Da li smo spremni za EU? - Strana 21
Strana 21 od 24 PrvaPrva ... 111920212223 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 301 do 315 od ukupno 355
  1. #301

    Odgovor: Da li smo spremni za EU?

    Citat Sunny kaže: Pogledaj poruku
    A misliš da će u EU da kreiraju aparat i prevode sve na ova 4 jezika. Hoće... Proglasiće jezik onog prvog za standard, ili će jednostavno da zaposle prevodioce iz zemlje koja prva stigne na cilj i kraj. I zvaće ga BCHS ili tako nekako, bez obzira na naše komplekse.

    Pa sta si ti prorok?...pa da znas sta ce EU da radi?...Ljubisa Trgovcevic...javlja mi se...da li se cujemo....

  2. #302

    Odgovor: Da li smo spremni za EU?

    Ево једне новости из ЕУ тј Немачке. Па коме се свиђа нек тражи еу мени нетреба.

    ДЕЦА СУ СЕКСУАЛНА БИЋА

    Ослобођење од предрасуда довело је најнапредније државе ЕУ до крајњег моралног релативизма. У Немачкој, на пример, Федерални центар за здравствено васпитање објавио је брошуру за родитеље деце до три године, у којој се, под насловом Љубав, тело и играње доктора, каже:

    Очеви не поклањају довољно пажње клиторису и вагини својих ћерки [] мада је то једини начин да девојчице развију осећање поноса на своју полну припадност: Мајке су криве зато што полним органима дечака не дају имена од миља, док се то не чини с девојцицама, па оне имају комплекс ниже вредности. О именовању вагине треба да се постарају очеви, смишљајући нежне називе типа посудица с медом. Родитељи се подстичу да децу не спутавају у неограниченој мастурбацији, осим ако им прети физичка повреда: Тада девојчици треба рећи да се убудуће не повређује, објашњавајући јој да је стимулација гениталија у реду.

    Федерални центар за здравствено васпитање, под непосредним надзором Министарства за породицу, објавио је и приручник за родитеље деце у вртићу, понудивши им и збирку поучних песмица, у којима се, између осталог, налазе и овакви наравоучитељни стихови: Кад додирујем своје тело, откривам шта имам. Имам вагину, јер сам девојчица. Вагина није само за пишкење. Кад је додирнем осетим задовољство.

    Ове брошуре су обавезне у девет савезних држава Немачке. Користе се за обуку васпитачица и учитеља. Новинарка пољске Жечпосполите, Ана Рибинска, која је чланак о овоме објавила у свом листу 7. јула 2007, питала је за мишљење Екхарта Сефера, званичника немачког Федералног центра за здравствено васпитање. Он јој је одговорио: Деца су сексуална бића и све време настоје да задовоље своје потребе. Родитељи који им то омогућују нису лоши, него су лоши они који то сматрају погрдним:

    ХОМОСЕКСУАЛНОСТ У ВРТИЋИМА

    Србија која, на путу ка Европској унији тоне у беду и безнађе, могла би да усвоји најнапредније европске моделе за разарање свих традиционалних, за разарање свих , традиционалних пре свега, породицних вредности,сасвим на трагу немачких брижника здравственог васпитања, само да би се додворила онима који је не желе, а ка којима је њена власт води.

    Посто се у Србији непрестано прича о европским стандардима, Предраг Аздејковић, један од челника домаћег хомосексуалног Квирија центра упутио је Министарству за људска и мањинска права захтев да се лекције о хомосексуалности као нормалном животном стилу уврсте у средњошколске уџбенике. У свему га је до сада подржавао само Чеда Јовановић и његов ЛДП, док су према његовом мишљењу остали политичари Србије хомофобични.

    Посто је министар за људска и мањинска права, Светозар Чиплић, најавио антидискриминациони закон, који ће ститити не само етничке, него и остале мањине, Аздејковић је, у интервјуу датом Стандарду 15. августа 2008, најавио да се нада да ће српски уџбеници бити као холандски, у којима су породице представљене сликама два мушкарца или две жене са њиховом децом различите боје коже. Аздејковић оцекује да ће гејови и гејице моћи да иду по школама и пропагирају (објашњавају) свој life style.

    Што да не? У САД-у је процес већ одавно одмакао, па су деца изложена хомосексуалној пропаганди још од вртића.

    У америчком прируцнику за наставнике Како предавати о безбедном сексу, ђацима ради безбедности, треба понудити некоитални секс, масажу тела, заједничко купање, мастурбацију, узајамну мастурбацију, сензуално храњење, фантазирање, гледање еротских филмова, читање еротских књига и часописа. У приручнику се и хомосексуални односи називају сасвим нормалним, а постоји и радни лист Како бити хомосексуалац. Стављање кондома се вежба навлачењем истог на банану, краставац или плави парадајз. Критичар америчког државног школства, др Семјуел Блуменфелд, навео је последице сексуалног образовања у америчким школама: Резултати су огроман пораст предбрачног секса међу ученицима праћен нежељеним трудноћама, абортусом, гајењем деце без једног родитеља, сексуално преносивим болестима, силовањем и чак убиствима сексуалних партнера, порастом перверзног понашања, дечијим животом у беди, без очинског старања, емоционалним кризама, дрогирањем, депресијом, поплавом порнографије.

    ВАШ ПРИЈАТЕЉ ПРЕЗЕРВАТИВ

    Сличне ствари десиле су се и у Јељциновој леволибералној Русији. Чувени руски писац, Валентин Распутин, уочио је: Нема сумње да се демократске слободе у Русији нису оствариле. Добиле су наопак вид, претвориле у сведопуштеност и самовољу, отео их је криминал и капитал, постале су оруђе моралног и духовног насиља над човеком, сахраниле су заштитну функцију државе према грађанину. У оном виду у којем су се у Русији појавиле слободе, оне су постале моћно средство моралног и физичког разарања нарада и државе, уништења основа које их држе. Русија је претворена у земљу изокренутих вредности економија, сталешко устројство, култура, морал: све ниско је на врху, а све узвишено на дну.

    Руска Асоцијација за планирање породице имала је снажну подршку јељциноваца. За децу од 7 до 9 година издавани су приручници, дељени по школама, с темама: Ваш пријатељ презерватив, Безбедан секс, Онанизам, Хомосексуалност. Министарство просвете Русије одобрило је, често без знања родитеља, употребу таквих приручника у школи. Асоцијација за планирање породице, раширена у 140 земаља света, тако је наставила да испуњава Хитлерове русофобске планове. Сабор руских педагога је 1997. упутио писмо депутатима Државне думе, подсецајући их на то: Сличне погубне експерименте, као што се зна, спроводили су нацисти на окупираним територијама Источне Европе. Ево шта је писало у декрету донетом после окупације Пољске 1939: Све мере, које имају тенденцију да огранице рађање, треба допуштати и подстицати. Абортусе [] треба ослободити од забране. Средства за абортусе и контрацепцију треба јавно нудити, без икаквих ограничења. Хомосексуалност треба легализовати. Установама и лицима које се професионално баве абортусима [] не сметати. Године 1941. Хитлер је декретом ту политику ширио и на друге земље Источне Европе.

    СЕКСУАЛНИ ЛИБЕРАЛИЗАМ

    Србија је земља која огромном брзином нестаје. Сваке године умире тридесет хиљада људи више но што их се роди. У нашим медијима и школама очито је потребно више породичних вредности, више сведочења о љубави и жртви као основи породичног живота.

    Ако кренемо путем немачког здравственог просвећивања и америчког сексуалног либерализма, треба да знамо да нас ускоро неће бити. Биолошки, наравно, о моралу већ одавно и не говоримо.

  3. #303

    Odgovor: Da li smo spremni za EU?

    http://www.nspm.rs/prikazi/od-ljulja...-devojaka.html

    Од љуљања држава до љуљања девојака
    Слободан Антонић
    понедељак, 20. октобар 2008.
    (Фернандо Ђентилини, Недокучиви Балкан: сентиментално путовање од Приштине до Брисела (наслов оригинала: Fernando Gentilini, Infiniti Balcani, Viaggio sentimenatle da Pristina a Bruxelles, Bologna 2007) Београд, HESPERIAedu, 2008, превела Невена Цековић).



    Ако неко жели1 да упозна дух једног просвећеног и самосвеног бриселског службеника и његова размишљања о Србији, идеална прилика за то је књига Фернанда Ђентилинија Недокучиви Балкан.

