Neki fluid misli postoji, i ako je odašiljač jak, a prijemnik osetljiv mogu duše opštiti, a da se dvoje i ne pogledaju, niti jednu reč izmene. Natprirodno je prirodno koje još nije objašnjeno.
---
Ko to nama vitla po prostoru? Ko podešava vreme da se baš kad treba nađemo na mestu koje je: slučajno nađeno? Unapred određeno voljom i mišlju toliko nadmoćnom nad našom da joj ni smisao ni usmerenje shvatiti ne možemo?...
... Nebo je premreženo slučajnostima - igračkama u rukama kakvog detinjastog vaseljenskog moćnika.
---
Pametniji popušta, ali ne i ludaku koji hoće sa mosta skočiti, ne i nasilniku koji protiv sebe i svojih zlo čini.
---
Za zlo ne uzimajte, mili moji sinovi što vas u večitu počinku uznemirismo, ovaj Stevan Medaković, profesor iz Beograda, i ja, Vidosav Prokić, seljak ispod Avale. Vi ništa od toga nemate, ali drugara vašeg, Mihajla, izvadismo, kući da ga pratimo. Daće Bog, lepi moji momci, i vas će vaši jednoga dana pronaći, kada završi ovaj jebeni rat, pa u rodnu crnicu odneti. Ja bi vas, sinovi moji, jednog po jednog bi nosio na leđa, ako treba, kada bi znao di ste i odakle ste, takvi mladi i mrtvi. Ali ne znam - reče, i tu stade ridati.
Slobodan Selenić, Očevi i oci