strukture, staklasto telo zauzima četiri petine volumena oka između sočiva i mrežnjače i daje oblik očnoj jabučici. �Udubljenje u staklastom telu je poput lopte pune želatina koga 99 odsto sačinjava voda. Ostatak predstavljaju organske soli, proteini, kao što su kolagen i iauluronska kiselina�, objašnjava Marko Kodenoti, hirurg na Okulističkoj klinici u Milanu.

Sa godinama, pre svega kod kratkovidih osoba, dolazi do slabljenja strukture staklastog tela, u kojoj učestvuje i delikatna ravnoteža molekula koji sačinjavaju želatinastu masu. Ono više nije homogeno, molekuli se cepaju i oslobađaju vodu, formirajući grumuljice kolagena u obliku snopova ili mreže. U nekim slučajevima, kod 10 odsto osoba ispod 40 i 60 odsto onih preko 70 godina, dolazi do pucanja zadnjeg dela očne jabučice. �Izmenjena struktura tečnosti u unutrašnjosti očne jabučice dovodi do ove promene i može prouzrokovati rastezanje mrežnjače�, dodaje Kodenoti.

Kada se to dogodi, vide se svetleće iskrice koje lete ispred oka. �Pacijent ima osećaj da vidi senke�. Može se dogoditi da se staklasto telo odvoji od mrežnjače u blizini optičkog nerva, a da delovi tkiva ostanu zakačeni, zauzimajući centralno vidno polje.

Koje komplikacije izaziva cepanje zadnjeg dela staklastog tela? U najvećem broju slučajeva situacija ostaje stabilna, dok se u nekim slučajevima može dogoditi da rastezanje staklastog tela stvori pukotinu na mrežnjači i da deo tečnosti prodre kroz tu pukotinu. Najveći rizik leži u tome da se mrežnjača pocepa. �Ukoliko se na vreme ustanovi cepanje, pukotina se može zašiti laserom�, tvrdi Kodenoti.

[Aiko]

Беба од ембриона старог две деценије

Први пут у историји рођена је здрава беба од ембриона који је био залеђен чак 20 година! Изузетно научно достигнуће могло би да омогући женама одлагање стварања породице до каснијих година.

Револуционарно научно достигнуће које би женама могло да омогући планирање породице у каснијим годинама узбуркало је светску јавност.
Британски лист Сандеј тајмс (Sunday Times) преноси да је први пут рођена здрава беба од ембриона који је био залеђен пуне две деценије.
Четрдесетједногодишња мајка новорођене бебе лечила се од неплодности 10 година, када јој је понуђено пет ембриона које је пар, који је успео да добије дете вештачком оплодњом оставио јер им више нису били потребни.
Само један од пет ембриона успешно се развио у здраву мушку бебу. Новорођенче има непознатог, 20 година старијег биолошког брата.

Ембриони, јајне ћелије и сперма чувају се у посебним условима

Научници још не знају колико дуго ембриони могу да се чувају, мада би теоријски могли да буду замрзнути на неодређени период.
Закон у Британији, међутим, налаже границу од 55 година.
Изузетно научно достигнуће, међутим, покреће и неке етичке дилеме - жене би уз овакву помоћ могле да роде бебе која су зачете и неколико генерација раније, или чак ембрион своје мајке или баке.
Са друге стране, шта урадити са неискоришћеним ембрионима? Представница организација за репродуктивну етику сматрају да би ембриони могли да се усвоје, чак и после много година, што је боље него да буду уништавани.



RTS

[Aiko]

Na tragu terapije protiv hepatitisa C

Međunarodni tim lekara uveren je da je na korak od terapije koja će doneti olakšanje obolelima od hepetitisa C. Prvi rezultati pokazuju da koktel dva eksperimentalna leka sa više �frontova� napada virus i efikasno ga suzbija uz minimalna neželjena dejstva.
Traganje za novom terapijom protiv hepatitisa C poslednjih godina preraslo je u hitan zadatak, jer dosad korišćeni koktel �interferona" i �ribavirina" ima ozbiljne propratne posledice. Osim toga, sve više pacijenata postaje imuno na �interferon".

Istraživanje koje je sprovela grupa američkih, australijskih i novozelandskih stručnjaka pokazalo je da novi koktel sastavljen od eksperimentalnih medikamenata �danoprevir" i RG1728 daje dobre rezultate.
Prva faza testiranja trajala je 13 dana i obavljena je na 88 australijskih i novozelandskih pacijenata, od kojih je 14 primalo placebo, dok su ostali podeljeni u sedam grupa, na osnovu doze dva pomenuta leka koju su dobijali.
Utvrđeno je da je kod ispitanika koji su dobijali najveće doze 1.000 miligrama RG1728 i 900 mg �danoprevira" dva puta dnevno, došlo do znatnog smanjenja prisustva virusa hepatitisa C.
Virus je kod nekoliko pacijenata bio �suzbijen" ispod vrednosti koje mogu da se detektuju, a nije zabeležen nijedan slučaj sticanja otpornosti na navedene lekove.