    Ђентилини (1962) је дипломата од каријере. Завршио је права у Риму и врло брзо се запослио у италијанској дипломатији. После службе у Етиопији, постао је први секретар сталног представништва Италије при ЕУ, у Бриселу (1996). Ту је ушао у европске структуре. Као европски представник боравио је шест година на Балкану (2000-2006). Био је лични дипломатски заступник Хавијера Солане у Приштини (2004-6). Пре и после тога дуже време је провео на дипломатским задацима у Београду и Скопљу. Путовао је по целом региону и добро га упознао. Данас је цивилни заступник НАТО у Авганистану.

    Ђентилини спада у оне дипломате који нису пуки службеници и не желе само каријеру. Као неко ко је образован и начитан, он је желео да разуме средину у којој ради. Зато је пуно путовао и разговарао. А као неко ко воли књижевност, он је решио да остави трага са тих путовања. Тако је настала ова књига.

    Ђентилини је искрен и добронамеран писац. Самим насловом књиге, он признаје да Балкан, и поред свег труда, европским службеницима и даље остаје неразумљив и ирационалан. Овде више него игде, упозорава он, истина има више лица, компликована је и тешко ју је реконструисати. Овде се, више него икад, треба чувати претерано једноставних објашњења, која често скривају неистину (69).

    Али, такав какав јесте, Балкан се Ђентилинију допада. У њему он налази много духа, осећања и животности – све супротно Европи какву познаје. Он и у нелепим балканским градовима, какви су Београд, Приштина или Тирана, налази известан шарм. Ђентилини је благонаклон према Балканцима. Он их види као трагичне жртве историје. Не сумња да је и Балкан део Европе и критичан је према ниподаштавању Балкана које показују еврократе. Брисел сматра, сведочи Ђентилини, да се на Балкану историја зауставила или да се вратила уназад, да је ова регија нека врста индијанског резервата (47). Зато се, у својој књизи, Ђентилини непрестано залаже да све балканске земље што пре буду примљене у ЕУ.

    Овакав образован и добронамеран дипломата требало би да буде идеалан за српску ствар. Ипак, српски читалац са жалошћу увиђа да Ђентилини, и поред све истанчаности, безрезервно верује у сваку црту политике ЕУ на Балкану. А та политика се, у неколико последњих година, некако пречесто завршавала на српску штету. Тако, и код Ђентилинија налазимо на много разумевања за независност Црне Горе, за независност Косова, за смањење надлежности Републике Српске и за све друго што наша јавност види као поразе.

    Овакво становиште Ђентилинија вероватно долази од његове импресионираности ауторитетом који ЕУ има на Балкану. Ђентилини је задивљен колику моћ овде има ЕУ. Он је задивљен колико су овдашњи политичари послушни према бриселској елити. Он описује и хвали главну командну палицу ЕУ у балканској политици, а то је Европа у замену за реформе (56). Балканцима се једноставно обећава да ће, једнога дана, у некој будућности, ући у ЕУ. Заузврат се од њих тражи да одмах сада нешто ураде. Ђентилини се диви моћи које, захваљујући том условљавању, европске дипломате имају на Балкану. За једног `свесног` европског дипломату, могућност располагања таквим оружјем представља невероватно искуство. Бити у прилици да дајеш предлоге знајући да те локално руководство при том слуша, исувише се ретко дешава у билатералним односима(...): Управо је емотивно стање које је произашло из ове необичне улоге тутора било то које је оставило трага у мом искуству (56-7).

    Моћ заиста даје људима осећај да су у праву. Зато није ни чудо да вашингтонски и бриселски службеници не преиспитују оновне поставке политике коју спроводе према Србији. Неразумевање српске позиције, код Ђентилинија, можда долази и отуда што је он највећи део времена провео у Приштини. Ту је, дружећи се са дипломатама и локалним информаторима покупио свакакве, заиста најнеобичније приче. Већина од њих потпуно је погрешна. Ђентилинијева књига је врло корисна да се види у шта све верују европске и америчке дипломате које службују по Балкану.

    Тако је још почетком 20. века, пише Ђентилини, у Београду било оних који су тврдили да Албанци с планина имају репове (69). Да ли можете поверовати у ово? Да су Београђани тврдили да су Албанци репати?! Али, неко ко је у стању такву ствар да верује лако ће поверовати и у друге приче. Тако Ђенитлини пише да је у Приштини и, уопште, на Косову, током деведесетих, владала расна дискриминација, а људи (Албанци – А. С) су се тада плашили чак и да излазе (из својих кућа – А. С; 80). Ђентилини нам не каже шта се Албнацима тада дешавало. Сигурно су их српски полицајци убијали по улицама, чим би чули да говоре албански? Но, то је вероватно било само зато што су неки полицајци били из Београда. А тамо је, као што нам је већ објашњено, било оних који су тврдили да Албанци с планина имају репове.

    Такође, Ђентилини са поверењем понавља причу о томе да су Албанци заправо насељавали Косово далеко пре Срба. Они су ту живели још од праисторије, па све до 7. века. А онда су дошли зли Срби и протерали их (8. Стога је ваљда сасвим разумљиво да се Албанци, од 16. века па до данас, враћају на своју земљу (8, узимајући оно што је њихово. Ето, баш недавно, 2004. године, комшије Албанци су пронашли затурене тапије из 7. века. Из њих су видели да је српско село Бело поље заправо њихово. Зато су, 17. марта, у складу са власничким листом, лепо спалили све српске куће и тако исправили вековну историјску неправду.

    Ђентилини нам, такође, приповеда још једну невероватну причу. Наводно је неки Србин (чије се име не зна), из неког села из околине Сарајева (чије се такође име не зна) годинама у инвалидским колицима шетао свог најбољег пријатеља, муслимана (чије име се, исто тако, не зна). А онда га је, 1993, током шетње, без икаквог разлога, гурнуо у излог неке радње и тако убио (193). Ђентилини ово приповеда немајући никакве сумње у причу коју је чуо од неког италијанског миротворца. А што би је и имао? Ако су Срби зарољеним муслимакама усађивали ембрионе паса, што не би убијали и своје пријатеље инвалиде чим открију да су друге вере?

    И док у ову причу Ђентилини уопште не сумња, дотле је, за њега, понашање српских православних монаха током ратних сукоба у БиХ и на Косову обавијено велом сумњи (100-101). Каквих сумњи? То нам Ђентилини не каже. Али, њему је за те сумње довољна успутна опаска једног америчког професора историје који је био у потрази за сведочењима о сукобима у Босни (101). Тај професор је, наиме, једном рекао да српски монаси нису увек водили бригу само о царству небеском (101). Ма сигурно је онај Србин који је закуцао инвалидног муслимана у излог такође био калуђер!

    Ђентилини нас, уопште, упознаје са неким сасвим новим негативним стереотипима о нама, за које нисмо досада знали. Албанци са Косова, пише он, за разлику од Срба, одају утисак да нису толико жестоко привржени својој историји и митовима (112). Стварно? Код Срба се садашњост меша са прошлошћу. (...)Будућност није толико битна, нема потребе да се о њој размишља (142). Заиста? `Све постаје јасно ако се чита унатраг, слог по слог` - пише савремени песник, Миодраг Павловић, о средњовековној Србији. А српски народ то схвата дословно (142-3). Срби живе уназад и броје часове натрашке? Вау!

    И српске и албанске вође су такође различите. Адем Јашари и Хашим Тачи су, за Ђентилинија, прави хероји ослободилачког рата. У време рата, проповеда он импресионирано, Тачијев надимак је био `змија`, која је у илирској митологији симбол војсковође и плодности (114-5). А да није случајно Тачи тај надимак добио због своје притворности и смрти коју је на сваком кораку доносио? Не, таман посла, Змија је само симбол војсковође и плодности у илирској митологији. Истина, Албанци нису толико жестоко привржени својој историји и митовима као Срби. Али, дренички сељаци некако у прсте знају илирску митологију (а нарочито ону између 3. и 7. века). Зато се код њих спонатно и родила ова дивна, песничка асоцијација.

    Насупрот илирским херојима, Караџић и Младић за Ђентилинија су једноставно криминалци из рата у Босни (150). Ту никакве митологије нема, ни илирске, ни трачанске, ни келтске... А и Милошевић није ништа бољи. Он је, на крају, пише Ђентилини, доспео у Хаг где је умро јер се играо са сопственим здрављем (147). Играо са сопственим здрављем - пазите само ту дипломатску формулацију! Ако питаш обичне људе (у Србији – А. С) шта мисле о свом бившем председнику – одговарају ти `бандит, бандит`, а онда спуштају поглед кад их на уљудан начин подсетиш да су годинама гласали за њега (147-. Да, док је на Косову илирски јунак Змија пружао отпор расној дискриминацији, дотле су Срби гласали за бандита. Зато им се данас и дешава оно што и заслужују.

