Marina Ivanovna Cvetaeva

[zrNce]

Nocna Mesta


Najtamnije od nocnih
Mesta: most. Ustima u usta!
Zar cemo svoj krst
Nositi na mesta ruzzna i pusta.

Tamo: u uveseljavajucu plimu plina
U ochima, u plinu .... U Sodomu gde sve se placa?
Na postelju, gde toliko nas ima.
Na postelju, gde nismo samo par.

Ni mi, ni iko .... Gasi se svetiljka.
Savest ce usnuti - mozzda!
(Od svih mesta nocnih je najsigurnija
-Smrt!) Od placenih teskoba

Nocnih - blazza je voda!
Voda - glatka, bez neravnine!
Voleti - o, kakav hir i beda!
Onamo - put hladne modrine!

Da nam je da u veri veka
Ustanemo! Ruke sklopimo!
(Telu je laka - reka,
I bolje da spavamo - no da zzivimo!)

Ljubav: groznica uz hrbat goli!
Ljubav: usijanja bela!
Voda - svrshetke voli.
Reka - voli tela.

[dori]

"U mojim osećanjima, kaoi u dečijim nema gradacije.
Moja pisma nisu unapred smišljena, i ti i ja moramo da živimo i da pišemo. Jednostavno pomičem kazaljku. Sve se završava ali ja, vidiš ja se ne rastajem od tebe! Utisak nečeg skupocenog, ali to su krhotine. Do koje mere reč otkriva suštinu. Mislim na neke stihove - Užasno sam želela da napišem Euridiku: koja iščekuje, hoda, odlazi.Putem očiju ili disanja? Ne ne znam.Kada bi ti samo znao kako ja vidim hod! Ja sam još, na najnižim stepeniku besmrtnosti.

Grlim tvoju glavu - čini mi se da je ona tako velika zato što je u njoj - zato što grlim čitavu planinu - Ural. "

[dori]

CITATI
Marina Cvetajeva

Ono što je za vas igra za nas je jedino ozbiljno,ozbiljnije nećemo ni umirati..

Znajući više,činim manje,zato mi oproštaja nema..

Neću ništa od onoga za šta u sedam ujutru ne mogu da odgovorim i za šta /bez čega / u svakom trenutku dana i noći nisam spremna da umrem.


Jer ako ti je glas pesniče dat ostalo ti je uzeto.

Znajući više,činim manje,zato mi oproštaja nema...

[dori]

Pismo koje je Marina pisala Rajneru Mariji Rilkeu, u koga je smrtno zaljubljena (pa i zbog toga ima razloga da sakrije svoju bedu i čemer, samo nekoliko meseci pre pesnikove smrti) tražeći susret do kojeg nikada neće doći, ne može da se ne izjada: �Veruješ li ti da ja verujem u Savoju? Verujem, kao i ti, kao u carstvo nebesko. Jednom... (Kako? Kada?) Šta sam ja videla od života? Tokom cele moje mladosti (od 1917. godine) - najcrnji rad. Moskva? Prag? Pariz? Sen Žil? Svuda isto. Uvek štednjak, metla, novac, (nedostatak novca). Nikad vremena. Nijedna tvoja prijateljica i poznanica ne živi tako, ne bi mogla tako da živi. Ne čistiti kuću više eto, tako se naziva moje carstvo nebesko. Suviše ograničena želja? Da, jer je moje carstvo zemaljsko - bezgranično teško. (Rajnere, napisala sam na nemačkom: čistiti - čistilište - predivna reč, čistiti ovde, čistilište tamo, biti počišćen do čistilišta itd� Najčešće moja pružena ruka pada u prazninu, a milostinja u - pesak� u Sen Žilu ću ostati do 1 - 15. oktobra. A onda - Pariz, gde ću sve iznova početi: ni novca, ni stana, ničega. U Prag se neću vratiti. Česi se ljute na mene što sam tako mnogo i vatreno pisala o Nemačkoj i tako uporno ćutala o Češkoj. A tri i po godine sam živela od češke �subsidije� (900 kruna mesečno). I tako, između 1. i 15. oktobra - Pariz. Pre novembra se ne možemo sastati�.)