Dva eksperimentalna leka daju se u kombinaciji, jer deluju na različite delove virusa.
Vođa istraživanja, novozelandski profesor Edvard Gejn, ističe da nijedan od navedenih lekova ne treba uzimati pojedinačno, jer bi u tom slučaju virus, koji izuzetno brzo mutira, ubrzo postao imun na taj medikament.
Ispitanici koji su učestvovali u ovom testiranju su se žalili na glavobolju, bezvoljnost, osip, gastrointestinalne probleme i mučninu, ali sve te pojave su bile blage, u najgorem slučaju umerene.
U svetu od hepatitisa C boluje više od 170 miliona ljudi. Bolest može da dovede do ciroze, ili otvrdnjavanja jetre i konačno do raka na ovom organu.



rts

[Aiko]

Led dalje od povrede!

Kada sledeći put posegnete za kesom zamrznutog graška ili kockicama leda kao efikasnim stredstvom protiv modrice ili iščašenog zgloba, razmislite ponovo, poručuju američki stručnjaci. Hlađenjem povrede usporava se oporavak jer se tako sprečava oslobađanje hormona koji je ključan u procesu �popravke� oštećenog tkiva.
Uvreženo mišljenje da se povreda mišića, bilo blaža ili ozbiljnija, leči brzim rashlađivanjem, najčešće ledom, potpuno je pogrešno, tvrde američki stručnjaci.

Istraživači su prvi put uspeli da dokažu da se na taj način može usporiti oporavak jer hladnoća sprečava oslobađanje hormona koji je ključan u procesu �popravke" oštećenog tkiva, prenosi Telegraf.
Otkriće dovodi u pitanje opštepoznato pravilo da bi otok, koji se nakon povređivanja pojavljuje veoma brzo, trebalo kontrolisati kako bi se podstakao oporavak i smanjili bolovi.
Osim toga, zaključak do kojeg je došla grupa američkih stručnjaka predstavlja korak ka razvoju novih terapija za akutne povrede mišića koje bi mogle da izazovu ozbiljnije upale.
Rezultati studije, objavljeni u specijalizovanom medicinskom časopisu Federation of American Societies for Experimental Biology journal, sugerišu da je upala mišića koja usledi nakon akutne povrede od esencijalnog značaja za oporavak.
Profesor Lan Zou sa grupom kolega iz Istraživačkog centra za upale nerava pri Klinici u Klivlendu, u američkoj saveznoj državi Ohajo, utvrdili su da ćelije �pod upalom" proizvode hormon koji utiče na brzinu regeneracije mišića.



Hormon nazvan IGF-1, što je izvedeno od insulin-like growth factor-1 (hormon poput insulina koji utiče na rast), znatno ubrzava �popravku" povređenog mišićnog tkiva.
Tokom studije naučnici su proučavali dve grupe laboratorijskih miševa. Jedna grupa glodara bila je genetički izmenjena tako da nakon povrede izostane upalni proces. U drugoj grupi bili su obični miševi.
Svim jedinkama ubrizgavan je barijum hlorid kako bi se izazvalo stanje nalik na mišićnu povredu. Dok se oštećeno tkivo miševa u prvoj grupi nije regenerisalo, tela jedinki u kontrolnoj grupi izborila su se sa povredom na uobičajen način.
Dodatnim analizama mišićnog tkiva životinja u kontrolnoj grupi utvrđen je visok nivo supstance IGF-1.
�Nadamo se da će otkriće pokrenuti dalja istraživanja kako bismo utvrdili različite uloge koje upala tkiva ima, te da bismo pozitivne efekte upotrebili, a negativne kontrolisali", objasnio je profesor Zou.

Saznanja do kojih su američki stručnjaci došli mogla bi da utiču i na smanjenje broja pacijanata kojima se nakon povrede prepisuju jaki antiinflamatorni lekovi (ublažavaju bol i sprečavaju zapaljenje) tokom dužeg perioda.
Prema rečima urednika časopisa u kojem su objavljeni rezultati istraživanja Džeralda Vajsmana, da bi se telo oporavilo posle povrede potrebna je �kontrolisana upala", ni previše slaba, ni previše jaka.
�Već dugo se zna da višak antiinflamatornih lekova, poput kortizona, usporava zarastanje rana. Rezultati studije tek su nagovestili zašto hormon IGF-1 i druge materije koje ćelije u posebnom stanju proizvode pomažu regeneraciju tkiva", zaključio je Vajsman.


rts