Često poželim tvoj hod, ali ne bih ga pratio. U daljini kao da si ti, i vidim sebe kraj tebe. Možda sam lud, jer davno sam shvatio da ti za mene nisi tu. A ja još uvek okušavam čudo na mestu naših susreta.
M. Kapor
Često poželim tvoj hod, ali ne bih ga pratio. U daljini kao da si ti, i vidim sebe kraj tebe. Možda sam lud, jer davno sam shvatio da ti za mene nisi tu. A ja još uvek okušavam čudo na mestu naših susreta.
M. Kapor
Postoje samo dva načina da živiš: da živiš kao da ništa nije čudo ili da živiš kao da je sve čudo.
Ako nešto kažete sa dovoljno žara i ako bogovi nemaju pametnija posla vaseljena ponekad ume da se sklupča oko vaših reči. Reči su odvajkada imale snagu da promene svet. Pazite šta želite. Nikada ne znate ko vas može čuti ili šta kad smo već kod toga. Jer nešto možda lunja kroz univerzum i nekoliko reči koje pogrešna osoba izgovori u pravom trenutku može zazvučati veoma primamljivo…
Teri Pračet, Duševna muzika
Ja ne želim da se predam. Ja sam vernik optimizma. Ja u bolje sutra gledam, tu sa ivice ludizma.
Sirotinja. Ne ona vesela, slikovita, puna života i pokreta, sirotinja Cigana čergara ili mladih ljudi koji svoju nemaštinu ulepšavaju pesmom i nestašnim podvizima, nego teška sirotinja koja rađa bedu kao trajno stanje i endemičnu bolest čitavih ljudskih grupa, naselja i zemalja. O toj bedi mislim ovih dana. O bedi koja savija kičmu, usporava korak, gasi glas, nepovratno i nepopravljivo mesi čoveka i doteruje ga sve prema nekom svom nepoznatom modelu; steže oko njega svoje granice kao nevidljivu omču, odvaja ga zauvek od blagostanja i radosti, tako da mu docnije ništa ne može pomoći, ni novac, ni najpovoljnija promena životnih uslova, jer nije više sposoban da ih primi.
Kada ljudi jednog kraja ili jedne klase ogreznu u toj bedi, životni sokovi prestaju da pritiču do njihovih tela, i tada i ono što je ostalo od snage i života u njima počinje da sahne i čili u neosetnom, sporom procesu od kojeg se ipak ne umire, nego traje iz naraštaja u naraštaj, u postojanju koje je naličje života. (Jer ono što je najbolnije u sudbini čoveka za koga se kaže da ga je beda ubila, to je činjenica da on takav, ubijen, dugo živi i jako se množi.) Kad beda prodre u misli, govor, shvatanja i običaje, i svak se pomiri s njom kao sa stalnim i pravim oblikom postojanja, kad postane navika, ponos i neka vrsta naopake religije, tada se može reći da je beda potpuno i zauvek osvojila jedan kraj, pretvorila ga u svoje carstvo koje joj nikad više niko ne može oteti i koje ne živi ljudskim životom nego bedom i njenim mrtvim i dugim, dugim trajanjem...
Ivo Andric
Hej Joe...Supercalifragilisticexpialidocious !
Nikada nisam usamljeniji nego kad otvorim srce nekome prijatelju, zato što onda još jace osecam da je jaz nepremostiv. Taj covek je tu; ja vidim njegove jasne oci koje me gledaju, ali ništa ne znam o njegovoj duši koja je iza njih. On me sluša. Šta li misli? Jest, šta misli? Ti ne znaš kakva je to patnja! Možda me on mrzi? Ili me prezire? Ili mi se ruga? On misli o onome što mu kažem, procenjuje me, podsmeva mi se, osuduje me, nalazi da sam prosecan ili glup covek. Kako da saznam šta misli? Kako da saznam da li i on mene voli onako kako i ja njega volim? i šta li se kuva u toj maloj okrugloj glavi? Velika je tajna neznana misao nekog bica – misao skrivena i slobodna, koju mi ne možemo saznati, ni upravljati njome, ni potciniti je, ni pobediti je!
A ja uzalud želim da se predam, da otvorim sva vrata svoje duše, i nikako da se predam! Na dnu duše, na samome dnu, cuvam svoje JA u skrivenom kutu, a do njega niko ne dopire. Niko ga ne može pronaci, ni uci u nj, zato što mi niko nije slican, zato što niko nikoga ne razume.
Gi de Mopasan - Usamljenost, Izabrane novele
Budi pametan i pravi se lud
"Juče si otputovala. Rekla si da ne znaš kad ćeš se vratiti... Da li ćeš se uopšte vratiti? Začudo, dala si mi svoju fotografiju i adresu. Da li je to znak da ne nameravaš da se vratiš?
Ako ti budem pisao, rekla si da to uradim rukom, starinski, običnom poštom. Voliš da pismo putuje, ne elektronski. U putu i u vremenu pismo dobija na vrednosti -- rekla si.
Da li ću umeti da ti napišem pismo? Nikad nisam napisao privatno pismo. Pismo je nešto konačno i nesavršeno. Kad ga pošaljem, ne mogu ga više ni popraviti niti dopuniti, a već sutradan, dodao bih nešto važno ili lepo...
Kupio sam ovu knjižicu s blagim linijama. Ima jedna nova kafe-knjižara u centru, u Zmaj-Jovinoj. Tu se prodaju razne lepe sveske i olovke, iz uvoza. Ova je mala, džepna. U njoj ću da ti pišem, umesto pisama. Kad je ispišem, poslaću ti knjižicu. Ako se pre toga vratiš, još bolje -- knjižicu ću ti pokloniti.
Da li da negde napišem tvoje ime? Ili, pak, svoje? Ime se piše na stvarima koje ne želimo da izgubimo -- da bi mogle da nam se vrate.
Ovo će biti dnevnik jedne čežnje.
Knjižica samoće.
Ovde ću misliti o tebi."
Ljubavna knjižica -- Dragan Lakićević
O da! Čuda su moguća,ako dovoljno jako veruješ u njih
“U ljubavi iskustvo ne vredi: ako bi vredelo, ljudi se ne bi zaljubljivali.”
Henri de Régnier
Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
Hej kafano, moja rano...Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
Bircuz koji radi 25 sati dnevno!
"Hajde da se vjenčamo. Nećeš mnogo dobiti. Šašav sam, nesretan, često neprijatan, a u životu sigurno neću daleko dogurati, ali ću te voljeti. Ako ti je to dovoljno, pristani!"
Meša Selimović
'Ako vam se neka ptica posere na glavu, obrišite se diskretno i pravite se ludi, kao i uvek kad su vas posrali.' - čika Dušan Radović
Kada odlucite da prekinete toksicnu vezu, patnju, svoje negativne obrasce ponasanja, bolest koja vas muci ili posao koji ne volite, znajte da je to dan odmora za vaseg andjela cuvara.
Zana Poliankov
Живима по заслузи, мртвима по обичају
"I nije bitno koga ljubiš, s kim spavaš, s kim se budiš, koga šetaš, ni kome kupuješ poklon za Dan zaljubljenih, ni koga zoveš ‘ljubavi’, ni za koga se sređuješ za izlazak, ko te čeka posle škole, s kim se držiš za ruke, pričaš 24 h. Jedina bitna stvar na ovom svetu je na koga pomisliš kada vidiš prazno mesto pored sebe. Ne s kim te pamte drugi, već s kim ti pamtiš sebe. To se računa."
..iako sam naleteo na misao na nekoliko mesta, nigde ne nađoh autora iste.
Lav je možda kralj životinja ali nikada vuka nećeš videti da igra u cirkusu.
Nikada ne treba očajavati,kada se nešto izgubi,osoba ili radost ili sreća;sve se još divnije vraća.
Što otpasti mora,otpada,što nama pripada,uz nas ostaje,jer sve se po zakonu odvija,
koji su veći od naše spoznaje i s'kojima smo samo naočigled u suprotnosti.
Treba u sebi živeti i na ceo život misliti,na sve svoje milionite mogućnosti,širine i budućnosti,
naspram kojih ne postoji ni prošlo ni izgubljeno.
Rajner Marija Rilke
Da me kojim slučajem nema,trebalo bi me izmisliti
''Dan prolazi, vreme se ipak ne miče. A ovo sam napisao za svoje zadovoljstvo i zabavio se onako kako sam umeo. Ne tišti me nikakva briga, čeznem samo da odem odavde, ne znam, kuda, ali da odem daleko, možda u Afriku, u Indiju. Jer meni je mesto u šumama i u osami.'' K. Hamsun
Postoje samo dva načina da živiš: da živiš kao da ništa nije čudo ili da živiš kao da je sve čudo.
On me voli kao drugaricu. A tih koji me vole kao drugaricu, meni je pun kurac.
Čete, more bataljoni njih su me voleli kao drugaricu.
A mažnjavali ribe koje su valjda mrzeli ko zlotvore.
Slobodan Selenić
Ja ne želim da se predam. Ja sam vernik optimizma. Ja u bolje sutra gledam, tu sa ivice ludizma.
"Ponekad je najteže uraditi nešto lako, i najkomplikovanije shvatiti nešto jednostavno? Precenio sam život kao što precenjujem sve i svakog, i neki misle da se nepotrebno rasipam plaćajući prevelike cene na sve strane, ali ne radim to samo zato što sam veliki troškadžija... Ne, ne uvek...
Ljude katkad precenjujem i zato što me je sramota da imam posla samo sa jeftinima..."
Đ. Balašević
Budi pametan i pravi se lud
"Nema čoveka koji je podelio svoju radost sa prijateljem a da se nije još više radovao, kao što nema čoveka koji je podelio svoju tugu sa prijateljem, a da nije manje tugovao".
Bekon
Lav je možda kralj životinja ali nikada vuka nećeš videti da igra u cirkusu
Nisam siguran da postojim, u stvari. Ja sam svi pisci koje sam poznavao, svi ljudi koje sam sreo, sve žene koje sam voleo; svi gradovi koje sam posetio…Nisam ni u šta siguran, ne znam ništa…
H.L.B.
Ja ne želim da se predam. Ja sam vernik optimizma. Ja u bolje sutra gledam, tu sa ivice ludizma.
Vaš status
Citat