    Ђентилини даје и једно занимљиво медицинско објашњење за понашање Балканаца. На Балкану се каже да што су државе мање то у њима влада већа мегаломанија(...). Изгледа да је то последица сунца, које лети уме тако да упече да човеку растопи мозак (167). Ово је вероватно требало да буде шала. Сигурно и у Италији воле да слушају таква шаљива објашњења? Посебно ако их за понашање Италијана дају Немци или Енглези. Тада се Италијани посебно веселе, све цркоше од смеха на такве шале.

    Ипак, уз све стереотипе о нама које не волимо, Ђентилини понавља и један који нам је драг. То је онај о Српкињама као најлепшим девојкама на свету. Ђентилини је импресиониран лепотом наших девојака. Он пише о згодној рецепционерки (154), прелепим српским тинејџеркама (152), згодним проституткама које скачу на сваки миг босова у црним оделима (154)... Ипак, на њега је највећи утисак оставила извесна Јелена. Она је за Ђентилинија симбол ватреног начина забављања српских девојака. Јелена, описује је он, само што је напунила двадесет седам година, али изгледа старије, као и многе српске девојке. Зрела је, поклања пажњу сваком делу свога тела, има агресиван поглед и нема разлога због којег би га спустила (152). Она је по занимању бармен акробата(!). Јелена највише воли Фераријеве аутомобиле, одлично познаје ноћни живот Београда и, како пише Ђентилини, понудила се да ми буде водич (152).

    Са Јеленом је Фернандо посећивао београдске сплавове, где је остајао до зоре. На сплаву Акапулко, рецимо, забава тече тако што Јелена пева у глас са својим пријатељицама, пије `ракију` и проводи се. Затим ме одводи у страну и каже ми да ово што се сад види није ништа у поређењу с оним што се могло видети на пролеће 1999 (153). Тада су се, наиме, пише Ђентилини, у атомским склоништима, претвореним у дискотеке, одвијале најлуђе забаве (153). Ух, драги Фернандо, рекао би неко злобнији од мене, дабогда се и ти тако забављао као ми 1999!

    Но и поред тога што су Срби ускраћени за тај ужитак да и даље буду бомбардовани, они се и данас лудо проводе. Ђентилини се радо сећа осмеха људи, радости живљења, лудила и неисцрпне енергије која избија на сваком углу овог града (Београда – А. С): на стотине младих људи који се љуљају на сплавовима преко пута хотела Југославија у недељу ујутру, исцрпљени од ноћног провода. На бродовима ресторанима усидреним у воњавој води Саве, нарочито после вечере за којом се јела пржена риба и `љуте папричице`, човек може да посумња да је Емир Кустурица само вешт аутор документарних филмова (155).

    Уопште не сумњам да се Ђентилини сјајно забављао у Београду. Као и остале млађане дипломате из ЕУ и САД. Сви они одреда напуштају Београд са дивним успоменама на ватрене 27-годишње девојке и банчење по сплавовима до зоре. Одлазе мислећи да су овде обавили сјајан посао. Срби се ионако само забављају. Свеједно им је шта их сналази. Мало смо их бомбардовали. Мало смо им узели Косово. Мало ћемо им и Војводину европеизовати. Ништа за то. Срби се и даље љуљају на сплавовима преко пута хотела Југославија у недељу ујутру, исцрпљени од ноћног провода.

    И кад човек прочита ову књигу, коју је писао један збиља просвећени и благонаклони европски дипломата, не може а да се не запита – па, можда је човек у праву? Можда ми заиста и јесмо такви? Можда ми и јесмо народ веселих губитника? Можда ми и јесмо лакомислени имбецили, људи који ништа не памте, ни за шта немају упорности и ни за шта немају воље... Народ који се, шта год да му његови пријатељи из ЕУ и САД ураде, и даље са њима весели, препушта забави, пева по сплавовима и љуља, љуља, љуља...
    Печат, бр. 31, стр. 58-60.[^]
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  4. #304

    Odgovor: Da li smo spremni za EU?

    И на овакве ствари морамо бити спремни на прдивном западу.

    СЛУЧАЈ КОВАЧЕВИЋ И СЛИКА ЖРТВЕ
    Занимљив је начин на који амерички лоби у Србији обликује овдашње јавно мњење
    Случај Миладина Ковачевића читаоцима Политике добро је познат. Ковачевић, који је играо кошарку у САД, ухапшен је 4. маја после туче у дискотеци. Његова жртва, Брајан Штајнхауер, уштинуо је девојку Ковачевићевог друга. Овај се побунио, а Штајнхауер га је главом ударио у лице. Ковачевић се умешао и претукао Штајнхауера. Ковачевић је касније пуштен из притвора, уз кауцију, али је побегао у Србију са исправама које му је незаконито издао српски конзул у Њујорку.

    Невоља за Ковачевића била је у томе што је Штајнхауер из богате породице, која има везе на највишем месту. Породични пријатељ Штајнхауерових био је сенатор Чарлс Шумер. Он се ангажовао да са судбином повређеног Брајана упозна најмоћније људе САД. Са Хилари Клинтон повео је акцију да се од Србије затражи изручење Ковачевића, уз претњу да ће јој бити ускраћена финансијска помоћ. За акцију је придобио и Кондолизу Рајс. Она је смирена жена, али се стварно наљутила због онога што се десило, изјавио је Шумер после разговора са њом. Амерички амбасадор у Београду одмах је затражио сусрет са највишим званичницима Министарства спољних послова Србије. Он је изјавио да је случај Ковачевић сада постао приоритет за владу САД.

    Ковачевић, међутим, није могао бити изручен, јер то забрањује наш Законик о кривичном поступку(изузетак су лица оптужена пред Хашким трибуналом). Моћни амерички лоби, међутим, почео је притисак на српске власти да убеде Ковачевића да се добровољно преда САД. Део тог притиска био је захтев Хилари Клинтон да спонзори престану да финансирају Кошаркашки савез Србије. И заиста, Хемофарм, који је један од главних покровитеља КСС, одмах је објавио да ће се док се ова искомпликована ситуација не разреши, уздржати од даљих спонзорских активности у овој области. Представници америчке амбасаде и Министарства спољних послова Србије састали су са породицом Ковачевић ради разјашњавања недоумице о судским процесима у САД и последицама по Миладина Ковачевића после бекства из САД. Ковачевић, међутим, и поред свих разјашњења није желео да се врати у САД. У понедељак је приведен истражном судији у Београду, који му је одредио притвор од месец дана.

    Оно што је мени, као политичком аналитичару, у овом случају занимљиво није његова правна страна. Да ли је и колико Ковачевић крив, одлучиће српски суд (осим уколико Ковачевић заиста на крају добровољно не одлучи да се преда америчком суду). Оно што је, међутим, овде занимљиво јесте начин на који амерички лоби у Србији обликује овдашње јавно мњење. Телевизија Б 92 је вест о притварању Ковачевића емитовала као ударну. Да јавност Србије случајно не би имала симпатија за Ковачевића, Б 92 је објавио ексклузивне фотографије до којих је дошао неидентификованим каналима. Оне приказују повређеног Штајнхауера како лежи у болничкој постељи. На фотографијама, каже се у вести, до којих је дошао Б 92, види се како је Штајнхауер изгледао након туче у бару. И заиста, на овим сликама Штајнхауер лежи крваве главе и склопљених очију, док му из уста и носа излазе разне медицинске цевчице. Осећај гнушања и сажаљења док се гледају ове фотографије просто је неминован. Штајнхауер заиста изгледа жалосно као што и на одабраним фотографијама Ковачевић изгледа насилно и застрашујуће. И наравно да је већина коментара на сајту Б 92 била: Изручите силеџију!.

    Јуче су неке дневне новине (па и Политика) такође објавиле фотографију Штајнхауера. Међутим, спремност Б92 да се прикаже слика жртве нешто је потпуно ново за ову телевизијску кућу. Ма колико да сам се напрезао, не сећам се да сам икада на тој телевизији видео фотографију, рецимо, Пантелије Дакића (13) или Ивана Јововића (19), пошто су их албански терористи 2003. устрелили док су се купали у Бистрици. Не сећам се ни слике бар једног од оних 14 несрећних жетелаца (међу којима је био и један дечак), убијених на пољу у Старом Гацком, код Липљана. Не сећам се ни да су приказивани снимци из болнице у којој су лежале 43 тешко повређене жртве бомбашког напада на аутобус Ниш експреса, који је 2001. возио Србе за Грачаницу (о сликама оних десеторо погинулих у том нападу нећу трошити ни речи).

    Приказивање тих слика вероватно би било оцењено као национализам, сензационализам, подгревање реваншизма или бар као неукус. Али, приказивање фотографије јадног Штајнхауера то никако не може бити. У његовом случају и те како је код публике пожељно пробудити осећања као што су сажаљење, емпатија, гнушање, па чак и бес према нападачу. Јер, за неке медије, чак и када лежимо у болничком кревету, ми нисмо исти. Неко је богат, а неко сиромашан, неко има пријатеље међу америчким сенаторима, а неко је остао и без најближих, неко је Американац из Њујорка, а неко Србин из Гораждевца...

    Хашки трибунал нам је већ показао како се насилници могу различито третирати. Неки медији нам већ дуже време показују како ни жртве нису исте. Поново нас, на случају ШтајнхауерКовачевић, уче тој лекцији. Овде је вероватно исувише људи који такву подуку презиру. А можда нам је баш зато толико учестало и са толико упорности понављају?

    Политички аналитичар


    Слободан Антонић
    [објављено: 30/10/2008]

    http://www.politika.rs/pogledi/Slobodan ... VE.sr.html

  5. #305

    Odgovor: Da li smo spremni za EU?

    са http://www.vidovdan.org/article1567.html

    СРБИЈАД И СРБИЈАДИ НА ПУТУ У ЕУ


    Наниже ће бити описани кораци које каста на власти предузима да би Србију довела до ЕУ. У даљем тексту Србија ће бити названа Србијад а становници Србијади. Коме није јасно због чега, нека пажљиво прочита овај текст.


    Први корак Доћи и опстати на власти уз обилату помоћ из иностранства обећањима (лажима) о бољем животу који чека Србијаде када дођу у ЕУ.


    Други корак Довести Србијад и Србијаде у што јаднији положај ( Србија Србијад, Срби - Србијади), тако да обећања (лажи) делују што примамљивије. Овај положај Србијада се постиже пљачком и крађом при чему капитализам у Србијади има све одлике робовласничког друштвеног уређења, пошто десет посто влада, а деведесет посто ради или не ради, страхујући при томе за егзистенцију. Упркос напорима робовласника, по страху од губитка посла Србијади заузимају тек вицешампионско место у свету, међутим уз овако способне владаре само је питање (врло кратког) времена када ће постати први у овој дисциплини.


    Трећи корак Путем медија залуђивати Србијаде, ретка родољубива гласила угушити, при чему је државна телевизија најважнији загађивач свести Србијада.

    Медији су врло важни за опстанак на власти робовласничке класе и то робовласници одлично знају и користе.


    Четврти корак Поделити и поткупити опозицију. Уколико незадовољни изађу на улице, убити једног за пример и као опомену шта чека незадовољне Србијаде у Србијади, ако покушавају да робовласнике смене насилним путем.


    Пети корак - Као део залуђивања Србијада тражити од УН да Мун изда председничко саопштење којим Србијад прихвата ЕУЛЕКС на Косову уз некаву статусну неутралност. Тиме се владар и владајућа класа одричу територије Србијаде, све то путем медија представљајући као велику дипломатску (по)беду.


    Пре кратког времена још једна таква (по)беда - одобрење скупштине УН да Србијад затражи мишљење МСП о легалности сецесије Косова завршено је тако што су ову наказ државу признали најближи суседи Србијаде. Од гаранције УН да је Косово део Србијаде, владајућа (робовласничка) класа је успела да се избори за статусну неутралност, коју треба да спроводе државе ЕУ које су у већини - и то оне најмоћније признале независност монструм државе. Ову ујдурму ће надгледати и на терену спроводити судије, полицајци и други органи Четвртог Рајха, доказани пријатељи Србијаде.При томе се нико у Србијади није запитао по којој логици се Американци налазе у европској мисији, - вероватно због толико пута доказане непристрасности када је Србијад у питању и спровођења неутралног статуса или ће пре бити независног статуса државе коју су они створили.


    Али, ово је само међу корак и део плана да се Косово и коначно одвоји од Србијаде. Министар спољних (не)дела је више пута изјавио да ће прихватити свако мишљење МСП о регуларности сецесије Косова. МСП ће на основу прихватања Србијаде о размештању ЕУЛЕКСА , што је у ствари признавање независности Косова, на основу принципа правне ефективности (признавања стања на терену) донети одлуку да је сецесија легална. Тако ће се и ова велика дипломаткса (по)беда попут претходне завршити признавањем независности Косова, али овог пута уместо суседа њу ће прихватити власт у Србијади, пошто су Србијадима дали јавно обећање, кроз уста министра спољних (не)дела , а обећања се морају одржавати (осим предизборних), поготово она која ће од Србијаде и Србијада направити још већи јад и чемер и беду.


    Шести корак Извинити се свим суседима за почињене злочине и тако им омогућити да то извињење користе као један од аргумената за тужбу против Србијаде. Правду опет потражити код МСП. Пошто је аргумент о ненадлежности суда одбачен, одговорити контра тужбом. При томе опет замајавати Србијаде причама о сигурној победи, о пр(љ)аву и чињеницама које су на страни Србијаде. У овој превари владајућа (робовласничка) класа се не обазире на чињеницу да су Хрвати по одбијању тужбе за геноцид коју је поднела Босна против Србијаде сами процењивали да њихова тужба нема шансе на успех. Упркос томе, сада су је активирали јер им је неко обећао повољан исход. Такође, владари Србијаде нису обијаснили Србијадима шта ће се десити ако се тужба Хрватске реши у краћем поступку него Србијадина контра тужба, или ако се по питању контра тужбе МСП огласи ненадлежним уз изговор који ће лако наћи, јер је међународно пр(љ)аво у тумачењу МСП је углавном на штету Србијаде.


    Седми корак Усвојити разбијачки Статут Војводине и тако омогућити даље комадање Србијаде. Потом од Србијаде одвојити Рашку област и јужни део Србијаде.


    Осми корак Сменити патријарха и на његово место довести некога који је наклоњен унијаћењу и евро интеграцијама. Пошто су просвету и војску разбили, владајућа (робовласничка) класа настоји да сломи и последњи стуб на који се Србијади ослањају и православну веру замени вером у унију.


    Девети корак Путем медија уверавати Србијаде да су сви претходни кораци предузети за њихову бољу будућност.


    Девет корака за девет кругова пакла у коме се Србијад и Србијади налазе. При томе је рај (ЕУ) удаљен као пре. Сви кораци као и они који ће бити начињени су у месту.



    Љубиша Спасојевић

    Нови Београд

  6. #306

    Odgovor: Da li smo spremni za EU?

    Zanimljiv scenario:

    Nista ne brini - sve je isplanirano.

    2015. Ulaze Hrvatska, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Turska, Albanija, Kosovo, Srbija i CG u EU

    2017. Zaposljava se prvi nas covjek u administraciji EU

    2018. Prvi nas covjek u administraciji EU zaposljava cijelu svoju, zeninu i kumovu svojtu kao i clanove porodica najblizih komsija kao i neke ljude iz svog zavicaja.

    2019. Nasi vec cine 10% administracije.

    2022. Udio nasih u administraciji je 60%. Evropska administracija povecava plate tri puta, uvodi fleksibilno radno vrijeme i juznoslovenske jezike kao “treci” sluzbeni jezik

    2024. Zbog stresa, 90% clanova evropske administracije je na bolovanju. Najvise bolvanja biljezi se u periodu od 15.6. do 15.10. i od 15.12. do 15.1. Bolesnici su vidjeni po Mediteranu, na Baliju i Alpima, gdje se o trosku EU lijece od stresa. Zakonom se uredjuje da EU snosi najveci dio troskova lijecenja bolesnih. Do njihovog povratka na posao zaposljevaju se novi radnici, “na neodredjeno”.

    2025. Broj Zapadnih Balkanaca u EU administraciji je 90%. Makedonci na referendumu ponovo odbacuju euro.

    2026. Dolazi do rezanja troskova i otpustaju se cistacice, kuvari, vozaci. Svi do jednog belgijski drzavljani. Udio Balkanaca u EU administraciji doseze 99.3%.

    2027. Hrvatska dobija nove kredite EU medu kojima i onaj kredit za uzgoj dudovog svilca i cubastog gnjurca. Hrvatsko predsjednistvo okoncava sestomjesecni mandat. Crna Gora uspjesno okoncava proces privatizacije. Od januara 2028. predsjedavanje Unijom preuzima Beograd.

    2028. Njemacka u februaru istupa iz EU. Mjesec dana kasnije, to cine Francuska i Finska, a do kraja godine, za vrijeme albanskog predsjedavanja, i Velika Britanija, Belgija, Danska, Svedska, Holandija, Luksemburg, Italija, Spanija, Portugal, Austrija, Ceska, Litvanija, Letonija, Estonija, Grcka i Slovenija. Sve zemlje uvode rigorozan vizni rezim za drzavljane zemalja EU.
    "Ability is what you're capable of doing. Motivation determines what you do. Attitude determines how well you do it." Lou Holts

  7. #307

    Odgovor: Da li smo spremni za EU?

