Citati naši omiljeni...

[Neuhvatljiva_]

''Samo su dva tipa ljudi na ovom svetu – dobri i losi. Dobri bolje spavaju, ali cini se da losi vise uzivaju u satima kad su budni.'' Vudi Alen

[gaga73]

...i ljubav nije nista, ako nije ludost, ako nije nesto bezumno...


"carobni breg"- tomas man

[Blossom]

Gaa wiin daa-aangoshkigaazo ahaw enaabiyaan gaa-inaabid

[shacky]

"...neophodan je razlog na osnovu kojeg ćete na zgarištu prethodno izgubljenog naći nešto što vam je bilo potrebno. A onda kada budete uspeli da dođete do zadovoljavjućeg odgovora na pitanje "Zašto mi se ovo desilo?", po prvi put će vaša pažnja biti skrenuta s prošlosti koju ne možete da kontrolišete i usredsrediće se na vašu budućnost, nad kojom imate izvesnu kontrolu..."

Mira Kiršenbaum, Sve se dešava sa razlogom

[TVO.JA_]

"Lelujavo poslepodne. Mnogo strahova, malo muzike koja ih prati kao nemirna senka tanke zavese na vetru. Pojedini od tih strahova zatreperi uporedo sa zavesom i otkrije odjenom čudesni predeo lepote, čitav jedan svet u koji verujemo tvrdje i bolje nego u svoje sopstveno postojanje. Toliku snagu i uverljivost može da ima jedan jedini mali strah od svega pet reči koje se mogu izgovoriti u jednom dahu."

Ivo Andrić

[NSdjanka]

"Pustio sam da me vodi po mračnoj uličici. Glas joj je postao hrapaviji, a reči su joj same navirale na usta. Uopšte se ne sećam šta je govorila, a mislim da ni sama nije znala šta govori. Govorila je divlje, besomučno, protiv sudbine koja je bila jača od nje. Ma ko bila, nije više imala imena. Bila je naprosto žena, izmučena, izubijana, skršena, stvorenje što nemoćno udara krilima u mraku. Nije se nikom obraćala, a najmanje meni; nije govorila ni sa samom sobom, pa ni s Bogom. Bila je samo brbljiva rana koja je našla glas, a u mraku se činilo da se rana otvara i stvara oko sebe prostor u koji može krvariti bez srama i poniženja. Za sve me vreme grčevito držala za mišicu, kao da se želi uveriti da sam tu; stezala mi je ruku svojim snažnim prstima, kao da mi dodirom prstiju želi saopštiti misao koju njene reči više ne sadrže."


Henri Miler-Mirni dani na Klišiju

"Zahvaljući obilju slobodnog vremena, počinjem da uranjam u slojevitu, misterioznu, zapravo mističnu povest "malog kontinenta u istočnom Mediteranu", kako Fernan Brodel u svom rafinisanom stilu naziva Kipar. Osvrnimo se u prošlost i videćemo da tu još od najstarijih geoloških razdoblja ništa nije jednostavno, jedinstveno, kompaktno. Prema paleogeografskim istraživanjima, u davna vremena, postojala su dva Kipra. Današnja dva planinska venca, Troodos i Pentadaktilos, jedan na severu, drugi na jugu, koji se protežu pravcem istok-zapad. Na satelitskim snimcima jasno se vidi da su ta dva, po svemu različita masiva - prvi bi pre pristajao Rodopima, drugi Dolomitima - nasilno spojena prostranim krečnjačkim platoom koga je sa morskog dna izdigao snažan tektonski poremećaj. Aleksandar, inženjer geologije iz Novog Sada, koji radi kao konobar u kafeteriji Epi Topou u centru južne Nikozije, potvrđuje moje pretpostavke. "Nema nikakve sumnje, kaže, masiv Troodosa geološki pripada azijskom kontinentu; Pentadaktilos je završetak dinarskog planinskog venca. Ravnica koja ih spaja sastavljena je od sedimenata. Kipar definitivno nije kompaktno tle."

Svetislav Basara - Lestvica užasa

[NSdjanka]

" I svako ima svoje razloge, i neprestano se pita s vremena na vreme, šta ti razlozi vrede, jesu li to oni pravi razlozi da bi se krenulo baš onamo kuda se krenulo, radije nego drugde, radije nego nigde..."

