Citati naši omiljeni...

[ognjen56]

"... Onaj malopređašnji zanos od lepote noći i veličine sveta naglo gasne. Onaj raskošni dah zemlje staje. Devojčine dojke krutnu u lakom grču. Tonu zvijezde i prostranstva. Samo se sudbina, njena sudbina, bezizlazna, prijeka, sutrašnja, vrši i ispunjava, uporedo sa vremenom koje prolazi, u tišini, nepomičnosti i praznini koja ostaje iza svega."

Ivo Andrić "Na Drini ćuprija"

[Lilith_021]

Sve što je bilo predmet poezije
Ustace protiv nje i njenog kukavicluka!
Stvari ce same izražavati nešto od onoga što se
nisu usudili pesnici.
More � stara lektira pesnika zauvek ce
napustiti poeziju
I vratiti se svome grobu u kome je odraslo.
Zalazak sunca izblamiran u pesmama,
Zvezdano nebo dovedeno do kica,
Dici ce ruke od poezije!
Ruže insistiraju na svojoj boji
I nece pristati na prevrtljivost pesnika.
Rec sloboda ce pobeci iz poezije i vratiti se
svome znacenju
Pesnici nece imati jezika na kome bi pevali.
Izmedu poezije i pesnika nece biti nikoga
I pesme ce tada napasti pesnike,
Tražeci od njih da ispune obecanja.
Pesnici ce pokušati da izmaknu ispred onog što
su rekli,
Ali ce ih stici ono što su izmišljali i
predvidali.
Poezija ce tražiti njihove živote
Da bi njene metafore bile istinite i potvrdene.
U novim generacijama:
Niko po tu cenu nece hteti da bude pesnik,
A pesnik se ne može biti drukcije u tolikoj laži.
Buduci pesnici radice pametnije poslove.
Slobodni covek nece pristati da piše pesme
Da bi zbog toga bio pesnik,
A pesnik se ne može biti drukcije.
Drvo, dojucerašnji simbol u poeziji,
Zapevace na trgu o svojoj mracnoj prošlosti
I niko nece moci da ga zameni
Jer zna o sebi bolje od ikoga!
Pravi pesnici ce biti protiv poezije,
A pravi pesnici svuda u svetu misle istu misao.
Zbog ugleda u ocima pravih pesnika,
Poeziju više niko nece pisati.

M. Beckovic

[cvishna]

Sveti Nikodin Agiorit

"Neophodno je znati kako treba upravljati jezikom i obuzdavati ga. Pokretač jezika je srce. Čime je puno srce, to se izliva preko jezika. Ali i obratno, ono što se preko jezika izlilo, jače i dublje se usađuje u srce. Dobra osećanja su ćutljiva, a samoljubiva žele da budu objavljena. Mnogogovorljivost u većini slučajeva dolazi iz neke gorde samouverenost. Uobražavajući da mnogo znamo i da je naše mišljenje o nečemu tačno, osećamo nesavladivu potrebu da naširoko i nadugačko, s mnogim ponavljanjima predamo to mišljenje i drugim, namećući im se netraženi za učitelje, verujući da učimo one koji često znaju stvari daleko bolje nego mi. Ovo što smo rekli odnosi se bar na slučajeve kada je ono o čemu se govorii koliko toliko dostojno pažnje. U većini pak slučajeva mnogogovorljivost je isto što i prazno pričanje i nema reči kojima bi se iskazalo kakva sve zla od te rđave navike dolaze. Mnogogovorljivost otvara vrata duše kroz koja odilazi srdačna toplina, a tim više to čine prazni razgovori. Oni odvlače čovekovu pažnju od njega samog i u srcu, na koje se ne pazi, počinju se potkradati strasna osećanja i želje. Po koji put to biva u tolikoj meri da kad se prazni razgovori završe, u srcu se nađe ne samo pristanak nego i odluka da se pristupi strasnim delima."

[Lilith_021]

"Nemam nista protiv ljudi koji vole istinu. Osim sto su dosadno društvo. Podnošljivi su pod uslovom da ne razvežu o odnosu izmedu pripovedanja i iskrenosti, što su neki od njih skloni. Prirodno, to mi smeta. No, ostave li me na miru, necu im ništa.

Ne živciraju me ljubitelji istine vec - istina. Cime istina pomaže, kakvu utehu pruža, u poredjenju s pricom? Kakve koristi od istine u gluvo doba noci, u tami, kad vetar u dimnjaku rice poput medveda? Kad munja riše sene na zidu spavace sobe a kiša dugim noktima kucka po oknima? A ne! Kad te u krevetu zebnja i hladnoca pretvore u kip, ne ocekuj da ti priskoci u pomoc košcata i suvonjava istina. Tad su ti potrebne ugodno popunjene okrepe kakve price, da te u san uljuljka utešna sigurnost kakve laži."

Diane Setterfield

[TVO.JA_]

''Kakva golema mesavina svih mogucih utisaka, i koliko je zivota, jedinki, zivotnih oblasti danas preda mnom prohujalo! Cemu sluzi ta alhemija? da umnozi zive tacke duse, da fosforizuje monadu, da raspali osecanje univerzalnog zivota. Ali to opredmecivanje trpi zbog trenutnog onesvescivanja licnosti, zbog rasula ja?''

Amijel ''Dnevnik''

[Butkica]

..Zene mnogo puta same sebe dovode u polozaj jos nizi od onoga u kojem se zene opste nalaze,a koji je,neka mi bude dopusteno da sudim nepristojno,i onako vec nizak,one se kazem,same dovode u polozaj nizi od opsteg polozaja zene i pripremaju svoje jos vece ponizenje dopustajuci unapred muskarcima da ih vredjaju,mada moram priznati,nikako ne vidim razloga da bi to zenama bilo potrebno.
Nema nikakve sumnje da zene ne mogu nicim toliko lako podici svoj ugled u ocima muskarca koliko odlucnoscu da budu nepopustiljivei da svojim udvaracima daju na znanje kako ne dopustaju da ih obesceljuju i kako se nimalo ne plase da kaze ne.Ja sam medjutim,daleko od toga,da bih uzela kao dokazano da je broj zena tako velik,a broj muskaraca tako malen.Ali,ako zele da kazem istinu,reci cu im da je nepovoljan broj zena strahovito sramota za muskarce,samo za njih i ni za koga drugog;
naime pokvarenost naseg vremena i razuzdanost ljudi takvi su da je jednom recju,dosta malen broj muskaraca s kojim bi se cestita zena mogla upustiti.Nijedan razborit covek nece manje ceniti neku zenu zato sto se predala pri prvom nasrtanju,naprotiv morao bi je smatrati za najtraljavije stvorenje kad bi dopustila drugacije,onako kao sto zene danas obicno postupaju.


"Moll Flanders"
Daniel Defo

[Lilith_021]

"Svaki put kada se necega odricete, postajete zavisni o predmetu odricanja. Šta kažete na to? Svaki put kada se necega odricete, postajete trajno vezani za predmet svoga odricanja. Neki indijski guru jednom je prilikom rekao: �Svaki put kada mi prostitutka dode na razgovor, ona neprestano govori samo o Bogu. No, isto tako kada razgovaram sa svestenikom, on prica samo o seksu.� Dakle, kada se necega odricete, samo se još više vežete, i to zauvek. Kada se protiv necega borite, to vas trajno zarobljava. Sve dok se borite protiv necega, dajete mu moc, i to upravo onoliko moci koliko energije ulažete u borbu."

Anthony de Mello

[Lilith_021]