    Ratko Mitrović

    ‘Ajmo, ‘ajde, svi u EU!

    “Nepravda, nepravda!”, zavrištao je Božidar Đelić nakon odluke ministara EU da se ne odmrzne trgovinski sporazum sa Srbijom! Negativna odluka obrazložena je tvrdim i nepopustljivim stavom naših holandskih prijatelja i solidarnih im Belgijanaca, koji i dalje, nakon hapšenja i izručenja dr Dabića, “teraju mak na konac” i insistiraju, uprkos pohvalama Serža Bramerca, na potpunoj saradnji sa Tribunalom u Hagu. Toliko smo se trudili, građanima po kampanjama obećavali i objašnjavali, sve od sebe i sa sebe dali... i opet ništa! Nepravda? Može biti, ali nije!

    Naime, ovo istorijsko NE Evrope Srbiji, nije i ne može biti nikakva nepravda, štaviše ono je upravo pokazatelj načina i čvrstine odbrane pravih Evropskih Vrednosti! Holanđani stameno i nepokolebljivo traže samo jedno: potpunu saradnju sa Hagom. I to je zaista pravi evropski stav – bez kalkulacije, bez kompromisa, a zarad čistog obraza i Evropskih Standarda – saradnja je saradnja tek kada se i poslednji optuženik nađe iza brave. Četrdeset četiri od četrdeset šest, ‘ajte molim vas, ili svi ili niko, odnosno, ništa! Dakle, saradnja je potpuna ili nije saradnja. Kakav je to saradnik koji kalkuliše obavezama? Nema polovičnog saradnika, a to i tajne službe već odavno znaju i na našim prostorima. Utoliko, ako imaš ičeg Evropskog u sebi, onda moraš biti čvrst i pouzdan saradnik!

    I ne samo to. Moraš biti spreman na razna iznenađenja i iskušenja. Tako ne treba prestrogo suditi holandskom ministru spoljnjem, Maksu Ferhagenu, koji na pitanje da li je Mladić R. uslov za odmrzavanje naše bezalternativne budućnosti, odgovara sa “Prvo ga uhapsite, pa ću vam reći da li je to uslov!”. Nije to cinizam i demonstracija moći, kako se nekom nedobronamernom može na prvi pogled učiniti, već ono Evropsko u njima progovara na najbolji način. I to bi trebalo da nam bude smer i putkokaz, “mapa evropskog puta”, da se poslužimo Đelićevim rečima. Naime, moramo se potruditi, što je upravo i skrivena poruka evropskih Holanđana, da pogledamo još dublje i pronađemo ono evropsko, u stvari, ono najevropskije u nama i da ga iznesemo na svetlost evropskog dana.

    Već je opšte mesto poznata teza o Balkanu kao nesvesnom ili Drugom Evrope. E, ako je to tačno, onda ovo Drugo Evrope mora biti evropskije od same Evrope. Jer, stari smo mi znalci, nema uspešnog braka zasnovanog na razlici. Isto se istom raduje! Zarad tog svetog evropskog braka, potrebno je biti veći papa od pape, veći evropljanin od evropljana i bezuslovno prihvatiti sve uslove. Ne sme i ne može biti uslovljavanja oko uslova! Štaviše, ukoliko je potrebno, a nesumnjivo da jeste, treba sami sebi da postavimo nove uslove, sami sebe da ograničimo, preprečimo, zaskočimo, jer svaka granica, prepreka jeste uvežbavanje i čeličenje na Evropskom Putu. Potrebno je dati i ono što se ne traži, anticipirati evropske želje, sagledati šta im još nedostaje, a da i ne znaju da im nedostaje...

    Sve u svemu, ići u susret Evropskim Očekivanjima i postaviti nepremostive teškoće koje ćemo samo mi umeti da rešimo. Recimo, mogli bismo, u najboljoj Evropskoj Veri, ne samo da izručimo preostalu dvojicu begunaca od Evropske Pravde, već možemo da pošaljemo sve Ne-evropljane direktno u EU. Sve one analitičare, kritičare, sumnjičavce, spadala i zatezala, sve one koji ne glasaju za i kojima SSP nije na srcu, oličene u liku i delu V. Koštunice, možemo da potrpamo u jedan autobus, pa ako ne u Hag (tamo je jedan već na prevaspitavanju i terapija daje evro-rezultate, ako je suditi po transkriptima sa predsedničkih kolegijuma – izvor Toma Nikolić), onda bar poslati na jednomesečnu turu po glavnim gradovima EU. Zašto bi samo studenti imali tu privilegiju da ih dočekuje i na put šalje Ursula (ne Andres, ako se neko ponadao, već Plasnik), i da se sa istog vrate Evro Prosvetljeni. Otišli, vozili se Interrail-om, spavali po hostelima i parkovima, videli svojim očima i po povratku, ne samo da pravoverno kliču “Moramo u Evropu!”, već se pitaju šta je do njih, šta oni mogu da urade za naš Svetli Evropski Put! E to je duh, to je moralno-politička svest koja se traži! Dakle, sve evroskeptike, smutljivce, kočničare, oligarhe-monopoliste, Neverne Tome, odmah izručiti Evropi na terapiju! A ako je neko kojim slučajem lud i neće da putuje bez viza i sa biometrijskim pasošem, kao podvarijanta, demokratski, sledi mu učlanjenje u NVO sektor!

    Razloga za očaj nema. Mi ćemo, svakako, u natezanju sa sobom i Evropom, odnosno sa Evropom u nama, biti na postolju pobednika. U to nema sumnje. Ko sumnja taj nema ništa evropsko u sebi! A, osim toga, naši evropski prijatelji, rođaci, braća, tašte, ujaci, snajke, kumovi i poneki pašenog, članovi šire evropske porodice naroda i narodnosti, imaju i predlog šta činiti dok se istorijsko NE, usled ubrzanja vremena i događaja ne istopi do decembra. Naime, po predlogu Oli Rena, Srbija, e da bi još jednom istakla i potvrdila svoju zacementiranu evro-stradu, može da pristupi JEDNOSTRANOJ primeni trgovinskog sporazuma. Zbilja genijalno! Šta čini dugotrajno udisanje evropskog vazduha! Kako se nismo toga dosetili! Pa mogli smo i da ne potpisujemo ništa, a da primenjujemo odredbe ugovora, čim je nakon petog oktobra došla na vlast demokratija. Štaviše, čitav šesti oktobar smo mogli provesti u jednostranoj primeni sporazuma i ne bismo izgubili dragoceno vreme, a osim toga, ne bi se zapatilo ovoliko desničara, nacionalista, antiglobalista, klero i ostalih fašista, po koji zaostali komunista... Svi bi oni već odavno uživali u blagodetima Evropskih Standarda i nadasve Vrednosti, uz snižene cene banana, kikirikija, graška, neophodnih pampers pelena na kojima zli tajkuni prave svoje imperije. Fiat u tom slučaju ne bi dobio samo Kragujevac, nego i Mokru Goru, preko koje bi sigurno prešao i auto-put, koridor 357, pa bi svi kremanski seljaci – umesto što psuju, prete i šalju za Tursku zaslužne građane-direktore tamo nekakvih parkova prirode, poodavno vozili A klasu, a povremeno i B – prodavali limunadu putnicima namernicima po obodima koridora i neometano uživali u svetinji evropski zagarantovanih privatnih poseda, to jest naplaćivali prelaz preko njive! Naučili bi i oni onako nepismeni, šta je Evropski sud za ljudska prava, pa da vidiš brale što bi pucale parnice kad neko pipne među! Da li bi se onda neko drznuo da dira u suverenitet i teritorijalni integritet Kremne!

    Dakle, jednostrana primena Sporazuma. Kao svi dobri evro-radikali, ogromnih reformskih potencijala, tu ideju zdušno ćemo prihvatiti. I ne samo da ćemo je prihvatiti, nego ćemo i radikalno, u skladu sa ideologijom Evropskih Radikala, da je radikalizujemo – u prevodu, proglasićemo JEDNOSTRANO PRIKLJUČENJE Evropskoj Uniji i neizbežnim NATO struktrurama, jer šta će nam EU ako nismo bezbedni. Rusi dolaze, Kinezi su već zaposeli buvljake, mora čovek biti na oprezu! Hvala Oliju! Da ne bismo uplašili naše evropske partnere, plan ćemo ostvariti fazno.

    Kao prvo, uvešćemo EVRO umesto Dinkićevog precenjenog dinara, sa kojim i ovako jedva preživljavamo. Naša ozbiljna ekonomska misao već je sve posledice razmotrila: nema inflacije, olakšano poslovanje, spoljni dug se topi, devizne rezerve bujaju u svakoj trafici... deca još u jaslama štede na uvoznim neocarinjenim jeftinim pelenama za investicije u vlastito predškolsko obrazovanje reformisano po poslednjoj bolonjskoj modi... roditelji oslobođeni muka oko plaćanja viza leče se od tranzicionih bolesti u najeminentnijim evropskim banjama i razgledaju evropske znamenitosti... I što je ključno, kao najveći doprinos, odrećićemo se naših provizija u svim budućim privatizacijama u kojima učestvuju naša EU braća!

    Kao drugo, u znak dobre volje, napaćenoj NATO vojsci i saveznicima pritećićemo u pomoć u Avganistanu. Pa nećemo valjda da dozvolimo da ih tamo neki talibani i Bin Laden toliko zamajavaju, umesto da pohode neka ugodnija mesta diljem zemaljske kugle. Samo da sačekamo da se završi remont preostalih transportnih letelica (negde oko 2028.) kao i ratne avijacije. Čim se to dogodi, odmah ćemo stupiti u akciju po avganistanskim gudurama i sa našim specijalnim jedinicama porazbijati zaostale talibanske bande. Kako će do tog vremena i lovačka avijacija biti u punom sastavu i borbenoj gotovosti, dakle, svih pet aviona, čitavu operaciju će sa visine u MIG-u 29 nadgledati i voditi ministar vojni Shootanovac Dragon, koji je u saradnji sa američkim padobrancima iz Ohaja pripremio posebnu taktiku hvatanja svetskog teroriste ? 1. Naime, američki Random House u kooperaciji sa istaknutim odeljenjem ponovo oživljene kragujevačke namenske industrije, čuvenim Beobook -om, razvio je super-tajno oružje zvano Dragulj Medine. O čemu se radi? Izvešćemo strateško bombardovanje avganistanskih vukojebina kasetnim punjenjem doštampanog trideset šestog izdanja ove estetske bravure , tako da će jedan primerak svakako dopasti Osame Ladena. A kad ovaj pročita eksplozivnu knjigu, zasigurno će izaći iz svog skrovišta da uputi oštar protest! I tu mi nastupamo. Amerika i Evropa će odahnuti i mirno spavati! Sve za Evropski svet i svetsku Evropu!

    I kao treće, kada evropski prijatelji uvide naše nadnaravne napore, proglasićemo se pedeset devetom državom EU i u znak beskonačne privrženosti, dićićemo jednostrano u vazduh sve carinske punktove i granične prelaze na Savi i Dunavu, pošto će Vojvodina ionako, do tog vremena biti najprosperitetnija evro regija i zajedno sa Kosovom činiti paradigmu evropskih integracija, odnosno multinacionalnog i multikulturalnog društva.

    Međutim, ako kojim slučajem, što je apsolutno nezamislivo, jer ne odgovara temeljnim Evropskim Nastojanjima, Evropa i tada ne prihvati svoje Drugo Ja u liku Srbije, imamo i do u tančine razrađen scenarij od strane elitnih srpskih euro think-tank timova, na čelu sa Vukom Jeremićem, školovanih na elitnim evropskim univerzitetima. Grubo predstavljeno, jer nećemo otkrivati svaku taktičku varijantu, prećiće se na ideološko-materijalnu, radikalnu radikalizaciju protesta. Dakle, ako Evropa odbije jednostrano priključenje, pristupićemo, u duhu najsvetlijih tradicija centralno-evropskih načina protestvovanja, samospaljivanju. Na primer, već spomenuti Đelić, mogao bi, kao pripadnik ekstremnih EU-Chetniks odreda (za tu priliku specijalno oformljenih od strane reformisanih službi bezbednosti), da se nasred Brisela, u Armani odelu, polije kantom benzina (najbolje iz NIS-ovih rafinerija i to dok su u našem vlasništvu, jer kada pređu u ruske gramzive imperijalne ruke, neće biti ni za živu vatru) i zapali, sa sve pokličem “Evropa ili smrt!” na usnama, i to tako da, ukoliko je moguće, ne ostanu ni dugmići. Tako će to biti, na simboličnom planu, transparentno neprihvatanje evropskog neprihvatanja. Štaviše, ovaj hrabri čin i ovo veliko ništa koje preostane iza njega, svedočiće prosvećenoj evropskoj eliti, a i šire, o uzaludnosti naših života, odnosno, to će biti siguran znak da naši životi i jesu ništa ukoliko nisu evropski! Život bez Evropskih Vrednosti i Standarda i nije život, i takav nam i ne treba! Ako ova panevropska žrtva ne bi dovoljno zasijala na evropskom nebu, što logički nije zamislivo u bilo kojem mogućem svetu, mi imamo i razradu scenarija: ićićemo redom – Dačić, potom Nikolić (tim činom razuveriće sve koji sumnjaju u njihovu privrženost EU) pa....ko se dragovoljno prijavi. Za kraj, kao najefektniju scenu, ostavićemo M. Dinkića koji će sa čitavim G17+ izvesti performans kolektivnog samosagorevanja, ali će im u tome pomagati provereni čuvar evropskih svetinja i spiritus movens svih naših Evropskih Pregnuća, predsednik Tadić, koji će ih polivati crevom iz neizbežne NIS cisterne, a sa strane će stajati poslednji euro -Templar, Čeda Jovanović i duvati iz sve snage, punim plućima (bez uvlačenja), da se vatra dobro razgori i osvetli put koji nema alternative!

    E, ako i ovo nije dovoljno onda... prelazimo na kletve!
    Poruku je izmenio Mish, 30.01.2009 u 19:00 Razlog: link ka drugom forumu

  8. #308

    Odgovor: Da li smo spremni za EU?

    Пошто свакога дана чујемо, читамо, само унија ништа без ње, а ово мало њуди по разним форумима стално покушавају убацити логику и опрез рво мало са јутубе па сами погледајте шта нам се спрема и где хоће да нас поведу.







    има шест делова са ових адреса можете их прочитати све

  9. #309

    Odgovor: Da li smo spremni za EU?

    Ми смо свакако у Европи (географски), сад да ли ће нас примити у унију видећемо , надам се ускоро (као цела Србија са све Косовом и Метохијом). Што се демократије и слободе говора и мишљења тиче ми смо већ испред многих демократскијих друштава, овде бар свако има право да пљује по држави у којој живи без последица, као и неки на овом и многим другим форумима.
    RAVNICAR

  10. #310

    Odgovor: Da li smo spremni za EU?

    Naravno, zanimljiv je taj odnos clanica EU spram zemalja koje nisu clanice.

    Ali je, isto tako, zanimljiva i unutrasnja logika EU clanica.

    Npr. u jednoj opstini, u jednoj od bilo koje zemlje clanice EU, jedan fizicki radnik ima veca mjesecna priminja od jednog administrativnog radnika u istoj toj opstini.

    Zanimljivo, zar ne?

  11. #311

    Odgovor: Da li smo spremni za EU?

    Читам често новине, које су у Србији углавном "пројевропске", читај под контролом Бориса Јељцина или америчких сателита... и нико од њих да нас обавести о великом напретку нашег суседа Албаније на путу у Европу.

    Наиме, да би се постало кандидат за чланство за ЕУ, прво мора да се потпише ССП. А онда тај ССП морају да потврде све чланице ЕУ.

    Наш није потврдио нико, знамо да Холандија и Белгија условљавају Младићем али не знамо зашто наша дипломатија не излобира да га потврде рецимо Кипар, Румунија, Словачка, Грчка...

    Босански је потврдила Словенија.

    А албански је потврдила све и једна земља ЕУ! Хвала Вам Борисе Тадићу Јељцин на проевропској политици... и Албанија нас престигла...

    http://en.wikipedia.org/wiki/Stabili...iation_Process
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  12. #312

    Odgovor: Da li smo spremni za EU?

    Citat yossarian kaže: Pogledaj poruku

    А албански је потврдила све и једна земља ЕУ! Хвала Вам Борисе Тадићу Јељцин на проевропској политици... и Албанија нас престигла...

    http://en.wikipedia.org/wiki/Stabili...iation_Process
    Ne nego su "vas" prethodni "lideri" i njihove ekipe nazadovali...
    Jos uvek bi slicni njima da se docepaju vlasti. Ali ne za naprednu Srbiju nego za svoju pohlepost...
    Qui vit content de rien possde toute chose.

  13. #313

    Odgovor: Da li smo spremni za EU?