Beket- Malone umire

[TVO.JA_]

"Kad sam bio ugrožen, mislio sam samo na nju, hrabreći se njenim prisustvom. Kad mi
je bilo teško, pominjao sam njeno ime kao u molitvi, nalazeći olakšanje. Kad osjetim
radost, trčim da je podijelim s njom, zahvalan joj, kao da mi je ona daruje.
Dobar je čovjek, i lijepa žena, ali ono što je samo za mene, to sam sam stvorio. Čak i
da je imala velikih mana, ja ih ne bih znao. Potrebna mi je savršena, i ne mogu dopusti
ti da to ne bude.
Dao sam joj sve što nisam našao u životu, a bez čega ne mogu. Čak se i umanjujem
pred njom, da bi ona bila veća, i ja pomoću nje. Bogato je darujem, da bih mogao da
uzmem. Ja sam osujećen, ona je ostvarena, i tako sam obeštećen. Ona mi namiruje
izgubljeno, i dobijam više nego što sam želio da imam. Moje želje su bile maglovite i
rasute, sad su sakupljene u jednom imenu, u jednom liku, stvarnijem i ljepšem od
mašte. Njoj priznajem sve što ja nisam, a opet ništa ne gubim, odričući se. Nemoćan
pred ljudima i slab pred svijetom, značajan sam pred svojom tvorevinom, vrednijom od
njih. Nespokojan pred nesigurnošću svega, siguran sam pred ljubavlju, koja se stvara
sama iz sebe, jer je potreba, pretvorena u osjećanje.
Ljubav je žrtva i nasilje, nudi i zahtijeva, moli i grdi. Ova žena, cio moj svijet, potrebna mi je da joj se divim i da nad njom osjetim svoju moć. Stvorio sam je kao divljak svoga kumira, da mu stoji iznad pecinske vatre, zaštita od groma, neprijatelja, zvijeri, ljudi, neba, samoće, da traži od njega obične stvari ali da zahtijeva i nemoguće, da osjeća oduševljenje ali i ogorčenje, da se zahvaljuje i da grdi, uvijek svjestan da bi mu bez njega strahovi bili preteški, nade bez korijena, radosti bez trajanja.
Zbog nje, isključive, i ljudi su mi postali bliži."

Mesa Selimović

[NSdjanka]

"...I ja sam se osetio da sve ponovo preživim.Kao da me je ovaj veliki gnev očistio od zla, oslobodio nade u ovoj noći prepunoj znamenja i zvezda, ja sam se prvi put predao onoj prijatnoj ravnodušnosti sveta.Iskusivši da je toliko slična mojoj, da mi je posle svega tako bratski bliska, osetio sam da sam bio srećan i da sam to još i sada.I da se samo sve svrši, samo da se osetim manje sam, preostaje mi da poželim da na dan mog pogubljenja bude mnogo gledalaca i da me dočekaju s povicima mržnje..."

A. Kami - Stranac

[NSdjanka]

..."Kad bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo marioneta,
i podario mi komadić života,
moguće je da ne bih kazao sve što mislim,
ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem.
Stvari bih cenio, ne po onome što vrede, već po onome što znače.
Spavao bih manje, sanjao više,
shvatio sam da da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti.
Hodao bih kad drugi zastanu,
budio se dok ostali spavaju.
Slušao bih kada drugi govore, i kako bih uživao u sladoledu od čokolade.
Kada bi mi Bog podario komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otkrivenim ne samo telo već i dušu.
Bože moj, kada bih imao srce ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgreje sunce.
Slikao bih Van Gogovim snom, na zvezdama jednu benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja.
Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol njihovih bodlji i strastveni poljubac njihovih latica...
Bože moj, kada bih imao jedan komadić života...
Ne bih pustio da prodje ni jedan dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim.
Uveravao bih svaku ženu i svakog muskarca da su mi najbliži i živeo zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.
Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete.
Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću, vec sa zaboravom.
Toliko sam stvari naučio od vas ljudi...Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica.
Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom malom šakom, po prvi put prst svog oca, da ga je uhvatio zauvek.
Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi.
Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću nažalost početi da umirem"...


Dilen Tomas, iz pripovetke LIMUN

[ZOE]

Da li je ono mladez u obrvama One koju volis...

Ili je to petlja u luku? Da li je ono gavran svio gezdo u svodu lepote ili je to ruzicnjak u edenskom vrtu? Da li je ono na mladu granu, u ljubavnom zaru, sletio slavuj pa zanemio ili se to leptir bacio na plamen lepote voljene, pa tu izgorio i dusu ispustio? Da li je onaj crni mladez kakav abesinski car sto je blistav od srece seo na presto od ebanona ili je to pecat stavljen na povelju neopozivog, na lepotu njenih obrva, kao znamenje njene cistote? Onima koji ga poljube, to je crni kamen Kabe koji hodocasnici zude usnama taci. To je kaplja mastila pala sa pera svemoci kada je neprolazni umetnik slikao obrve njene.

M. Karamusic

[ZOE]

"... Godinama sam Mudrace lakomisleno trazhio po izgledu, po dugim noktima, ili sedim bradama, a oni su mi, prerusheni u piljarice i kochijashe, jos odavno negde usput doshapnuli tri najvecce svetske mudrosti...

Samo da smo mi zhivi i zdravi...

Sve u svoje vreme...

Jesi ili nisi?"

(Dj. Balasevic)

[DrinChe]

O mogućnost uništenja nečije prošlosti, P. B


"Prošlost je azil kojeg treba učiniti nedostupnim svakome. U idealnom poretku državi ne pripadaju samo sadašnjost i budućnost građana. Pripada joj i njihova prošlost. Ne odlučuje takozvana stvarnost, već arbitraža države, ko ste i šta bili. Nemačka, dakle, gospodine direktore, odlučuje jeste li vi zaista bili visoki funkcioner IG Farbenindustrie, ili tek mizerni đubretar, koga je preterano uživanje alkohola dovelo do smešnog uobraženja da je upravljao jednim industrijskim carstvom.

Većina ljudi prošlost je još uvek nešto gotovo, završeno, definisano i nepromenljivo. Treba postići da to naivno poverenje u prošlost izgube, da ni u sopstvenu ne budu sigurni, kao što najčešće nisu u tuđu. Nepromenljiva prošlost zabluda je slabih, lenjih, dekadentnih priroda. Oni bi da na život neprestano udaraju tačke.

Da se uvek jasno zna šta je završeno, a šta ih još čeka. I da im ono što su preživeli, za uvek bude priznato kao njihovo. Takvo shvatanje građane čini mrtvim, dr Eckart, ako razumete šta hoću da kažem. Istinski živ čovek ni u šta nije siguran, ni s čim nije gotov. Njemu je sve izvor brige i strepnje. Šetnja po bašti njemu nije, kao većini ignoranata, nedeljni odmor, nego jedan niz međusobno povezanih trenutaka neizvesnosti.

Zato za njega prošlost ništa ne znači, čak i kada je najlepša. Jer on zna da ona ne pripada njemu. Da mu je data na upotrebu. Na oročeno plodouživanje. Kao legat države. Prošlost je, doktore, nešto što se ne postiže u prošlosti, već u sadašnjosti. Uvek sada, uvek ponovo. Čovek se stalno za svoje epolete mora boriti. Vidite i sami kako se lako poručnikom postaje!

Prošlost je, gospodine, mesto za Bodinovom trpezom u Valhali. Nešto za šta se čovek bez predaha mora otimati. Čemu, inače, imati jednu militantnu predstavu raja, ako se njenih modela rasa ne drži? Onaj ko zna da sve što za sebe može učiniti, i što je već za sebe učinio, podleže permanentnoj selekciji i zavisi ekskluzivno od toga šta sada i za nas čini, čovek je na koga nacionalsocijalizam može ozbiljno računati.

Hrišćanska tvrdnja da je sve što uđe u Knjigu života do Strašnog suda neizbrisivo, smešna je. Uvek postoji – i guma."

[NSdjanka]

"Bio jedan riđi čovek koji nije imao oči i uši. Nije imao ni kosu, tako da su ga samo uslovno zvali riđim. On nije mogao da govori jer nije imao usta. Nos takođe nije imao. Štaviše, nije imao ni ruke ni noge. Nije imao ni stomak, nije imao ni leđa, nije imao ni kičmu, nije imao nijedan unutrašnji organ. Nije imao ništa! Tako da nije jasno o kome je reč.Bolje onda da o njemu više ne govorimo"...

Danil Harms, Plava sveska br 10

[Nenad_DPb]

"Vreme je čudna pojava. Nejteže je onome koji ga ima najmanje. Ništa nije lakše nego nositi svet na ramenima u mladosti; to daje osećaj mogućnosti tako zavodljiv da znate kako sigurno ima nešto mnogo važnije što biste mogli da radite nego što je spremanje ispita."

"Pravilo četvorke" - Ijan Koldvel, Dastin Tomason