Fruškogorski planinarski maraton

[Kunic]

Ovogodišnji fruškogorski planinarski maraton, 30. po redu, će biti održan sledećeg vikenda (28. i 29. aprila) sa standardnim početkom u 9 časova.

Kao i svaki put do sada, autobusi GSP-a će voziti učesnike do Popovice.

Staze su iste kao i ranijih godina - staza radosti za decu u dužini od 3 km, staza za početnike od 17 km, dva mala maratona od 33 km, dva srednja od 56 km, dva velika od 82 km i ultra-maraton od 101 km.

Staze možete preći hodajući, trčeći ili biciklom.

Evo i staza.




Jeste li do sada bili fruškogorski maratonac? Ako jeste, na koji način ste prelazili stazu?

Ja obišao skoro sve staze, oba mala nekoliko puta, jedan srednji, jedne godine sam krenuo na ultra bajkom, ali me je omelo vreme, pa sam završio samo veliki i dobio diplomu. Dogodine sam opet krenuo na ultra, ali mi je pukla guma, pa sam završio mali. Zbog faksa već dve godine nisam išao, ali u subotu sam tamo!

[goldie]

Isla sam al na mali. Meni to bilo uvek dosta, 33 km nije malo. Uvek hodajuci. Poslednjih par godina kao sto kaze Kunic zbog faxa nisam stizala na maraton.
Jedne godine sam na maraton krenula u podne, a ne u 9 kad je pocetak. I negde na 20-tom kilometru nas uhvatila kisa. I to ne sitna kisica nego oni pravi prolecni pljuskovi. Sve i svi su bili blatnjavi. A staza koja je nailazila bila je veoma strma. Tako da je cesto bilo lakse na nizbrdici sesti na dupe i klizati se po blatu. A kad je uzbrdica u pitanju onda sam imala tehniku sa dva stapa (kao skijas) i onda penjanje, jedan stap napravi korak, pa jedna noga pa drugi stap korak pa druga noga. Vrlo zanimljivo iskustvo. Isli smo grupica nas neki 5-6 -oro i igrali smo se igre Ko ce vise puta pasti. Rekord je drzao jedan drugar koji je pao 19 puta, a poslednji put kad je pao overio je nos u blato. Jedan drug se okliznuo na nizbrdici, i poceo da klizi sa ubrzanjem pravo prema jezeru. Nekako se nasukao na travi pre vode, pa je isla spasilacka ekipa po njega. Ja sam imala specijalan rekord u padanju. Naime padala sam na kolena, a ne na dupe ko svi ostali ili na nos. Ali osecaj kadaprolazis kroz cilj posle takve avanture je neopisiv. Zaista se odlicno osecas i tek kad te prodje euforija zavrsetka maratona i slikanja za uspomenu, pocinjes da osecas bol u nogama. Ali je sve u svemu cool.

[Lady in red]

Idem u subotu po prvi put Jedva cekam

Ovog puta ce to biti maraton za pocetnike, dogodine cemo videti....

[Kunic]

Jedne godine sam na maraton krenula u podne, a ne u 9 kad je pocetak. I negde na 20-tom kilometru nas uhvatila kisa. I to ne sitna kisica nego oni pravi prolecni pljuskovi. Sve i svi su bili blatnjavi.

Jao, jel to bilo pre 4 godine?

Tada sam išao bajsom. Jeboteeee, vadio sam blato iz ušiju. Uzbrdo ne moš' ići - sve proklizava, nizbrdo opet ne možeš - mokre pakne, neće da koči. Dobro je pa sam na vreme odustao od ultra maratona, inače bih spavao sa jazavcima u rupi. Znači to je bila elementarna nepogoda, a ne pljusak. Uhvatio me kada sam se spuštao ka Starim Ledincima. Na svu sreću do kraja nije bilo mnogo, mada mi je za tih desetak kilometara bilo potrebno skoro 4 sata.

E, evo jedna anegdota sa tog maratona. Uvek umrem od smeha kada se setim.

Mala digresija - postoji nepisano pravilo da kada čuješ iza sebe da neko urla "čuvaaaaaaj, bežiiiiiiii, mestaaaaaa..." sklanjaš se jer ide bajker. Ako se ne skloniš postoji šansa da budeš pregažen.

E, spuštam se ja sa Letenke ka Testeri, strava nizbrdica, taman da iskuliuram, a stazica prilično uska. Na nekih 200 metara ispred mene vidim dva lika. Ja počnem da se derem "Čuvaaaaaaaj". Oni ništa. Ja opet - oni me kuliraju. A baš sam pičio i reko neću da kočim, skloniće se.

Vidim ja da me ne fermaju ni 5 posto, ja na kočnicu, pokučam da se provučem pored njih, ali nisam uspeo. Zakačim kormanom jednog, odvalim ga onako fino po bubrezima, izgubim ravnotežu, izvedem savršen salto preko kormana i prospem se na lišće koliko sam dug i širok.

Ustajem, nešto me boli. Gledam, sve je kul sem ruke. Zglob na ruci mi okrenut u nemogućem smeru. Usro sam se u gaće kada sam to video. I šta ću u panici ga sam okrenem. Bilo jedno "krc" i kao kul.

E pošto me je bes držao, krenem ja ovoj dvojici da sve po spisku.

Ja: Pa majku mu jebem, vičem ko magarac, što se niste sklonili?
Jedan od njih: (Slegne ramenima i kaže) Nemtudom!

Mislim da nije rekao to, ali sve u svemu bilo je nešto na mađarskom. Ladno su likovi Mađari i ne znaju srpski i nisu me razumeli!

Mogao sam u Hagu da završim.