Nacionalista je, po definiciji, ignorant. Nacionalizam je, dakle, linija manjeg otpora, komocija. Nacionalisti je lako, on zna, ili misli da zna, svoje vrednosti, svoje, što ce reci nacionalne, što ce reci vrednosti nacije kojoj pripada, eticke i politicke, a za ostale se ne interesuje, ne interesuju ga, pakao to su drugi (druge nacije, drugo pleme). Njih ne treba ni proveravati. Nacionalista u drugima vidi iskljucivo sebe � nacionaliste. Pozicija, rekosmo li, komotna. Strah i zavist. Opredeljenje, angažovanje koje ne iziskuje truda. Ne samo �pakao to su drugi�, u okviru nacionalnog kljuca, naravno, nego i: sve što nije moje (srpsko, hrvatsko, francusko...) to mi je strano. Nacionalizam je ideologija banalnosti. Nacionalizam je, dakle, totalitarna ideologija.
Nacionalizam je, uz to, ne samo po etimološkom znacenju, još poslednja ideologija i demagogija koja se obraca narodu. Pisci to najbolje znaju. Stoga je pod sumnjom nacionalizma svaki pisac koji deklarativno izjavljuje da piše �iz naroda i za narod�, koji svoj individualni glas tobože potcinjava višim, nacionalnim interesima. Nacionalizam je kic (a, da se podsetimo, kic bi se mogao meriti stepenom banalnosti svojih asocijacija � A. Mol.), u srpsko � hrvatskoj varijanti, nacionalizam je borba za prevlast oko licitarskog srca.

Danilo Kiš - "Cas anatomije" (odlomak)

[zrNce]

Tijelo stenje pod silom dushevnom,
koleba se dusha u tijelu;
more stenje pod silom nebesnom;
koleblju se u moru nebesa.
Niko srecan,a niko dovoljan;
niko miran,a niko spokojan.
Sve se chovjek bruka sa chovjekom;
gleda majmun sebe u zrcalo....


Petar Petrovic Njegosh....Gorski ViJenac

[Lilith_021]

- Odakle si dosao?
- Niotkud. Ja sam odavde.
- Каko to da te nikad nisam sreo?
- Nisam izlazio.
- Bio si bolestan?
- Ne, bio sam zdrav.
- Pa, zasto nisi izlazio?
- Pa zato. Zato sto sam bio zdrav.
- А sada, zasto si sada izasao?
- Razboleo sam se. Sad sam kao i svi drugi. Niko me nece primetiti.
- Sta bi se desilo da te primete?
- Proglasili bi me za zdravog.
- Je li to rdjavo?
- Kako gde. U bolesnom svetu, svakako.
- I sta bi sa tobom radili??
- Lecili bi me dok se ne bih i ja razboleo.
- Аli ti si vec bolestan, zar nisi?
- Оd svoje bolesti, da, samo oni hoce da bolujem od njihove...

"Tamo gde loze placu", Borislav Pekic

[Butkica]

Ponekad me je razum opominjao:Kuda vodi ovo neprestano opijanje? Ali je Dzon Barlikorn znao da ucutka takva pitanja. "Hajde da nesto popijemo,pa cu ti sve objasniti" ,bio je njegov odgovor.I to je delovalo.Evo primera koji to osvetljava i na koji Dzon nije nikad prestao da me podseca:
Dogodio mi se nesrecan slucaj,zbog koga je bila potrebna opasna operacija.Jednog jutra,nedelju dana posle silaska s operacionog stola,lezao sam na bolnickoj postelji slab i umoran.Lekar je stajao kraj postelje spremajuci se da ode.S negodovanjem je gledao cigaretu koju sam pusio.
-Trebalo bi da se toga okanite-savetovao je.
-Na kraju ce vas oterati u grob.Pogledajte mene.
Pogledao sam ga.Bio je otprilike mojih godina,sirokih ramena,snaznih grudi,sjajnih ociju,obraza rumenih od zdravlja.Tesko bi se mogao naci lepsi primerak ljudske rase.
-I ja sam nekada pusio -produzi on.Ali sam ih ostavio i pogledajte me.
..Covek je bio drzak,opravdano drzak,svestan svoga zdravlja.A posle mesec dana bio je mrtav.Nije bio posredi nesrecan slucaj.Pola tuceta raznovrsnih mikroba s dugim naucnim imenima napalo ga je i unistilo.Umro je vristeci od bola.
"Eto vidis",govorio je Dzek."On se cuvao.Cak je i prestao da pusi.A evo sta je za to dobio.Divna nagrada zar ne?Gledaj sta je on propustio.Zar ne zelis da propustis sve sto ja mogu da ti pruzim,samo zato da bi te napali mikrobi i odvukli u smrt?Nema pravde na ovom svetu.Sve je lutrija.Ali ja stavljam lazan osmeh na lice i smejem se cinjenicama.Smej se i ti,i raduj se sa mnom.I tebi ce jednog dana doci kraj,ali do tada budi veseo.Gadan je ovaj svet kad se mogu dogadjati takve stvari kao sto je ova koja se dogodila tvom doktoru.Covek treba samo da popije jos jednu casu i da sve zaboravi."
I naravno,popio sam jos jednu casu zbog zaborava koji dolazi posle nje.Ali sam pio razumno,inteligentno.Nastojao sam da kvalitet pica bude sto bolji.Uzgred,treba napomenuti da kad covek pocne da pije razumno i inteligentno,on time samo pokazuje koliko je daleko otisao na putu kojim je krenuo.


"Kralj Alkohol"
Dzek London

[zrNce]

Pisanje nikad nije bilo neki rad za mene. Bilo je, otkad pamtim, uvek isto: ukljuchim radio na stanicu klasichne muzike, pripalim cigaretu ili tompus, otvorim flashu. Mashina je radila ostalo. Trebalo je samo da budem tu. Takav postupak omogucio mi je da nastavim i onda kada je sam zzivot vrlo malo pruzzao, kada je sam zzivot bio horor-shou. Uvek je postojala mashina da me uteshi, da govori samnom, da me zabavi, da spase moje dupe, da ga spasem od ludnice, od ulica, od sebe.
Jedna od mojih bivshih dama vikala je na mene:
"Pijesh da pobegnesh od stvarnosti!"
"Naravno, draga", odgovarao sam.
Imao sam i bocu i mashinu. Voleo sam pticu u svakoj ruci, jebesh granu.


Bukowski.....Holivud

[Lilith_021]

Neprestano se trudim da saopstim nesto nesaopstivo, da objasnim nesto neobjasnjivo, da ispricam nesto sto nosim u kostima i sto se u tim kostima moze doziveti. Mozda to u biti i nije nista drugo doli onaj strah o kojem je vec cesto bilo govora, upravo strah protegnut na sve, strah i od onog najveceg i od onog najmanjeg, strah, grcevit strah od izricanja jedne reci. Uostalom, mozda taj strah i nije samo strah nego i ceznja za necim sto je vise od svega onoga sto uliva strah?

Franz Kafka

[believer]

Lisica zašuti i zagleda se u Malog Princa.

� Molim te, pripitomi me... � reče ona.

� Vrlo rado � odgovori Mali Princ � ali nemam mnogo vremena. Moram pronaći prijatelje i toliko toga još upoznati.

� Poznaje se samo ono što se pripitomi. � reče lisica � Ljudi više nemaju vremena da bilo šta upoznaju. Kupuju već gotove stvari kod trgovaca. Ali kako ne postoje trgovci prijateljima, ljudi više nemaju prijatelja. Ako ti želiš prijatelja, pripitomi me!

� A šta moram uraditi? � upita Mali Princ.

� Treba da budeš vrlo strpljiv � odgovori lisica � Prvo ćeš sjesti malo dalje od mene, eto tako, u travu. Ja ću te gledati krajičkom oka, a ti nećeš ništa govoriti. Govor je izvor svih nesporazuma. Ali ćeš svakog dana sjesti malo bliže...

/Mali Princ

[CHichaGlisha]

Jedan čovek našao je orlovsko jaje i stavio ga pod kokoš. Orlić se izlegao kad i pilići, odrastao je sa njima.
Čitavog života orao je radio isto što i kokoši u dvorištu, misleći da je jedna od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao i lepršao krilima, izdižući se jedan pedalj iznad tla.
Prošle su godine i orao je ostario. Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, čudesnu pticu, moćnih raširenih krila, kako lebdi na vetru. Stari orao je zapanjeno gledao u vis.
"Šta je to?" - pitao je.
"To je orao, kralj ptica", rekla mu je jedna kokoš. "On pripada nebu, dok mi, kokoši, pripadamo zemlji."
I tako je orao umro medju kokošima, neznajući ko je.

Antoni De Melo ~ Buđenje ~