Šta da kažem...Retko kad se sretnu dve osobe poput nas koje mogu da razglabaju o svemu, ali zaista o svemu...Volim da pričam sa njom, volim da saslušam nju i ako mogu da pomognem, a volim i kad mi samo da na znanje svojim pogledom da me je potpuno razumela...Takav odnos nemam sa drugim prijateljicama, samo sa njom...
Svako bi trebao u životu da ima takvu slatku pored sebe...
Ako mi je neko zasta blizak, potpuno mi je nebitno da li je muškarac ili žena i bez ustezanja mogu da pričam o svemu..ponekad su mi čak zanimljivija viđenja iz muškog ugla za neke tipično ženske stvari..prosto problem sagledam drugim očima i nađem lakše rešenje..
Osmeh je kriva linija koja ispravi sve..skoro sve..
Ako nekog volim kao prijatelja i verujem mu, onda bez obzira dali je musko ili zensko, doverim mu se. Naravno, ne mogu prijatelju ( a imam ga) da pricam o nekim cisto zenskim stvarcicama koje su vec nabrojale clanice pre mene,pa da se ne ponavljam, ali volim da cujem njegovo misljenje o nekim drugim problemima koji me muce, dilemama i sl. i drago mi je kad me saslusa, pa na kraju iskreno me posavetuje. bar do sada je tako bilo
moje najblize prijateljice s kojima mogu bas o svemu da pricam i pred kojima nisam nista sakrila su Aikica, jedna Bilja i moja jedina sekica.
Poverenje poklanjam čoveku, nebitno mi je da li stoji ili čuči dok piški.
Otvaram se jednako lako (ili teško) i prijatelju i prijateljici. Ne biram posebne reči za muške, posebne za ženske sagovornike. Niti teme. Slušamo se uzajamno, zato smo valjda i prijatelji.
Ali, ipak, postoje mali rituali ženskog društva u kom uživam. Recimo, subota, oko podneva, mi ispijamo kaficu uz pikantan tračeraj o muškom svetu (četiri lujke u lokalnom serijalu "Sex i grad", sa tačno podeljenim ulogama). U toj varijanti muško čeljade ne bi smetalo, ali mislim da ne bi prihvatili tu privilegiju mučenja.
Isto tako, postoje mali rituali muškog društva kojima mogu da prisustvujem, ali mi je zdravo dosadno. S obzirom da se u fudbal i vojsku razumem kao Marica u kriv ...., užasno mi je dosadno da po n-ti put slušam doživljaje iz vojske ili navijačke dogodovštine, uz obaveznu analizu stručnosti selektora.
... Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio... I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad....
Ženske priče su ženske priče, nema tu mnogo mudrosti....postoji ekipica od nas 6 koje dijelimo svu intimu, sve zavrzlame oko veza, muškaraca, dešavanja...razumijemo se odlično. Malo proširena ekipa Sex i grada.
Sa muškarcima standardna priča, srećom sam potkovana pričama oko auta, i ne dijelim auta na bijeli, crveni, crni...i sportskim dešavanjima...ustvari, većina od nas 6 jeste, pa se lako uklapamo i s njima, ali razlike postoje. I ne bih ja tu ništa dirala.
Nekako, više mi njima trebamo, kada zaštopa sa nekom djevojkom....a mi se međusobno, jako dobro pomognemo, u par ubitačnih savjeta.
Pa čemu onda osmeh što sam ja ničija
kad je to, zapravo, najgore što može da ti se desi?
Potpuno si u pravu.Mish kaže:
Isto tako, postoje mali rituali muškog društva kojima mogu da prisustvujem, ali mi je zdravo dosadno. S obzirom da se u fudbal i vojsku razumem kao Marica u kriv ...., užasno mi je dosadno da po n-ti put slušam doživljaje iz vojske ili navijačke dogodovštine, uz obaveznu analizu stručnosti selektora.
Najviše mrzim druženja tipa, hajde da upoznaš devojke mojih ortaka, pa se onda mi kao parovi nešto družimo
kao zainat, to obično budu devojke sa kojima u Gimnaziji niko nije hteo da se druži jer su nadžak ili pak polupismene tračare koje jedva čekaju novo lice u društvu ne bi li imali novu zanimljivost u svom malom, dosadnom životu. Dno.
Ne trebaju mi supruge/ devojke njegovih drugova, hvala lepo, imam svoje.
I njih par baš volim. Iako su iz totalno različitih priča.
Volim opuštenost i lakoću ženske komunikacije..
ali onih žena koje sam Ja odabrala bilo preko prijatelja, upoznala sa fakultetu, poslu
a ne uljeza
pa makar bile i žene
Never lie to someone that trusts you. Never trust someone that lied to you.
Vaš status
Citat