A posle je počela i kiša... Sve u svemu, najluđi maraton do sada.

[Lady S]

Bila, prešla 33 km, zeznula članak na prvoj ozbiljnijoj nizbrdici i onda se patila do kraja. Otok je nakon hladnih obloga skoro spao, ali je upala mišića ostala.

[Lady in red]

Dakle...
neopisivi bolovi u stopalima su prosli
iako im se nazire trag...
Necu setati ni do prodavnice neko vreme...
Mind se brzo resetovao pa on ide u prodavnicu

Kada prodje i ova upala misica
i bol u bocnim delovima zadnjice
reci cu da nam je bilo super
i da je maraton fantasticno iskustvo...

do tada preformulisacu cuvenu recenicu iz filma "Lajanje na zvezde"

Tko nije isao na Fruskogorski maraton
taj ne zna sto je patnja

Ali ici cu i sledece godine sigurno,
videli smo puno lepih stvari...

[DanijElla]

Izveštaj o učešću na XXX maratonu održanom 28 i 29 - tog aprila 2007. godine

Startovalo: 11.340
ženski: 5.263 (47%)
muški: 6.077 (53%)
mlađi od 25 godina: 8.178 (72%)

[Stiglo na cilj: 11.002(97%) koji su prepešačili:297.205kilometara

Uspešno prešli stazu:

Radosti i zadovoljstva (3,520 km):405 učesnika
Za pripravnike: 5.782 (istočnu (17,210 km): 4.970, zapadnu (19,905km): 1.238, zapad-zapad: 74(19,820 km))
Malog maratona 3.950 (istočnu (33,120 km): 2.607, zapadnu (32,930 km): 1.328, zapad-zapad:15(33,580 km))
Srednjeg maratona 432 (istočnu (57,550 km): 223, zapadnu (58,310 km): 209
Velikog maratona 217 (istočnu (82,930 km): 193, zapadnu (86,840 km): 24
Ultra maratona 214 (102,750 km)

Za najkraće vreme stazu Ultra maratona su savladali:

Žene:
Katalin Vegh (Mađarska)
Margareta Milaković (Rumenka)
Željka Radočaj (Novi Sad)

Muškarci:
Željko Blagojević (Banja Luka)
Zoran Dimov (Veles, Makedonija)
Uglješa Nikolić (Rumenka)

Učesnika je bilo iz 216 mesta iz Srbije, a iz inostranstva, Mađarska, Slovačka, Švajcarska, Tajland, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija.

Nije stiglo na cilj: 338 (3%)

Napomena:
Na svih 30 maratona učestvovalo je 118.156 ljubitelja prirode, pešačenja, trčanja ili vožnje planinskih bicikla. Zbog kasnog dolaska na Popovicu na start, svake godine, na stazi maratona se nađe i dosta neregistrovanih učesnika.
Vreme je bilo sunčano i toplo. Proleće je bilo sušno pas je staza bila izuzetno tvrda i prašnjava.

Novi Sad 30.april 2007.

Sekretar Organizacionog odbora Maratona

Milivoj Kiždobranski

[Lady in red]

Za pripravnike: 5.782 (istočnu (17,210 km)

Mind i ja smo stigli 220. i 221. covece, uopste nismo losi nikad ne bi rekla da je bilo toliko ljudi...

Mada kad bolje razmislim verovatno zbog toga, ma koliko zabusavali, nikad nismo zaostajali za kolonom

[arijel]

Zato je delovalo kao da nas je 100.000!
Ovaj istočni pripravnički je stvarno lepa šetnja - jeste malo prašnjavo ali je posle pravo uživanje. Vidimo se sledeće godine na 33km

[Kunic]

Pih... Sve sami početnici i pripravnici.

[Crystal]

Ja nisam isla na maraton, nazalost!!! Nisam bila u NSu taj dan, ali stalno slusam kako su iskustvo i dozivljaj nezaboravni, tako da vam se pridruzujem sledece godine!!! Naravno, do tad cu isprobati vikendom neke staze!
ps. kako se biciklom moze ici? ima i strmih deonica, ne?

[krstash-ru]

Svaka cast svim maratoncima!!! Treba to izgurati...nije to lako...
...i pozdrav svima od ekipe Prve pomoci sa Suljamske glavice (nedaleko od KT-23)

[broj310]

и ја би трчао тај фрушкогорски,ал ми је некако кондиција у задње време...
дискутабилна.
кад наватам мало те кондиције,ето и мене међ вама

[zmax]

Bila sam nekoliko godina za redom,
ali zadnje dve nisam,sve u svemu super je.
Pogotovo spavanje nakon maratona.

[believer]

bila
jednom
i nikad vise
jedinac je imao pet godina,i da ga pristedim (jer je na Gledickim planinama naigraisao siromah,presavsi 23-24 km) ,ja odaberem taj mali maraton od 17 kilometara...
a kisa! ko iz kabla!
dakle,kao da je neko sve vreme isao iza nas i sipao nam kantu vode za vrat!
nebrojeno mnogo ljudi ispred i iza i svaki cas je mucenik gubio patiku u onom lepljivom blatu
strahota jedna....
jedinac me pitao sto ja njega vodim tuda kad takav zivot njemu ne lici
a jedan covek,pred sam kraj maratona,gledajuci nas mokre i kao gletovane blatom,stade i upitaa dobro,kakva ste vi to majka?
jbg...najbolja sto mogu da budem......

i da citiram Lady in red :"Tko nije isao na Fruskogorski maraton
taj ne zna sto je patnja..."

Gledicke i Fruskogorski,nikad vise.....ali NIKAD.....