    Citat Gospodin Ne kaže: Pogledaj poruku
    Ne nego su "vas" prethodni "lideri" i njihove ekipe nazadovali...
    Jos uvek bi slicni njima da se docepaju vlasti. Ali ne za naprednu Srbiju nego za svoju pohlepost...
    Ма да, криви су они који су били пре, ови јадни што су сад ту ништа не могу... истина да је већина ове владе чинила већину и у прошлој влади, али шта ћеш.

    И замисли, још би да се дочепају власти... и то не за напредну, европску Србију, већ због своје похлепности? Мислиш, за разлику ових данас који су ушли у коалицију са СПСом само да би остали на власти? Ових који су примајући плату од државе успут узели по један стан у Новом Саду за годину дана бивања у Републичкој изборној комисији? Стварно похлепна ђубрад ти из опозиције...

    А ево шта и како раде откако су на власти, иако су им пуна уста европе, европске Србије, европеизације... на делу је нешто друго...

    "Otrežnjujući" izveštaj o napretku
    6. februar 2009. | 00:32 -> 18:10
    Srbija nije ispunila ni trećinu obaveza koje je sebi postavila programom za evropske integracije, navodi se u Vladinom izveštaju.

    U najnovijem izveštaju Kancelarije za evropske integracije, koji je usvojila Vlada, navodi se da je, zbog neefikasnog rada Narodne skupštine, usvojena tek trećina predloženih zakona iz evropskog paketa, dok je Vlada uradila dve trećine predviđenog posla. Ministarstva zdravlja i nauke su najneefikasnija, pokazuje izveštaj u koji je B92 imao uvid.

    Iako je pridruživanje Evropskoj uniji jedan od prioriteta Vlade Srbije, izveštaj o ispunjavanju obaveza na tom putu, u koji je B92 imao uvid, pokazuje kašnjenje i nagomilane neispunjene obaveze.

    Od planirana 64 evropska zakona, Vlada je predložila 49, a Skupština usvojila tek 17.

    Ukoliko se kao kriterijum uspešnosti posmatra broj pripremljenih zakona i uredbi, najneuspešnije je Ministarstvo za nauku, koje u rubrici učinak ima nulu pošto nije na vreme ispunilo jedinu obavezu - pripremu Strategije naučnoistraživačkog rada.

    Ministarstvo zdravlja ostvarilo je osam odsto predviđenog plana.

    Nije pripremilo dva zakona i deset drugih dokumenata za čije je donošenje rok istekao krajem 2008. godine.

    Reč je o Zakonu o uzimanju i presađivanju delova ljudskog tela i Zakonu o javnom zdravlju.

    Ministarstvo zdravlja, između ostalog, kasni i sa donošenjem strategije o javnom zdravlju, strategije za obezbeđivanje adekvatnih količina bezbedne krvi i produkata od krvi, uredbe o zaštiti dece i žena u vezi sa materinstvom, kao i uredbe o preventivnoj stomatološkoj zaštiti.

    Ministar zdravlja Tomica Milosavljevic kaže za B92 da je reč o "birokratskom nerazumevanju jer je plan rada ministarstva shvaćen kao obaveza".

    Spisak neispunjenih obaveza dug je i na strani Ministarstva pravde, pokazuje izveštaj.

    Iako je posao ovog ministarstva najobimniji, a procenat ispunjenih obaveza 65 odsto, što predstavlja 15 donetih zakona, ipak se konstatuje da se na spisku neispunjenih obaveza tog ministarstva nalazi priprema osam zakona koji su morali biti doneti u prošloj godini.

    Nepripremljeni zakoni odnose se na borbu protiv visokotehnološkog kriminala, terorizma i trgovine ljudima i u direktnoj su vezi sa ukidanjem viza.

    Izveštaj o učinku treba da bude otrežnjujući, kaže za B92 MIlica Delević, direktorka Vladine kancelarije za evropske integracije.

    U svim državama regiona kada se prvi put podnosio ovakav izveštaj, on je bio otrežnjujuć i mislim da je i za Srbiju dobro da počnemo sa takvom praksom izjašnjavanja, rekla je Delevićeva.

    Odgovoran odnos prema obavezama koje smo preduzeli važan je koliko za funkcionisanje zemlje uopšte, toliko i za njeno približavanje Evropskoj uniji, smatra ona.

    Meni je važno da sva ministarstva, predsednik vlade, kao i skupština, kojoj će izveštaj biti upućen, znaju šta je urađeno, a šta nije i da znaju da je sledeći period kada ćemo podneti izveštaj - april, zaključila je Delevićeva.

    Najbolji učinak u periodu jul-decembar 2008. godine ostvarila su ministarstva kulture, telekomunikacija, trgovine, ekonomije i regionalnog razvoja, unutrašnjih i spoljnih poslova, kao i Ministarstvo za infrastrukturu.

    Sledeći izveštaj Vladine kancelarije za integracije biće objavljen u aprilu.
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  14. #314

    Odgovor: Da li smo spremni za EU?

    Одговор наову тему даћу цитатом са једне фејсбук групе!
    Напомена: иако је све ово доле наведено тачно, мислим да нисмо најгори јер је Бугарска ушла у ЕУ а на путу су и Црна Гора и Македонија па и Хрватска која је позната по најорганизованијем криминалу и корумпираном судству ... и наравно да сам поносан што сам припадник једне невелике али поносите и племените СРПСКЕ НАЦИЈЕ! Ово више дајем као опомену свима нама да се бар као појединци потрудимо да нешто променимо ...

    Napomena: Napisao sam ovo samo radi zabave, sto znaci da niko ne treba da se oseti uvredjenim, povredjenim itd. p.s. Hvala Bogu sto sam Srbin )

    - U Srbiji se rakija koristi kao lek, za masiranje pa tek onda za pice

    Srbija je zaista "zemlja cuda". U Srbiji mozete da:

    -Prodjete na crveno i niko vam nista nece reci.
    -Imate platu 11 500 evra.
    -Snimite cd za grand produkciju ako prodate dve krave.
    -Se kockate iako imate manje od 18.godina
    -Ako pogledate nekoga popreko mozete da zavrsite u gipsu.
    -Potroshite vishe nego shto ste zaradili.
    -Svi veliki poslovi u Srbiji se zavrsavaju proslavom u kafani.
    -Kupujete alkohol iako imate manje od 18.godina
    -Kupujete cigarete iako imate manje od 18.godina
    -Zivite u ekonomskoj krizi koja traje otkad postoji Srbija.
    -Podnesete zahtev za dobijanje besplatnih akcija a onda vam kazu : SIPAK!
    -Postanete ministar iako nemate visoko obrazovanje.
    -Vozite skupa kola sa 20 godina, jer je tata "biznismen"
    -Mozete da putujete gde hocete. Ali unutar Srbije
    -Mozete da psujete socno, to se ne moze ni na jednom jeziku kao na nasem je*bem li ti lebac krvavi!
    -Mozete da zaradite milion maraka ako nosite gajbice.
    -Mozete da pretite coveku motornom testerom, i onda kazete: "Samo sam hteo da ga zaplasim."pa dobijete oslobadjajucu presudu.
    A sada:
    - U Srbiji je moguce da kum otkuca kuma, pa onda tom nesretniku odseku glavu.
    -U Srbiji se dolazi na vlast tako sto se zapali skupstina.
    -U Srbiji nema mesta gde je zabranjeno parkiranje.
    -U Srbiji mogu da ubiju premijera ispred nosa policije.
    -U Srbiji su najskuplje namirnice u regionu.
    -Romi koji zive u Srbiji su najveci fanovi Brus Lija.
    -U Srbiji mozete da pusite gde god hocete.
    -U Srbiji svi nesto rade, a to nesto je nista.
    -Za Kosovo se bore samo Srbi koji zive tamo.
    -U Srbiji se mnogo jede i pije, ako nista drugo.
    -Mi Srbi smo najlepsa nacija.
    -Mi Srbi smo najpametnija nacija.
    -Mi Srbi sve znamo da radimo.
    - Mi Srbi smo najbolji u svim sportovima, ali vladu bole dupe za nase talente...
    - Kicheraj je postao realnost u Srbiji
    - U Srbiji se do skoro proizvodilo cudo tehnike, neverovatna masina YUGO, poslednja stvar koja nas je vezivala za Yugoslaviju jer je imala koren te reci. Elem, na yugu se nista nije promenilo od 70-tih kada je poceo da se proizvodi
    - Svaki Srbin moze da bude politicar!
    -"Pauk" uglavnom nosi neka kola koja se raspadaju, a retko kad "digne" nepropisno parkiranog audija ili bmw-a...

    -Srbin je univerzalna sex mashina, Srbin moze sve da jeb*. Na primer: Jeb*m ti sunce, jeb*m ti kishu, jeb*m ti oca, jeb*m ti semafor...itd. A oni poeticniji Srbi kazu: Semafor ti jeb*m!

    - U Srbiji ima mnogo vidovnjaka, sve pogadjaju i mnogi ljudi ih zovu, valjda to rade iz ocaja. Imamo Kleopatru, vidovitu Zorku koju su dodushe drzali u pritvoru , imamo Milana "Tarot", i bezbroj onih koji se prikazuju na vecini televizija...

    -U Srbiji svi ljudi imaju smisla za biznis, od seljaka do najiskolovanijeg Srbina.

    - U ovoj zemlji imamo mnooogo menadzera. Svako je neki menadzer. Menadzer prodaje, menadzer kluba, asistent menadzera, menadzer za izvoz, menadzer za uvoz, menadzer menadzera ), mladji menadzer, stariji menadzer, glavni menadzer...

    - Moram da naglasim da je u Srbiji do pre 200 godina vecina stanovnistva bilo nepismeno. Vladari su imali pisare, kao oni vladari u starom Egiptu. E sad vidite gde je nasa kultura bila, a gde egipatska, a da ne spominjem bolje grcku kulturu... Takodje jedini instrument u to vreme su bile gusle.

    - Hvala vam braco Grci, da vas nije bilo ne bi bilo ni pravoslavlja u Srbiji, i ne bi se Srbi tako brzo opismenili. (Mada i sad... )

    Sada malo "slatkog" SaRkAzMa

    -Zivite u demokratskom drustvu: "Svako ima jednaka prava", "u nasoj zemlji nema monopola", "kriminalcima ne moze da se sudi jer imaju nesvesticu".
    -"U nasoj zemlji niko nista ne radi preko veze!"
    -"Politicari uopste ne lazu narod, ali uopste!"
    -"Ulazimo u EU krajem 2011"
    - "U Srbiji su svi kulturni, uopste se ne slusa neukusna muzika, ljudi se uopste ne oblace neukusno, i svi su jako fini"
    - "U Srbiji vas niko nece zajebati"
    -"U Srbiji se ljudi uopste ne guraju u gradskom prevozu, niti u redovima na salterima, kasama itd."
    - " U Srbiji uopste nema kriminala."
    - "U Srbiji se sve radi po zakonu"
    -" U Srbiji ne mozete nikoga da podmitite"
    - " Mi Srbi smo jako tolerantni."
    - " Mi Srbi smo jako vredan narod."
    - " Mi Srbi uopste ne znamo znacenje reci INAT!"
    - " Mladi ne odlaze iz Srbije zato sto ovde odlicno zive"
    - " Evro vise nece skakati"
    - "U Srbiji se ne peru pare"
    -" Samo sloga Srbina spasava."

    -Inace u Srbiji vecina ljudi nema para, ali ipak mogu da kupe ono sto im je potrebno. Vecina ljudi radi tako sto ispija kafu, bleji, seta po gradu, kafici su uvek puni, klubovi su uvek puni, prodavnice su uvek pune.
    -U Srbiji vazi: Samo da smo mi zivi i zdravi!
    - Politicari imaju uticaj na SVE, pa cak i na umetnost.

    Srbi se nikada nece odreci:
    Kosova
    Rakije
    Sarme
    Punjene paprike
    Ajvara
    Kajmaka
    Prasetine
    Cinjenice da je Amerika prokleta
    Crnog luka
    Cinjenice da su mnogo pre "Svaba" i Engleza jeli pomocu kasike, viljuske i noza.
    Narodnjaka

    Srbija je najmanja zemlja, a najvise ratovala. Da krenem od skorijih vremena, Prvo Turci 500 godina. Kosovski boj, izginulo mnogo Srba.( Vuk Brankovic, zato sto je bio pametan ispade kukavica.) Balkanski ratovi-opet klanje. Prvi svetski rat, izginulo mnogo Srba, Drugi svetski rat,( Dosao drug Tito koji je Hrvat Rusko- Gruzijskog porekla, a pritom je znao i da vam 'opravi bravu i stavio nas u "nesvrstane") opet izginulo mnogo Srba, rat 1991 izginulo mnogo Srba (Slobodan Milosevic, ili gosn- Sloba "mnogo pametan covek") ,bombardovanje 1999 izginulo mnogo manje Srba nego prethodnih godina. I onda dolazi 5. oktobar 2000 i nastupa "Zlatno doba Srbije" Izborise se bagerom za slobodu I jos mnogo, mnogo toga... U svakom slucaju bog cuva Srbe, volimo te otadzbino nasa, ko da mi otme iz moje duse Kosovo, Vidovdan, Jugoslavijo na noge!

    Dobro je to sto u Srbiji moze da se iskusi jednostavnost zivota. Mi Srbi bre, kad popijemo domacu rakijicu, domaci sir, prasence na raznju ili jagnjeshce(glavno da ima cetiri noge), pustimo neki narodnjak , znamo da uzivamo, takav smo narod. Imamo mnogo praznika...

    Naravno mora se priznati i da je Srbija zaista lepa zemlja, i da je bez obzira sto je prolazila kroz muke i patnju dala mnoge pametne i velicanstvene ljude. Umetnike, naucnike, pa ajd i politicare A Beograd je prelep grad, zivahan i uzbudljiv...

    - 5. oktobra 2000. godine, dogodila se prekretnica u srpskoj istoriji. Demokratska opozicija Srbije je dosla na vlast, demokratskim metodama. Socijalisti su proterani i doslo je nase "zlatno doba". A sada je 2008. godina. I iste te demokrate se udruzishe sa socijalistima i pomirishe, ko da nishta nije bilo."Nemoguce da je to samo zbog vlasti". A tada 2000. ljudi su izashli na ulice i borili se za svoj cilj... Demos (narod) je izdejstvovao pobedu, a ne politicari.
    I sada je njihov ostvareni cilj i san pushten niz wc sholju...

    - U Srbiji su podignuti spomenici Rokiju Balboi ( Rocky Balboa) i Bobu Marliju ( Bob Marley)
    - U Mostaru ( Bosna i Hercegovina) je otkriven spomenik Brus Liju ( Bruce Lee)
    -Robert De Niro voli da dolazi u Srbiju.
    -Kristofer Voken je bio u Srbiji, i pogodite sta...dopalo mu se.

    -Citat : Ovo je zemlja naopacke, vruc sneg pada nagore, kriminalci jure policajce, psi i macke se vole... )))
    -Patrijarh Pavle: "Budimo ljudi iako smo Srbi..."
    -Imamo Guchu, a imamo i EXIT
    - Nikola Pasic: "Spasa nam nema, al' propasti necemo"

    -Imamo mnogo vrsta mafija...mafija u sportu, mafija u zdravstvu, gradjevinska mafija, mafija u politici...Na kraju ce se pojaviti mafija u mafiji... x)

    -Rambo Amadeus: "Za divno cudo zene su lepe, na ovim prostorima..."
    Vojislav Kostunica: "Najbolje se razumemo kad cutimo."
    -Lektira bice "Gzovdeni rov" u osnovnoj skoli Zvezdan Jovanovic Zmija"

    Zoran Djindjic: ” U Srbiji je još uvek rizičnije biti policajac ili sudija, nego kriminalac.”

    - Pink truje narod , a u poslednje vreme isto to radi i RTS. Nemojte da mi kazete da neko ne vrsi pritisak da se to radi.

    -U svakom slucaju ono sto ima u Srbiji nigde nema niti ce biti. Jer sve sto je pogodilo ovaj narod ucinilo ga je posebnim. Jedino ovde zivot moze da vam bude u jednom danu i tragedija i komedija i drama u uzem smislу ... I vecina stvari ovde ide po sistemu kako cemo lako cemo. Mi imamo dosta vremena... Genijalno

    -" Sve te silne PROMENE svode se na OBMANE!!!"
    Ал као што рекох кад је једна Бугарска у ЕУ и једна Црна Гора има велике наде и за нас!

    АП Војводина је споља гледано хармонична а изнутра је лажна, беживотна, једна јавна представа ...

  15. #315

    Odgovor: Da li smo spremni za EU?

    srbija može savršeno da živi bež eu.ako jedna švajcarska i skandinavske zemlje sem jedne koje važe za najrazvijenije nisu u jevropskoj uniji što bi to nama bio prioritet.nama samo trebaju investicije i nova radna mesta jevropa je samo nužno zlo

Strana 21 od 24 PrvaPrva ... 111920212223 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Da li ste spremni za još jednu bebu?
    Autor makilli u forumu Roditeljski kutak
    Odgovora: 25
    Poslednja poruka: 10.02.2012, 19:48

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •