bio sam tako u jednoj kuci da namestim neki softver...
malisa me odma sarmirao, sada uci da govori a zivi djavo, pokupio mi sve alate, kablove qq,qq, vise sam se bavio s njim nego sa predmetom mog posla...
No, ocito mi smeta dete pa mu kaze mama:
ne diraj ciku, hajde do vrata, neko je zvonio!
...malo kasnije
idi u cosak, brzo!
...opet kasnije:
sine, ne diraj struju, izgoret ce osigurac pa ce te u mraku ukrasti cigani!
Novu generaciju iskompleksiranih rasista je potrebno dresirati na vreme!
Gospodine, vase dete se plazi na mene!
s tri i po se igrao ispred zgrade s drugom,starijom decom
jednom sam ga izbila po guzi.otisao je u sobu,bogoradao i bogoradao,onda dosao kod mene i rekao mi :Sad mozes da mi se izvinis,ako zelis
s cetiri i po je prelazio ulicu i isao u igraonicu
s pet je presao gledicku transverzalu od 23-24 kilometara
po planinarskim domovima je jeo pasuljcine i kupus s slaninom
ustrajao je u sest,legao u devet
pio je koka-kolu
truckali smo se autobusimo uzduz i popreko po Srbiji
prala sam ga u potocima,na cesmama,vodom iz flase
s pet me pitao da li bi mogao da sluzi u crkvi
rekla sam:Okej,ako mozes da ustanes u pet ujutru
bilo mu je rano
sa sest je krenuo u skolu,a da nije isao u predskolsko i nije znao slova
ali je s cetiri znao razliku izmedju zmija otrovnica i konstriktora
nije odlican ali upravo cita Majstora i margaritu
jede ispred kompa
ima drustveni zivot bolji nego ja
sta god da se desi,on dodje kuci i tresne mi to na sto
moja uobicajena recenica:Mi moramo da verujemo jedno drugom jer smo porodica.Ako ne mozemo,kome onda mozemo?
bliski smo
Ploviti se mora i bez broda ..
Huh...moj sin, kada je bio mali, je znao da svaku novu igračku rasturi na komade. Kao roditelj... se nisam mešao u njegova "istraživanja" sveta u stilu "nemoj to slomiti". Doduše...samo su igračke bile na tapetu
. Kasnije...je voleo da od tih delova (mada sam tovare pobacao u kantu za đubre) sam pravi neke nove, njemu shvatljive sprave.
Od malena je jurcao po dvorištu i ulici...nakupio se modrica , ogrebotina i čvoruga i rastao kao i svako, normalno dete.
Ono što je oduvek znao je...da je tata uvek spreman da mu pomogne u igri, da mu odgovori na svako pitanje, da mu pomogne da nešto reši..ako sam zatraži.
Imao je ljubav i spartanski odnos koji se ogledao u tome da neke stvari mora sam rešiti, sam istrpeti jer je dečak. Meni je bilo shvatljivo to dečačko "takmičenje" ko je brži, ko bolje zakoči bajs po ulici, ko više uradi zgibova, ko je "jači" i sl. Tako se odrasta...mada mu je mama znala da šizi kada se malo povredi. Naučio sam ga da se uvek oslanja samo na sebe kada treba rešiti neke neprijatne situacije...ali da može računati na tatinu pomoć kada nešto prevazilazi njegove moći.
Na sreću...nikada nije bio naporan kada smo u gostima, uvek je znao da sa drugarima podeli igračke i nije bilo potrebe da decu nadziremo jer ništa strašno nisu radili. Ne sećam se da sam imao potrebe za vikanjem, često je bilo dovoljno da ga pozovem po imenu.
Znao je takođe da tata neće uzimati u obzir to što mi je sin ako nije u pravu, u igri ili ophođenju prema drugima.
Sad...kada pogledam, izrastao je u normalno, društveno, nesebično i samostalno dete.
Možda i stoga što mu je sve normalno bilo dopušteno i nije bio opterećen nekim imaginarnim strahovima.
A i imao je uz sebe nekogako je sve pokušao da razume, pa tek onda da deluje najcelishodnije. Usput..uvek je znao da ga smatram ravnog sebi i drugima. To je način da dete odraste u ponosnog i svakom ravnog.
Lav je možda kralj životinja ali nikada vuka nećeš videti da igra u cirkusu.
Hm, jedno je pokazivati zainteresiranost za to što djeca rade i paziti na njih i svaki njihov korak a drugo je kadsa roditelji svaki njihov korak sa dernjavom brane bez da su im dopustili da sami izvide situaciju.
Primjer.. Neću braniti maleckoj da se penje na penjalicu iako me je strah iako... Ali ću zato tu i tamo prozboriti 'pazi' te ju svako malo promatrat.
Dakle, naporan roditelj nisam iako sam tu stalno iznad njezine glave.
Prestani razmišljati o svojim granicama..
Počni otkrivati svoje mogućnosti.
Vaš status
Citat
