Poklonite pesmu... - Strana 114
Strana 114 od 114 PrvaPrva ... 1464104112113114
Prikaz rezultata 1,696 do 1,703 od ukupno 1703
  1. #1696

    Odgovor: poklonite pesmu..

    ČESTITKA

    Nešo za ljubav maminu

    Molim te da ostaviš da piješ.

    U ponedeljak dolazim da skuvam nešto,

    Da budem sa tobom cello popodne.

    Da pričamo o svemu,evo ti muzička čestitka.

    Puno te volim I nemoj da me razočaraš,

    Ljubavi mamina vidimo se I čujemo.

    Odgovor majci:

    Mama i ja tebe volim i o sećam samo ljubav za tebe

    Ali nemoj da me teraš da prestanem da pijem

    jedino to još umem da radim kako treba.

    Dođi kuvaj poješću sve, ali ću i piti mama

    Ostani koliko god hoćeš celo popodne, dva, tri popodneva

    Ali znaj ja ću piti sve vreme.

    Lepa je ova muzička čestitka zato što je od tebe,

    Ali sve na njoj je lažno, mali deda mraz,

    I njegovo lažno odelo

    I njegova vreća sa poklonima

    I njegov lažni osmeh

    Bela brada… izmišljotina

    Muzika mi prija baš je prosta, volim proste stvari

    Volim rakiju, viski, pivo, volim i tebe mama, ne zaboravi.

    Kad budeš došla na stolu ćeš naći

    Ispijene unučiće, ispijene boce piva, mene kako pijem viski

    I njega ću da ispijem, do poslednje kapi…ne zaboravi da te volim

    I ako te razočaram ne zaboravi da te volim.

    Pitaju me gotovo svakog dana

    ,”šta ti znači ta suza”.

    Imam suzu istetoviranu ispod levog oka

    “šta predstavlja koje je značenje”

    “ zašto to”

    “I tu”

    nemam želje da objašnjavam svakome

    I to ne radim samo kažem – bilo mi dosadno.

    ali ću zato napisati da se zna .

    Ta suza je za mene

    kad budem mrtav niko neće plakati za mnom

    niko neće ni primetit

    da sam nestao sa lica zemlje

    I to je dobro

    i tog trenutka niko neće plakatiti zbog mene

    ne volim da se ljudi osećaju loše zbog mene

    nadam se da će moja majka

    odavno biti pokojna

    suza je i za nju

    jer tog dana kad

    njene kosti pokrije zemlja

    biću srećan

    nikoga neću rastužiti - ceo život će dobiti smisao kad me ne bude bilo,

    do tada je sve besmisleno i moranje.

    by Šone

  2. #1697

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    ZNAM TI BI RADIJE

    Znam ti bi radije i dalje
    o zaboravu
    o vinu i ženama
    ...a ja hoću o tebi
    o tebi što se skrivaš u mrklini
    svog turobnog samotnog jecaja
    svoje kukavne tajne
    koju ne priznaješ

    Zaludu skrivaš ruke
    i tvoja te šutnja odaje

    U sebi tiho kao lupež koračaš
    po svojim ranama

    Ranama koje si sam sebi zadao.


    Drago Ivanišević
    Never lie to someone that trusts you. Never trust someone that lied to you.

  3. #1698

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    SPASENJE


    Umivaj me sokovima Vučice
    mirisima oboji unutarjem
    oseni toplim drob
    da postanem vučja

    Ne zbog malodušnosti i straha

    Iz kore hleba natopljenog
    vinom svetlost da šikne
    i život se obrati

    Zosim Popac
    Navlačim dronje uz oronule tugujem domove eonima
    daleko od savršenog siromaštva

  4. #1699

    Re: Odgovor: Poklonite pesmu...

    MOLIM TE, POSLUŠAJ ONO ŠTO NE KAŽEM

    Nemoj da te zavara izraz moga lica.

    Jer, nosim masku, hiljade maski,

    maske koje se bojim skinuti,

    a nijedna od njih nisam ja.



    U pretvaranju sam pravi majstor,

    ali ne daj se zavarati.

    Za ime Božje, ne daj se zavarati.

    Pretvaram se da sam siguran

    da je sve med i mleko u meni

    i oko mene

    da mi je ime samouverenost a smirenost moja igra

    da je sve mirno i da sve kontrolišem

    i da ne trebam nikog.

    Ali, ne veruj mi.

    Možda se čini da sam smiren, ali

    moja smirenost je maska

    uvek promenjiva i koja sakriva.

    Ispod nje nema spokoja.

    Ispod nje je zbrka, strah i samoća.

    Ali, ja to sakrivam.

    Ne želim da iko zna.



    Hvata me panika na pomisao o mojoj slabosti

    i da će me otkriti.

    Zato frenetično kreiram masku da bi iza nje sakrio

    nonšalantno, sofisticirano pročelje,

    da mi pomogne da se pretvaram,

    da me zaštiti od pogleda koji zna.

    Ali baš takav pogled je moje spasenje.

    Moja jedina nada i ja to znam.

    Dakako, ako iza njega sledi prihvatanje.

    Ako sledi ljubav.

    To je jedina stvar koja me može osloboditi od mene samoga,

    od zatvora što sam ga sam sagradio,

    od prepreka što ih sam tako bolno podižem.

    To je jedino što će me uveriti u ono u šta ne mogu uveriti sam sebe,

    da uistinu nešto vredim.

    Ali ja ti ovo ne kažem. Ne usuđujem se. Bojim se.

    Bojim se da iza tvoga pogleda neće uslediti prihvatanje,

    da neće uslediti ljubav.

    Bojim se da ćeš me manje ceniti, da ćeš se smejati,

    a tvoj bi me smeh ubio.

    Bojim se da duboko negde nisam ništa, da ne vredim,

    i da ćeš ti to videti i odbiti me.

    Zato igram svoju igru, svoju očajnu igru pretvaranja

    sa sigurnim pročeljem izvana

    i uplašenim detetom unutra.

    Tako počinje svetlucava ali prazna parada maski,

    a moj život postaje bojište.

    Dokono čavrljam s tobom učtivim tonovima površnog razgovora.

    Kažem ti sve, a zapravo ništa,

    i ništa o onome što je sve,

    i što plače u meni.

    Zato kad sam u kolotečini,

    neka te ne zavara to što govorim.

    Molim te pažljivo slušaj i pokušaj čuti ono što ne kažem.

    Što bih voleo da mogu reći,

    što zbog opstanka moram reći,

    ali što reći ne mogu.



    Ne volim ništa kriti,

    Ne volim igrati veštačke, lažne igre,

    želim prestati s igrama.

    želim biti iskren i spontan te biti ja,

    ali mi ti moraš pomoći.

    Moraš pružiti ruku

    čak i kada se čini da je to poslednje što želim.

    Samo ti možeš iz mojih očiju ukloniti prazan pogled živog mrtvaca.

    Samo me ti možeš prizvati u život.

    Svaki put kad si ljubazan, nežan i kad me hrabriš,

    svaki put kad pokušaš razumeti jer uistinu brineš,

    moje srce dobije krila,

    vrlo mala krila,

    vrlo slaba krila,

    ali krila!

    Sa svojom moći da me oživiš možeš udahnuti život u mene.

    Želim da to znaš.



    Želim da znaš koliko si mi važan,

    kako možeš biti stvoritelj - do Boga pravedan stvoritelj - moje osobe

    ako tako izabereš.

    Samo ti možeš srušiti zidove iza kojih drhtim,

    samo ti možeš ukloniti moju masku,

    samo ti me možeš osloboditi moga senovitog sveta panike,

    i nesigurnosti, iz mojega usamljenog zatvora,

    ako tako odlučiš.

    Molim te odluči. Ne mimoilazi me.

    Neće ti biti lako.



    Dugotrajno uverenje o bezvrednosti gradi snažne zidove.

    Što mi bliže priđeš

    to naglije mogu uzvratiti.

    To je nerazumno, ali uprkos tome što o čoveku kažu knjige,

    ja sam često nerazuman.

    Borim se baš protiv one stvari za kojom čeznem.

    Ali rekoše mi da je ljubav jača od snažnih zidova,

    i tu leži moja nada.

    Molim te pokušaj pobediti zidove

    čvrstom rukom

    jer dete je vrlo osetljivo.

    Ko sam, možda se pitaš?

    Ja sam onaj kojeg znaš vrlo dobro.

    Jer ja sam svaki čovek na kojeg naiđeš

    i ja sam svaka žena na koju naiđeš.



    Charles C. Finn
    Hej Joe...Supercalifragilisticexpialidocious !

  5. #1700

    Odgovor: Re: Odgovor: Poklonite pesmu...

    Pala je zvijezda - Željko Krznarić

    Pala je zvijezda
    i mrak je odjednom pao u zjene
    ako me volis
    ako me volis
    daj da skinemo te teske sjene
    da ne mogu vise nista tuzno reci
    da ne budu kise
    da ne bude nista
    a da ljubav bude...
    Ako me volis
    reci mi pjesmu koje rijeke znaju
    reci mi ljubav najvecu
    jos vecu od vece
    da mi traju te usne na usni
    da mi tijelo trne i usahnu suze.
    Ako me volis
    reci mi lijepo
    neka mi bude jutro na tijelu
    da me ne prevare ponocna bdijenja
    jer pala je zvijezda u moje zjene.
    Ako me volis
    ako me volis
    da skinemo skupa te teske sjene
    da mi pjesme polude
    da ne bude nista
    a da ljubav bude...

  6. #1701

    Odgovor: Re: Odgovor: Poklonite pesmu...

    Za banaćane...

    SLIKA U PROZORU




    Po jednoj priči
    Iz severnog Banata
    Nastavnik likovne kulture
    Učeći decu u Radojevu, staroj Klariji,
    Svakome daruje crtež ili sliku.[/FONT][/COLOR]
    Poklon kojem se ne gleda u oči
    Zahvalan što će čuvati
    Dok ne izblede
    Među odbačenim knjigama
    Pod prašinom
    Među ramovima, na zidovima.

    Odakle sam poklon gleda u oči
    Beše se već umorio
    Od pomisli
    Da je to što čini
    Uzalud.
    Troši i rasipa.
    Njivama
    Dok jednog dana
    Neko dete
    Cigančić
    Krupnih, sjajnih očiju
    Ne reče
    Da ga je pozdravio njegov otac.

    “Mi nemamao televizor
    Struju su nam
    Davno isključili
    Pa čim smrkne
    Upalimo sveću.
    Tako je sinoć
    Plamen sveće
    Obasjao Vaš crtež

    Na prozoru bez zavesa.
    Dugo smo gledali
    U konje koji jure
    Njivama
    U krošnje bagrema
    Senke i vazduh koji treperi.

    Baš lepo crta
    Tvoj nastavnik
    Zahvali mu se i kaži
    Da sam ga ja
    Pozdravio.

    Rekao je moj otac
    I dunuo u plamen
    Dosta je izgorelo.
    Sutra ćemo
    Opet gledati.”

    Milorad Šuković
    Poruku je izmenio Cecara, 19.08.2015 u 19:56
    "Ukrašću srce od cigana da raskrstim sa brigama"!

  7. #1702

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    POZNATI PUT

    Uhvatih sebe da vrtim slike,
    jer istim putem me naveo Bog.
    Niti su male, niti velike,
    samo su blesak sećanja mog.

    Jer svaki delić poznatog puta
    vraća mi prošle impresije:
    ta traka me vodi do njenog skuta
    k’o hodočašće do Mesije.

    Ona je bila moj centar sveta,
    ja samo njezin , trenutni, hir
    “veliki” većnik, bez prava veta,
    blanko potpisan skok u vir!

    Nisam ni znao koliko toga
    još je u meni živelo,
    sve dok me život, ta babaroga,
    nije tim putem privelo.

    I svaki delić sam napamet znao
    a sat u meni se pomaknuo.
    Jedino tada sam, ceo se dao,
    samo da bih je dotaknuo.

    Iako put je do obale samo,
    srce će preći rečni tok!
    Važnije da ona tamo
    oseti da sam joj uz bok.


    ...nisam odavno, a trebalo je !
    Lav je možda kralj životinja ali nikada vuka nećeš videti da igra u cirkusu .

  8. #1703

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Ekspres za sever

    Možda niko nije umeo da te želi ovako
    kao ja noćas.
    Tvoje ruke bele kao samoća.
    Tvoja bedra sa ukusom platna i voća.
    Tvoj malo šuštavi glas.
    Sa nosom dečačkim prilepljenim
    uz okno vagona,
    nejasan samom sebi
    kao oproštajno pismo padavičara,
    i cudno uznemiren toplinom
    kao razmažen pas,
    putujem, evo, putujem
    da natrpam u glavu još neslućene predele,
    da drveću poželim najlepšu laku noć
    na svetu,
    da se vrtim kao lišće,
    kao vetar po travnjacima,
    kao zvezde i ptice.
    Da malo nemam plan.
    Da imitiram klavijature,
    liftove
    i okean.
    Da zaboravim ruku na tvom struku.
    I lice uz tvoje lice.
    Miroslav Antić

Strana 114 od 114 PrvaPrva ... 1464104112113114

Slične teme

  1. Na koju pesmu vas asocira forumaš?
    Autor Arthur Dent u forumu Druženje forumaša
    Odgovora: 342
    Poslednja poruka: 12.05.2015, 21:40
  2. Tebe ne volim, al' sto volim tvoju pesmu...
    Autor starsica u forumu Muzika
    Odgovora: 61
    Poslednja poruka: 29.04.2014, 16:24

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •