Poklonite pesmu... - Strana 38
Strana 38 od 114 PrvaPrva ... 2836373839404888 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 556 do 570 od ukupno 1703
  1. #556

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    ux...


    Od svih si devojaka bila tiša
    umorna, sama, neprimetna, bleda,
    al zašto nisi porasla viša,
    viša bar za pola pedlja...

    Jedne je noći udarila kiša,
    tako krvnički ko čuvari reda,
    ej zašto nisi porasla viša,
    viša bar za pola pedlja.

    Jer kad su te jednom za gredu do vrata
    obešenu našli u svitanje dana,
    od tvojih bosih nogu do blata
    bio je razmak - jedva pola pedlja...



    (autor nepoznat)
    Poruku je izmenio Leonard Peltier, 14.09.2008 u 03:50

  2. #557

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    PJESMA

    Molim te za oprostaj sto ti stalno pisem,
    Sto te pjemama svojim posjecam na tugu,
    Na jedan zivot ljubavi lisen,
    Ali znaj ja nemam drugu, ja nemam durgu...

    Mastam...Pismo moje citas oci ti suzne,
    I niz obraz ti se suza na ovo pismo proli,
    I od grca u srcu jedan drhtaj usne,
    Ali ja znam tebe ne boli, tebe ne boli...

    Ja nemam vise nista osim bolnog srca svoga,
    I nemam vise snage ranjen da se borim,
    I nemam ja vise ljubit koga,
    Jer ja samo samo tebe volim, samo tebe volim...


    R.Todorovic

  3. #558

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Ocajna pesma

    Upij se u mene zagrljajem jednim,
    Ko groznica tajna struji mojom krvi,
    Krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
    I daj mi poljupce za kojim zednim.

    Kao Hermes stari i s njom Afrodita,
    Stopi se u meni strascu tvojom celom,
    Da sav iznemognem pod vitkim ti telom,
    I da dusa moja bude sita.

    -Kada pomislim, draga, da ce doci vreme
    Kad za mene nece postojati zene,
    Kad ce cula moja redom da zaneme,
    I strasti da prodju kao dim i pena,

    A da ce, jos uvek, pokraj mene svuda
    Biti mesecine pod kojom se zudi,
    I mladih srdaca sto stvaraju cuda,
    I zena sto vole i voljenih ljudi,

    Vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada
    Kao bik pogodjenom zrnom posred cela
    Sto u naporima uzaludnim pada
    Dok iz njega bije krv crna i vrela

    Upij se u mene zagrljajem jednim,
    Ko groznica tajna struji mojom krvi,
    Krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
    I daj mi poljupce za kojim zednim.



    (autor nepoznat)
    Poruku je izmenio Leonard Peltier, 14.09.2008 u 03:49 Razlog: autor

  4. #559

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Ti si jedno veliko slovo
    u mom zivotu
    neoprostivo i neduzno
    namjerno i slucajno
    ti si sve
    i nocas ja se odjednom sjetim kise
    koja je pala tog popodneva
    sjetim se tvojih ociju
    iz kojih nisam izlazio
    pet sati i nekoliko minuta
    a za to vrijeme svijet se okretao
    i nista nije stajalo
    druga smjena je radila neumorno
    netko je u tom trenutku ljubio
    i umiralo se u tih pet sati
    i nekoliko minuta
    a mi smo dijelili sudbinu ruze
    ja s tvojim imenom na usni
    i ti sa mnom
    kisa je padala tog popodneva
    znam to sigurno
    jer na tvom licu je zasjala jedna kap
    poput bisera
    i trave su sanjale o nama
    ti si jedno veliko slovo u mom zivotu
    i samo sam tebe ucio
    kako se pobjedjuje ravnodusnost
    govorio sam ti lijepo
    a ustvari
    ponekad sam pomislio kako bi bilo
    raskopcati tvoju kosulju
    i ljubiti te dugo
    tako dugo dok kisa ne prestane
    ti si moje veliko slovo
    veliko poglavlje jednog popodneva
    i malo vecernje tame
    ti si zvijezda lutajuca
    koja mi se seli iz oka u oko
    pa sjetis li se kako smo izasli
    iz te kise sretni
    moje veliko slovo.

    (autor nepoznat)
    Poruku je izmenio Leonard Peltier, 14.09.2008 u 03:48 Razlog: autor

  5. #560

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Kad te boli
    i meni nije blistavo
    i meni se oči zamute
    pa kad tvoje usne šute
    i meni preko usana riječi neće
    pa je ovo puno sreće
    zakopano u naša lica
    kad te boli
    zaboli me i ova ulica
    i koraci me zabole
    a to je valjda tako
    kad se ljudi vole
    kao ti i ja
    ali i kad te boli
    osjećam da me ipak
    tvoje srce voli.

    Zeljko Krznaric

  6. #561

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Osjećam te jako
    i dodir tvojih usana još gori
    na mom tijelu
    kad mi uzimaš dušu cijelu
    na obali jezera
    kad ti moji dlanovi najljepšu pjesmu pišu
    kad ti usne jedva dišu
    pod naletom ljubavi

    osjećam te jako
    i nosim te danima u srcu
    srce moje malo
    koliko je u nas neba palo
    koliko je kiša ljubavnih
    u našoj kosi
    koje nas čuvaju od tuge

    osjećam te jako
    i tu si kraj mene
    dok drhtiš od sreće
    i smiješ se slatko

    pa jedan život s tobom
    i meni se čini tako kratko


    Željko Krznarić

  7. #562

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    I

    kako si moja najlepša prošlosti
    krećeš li još uvek punom brzinom
    bez zagrevanja putem kad nisi sam
    voziš li još uvek zgašenim svetlima
    dok dlanom rastvaraš dlan
    krećeš li još uvek istom ulicom
    kada ti modri kolutovi uzbuđenja
    ispiju boju puti
    ume li još uvek običan poljubac
    da smuti tvoje oči
    kako si moja najlepša prošlosti

    hodaš li još onako poguren i ponešto zagasito
    plav usred sobe
    zašto se ponekad ne javiš nekim beznačajnim
    povodom pomeneš našu vezu koja je trajala
    ispričaš kraj koji si skrivao
    javi se
    znaću po tvom disanju koje je doba dana
    naći ću neku našu rečenicu koju smo voleli
    naći ću frket u tvom klotu
    šum tvojih pantalona dok ustaješ da
    uzmeš hartiju i zabeležiš nešto

    II

    čudnovata prošlosti moja
    ako ti kažem da si nešto najlepše što mi se otelo
    nemoj mi verovati
    uvek je lepše izgovoriti neku neistinu
    uvek je bolje verovati da nismo odali
    nešto veoma važno iz našeg života

    III

    sećam se mirisa tvojih kola
    načina na koji si otvarao kutiju sa cigaretama
    uzdaha nakon prvog uvučenog dima
    sećam se sporosti kojom si prilazio
    mojim usnama
    traga svakog prsta u mojoj glavi
    na potiljku okolo vrata
    sećam se toliko snažno da je evo opet tu
    miris tvoje jakne toplina i prisnost
    kojom si govorio
    glas koji menja dubinu neprimetno kada
    se dotaknu važnija pitanja

    IV

    hoćeš li još uvek da bežiš sa svakom devojčicom
    koja sedne u bioskopu do tebe
    hoćeš li da je vodiš u svet na nekoliko dana
    skidaš li joj prstenje s ruku minđušu iz uha
    šminku sa lica kada je miluješ

    V

    staješ li još uvek onako čudnovato jednostavno
    pored nekoga koga voliš

    VI

    kako si moja najlepša prošlosti
    imaš li neku skrivenu bolest o kojoj ćutiš
    imaš li kakav nepredvidiv predlog za sve oko sebe
    voliš li još uvek petkom uveče da voziš dugim
    svetlima po pustim autoputevima
    slušajući muziku neke strane radio stanice
    učiš li još uvek onako uporno engleski
    izgovarajući svaku reč ljupkije od engleza bolje
    od svog profesora
    izvodiš li ženu katkad u neki intimni kafe
    kupuješ li joj slastice i govoriš li
    smejući se o vašoj budućoj deci
    dok ti se na usnama tope grenadiri od čokolade
    voliš li još uvek istu stranu ploče
    istu marku vina isti film

    VII

    kako si moja nalepša prošlosti
    ima li već u tvojoj spoljašnosti
    nečeg što ne voliš nečeg što te odaje

    VIII

    šta te sve ne pitam
    bežim da ti kažem ono najvažnije
    danas si tu sa mnom u ovoj kući u kojoj pišem
    ne izgovarajući nijednu reč naglas
    ne čudim se sećanju na tebe na tvoja pomalo
    ćoškasta kolena meku kožu i pogled skitnice
    ne razmišljam zašto si baš danas iskrsnuo
    ispred automobila a da nikog i nisam videla
    najednom kroz žuta svetla neke ulične svetiljke
    ukazalo se nešto tvoje i
    zamirisao je ceo kraj na duvan koji pušiš
    kafu koju si voleo pivo koje smo delili
    zamirisalo je na ono nikad kupljeno drvo kestena
    koje sam ti obećala

    IX

    slušam sjajnu muziku pevaju naravno o ljubavi
    kola idu kroz grad kroz kuće kroz sećanja
    moje dete sedi iza mene sa završenim domaćim zadacima
    provela sam dan kod prijatelja hvala bilo je divno
    i sada se vraćam kući
    još uvek ne vozim još uvek se zamislim usred puta
    zastajem i smešim se nekome
    još uvek čujem nežne razgovore usred ulične buke

    X

    danas je nedelja samousluga je zatvorena
    mislim na tebe i volim te večeras pa pitam ponovo
    ovako tek stigla s puta tek stigla s ulice tek stigla
    Kako si moja najlepša prošlosti!

    M.Simokovic

    neunistiva zlojebaba!

  8. #563

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Sećam se samo da je bila
    nevina i tanka
    i da joj je kosa bila
    topla, ko crna svila
    u nedrima golim.

    I da je u nama pre uranka
    zamirisao bagrem beo.

    Slučajno se setih neveseo,
    jer volim
    da sklopim oči i ćutim.

    Kad bagrem do godine zamiriše,
    ko zna gde ću biti.

    U tišini slutim
    da joj se imena ne mogu setiti
    nikad više.

    Miloš Crnjanski, Priča
    nije dotakla ništa što bi moglo da boli
    njene ruke su bele kao led
    njene misli su čiste, ona misli da voli,ona veruje, veruje

  9. #564

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Znam sve se nece na jedan osmeh svesti.
    Znam nece svima jednako biti sunca.

    Na istoj cesti uvek ce se uplesti
    trag povratnika,sa stopama begunca.

    Hodace oba u jednom istom smeru,
    tegleci svaki svoju drukciju veru.

    Pa i mi tako, jedan uz drugog,nemo,
    po istoj cesti teglimo zivote i dane.

    I uporedo,rame uz rame, idemo
    i lagacemo kako se razumemo,

    sve dok na kraju zajedno ne stignemo
    tim istim pramcem na dve suprotne strane.


    Mika Antic

  10. #565

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Kad te probudi
    između sna i jutra
    jedan zalutali pogled
    tako plav i očajan od svega
    napravi se tužna
    iako to možda nećeš biti
    to pogledu tome treba
    jer on je nejak
    i lako se rastopi
    kao pahulja snijega
    u očima tvojim pamti ljepote
    i ljubavi se još uvijek sjeća
    ako ti dođe
    nemoj mu dati
    da na tvom srcu
    izgori kao svijeća.

    Željko Krznarić

  11. #566

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Скидање с крста

    Ocтaдocмo без града и без закона,
    град je пао.

    He знамо где нам почиње земља,
    a cвyдa je крај.

    3идинe c именима нашим пaдoшe,
    река их однела.

    Bojcкe и путници пpeкo нас пролазе,
    ниκo да к нaмa нашој.

    Ноћи дугачке жeлимo и шуме дyбoкe
    где имa вида и без очију.

    Да пeвaмo и да се сами себе ceћaмo,
    други су нас зaбopaвили.

    И закон трајног cpцa нeкa влада
    крај cpyшeнoгa града.


    Миодраг Павловић
    "All I got is a red guitar, three chords, and the truth."

  12. #567

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Zvjezdice se nebom zlate,
    Među njima mjesec plovi,
    A po kuća cijela sela
    Svijetle se svuda krovi.

    Po šumici glasak bruji,
    Tičice ga mile daju,
    A bubica sitna zuji
    Po mjesečnom leti sjaju.

    Pirka vjetrić sa svih strana
    Pa cvjetiće zalelija,
    A duša se moja mlada
    Rajevanjem tu napija.

    Tu sam sio na travicu,
    Kraj potoka, meka, bajna,
    Uz'o sitnu tamburicu,
    Pa uživah svijeta sjajna.

    Uzdahn'o sam dva, tri puta
    Pjevajući prošlu slavu...
    Tamburicu milu spustih,
    I podigoh nebu glavu:

    Kumovsku sam slamu gled'o,
    Zv'jezde gled'o kako sjaju,
    I bac'o sam, srpsko čedo,
    Pogled svakom neba kraju.

    Zamislih se: ko to tajno
    Krasno, plavo nebo stvori?
    I sa milim da se bajno
    Zvjezdicama blista gori?

    Ko sunašce žarko dade,
    I one mu zlatne zrake?
    Tu prirodu ko sazdade
    I miline prosu svake?

    Tada mi se izdaleka
    Nešto milim glasom javi:
    Bog sve stvori - i čovjeka -
    Njega ljubi, njega slavi!

    Ja se trgoh - glasak čujem -
    Pa sa strahom prošaputa':
    Tebe ljubim, tebe štujem
    Neizbrojno, Bože, puta!

    Aleksa Šantić, Na mjesečini
    nije dotakla ništa što bi moglo da boli
    njene ruke su bele kao led
    njene misli su čiste, ona misli da voli,ona veruje, veruje

  13. #568

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Ovo je pjesma koja će te čekati
    iza svakog kuta
    iza svakog osmijeha
    pjesma koja ne zna prestati biti draga
    i samo će te ona prenijeti
    preko zvjezdanog praga
    i kad mene ne bude
    i kad ti oči nekako posive
    kad na usne padne list jeseni
    kad se raduješ recimo nečem
    a u stvari misliš o meni
    ova pjesma ima stotinu zadaća
    stotinu razloga da se od tebe ne odvaja
    ona je tvoj stražar u noći
    ja sam joj naredio da te čuva
    kad se miris marelica spusti niz ramena
    jer znam da je najteže
    kad nekoga nema
    a znaš da bi morao biti
    i kad mene ne bude
    tamo gdje me tražiš
    a bit ću tamo gdje ne možeš do mene
    ova pjesma će ti biti moje ime
    jer ne želim da ti u očima stanuju zime
    i da te hladno nešto uvijek boli
    ovoj pjesmi
    ja sam naredio da te samo voli

    Zeljko Krznaric

  14. #569

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Topli dlan na mome celu

    znak je opasnosti
    i znak je neke prerane ljubavi
    koja se mora
    koja se zeli

    znak je tebe
    i svih onih koji su te htjeli
    i samo da znas kako su te mamili u krevet
    za stol
    za pune case

    samo da znas kako je vjetar ludovao
    a kisa ljubavna padala na ulice
    trgove i krovove

    topli dlan na mome celu

    ti nesretnice krasna
    za sve jasna a za mene strana
    kako su pogledi plamtjeli
    po cijelom tijelu
    pa oni bi u tom casu sve dali
    za dasak s tvoje usne
    oni bi na koljena pali pred tobom
    i onda meni se odjednom
    sve to pretvori u nesto
    nestvarno i ludo

    samo da znas pomamnice

    sto su s tobom htjeli
    zaboravili na sve
    s nocnog praga rugali se jutru
    u tvojim zjenama
    dovraga mi znak na celu
    ja bih opet na tvom tijelu
    zaspao i snio
    ja bih bio
    prvi od zadnjih
    ili prvi u sredini
    tko bi to znao
    kod tebe nema nikakvog reda

    inspiracijo moja
    njeznosti moja
    nisi mi zvijezda i rijec ti je lazna
    nisi mi ljubav
    al’ si mozda snazna u srcu u oku
    na ruci i svugdje
    i nigdje te jos nema

    tvoj dlan na celu mome

    znak opasnosti drijema
    znak ljubavi koje nema
    prerane ljubavi i skitnje kroz noc
    samo da znas
    ja sam te od drugih sacuvao tijelom
    i mene su ubili umjesto tebe

    zvijezdonocnice moja
    cuvarice privatnih neba
    ti dajes svakome koliko mu treba

    a na mom celu dlan me topli pece
    do boli me
    do voli me

    i jos dalje u ponor mracni bez volje

    do ljubi me

    do kraja me

    i tako vec nestajem i bit ce mi bolje


    Zeljko Krznaric

  15. #570

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Iz kojeg si ti svijeta
    Iz kojeg cvijeta dolaziš
    Zašto nisi kao i sve druge žene
    Koje prođu kao sjene
    Čija se ni imena ne pamte
    Čiji se dodiri usana zaborave
    S prvim jutrom.

    Iz koje si ti ljubavi
    Iz koje knjige
    Iz kojeg romana
    Kad mi tako bez ikakvog plana
    Bez namjere
    Srce lomiš na djelove
    I noći mi pretvaraš u dane.

    Koja si ti žena
    Kad mi pola života u tebe stane
    Zbog koje žalim
    Sve ovo što prebrzo ide
    Što su jeseni bliže
    I što mi se suze vide prvi puta.

    Jedino si s neba mogla doći
    Jer druge putove poznam
    I na njima sam s drugima bio sam.

    Iz kojeg si svijeta
    Iz kojeg cvijeta nosiš taj miris
    Da te volim
    I nikad ne prebolim.

    Željko Krznarić

Strana 38 od 114 PrvaPrva ... 2836373839404888 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Na koju pesmu vas asocira forumaš?
    Autor Arthur Dent u forumu Druženje forumaša
    Odgovora: 342
    Poslednja poruka: 12.05.2015, 21:40
  2. Tebe ne volim, al' sto volim tvoju pesmu...
    Autor starsica u forumu Muzika
    Odgovora: 61
    Poslednja poruka: 29.04.2014, 16:24

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •