Poklonite pesmu... - Strana 24
Strana 24 od 114 PrvaPrva ... 1422232425263474 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 346 do 360 od ukupno 1703
  1. #346

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Kada mi nedostajes
    Mislim tudje misli
    Kradem svoje vreme
    Provlacim ga
    Izmedju oblaka, snova,
    Daljine i snega...
    Kada pozelim
    Da ti nedostajem
    Odsanjam pesmu
    Zatvorim oci
    I na kaldrmi zamislim
    Cvet beli.
    Kada te nema
    Jer tako hocu
    Zaledim osmeh
    U sebi kazem ime
    Udahnem duboko
    I pomislim
    Tako mi nedostajes...



    Mika Antic


    Ćuti i prenesi dalje....

  2. #347

    02 Odgovor: Poklonite pesmu...

    POSTOJI MESTO GDE LJUBAV POCINJE

    Postoji mesto gde ljubav počinje
    i mesto gde ljubav prestaje.

    Postoji dodir dve ruke
    koji se opire svim rečnicima.

    Postoji pogled što bukti ko veliko vitlejemsko ognjište
    il` mala acetilenska lampa zelenog sjaja.

    Postoje jednostavna i bezbrižna tepanja
    čudesna ko velika okuka Misisipija.

    Ruke, oči, tepanja -
    pomoću njih se ljubav bori i gradi.

    Postoje cipele koje ljubav nosi
    i njen je dolazak tajna.

    Postoji upozorenje koje ljubav šalje
    i cena njegova zna se mnogo docnije.

    Postoje tumačenja ljubavi na svim jezicima
    i nije nađeno nijedno mudrije od ovog:

    Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto
    gde ljubav prestaje - a ljubav ne traži ništa.

    Karl Sandberg
    Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.

  3. #348

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Početak traganja za bićem

    Lepi moj dane s dušom elegije
    Kad od Bića senka biva predelima
    Lutam u suzama strah me obuzima
    Zvezdani uticaj nada mnom - ko da ih suzbije

    Neizdvojen pojavom još niko nije otkrio sebe, svete, u tvojim prizorima
    Vrati mi dan ako ga negde još ima
    Zemljo ponovo nepoznata kad u lobanji legu se
    zmije.

    Poređane glave u zaboravljenom vremenu
    Sa uzaludnim mislima i poslednjim rečima
    Slute svoj lik u mutnome kamenu.

    Tražim te u vetru ako te još ima
    Izgovorena reči za svetove pale
    Tražim početak sjaj i sate stale.

    B.Miljković
    nije dotakla ništa što bi moglo da boli
    njene ruke su bele kao led
    njene misli su čiste, ona misli da voli,ona veruje, veruje

  4. #349

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Ne, ja necu ni od cega polovinu!
    Daj mi nebo celo, zemlju celu
    i more i reku i gorsku lavinu.
    Ne, ja necu nikakvu podelu!

    Ne, ni zivot ne zelim u delu.
    Neka mi se sve svali na pleca!
    Ja i tugu zelim celu,
    kao sto zelim da je cela sreca.

    Pola hocu samo od jastuka
    na kom lezi, kraj lepog ti lica,
    od prstena sjajna, tvoja ruka
    sjajna kao zvezda padalica.

    Evgenij Jevtusenko
    Ćuti i prenesi dalje....

  5. #350

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Aorist


    Ti svakako razumes:
    sve je,
    sve je,
    sve je gotovo.

    Uplaseno sam pijan.
    I prazan.
    I sam.

    Ponekad netko naidje
    da me zabrinuto voli i pazi,
    neko kome prepričavam sve tvoje putokaze
    do mog usijanog temena.

    Nikome nemoj reci,
    ali ja,
    ja koji najmanje znam o sreci,
    hteo bih malo nespretne srece
    tom nekom drugom da dam.

    I dok umire drvece i vetar po liscu gazi,
    hteo bih da mu bude dobro,
    sasvim dobro,
    u ime aorista moje ljubavi
    i davnoproslog vremena.



    Mika Antić
    Ploviti se mora i bez broda ..

  6. #351

    02 Odgovor: Poklonite pesmu...

    Ti koja imaš ruke nevinije

    Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
    i koja si mudra kao bezbrižnost,
    ti koja umiješ s njegova čela čitati
    bolje od mene njegovu samoću,
    i koja otklanjaš spore sijenke
    kolebanja s njegova lica
    kao što proljetni vjetar otklanja
    sjene oblaka koje plove nad brijegom,
    Ako tvoj zagrljaj hrabri srce
    i tvoja bedra zaustavljaju bol,
    ako je tvoje ime počinak
    njegovim mislima, i tvoje grlo
    hladovina njegovu ležaju,
    i noć tvojega glasa voćnjak
    jos nedodirnut olujama,
    Onda ostani pokraj njega
    i budi pobožnija od sviju
    koje su ga ljubile prije tebe.
    Boj se jeka što se približuju
    nedužnim posteljama ljubavi
    I blaga budi u njegovom snu
    pod nevidljivom planinom
    na rubu mora koje huči.
    Šeći se njegovim zalom.
    Neka te susreću
    ožalošćene pliskavice.
    Tumaraj njegovom šumom.
    Prijazni gušteri
    neće ti učiniti zla.
    i žedne zmije koje ja ukrotih
    pred tobom će biti ponizne.
    Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah
    u noćima oštrih mrazova.
    Neka te miluje dječak kojega zaštitih
    od uboda na pustome drumu.
    Neka ti miriše cvijeće koje ja zalivah
    svojim suzama.
    Ja ne dočekah najljepše doba
    njegove muškosti.
    Njegovu plodnost
    ne primih u svoja njedra
    koja su pustošili pogledi
    goniča stoke na sajmovima
    i pohlepnih razbojnika.
    Ja neću nikad voditi za ruku
    njegovu djecu. I priče
    koje za njih davno pripremih
    možda cu ispričati plačući
    malim ubogim medvjedima
    ostavljenim u crnoj šumi.
    Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,
    budi blaga njegovu snu
    koji je ostao bezazlen.
    Ali mi dopusti da vidim njegovo lice
    dok na njega budu silazile nepoznate godine.
    I reci mi katkad nešto o njemu
    da ne moram pitati strance
    koji mi se čude, i susjede
    koji žale moju strpljivost.
    Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
    ostani kraj njegova uzglavlja
    i budi blaga njegovu snu

    Vesna Parun
    Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.

  7. #352

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Usamljena

    Usamljena,
    kao brod na pučini
    kao drvo što pokislo stoji
    kao izgubljeno dete na ulici.

    Kao stvari zaboravljene
    u nekom restoranu
    u nekom parku
    ili na obali.

    Kao sve što čeka
    vlasnika da mu se vrati

    NatašaDagmar
    nije dotakla ništa što bi moglo da boli
    njene ruke su bele kao led
    njene misli su čiste, ona misli da voli,ona veruje, veruje

  8. #353

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Došao sam tebi kao što reka ide moru
    Žrtvovao sam jednim potezom i svoj tok i svoje planine
    Napustio sam zbog tebe svoje prijatelje i svoje detinjstvo
    Svaka kap vode moga života upila je so tvoje neizmernosti
    Tvoje sunce uništilo je moju prošlost pretke
    Ti vladaš nad mojom krvlju nad mojim snovima nad mojim ludilom
    Dao sam ti sve svoje secanje kao jednu kovrdžu moje kose
    Spavam samo u tvojim snegovima
    Razvalio sam svoju postelju rasterao svoje dobre vile
    Odrekao sam se vec davno svojih legendi
    U kojima su Rembo Kras i Dikas
    I Valmor koja place u ponoci
    Konopac Nervalov prekinuo se
    I metak koji je ubio Ljermontova prošao je kroz moje srce
    Podeljeno tvojim koracima
    Razvejano tvojim pokretima
    Ko zaljubljeni vetar neke šume
    Ja idem za prašinom koja se jutrom goni iz kuce
    I koja se strpljivo vraca neprimetno u toku citavog dana
    Bršljan koji raste a da niko ne primecuje
    Dok ga ne sakate u njegovoj vernosti
    Ja sam izlizani kamen silom tvoga stalnog šetanja
    Stolica koja te ceka na tvome uobicajenom mestu
    Okno sa koga tvoje celo gori gledajuci u prazno
    Petparacki roman koji govori samo o tebi
    Otvoreno pismo zaboravljeno pre no što je procitano
    Prekinuta recenica na koju vracati se nema znacaja
    Trepatanje soba kroz koje se prošlo
    Parfem koji ostavljaš za sobom
    A kad izadeš nesrecan sam kao i tvoje ogledalo

    Luj Aragon...
    nije dotakla ništa što bi moglo da boli
    njene ruke su bele kao led
    njene misli su čiste, ona misli da voli,ona veruje, veruje

  9. #354

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Pesma koja nije važna

    Vi ljudi neki, nežni i meki
    Grubi i strogi, vi ljudi mnogi
    Bliski u tugi i oni drugi
    Srećem vaš lik, srećem vaš lik ...

    Vi lepe žene, nežne i snene
    Oštre i drske, drage i mrske
    Od vas nijedna, ni bludna ni čedna
    Ne čuje krik, ne čuje krik ...

    Ne čuje mene koji se gušim
    Koji se topim u svome stihu
    Ne čuje moju ni glasnu, ni tihu
    Pesmu u koju sav se rušim.
    Ne čuje mene zapravo niko
    Premda vam pevam jasno i čitko
    I moje srce kuca snažno
    Ali to za vas nije važno
    Ali to za vas nije važno (...)


    Ibrica Jusić
    _________Una16

  10. #355

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    UTOPLJENE DUŠE




    Još jednom samo o da mi je dići
    Ispod života svet umrlih nada;
    Još jednom samo o da mi je ići
    Prostorom snova pod vidikom jada.



    Potajna slabost i žudnja ka sreći,
    Skrivene misli u boji ljubavi,
    Njen pogled nekad sve što znade reći,
    Još jednom samo da je da se javi.



    U harmoniji svetlosti i tame,
    Lik duše trajno gde se od nas krije,
    Gde svesti nema već ideje same,
    Otkud bol sleće, da osećaj svije.



    U meni o njoj, o lepoti, cveću,
    I o mladosti - o još jednom samo,
    Da mi je da se moje misli kreću,
    Da mi je da sam još jedanput tamo.



    Da mi je da sam u predelima onim,
    Gde su mi mladost, san i uspomene,
    Kod negda svojih da je da se sklonim
    S lepotom njenom što ko miris vene.



    Il da je groblja, senki, vetra, zvuka
    I igre mrtvih, avetinja kolo,
    Da je bolova, sećanja, jauka -
    Znamenja, da sam nekad i ja vol'o.



    Al' nije. Ja znam svi ti dani stari,
    I želje, njena tuga i lepota,
    I nežne veze osmeha i čari
    Nemaju više za mene života.



    Nemaju više života ni za nju
    Sva njena ljubav i moja stradanja:
    Dremež i suton i noću i danju.
    Nama se spava. Nama se ne sanja.



    Gube se redom, trunu pod životom
    Aleje bola i podneblja plava,
    I moja lira sa njenom lepotom,
    Tugom i srećom Da je da se spava.



    I samo katkad, al' to retko biva,
    Nju kada vidim posred ovih zala,
    Prilazi meni neka magla siva,
    Nagovest bleda dalekih obala.



    Gledeći dugo taj magleni veo,
    Kamo se dani moji razasuše,
    Širi se pokrov velik, prostran, beo,
    Pod kojim leže utopljene duše.



    Vladislav Petković Dis
    Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.

  11. #356

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Nejasna pjesma

    Hvala ti za ovaj cas bola prepun.
    Pored mene usamljen cvjet bijele krune
    i ulazi tiho u nebo mjesec nepun,
    O, ne treba sklopiti oci suza pune
    kad mjesec izlazi.

    Sici treba na livade i put,
    gde tisina lezi bistra preko bilja
    i spava mjesecine siroki skut,
    pa zalutati u noci, bez cilja,
    kao u snovima.

    Jer vazno je samo ono sto je vjecno:
    mjeseca i srca uzrok polazni:
    i, ma koliko bilo protivrecno,
    voljeti treba sto su prolazni
    ljepote casovi,

    sto za radoscu bol dolazi,
    sto sa zaboravom se ne moze boriti.
    Voljeti treba sve sto prolazi
    O, nikada nista nemoj zboriti
    kad mjesec izlazi.

    D. Maksimovic
    Ćuti i prenesi dalje....

  12. #357

    Odgovor: Poklonite pesmu...


    Madrigal



    O, skloni, te tvoje usne skloni

    Što su na vernost ljupko se klele;

    Te oči tu zoru dana ukloni,

    Te svetle što jutro bi zavele,

    Al' poljupce moje te usne nek vrate,
    neka mi vrate.
    Pečate ljubavi uzalud date,
    uzalud date.

    William Shakespeare
    nije dotakla ništa što bi moglo da boli
    njene ruke su bele kao led
    njene misli su čiste, ona misli da voli,ona veruje, veruje

  13. #358

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Ruke bola

    Daj reči guste ko smola
    I reči kao krv neophodne
    Za naše prazne ruke bola
    Podignute u svetlo podne.
    Daj onu strašnu reč što tone
    Još neprobuđena u mrak mesa
    Od koje grudi muklo zvone
    Kao negledana kap nebesa.
    Daj reči koje imaju telo
    I u telu srce crveno,
    Sve one koje će gorko čelo
    Naći u svetu razbijeno.
    Daj reči gorde ko mač topola
    Za naše prazne ruke bola.

    Stevan Raičković


    neunistiva zlojebaba!

  14. #359

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    ДУБРОВАЧКИ МАДРИГАЛ

    Вечерас, Госпођо, у Кнеза на балу,
    Играћемо опет бурни валс, ко прије;
    С радошћу на лицу минућемо салу,
    Као да никада ништа било није!

    А затим ће доћи весели кадрили,
    Музика ће страсна да хуји ко бура;
    Госпође ће бити у млетачкој свили,
    Господа у руху од црног велура.

    Затим ће властела у зборе да тону!
    Млађи о јунаштву, песништву, и вину,
    Старији о небу, о старом Платону,
    И о сколастици, Светом Августину.

    Ми ћемо, међутим, сести у дну сале,
    У меке фотеље, не слушајућ' тезу,
    И написаћу вам, хитро, к'о од шале,
    Један тужан сонет на вашу лепезу.

    Јован Дучић
    Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
    Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
    Hej kafano, moja rano...
    Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
    Bircuz koji radi 25 sati dnevno!

  15. #360

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Ti si lek za moj zivot

    ti si lek za moj život
    ti si spokoj majskih predvečerja

    donosiš mir
    i san

    niz tebe klizi pogled
    kao čamac niz Volgu
    i tone
    kao suza u obraz

    jer smehom
    ponekad dozoveš dan
    i zabole me koraci tvoji

    ti si lek za moj život
    ja po danu čekam noć
    da potonem u san

    Voluhin

Strana 24 od 114 PrvaPrva ... 1422232425263474 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Na koju pesmu vas asocira forumaš?
    Autor Arthur Dent u forumu Druženje forumaša
    Odgovora: 342
    Poslednja poruka: 12.05.2015, 21:40
  2. Tebe ne volim, al' sto volim tvoju pesmu...
    Autor starsica u forumu Muzika
    Odgovora: 61
    Poslednja poruka: 29.04.2014, 16:24

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •