Poklonite pesmu... - Strana 63
Strana 63 od 114 PrvaPrva ... 1353616263646573113 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 931 do 945 od ukupno 1703
  1. #931

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    M., GDJE GOD BILA, DIŽEM TI ČAŠU

    Nekad su bili
    U pitanju hoteli,
    Plaže na jugu
    I društvo
    Moje prve
    I jedine
    Ljubavi

    Ujedno
    Prve i jedine
    Žene
    Koja je izmamila suze
    ( a uspješno to čini danas
    kada se moje uspomene na nju
    pretvore u prevelike količine
    preskupog whiskeya )
    Na lice
    Bešćutnog gada
    Poput mene

    U mome životu ruže nikada nisu
    Venule
    Niti su krizanteme umirale na mrazu

    Kod mene je to mnogo jednostavnije
    One najbolje
    Odlaze onim koji
    Su bolji do mene

    Nekada je nedostatak svijetla
    Nadomještala mimika njene ruke
    Na mojim leđima
    I loše vino iz jeftinog dućana
    Postajalo je bolje
    Kada bi ona pjevala
    Joni Mitchell

    Antropologija,
    Koliko znam,
    Podrazumijeva
    Bol
    Nedostajanje
    Odluku
    Alkohol
    I naposlijetku
    Ako je volja
    ( a to je, koliko znam najvažnije u cijeloj priči )
    Dovoljno jaka
    Smrt

    Dok sam imao nju
    Smijao sam se na pjesme
    Cohena, Waitsa i
    Na Mozartov Requiem

    Petrarca je bio
    Plačljiva pizda
    Koja nije imala muda

    Danas

    Sve mi se više čini,
    A uvijek mi se činilo dobro
    Da su to
    Rijetki ljudi
    Koji
    Su zaista
    Imali pravo

    U čemu god to
    Oni imali
    Pravo

    Moja pjesma,
    Evo,
    Snažno ih
    Potvrđuje

    RAVENŠĆAK

  2. #932

    14 Odgovor: Poklonite pesmu...

    Ljubav nema bolje dane

    Ljubav nema bolje dane
    sve je sad i nikad više
    sve što iza toga dođe
    dođe samo da nju zbriše.

    Ljubav nema bolje dane
    nema sutra nema juče
    to je škola za ludake
    koji malo teže uče.

    Ljubav nema bolje dane
    sama kreće sama stane
    sama pali sama gasi.

    Nas uništi sebe spasi
    nemoj da joj brojiš mane
    ljubav nema bolje dane.

    Duško Trifunović
    Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.

  3. #933

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    PRIČAJMO U KLASIČNOJ GLAZBI DOK ZABORAVLJAM LJUBAV

    Maja je otišla na nedjelju
    Sa biljkom u rukama

    Biljkom sa crvenim cvijetom i otpalim
    Listovima

    Nosila je ogromni crveni lonac
    Među grudima,
    Međutim nosila je i osmijeh na licu znajući da se pakao primakao kraju

    Ja sam sjedio u fotelji i pio
    Nisam mario previše o tom filmu koji je igrala

    Bio sam zaokupljen pametnijim i važnijim stvarima
    Kao, naprimjer, pronalaskom upaljača i lijenošću koja je tu potragu odgađala čim dulje

    Prepunom pepeljarom koja mi je bila samo nekoliko centimetara od dohvata
    Ali ja se nisam previše trudio i na kraju sam pepeo istresao na pod

    Maja je otišla na nedjelju
    Sa kutijom prepunom knjiga o starogrčkim piscima komedija
    I nekoliko vrijednih ploča uključujući Jesenjina kako, lično, recitira vlastitu smrt

    Nekoliko omota švicarske čokolade neumorno se utrkivalo po tepihu

    Utrka izazvana ljetnim vjetrom koji je uskoro preostao

    Maja je otišla na nedjelju
    Dok sam pokušavao čitati o stradivariju
    Usput se nalijevajući kao pseto crnim vinom

    Maja je otišla ne ostavivši ništa vrijedno za sobom

    Život je najbolji kada stane u dvije kutije
    Koje uvijek možeš uzeti kada stvari postanu preteške
    I jednostavno odšetati dalje
    Kao da se ništa između toga nije dogodilo …

    Robert Ravenščak
    Poruku je izmenio Bazarov, 14.01.2009 u 04:45 Razlog: autor

  4. #934

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Ne bira se ljubav

    Ne bira se ljubav,
    kao ni smrt.

    Sve je u knjigama,
    duboko pod morem zapisano.

    Jezikom neznanim nama,
    nebeskim pismenima.

    Niti se odupreti mozes,
    niti preskociti dan.

    Kao sto ne mozes,
    tudji san usniti,
    niti okom drugim videti.

    Voleo bi' da nisi ti
    ona koju u ovom casu
    volim.

    P. Zubac

  5. #935

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    SARAJEVSKA MOLITVA





    Kumim te Bogom, veliki Boze,
    skloni sa svijeta zivotinje!
    Neka preostane sve od macijeg roda,
    moje sirotinjstvo neka preostane,
    ali - skloni zivotinje.

    U pseci rod ne diraj, ne dotici tice,
    samo te molim,
    milosni Boze -skloni zivotinje.

    Skloni zivotinje, sa obronaka, skloni.
    Skloni zivotinje, preklinjem te Boze -
    ali mi ne diraj svinje ni vepra,
    ne diraj slavuja,
    ni kucnog sarenog pjevaca.

    Ne diraj mi nista
    u sta je lijepo pogledati!
    Ne diraj nista.
    Ali zivotinje svakako skloni.
    Mrava ne diraj, i marva zanemari,
    ali zivotinje - skloni.

    Gdje si ih metno, otuda ih skloni.
    Sa svijeta, gdje si ih metno, skloni.
    Skloni ih, Boze, i pomozi im, Boze.

    Niko im, bez Tebe, pomoci ne moze
    Nema im nigdje stana ni stanista,
    na oba svijeta - kuce ni kucista.
    Skloni ih, Boze, sa oba svijeta.
    Skloni, i pomozi.


    Abdulah Sidran

  6. #936

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Ja znam da ću opet stajati negde, daleko izvan nas,
    naslonjena na zid u najudaljenijem kutu sobe na
    četvrtom spratu.
    Gledaću velikim očima,
    sa jako ucrtanim ponorima na svom licu,
    sa dosta ironije
    možda,
    i sa nešto malo sažaljenja:
    šta rade ovi ljudi?
    Svejedno.
    Ja sam najzad razumela da ono
    što je u jorgovanu nije nimalo važno.
    Za sanjanje nisu postelje potrebne.
    Pitanje je sasvim drukčije postavljeno:
    da li će mo zatreperiti zajedno
    kao one dve žice na Rilkeovoj violini,
    iz kojih gudalo mami isti zvuk.
    Ali ni on nije znao
    na kakvom smo ludom instrumentu strune mi
    i ko je majstor, koji nas drži u ruci.

    Svejedno.
    Nije mi potreban čovek da bih mogla sebe da lažem.
    I suviše volim samoću, a da bih mogla ostati sama.
    I suviše mi smeta galama, a da bih mogla ostati
    sama.
    Lutala sam već dovoljno.
    Lutaću još dovoljno na svom putu između dva
    drveta
    na svom putu od kolevke do mrtvačkog sanduka,
    od jednog ležišta do drugog.
    Pa zašto onda ne bi došao ipak ti,
    iako znam da ne postojiš?
    Bio bi mi kao voda.
    Ništa ne volim kao vodu,
    hladan mlaz kroz grkljan,
    nikad mi nije dosadila,
    nikad je dovoljno nije bilo.
    Onaj bokal vode što za svakim obedom popijem
    sasvim sama
    neka ti bude dokaz
    da bi mi bio dovoljan jedan čovek,
    samo da te nađem.
    Ko zna pre koliko vremena su
    nemilosrdni bogovi zavidljivo rasekli mene na dve
    polovine
    i sad tražim onu drugu.
    Nadam se da si to ti, iako znam da ne postojiš.
    Svejedno.
    Ja nemam svoje trenutke kome da dam
    i zato te zovem.
    Dani se lako ispunjavaju satima i minutima,
    u mesecu je broj dana tačno određen
    i svaka godina ima dvanaest izbrojanih meseci.
    Godine, meseci, nedelje, dani, sati,
    horizontalne i vertikalne linije na tačnoj tabeli,
    ispunjeni kvadrati sa crvenim, crnim i plavim
    sadržajem.

    Dođi.
    Da pokušamo.
    Možda se s tobom neću osećati kao uvek u tuđem
    oku,
    kao tužna, nespokojna avet među mirnim
    mrtvacima.
    Stajaću.
    Gledaću na žalost i opet i izdaleka.
    Ko zna,
    možda smo jedno drugom tečnost, koja ispunjava
    vrč do vrha.
    Da li da te blagoslovim,
    da li da te proklinjem, što ne postojiš?


    Gordana Todorovic

  7. #937

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Svjesnost


    U olupini ispraznog, prolazećeg dana,
    Nazireš li tračak svjetla, sjaj krijesnica.
    Ispod spuštenih kapaka, kao iza paravana,
    Dok dogorjeva plamen upaljenih zjenica.

    Orošenih trepavica, pogled zapomaže,
    Da ne ugasnu snovi satkani od čežnje.
    Čuješ li, škripe lanci zategnutih htijenja,
    Balansirajući između stvarnosti i težnje.

    Na strništima godina uzalud tražim izdanke,
    Muči me zapravo taj tvoj vječni strafotizam.
    Tebi baš ništa na ovom svijetu nije sveto,
    Iz tebe se uvijek naslađuje samo nihilizam.

    Prihvatit ću spremno, ako me i ovog puta,
    Sakriješ pod kamen srca, u gnijezdo otrovnice.
    Neću priznati kako sam pokopana, u sjećanjima,
    Već zaštićena bedemima školjke bisernice.

    Još jednom neka prenoćim u tvojim zjenicama,
    Pa neka zavlada zaborav moždanim ovojnicama.
    A onda idem poznatim i utabanim stazama,
    Ja, zaboravljena sirotica, među prosjacima.

    Danja Đokić
    "Tvorac nije obećao dan bez bola, smijeh bez tuge,sunce bez kie:
    ali je obećao snagu za dan, utjehu za suze i svjetlo za put!"

  8. #938

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Tatjanino pismo Onjeginu-A.S.Puškin

    Pišem vam-šta bih znala bolje?
    I šta vam više mogu reći?
    Sad zavisi od vaše volje
    prezrenje vaše da l' ću steći,
    al' ako vas moj udes hudi
    bar malo trone i uzbudi,
    vi me se nećete odreći.

    Da ćutim ja sam prvo htela,
    i za sramotu mojih jada
    ne biste znali ni vi sada,
    bar da se nadam da sam smela
    da ćete opet k nama doći
    i da ću ma i retko moći
    u selu da vas vidim našem,
    da se veselim glasu vašem,
    da vam što kažem, pa da zatim
    o istom mislim i da patim
    dane i noći duge sama
    dok ne dodjete opet k nama.

    Što dodjoste u naše selo?
    U stepi, gde moj život traje,
    ja ne bih srela vas zacelo
    i ne bih znala patnja šta je,
    Smirivši burne osećaje,
    možda bih jednom (ko će znati?)
    po srcu našla druga verna
    i bila bih mu žena smerna,
    a svojoj deci dobra mati.

    Drugi!...A' ne, ja nikom ne bi'
    na svetu dala srce svoje!
    Oduvek tako pisano je...
    Nebo je mene dalo tebi;
    moj život sav je jemstvo bio
    da ću te sresti izmedj' ljudi;
    znam, bog je tebe uputio,
    moj zaštitnik do groba budi...
    U snove si mi dolazio,
    i nevidjen si bio mio,
    tvoj pogled me je svud proganj'o,
    u duši davno glas odzvanj'o...

    Ne, nije mi se san to snio,
    jer čim si uš'o, ja sam znala,
    sva premrla i usplamsala,
    i rekla: on je ovo bio!
    Ja tebe često slušah sama;
    govorio si sa mnom jednom
    kad prosjaku pomagah bednom
    i kada blažih molitvama
    buru i jad u srcu čednom.
    Zar nisi ti i onog trena,
    o prividjenje moje drago,
    promak'o kroz noć kao sena,
    nad uzglavlje se moje sag'o
    i šapnuo mi reči nade
    ljubavi pune i iskrene?

    Ko si ti? Čuvar duše mlade
    il' kobni duh što kuša mene?
    Utišaj sumnje što mene guše.
    Možda su sve to sanje moje,
    zablude jedne mlade duše,
    a sasvim drugo sudjeno je...
    Nek bude tako! Što da krijem?
    Milosti tvojoj dajem sebe,
    pred tobom suze bola lijem
    i molim zaštitu od tebe...
    Zamisli: ja sam ovde sama
    i nikog nema da me shvati,
    sustajem i moj um se slama,
    a nemo moje srce pati.

    Čekam te: nade glas u meni
    bar pogledom oživi jednim,
    ili iz teškog sna me preni
    prekorom gorkim i pravednim.
    Završih! Da pročitam strepim...
    Od stida više nemam daha...
    Al' vaša čast mi jemči lepim
    i predajem se njoj bez straha...
    Ako voli jedan cvet koji se nalazi na nekoj planeti,slatko je noću gledati nebo.

  9. #939

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Sasvim obična ljubav

    moje varijacije na temu

    "TA LJUBAV"
    ("Pour fiore magnifico")
    JACQUES PREVERT

    * * *

    Izmolit ću oproštaj
    Za mene grješnicu,
    I molitvu da opstane
    Zauvijek tvoje strpljenje.

    Uglazbljena ljubav
    U krilu neka zastane,
    I samo neka čeka izbavljenje.

    Darovana od neba,
    ona je:
    I sveta i čista,
    I ljuta i drska,
    I treperava i odana,
    I gruba i mrska.
    I sita i sretna,
    I tužna i gladna...
    Ponekad veliko bogatstvo,
    A ponekad tako jadna.

    Ali je naša, jedino naša,
    Ta ista ljubav što se,
    Promjenom raspoloženja,
    Tako različito ponaša.

    Ta ljubav i krhka i snažna,
    Čak i kad onemoća,
    Znajući koliko je važna,
    Trudi se svim silama
    Da bude uporna i odvažna.

    Zvjezdanim je prahom posuta,
    Žuborom iskrenih namjera se napaja.
    Ona je u nama i traje dok i mi trajemo,
    Iako tako različita, razumjevanjem nas spaja.


    Danja Đokić
    "Tvorac nije obećao dan bez bola, smijeh bez tuge,sunce bez kie:
    ali je obećao snagu za dan, utjehu za suze i svjetlo za put!"

  10. #940

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    PO(M=N)OĆNI ZAGRLJAJ

    Pod miškom mi
    Severna strana tvoje glave izrasla

    Na grudima
    tesni talasi tvoje kose

    Na stomaku
    Lomne linije tvojih ruku

    Kad bih nakazan tako
    Mogao zauvek snom da se šetam

    Andrej Kislovski
    Ćuti i prenesi dalje....

  11. #941

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    SEMPER EADEM

    "Otuda, kazaste, tuga što se krši
    ko more u crnu stenu sa svih strana?"
    - Kada naše srce jednom berbu svrši,
    život jad je. To je tajna svakom znana,

    patnja jednostavna, a ne zagonetna,
    i, ko radost vašu, nju svi osetiše.
    Ne pitajte zato, radoznalko sretna!
    I, mada je glas vam tako sladak, tiše!

    Tiše, neznalice! dušo koja dršće!
    Usno s dečijim smeškom! Od Života čvršće
    sputaju nas često Smrti tanka tkanja.

    Dajte da se srce opije obmanom
    i očima vašim ko u snu laganom
    da u senci vaših trepavica sanja!

    Šarl Bodler
    Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
    Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
    Hej kafano, moja rano...
    Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
    Bircuz koji radi 25 sati dnevno!

  12. #942

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    oh madam iz novoga sada
    u srcu joj led u dusi je mlada

    sram ih bilo
    pa sta je to sa ovim rimama sada
    mada
    bilo bi glupo da padne vlada
    da procveta bela rada
    il da nema onog vaseg gada
    oh madam iz novoga sada

    dolazi jesen a sprema se i zima
    i vec je lisce pocelo da pada
    doduse, samo u pesmama za sada
    al sve jedno
    brinem se za vas
    jer mene greje i pomisao da cu vas sresti
    u snu il na javi
    sve jedno
    ja zurim da odsanjam san dok traje
    al kako cete vi
    tako hladni
    odmereni
    proracunati
    ozepscete

    uzas
    stvarno uzas
    pa na tim oblicima i krivinama
    bi se komotno mogla uciti matematika
    pa i fizika
    geografija
    i par stranih jezika
    na kojima eto ja ne znam
    kako se kaze kesten
    ma zaboga, na kojima ne znam nista bas

    i ne znam kako vas nije sramota
    procvetali ste negde
    osamdeset seste
    ili osamdeset sedme
    i jos vas drzi
    cak i sad kad lisce pocinje da pada
    oh madam iz novoga sada


    Goran Aleksic

  13. #943

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Obnova

    Hoću na jednome svečanom opelu
    da sahranim ono što prošlošću zovu,
    i da ti donesem tada dušu novu,
    Bez ijedne pege negdašnje - svu belu.

    I hoću da onog časa kad na mene
    padnu kose tvoje i poljubac jedan,
    budem kao nekad bezazlen i čedan,
    da prvi put poznam čar ljubljene žene;


    I da sav u tvojoj beskonačnoj moći,
    očaran, bez svega što me davno guši,
    osećam pod sjajem ove prve noći
    kako se u mojoj obnovljenoj duši,

    Uz veselu pesmu razdraganih gnezda,
    dok šušti topola i miriše lipa
    i radosno nebo mesečina sipa,
    tajanstveno rađa novo jato zvezda...

    Milan Rakić

  14. #944

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Citat Nitko_Poseban kaže: Pogledaj poruku
    PRIČAJMO U KLASIČNOJ GLAZBI DOK ZABORAVLJAM LJUBAV

    Maja je otišla na nedjelju
    Sa biljkom u rukama

    Biljkom sa crvenim cvijetom i otpalim
    Listovima

    Nosila je ogromni crveni lonac
    Među grudima,
    Međutim nosila je i osmijeh na licu znajući da se pakao primakao kraju

    Ja sam sjedio u fotelji i pio
    Nisam mario previše o tom filmu koji je igrala

    Bio sam zaokupljen pametnijim i važnijim stvarima
    Kao, naprimjer, pronalaskom upaljača i lijenošću koja je tu potragu odgađala čim dulje

    Prepunom pepeljarom koja mi je bila samo nekoliko centimetara od dohvata
    Ali ja se nisam previše trudio i na kraju sam pepeo istresao na pod

    Maja je otišla na nedjelju
    Sa kutijom prepunom knjiga o starogrčkim piscima komedija
    I nekoliko vrijednih ploča uključujući Jesenjina kako, lično, recitira vlastitu smrt

    Nekoliko omota švicarske čokolade neumorno se utrkivalo po tepihu

    Utrka izazvana ljetnim vjetrom koji je uskoro preostao

    Maja je otišla na nedjelju
    Dok sam pokušavao čitati o stradivariju
    Usput se nalijevajući kao pseto crnim vinom

    Maja je otišla ne ostavivši ništa vrijedno za sobom

    Život je najbolji kada stane u dvije kutije
    Koje uvijek možeš uzeti kada stvari postanu preteške
    I jednostavno odšetati dalje
    Kao da se ništa između toga nije dogodilo
    U potpisu: Ravenscak Robert

    ( Kalember nam je mahnuo pri odlasku...)

    Živ'li!

    Čitav pogrešan nakon tebe
    Autor/-ica: ravenscak.robert.



    Uvlačila si se, čitava hladna, u plahte
    Upletene u neimaštinu,
    Davala im svoj miris oleandra.
    I disala, kao što nitko nikada nije disao,
    Pa sam nijemio mjesto govorio
    Kada bih te gledao takvu,
    No sjećanje je ono što prognanicima ostaje
    Mjesto doma,
    Doma oleandra upletenih u jednu nijemost
    Prema tebi,
    Pa sam tako, nakon tebe, čitav pogrešan...

  15. #945

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Ganutljive opaske

    Prerano sam se rodio za ravnodušnosti zemlje
    S vijekom moje duše umrle su gatke
    Našao sam istinu po svom srcu, a to je da su slatke
    i patnje, kad se u kutu mirna doma drijemlje.

    Naučio sam se ljubiti stvari sitne i nevažne
    I malenkost me o bitnom čaru uči
    Ja cijenim čashu vode i pogačice ražne
    a u dnu vode sna tek me oblak muči.

    Ja cijenim na zemlji dobru jednostavnost
    i nejasnoću, što je sunce od jasnoće
    Moja rijeka teče strujom zaboravnost
    daleko sam od kavge, tuče, zle riječi i sve zloće.

    Od mene počinje era koja još ne poče
    Biti daleko, to je moja bit, i sebe skriti
    u klupku borbe, mrtvac bez grobišne ploče
    i bez potrebe, od milja, za se, na se suze liti.

    Ima pod mojom kožom predragog Narcisa
    jer suviše je strastan naslijeđeni Adam
    I moja usna slasni eter sisa
    na crni usud nikad se ne jadam.


    Još ću na kraju voljeti vrline
    i pravi čovjek mene će da divi
    Jer gade mi se pljuvačke i sline
    i shvaćam kad se prijateljski živi.


    Prebolio sam strasti, pa i ljutu pizmu.
    Prekužio sam gnjev na vjerolomstvo.
    Prostosrdno se čudim vandalizmu.
    Ja bivam mlađi. Svijete, ja sam tvoje potomstvo!

    Tin Ujević

    THE PAST IS HISTORY, THE FUTURE IS MISTERY,TODAY IS A GIFT... THATs WHY ITs CALLED " PRESENT "


Strana 63 od 114 PrvaPrva ... 1353616263646573113 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Na koju pesmu vas asocira forumaš?
    Autor Arthur Dent u forumu Druženje forumaša
    Odgovora: 342
    Poslednja poruka: 12.05.2015, 21:40
  2. Tebe ne volim, al' sto volim tvoju pesmu...
    Autor starsica u forumu Muzika
    Odgovora: 61
    Poslednja poruka: 29.04.2014, 16:24

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •