Poklonite pesmu... - Strana 109
Strana 109 od 114 PrvaPrva ... 95999107108109110111 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1,621 do 1,635 od ukupno 1703
  1. #1621

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Možda smo mogli nekuda dalje iz ove kiše
    tamo gdje zvijezde ponekad čine
    najljepšu pjesmu nebesa
    tamo gdje mjesec ponoćnim srebrom
    još jedan osmijeh piše
    tamo gdje su dodiri rukom poezija krvi i mesa.
    U očima će ti ostati samo sanjiva igra delfina
    i malena kriška dinje
    zaboravljena iz nekog soneta
    i još jedno davno veče kada sam ti govorio Tina
    polumrtav i polupijan
    šaputanjem s onoga svijeta.

    Možda smo morali poći stazom do čarobne kuće
    u kojoj patuljci umjesto princa
    svoje princeze ljube
    zaljubljeni u bol samoće
    zaljubljeni u nemoguće
    kao što kraljevi mogu biti
    zaljubljeni u svoje lude.
    U kosi je zaspao leptir
    napola polomljenih krila
    i prah sa neke zvijezde koju je svojom zvala
    bio je bunar želja
    i samrtna tišina je bila
    i vjetar sjeverni je bio kada je odlepršala.
    Možda smo morali poći prugom
    koja se na nebu pruža
    da bi što teže pali da bi se riješili boja
    u ovoj pjesmi ima jedva milion ruža
    poir toi mon amour i...
    laku noć pogrešna moja.

    Miladin Beric
    Oni koji me srecu,misle da ja to putujem.A ne putujem ja...to beskraj po meni hoda...

  2. #1622

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    AKO

    Ako možeš da sačuvaš razum
    kada ga oko tebe svi gube i osuđuju te.

    Ako sačuvaš poverenje u sebe kada svi drugi sumnjaju u tebe,
    Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;

    Ako možeš da čekaš, a da se ne zamaraš čekajući,
    ili da budeš žrtva laži, a da sam ne upadneš u laž,
    Ili da te mrze, a da sam ne daš maha mržnji,
    i da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar, ni tvoje reči suviše mudre.

    Ako možeš da sanjaš, a da tvoji snovi ne vladaju tobom,
    ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu (sebi) cilj.

    Ako možeš da pogledaš u oči pobedi i porazu,
    i da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž.

    Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si rekao;
    izopačenu od podlaca u zamku za budale.

    Ako možeš da gledaš svoje životno delo srušeno u prah,
    i da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom.

    Ako možeš da sabereš sve što imaš,
    i jednim zamahom staviš sve na kocku,
    izgubiš i ponovo počneš da stičeš,
    i nikad, nijednom reči ne pomeneš svoj gubitak.

    ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile,
    da te služe još dugo, iako su te već odavno izdali
    i da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničeg više
    do volje, koja im govori: “Istraj!”

    Ako možeš da se pomešaš sa gommilom i sačuvaš svoju čast,
    ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman.

    Ako te najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj ne može da uvredi
    ako svi računaju na tebe, ali ne preterano.

    Ako umeš dobro ispuniti svaku minutu svog života,
    sa šezdeset skupocenih sekundi,
    tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,
    i što je mnogo više, bićeš veliki Čovek, sine moj.

    Radjard Kipling

  3. #1623

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Kad sam je drugi put video rekao sam:
    "Eno Moje Poezije kako prelazi ulicu."
    Obećala je da će doći ako bude lepo vreme.
    Brinuo sam o vremenu, pisao svim meteorološkim stanicama.
    Svim poštarima svim pesnicima a naročito sebi.
    Da se kiše zadrže u zabačenim krajevima.
    Bojao sam se da preko noći ne izbije rat,
    Jer na svašta su spremni oni koji hoće da ometu naš sastanak
    Sastanak na koji već kasni čitavu moju mladost.
    Te noći sam nekoliko vekova strepeo za tu ženu
    Tu ženu sa dve senke,
    Od kojih je jedna mračnija i nosi moje ime.
    Sad se čitav grad okreće za Mojom Poezijom
    Koju sam davno sreo na ulici i pitao:
    "Gospodjice osećam se kao stvar koju ste izgubili
    Da nisam možda ispao iz vaše tašne?"
    Ja sam njen lični pesnik kao što ona ima i lične ljubavnike.
    Volim je više no što mogu da izdržim,
    Više od mojih raširenih ruku,
    Mojih ljubavnih ruku punih žara punih magneta i ludila.
    Moj snu, kao asfalt izbušen njenim štiklama,
    Noći, za mene sve duža bačena izmedju nas,
    Ona mi celu krv nesrećnom ljubavlju zamenjuje.
    Moje su uši pune njenog karmina,
    Te providne te hladne uši to slatko u njima
    Kad se kao prozori zamagle od njenog daha.
    Kako je ona putovala pomerao se i centar sveta.
    Pomerala se njena soba koja ne izlazi iz moje glave
    Sumo vremena, sumo ničega, ljubavna sumo,
    Još ne prestaje da me boli uvo
    Koje mi je pre rodjenja otkinuo Van Gog
    To uvo što krvari putujući u ljubavnim kovertama.
    U staklenu zoru palu u prašinu,
    Plivao sam što dalje ka pustim mestima da bih slobodno jaukao.
    Ptico nataložena u grudima što ti ponestaje vazduha,
    Radnice popodne na tudjem balkonu,
    Već dvadeset godina moj pokojni otac ne popravlja telefon,
    Već dvadeset godina on je mrtav bez ikakvih isprava.
    O koliko ćemo užasno biti razdvojeni i paralelni,
    O koliko ćemo biti sami u svojim grobovima.
    Još oko nje oblećem kao noćni leptir oko sveće
    I visoke prozore spuštam pred njene noge.
    Moje srce me drži u zatvoru i vodi pred njenu kuću
    Gde su spuštene zavese nad mojom ljubavlju.
    Ta žena puna malih časovnika sa očima u mojoj glavi,
    Taj andjeo, isprljan suncem list vode, list vazduha,
    Ljubomorne zveri oru zemlju i same se zakopavaju.
    O sunce nadjeno medju otpacima...
    Zuje uporednici kao telegrafske žice,
    Prevrću se golubovi kao beli plakati u vazduhu,
    I mrtve ih krila godinama zadržavaju u visinama
    Kao što mene njena obećanja održavaju u životu.
    O siroče u srcu što ti brišem suze
    Moja nesrećna ljubavi razmeno djubreta
    Stidim se dok je ljubim kao da sam sve to izmislio.
    Kuća, ništavilo na svim prozorima,
    Sve je dignuto u vazduh.
    Samo se još nesrećni pesnici kurvinski bave nadom.

    "Kad sam je drugi put video" -M.Beckovic
    Oni koji me srecu,misle da ja to putujem.A ne putujem ja...to beskraj po meni hoda...

  4. #1624

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Sve smo mogli mi
    da je duzi bio dan
    da si nasao
    za me malo vremena

    Sve smo mogli mi
    da si samo htio ti
    biti njezan kao nekada

    Kako naci put
    koji vodi do tebe
    kako naci mir
    kad je svega nestalo

    Sve smo mogli mi
    da si samo htio ti
    biti njezan kao nekada

    Nikoga nema u sivom gradu
    ulice moje korake kradu
    i ja kao sjena sad lutam

    U tvome srcu padaju kise
    i sve se nase polako brise
    iz svijeta tog
    Da me kojim slučajem nema,trebalo bi me izmisliti

  5. #1625

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    ДВА ТЕЛА

    Два тела лицем у лице,
    понекад су два вала,
    а ноћ је океан.

    Два тела, лицем у лице,
    понекад су два камена,
    а ноћ је пустиња.

    Два тела, лицем у лице,
    понекад су корење
    у ноћи сплетено.

    Два тела, лицем у лице,
    понекад су ножеви,
    а ноћ је муња.

    Два тела, лицем у лице,
    две су звезде које падају
    у празно небо.

    Oktavio Paz
    Ploviti se mora i bez broda ..

  6. #1626

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    ...Veceras pevam andatino semplice,
    veceras pevam"sacuvaj najbolje od proslosti "
    Veceras sam sve ono za sta ti pitas
    Veceras ono sto menja sve tako lako
    Veceras gledam u oci svojim verovanjima i kazem:
    "zadrzi pogled na tom divnom licu
    i ne dozvoli pticama da padnu u juzna mora"
    Veceras mi stize odneku poruka
    "nema slobodnih ljudi...",
    ali vidim da je adresa pogresna
    Neka od mene veceras,patuljci prave ogrlice
    i neka ih prodaju za bagatelu,
    ja cu kupcu vec nesto da podarim za tu saku sice,eto..
    blestacu kao tecni plamen.
    Neka se veceras sva cude skupe u dva goluba
    Jednom sa imenom Misao,
    drugom,sa imenom Pamcenje
    Oba,hrana ceka na mom ramenu

    "Cudo jedne veceri"-T.Music
    Oni koji me srecu,misle da ja to putujem.A ne putujem ja...to beskraj po meni hoda...

  7. #1627

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Našim forumašicama

    Kud god krenem, bogatstvo pisanja,
    cure vode s' tri koplja prednosti,
    bilo da se počne od tiganja,
    il' od mere nečije vrednosti.

    Šarenila na sve strane ima,
    ipak mnoge ispadoše znalci.
    Svako dobi dobro po ušima
    i čobani i intelektualci.

    Ništa njima promaći ne može,
    pokrile su sve busije redom,
    ma krenuli od buta i kože,
    gipsa, vepra ili puta sredom.

    Što Leptirić ne vidi na javi,
    to Anibas dočeka na Savi,
    il' bi Dunav , po ovome plusu?
    Dok Marija čeka na Minusu.

    Naša Čista iz potaje vreba,
    dok Bi zida na Bojani Skadar,
    Isahara - šta čitati treba
    A Silvia kao krunski vladar.

    Skidam kapu damama sa stilom,
    jači pol je opkoljen i sitan.
    Neke od njih sam nazivam vilom,
    jer forum je samo zbog njih bitan.


    ...poklon od Sivog.
    Poruku je izmenio Sivi, 18.07.2012 u 22:53 Razlog: slovce..praštajte
    Lav je možda kralj životinja ali nikada vuka nećeš videti da igra u cirkusu .

  8. #1628

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Mesec je tupom krivom kamom
    zaklao jedno veče žuto.
    Oprosti, bio sam skitnica samo,
    pa sam u tvoje oči zaluto.

    I sasvim nespretno prosuo se
    kao lopata vrelog snega,
    nasmejan, izgužvane kose,
    od ptica ranjav, od cveta pegav.

    Oprosti, uvek moram da odem.
    Vetrove žute jesen već plače.
    Jezera - oči. Sto kvase vode
    obale niske za skitačem.

    Uvek se biva lep na početku.
    Pomalo dobar. Pomalo tužan.
    Uvek se biva na ovom svetu
    na kraju tuđ, na kraju ružan.

    I uvek samo sebe imamo
    i san pun želja, nedorečen.
    Mesec je tupom krivom kamom
    zaklao jedno žuto veče

    "Serenada" - M.Antic
    Oni koji me srecu,misle da ja to putujem.A ne putujem ja...to beskraj po meni hoda...

  9. #1629

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    JA SAM OD ONIH BEZBROJ ALI


    Ja sam od onih što najviše ćute,
    kad najviše pričaju;
    od onih , koje nećeš shvatiti,
    misleći da ih shvataš.
    Od onih ljubitelja snova o dalekim,
    najdražim gradovima i obalama reka .
    Ja sam od onih bezbroj ali…

    Ja sam od onih prefinjenih,
    što vole mnogo da psuju;
    od onih predobrih,
    koji postaju ohola zlopamtila kad ih rane.
    Od onih, što po njihovom biću lebde
    i beli i tamni oblaci.
    Ja sam davljenik što se ,
    samo za svoju ruku hvata.

    Ja sam od onih,
    što otćute svoje najdublje istine,
    da im ne bi narušili mir
    ili ukrali dušu…
    Ali ja sam i ono dete,
    izgubljeno na putu
    što vapi mnogo ljubavi.

    Ja sam od onih ,
    što ti nikada neće otvoreno reći,
    kuda plovi odjek njihovih misli,
    a biće tužni , ako ih ne shvatiš.
    Od onih , što vole osetiti
    one prelepe treptaje,
    u vazduhu i sebi ;
    od onih ružnih spolja
    sa skrivenim unutrašnjim biserima .

    Ja sam od onih ,
    što dodiruju horizont
    i onih što dišu , pod vodom i zemljom.
    Od onih, kojima grom i grad ne mogu ništa,
    ali ih suza , ubiti može.

    Ja sam od onih,
    što se ceo život igraju,
    jer znaju da bez igre ne postoji ništa.
    Od onih , što misle da je reč ljubav ,
    predugo u upotrebi i prazna,
    a nisu otkrili drugu reč.
    Ja sam neuspeli, mladi lingvističar.

    Ja sam od onih ,
    što izvesne stvari prećutkuju,
    da ih ne bi pokrali,
    a ipak vole da ih “kradu”.
    Od onih ,
    što su čvrsto nogama na zemlji
    i tako divno odlepljeni od njene tvrde kore,
    negde između sumraka i svitanja;
    od onih što čeznu za vašim očima,
    a uplaše se sebe,
    kad ih u njima vide.

    Ja sam od onih,
    nisam od ovih
    i nisam ovde,
    jer ne volim crne krugove
    koji postaju sve crnji.

    Ja sam od onih ,
    što jecaju uz trubače
    i zvuke akustične gitare
    i groze se računarski sažvakanih nota.
    Od onih , što vole čudnom jednostavnošću
    koja doseže do iznenađujuće složenosti.
    Od onih ,
    što vole slobodu duha, daha, pokreta , mira…
    Od onih što ljube,
    bez obzira da li su ljubljenoj osobi,
    smešne sa svim svojim licima ljubavi.

    Ja sam od onih veselih pajaca,
    što glume darujući radost drugima,
    ne želeći da se otkrije njihov jad.

    Ja sam od onih bezbroj ali…

    Od onih,
    što vole da ih neko oseća kao tajnu
    i koji druge vole,
    zato što jesu večna tajna;
    od onih, što će te udisati
    kao da te prvi i poslednji put udišu.

    Od onih životinjica
    što vas prepoznaju po mirisu
    i znaju da krijete zver u sebi,
    ali ja sam i upijač
    svega plemenitog u vama.

    Ja sam od onih blesavih što razmišljaju,
    kome zaveštati pertle, cipele, kosu,
    usne, dah i obraz ?
    Kome zaveštati knjige, reči i boje…
    Kome zaveštati blato opipano samo mojim rukama ?
    Kome zaveštati tanjir iz koga sam jela
    i omiljenu šoljicu,
    iz koje sam prvu jutarnju kafu pila ?
    Kome zaveštati olovku kojom sam
    najlepše ludosti svoje glave zapisivala
    i četkice kojima sam ,
    najlepše boje svojih snova naslikala ?
    Kome zaveštati kriglu
    iz koje su mi najdraža pijanstva dolazila;
    kome zaveštati uzdahe i suze,
    kretnje, slutnje, bludnje
    i oblike dima izdahnutih iz mojih pluća ?
    I oči…
    da bi sve ovo isto
    opet sagledale,
    možda lepše proživele ?

    Ja sam od onih što ponekad
    svoja bulažnjenja gluposti ,
    zapisuju kao najveće istine i vrednosti ;
    od onih što daruju sitnice,
    verujući da su one vezice i kopče.
    Ja sam propali hirurg.

    Ja sam od onih ,
    što vole bez razloga, povoda i racionalnosti;
    od onih ,
    što ih boli uvo za sve,
    ali ipak traže potvrdu da su prošli kroz tu školu.
    Od onih , što teške rane otćute
    a one najteže ,
    rečima, bojom i glinom ispiraju.

    Ja sam ono dete
    izgubljeno na ulici
    što vapi da ga uzmete…
    Ali ja sam i davljenik
    što se samo za svoju ruku hvata.

    Ja sam od onih što prave
    tamne oluje i najveselije vatromete,
    tonući u razmišljanja.
    Od onih što im moraš puniti baterije.
    Od onih što ih ne moraš videti hiljadama godina,
    a ipak će o tebi misliti kao o najbližem
    i voleti te bez uslova.

    Ja sam od onih ,što ne vole logiku.
    Od onih konfuznih, smotanih,
    smušenih i neorjentisanih
    i baš u tome najlepših.
    Ja sam od onih krivonogih, iskošenih, preosetljivih
    i pomalo prevelikih
    za ovo ovde
    i ovo sada.

    Ja sam od onih što nelogično lude
    za možda nepotrebnim,
    a ipak preko potrebnim.
    Od onih što su dovoljni sami sebi,
    a ipak ,
    uvek računaju na tebe kao na svoju ruku…
    Ali ja sam i ono dete,
    izgubljeno na ulici,
    što vapi mnogo ljubavi.

    Ja sam od onih,
    što ljude dele na sve ili ništa
    i najsrećniji su i najtužniji
    kad im se to sve podvoji.

    Ja sam od onih ,
    uzdržanih i krutih ,bez razloga;
    od onih , što im gradovi mirišu,
    samo na jednu personu;
    od onih , što pokušavaju da determinišu,
    vrstu , rod i poreklo ljubavi.
    Ja sam propali istraživač biolog.

    Ja sam od onih
    što im usne, oči i suze
    klize na dole;
    od onih prepunih Ahilovih peta.
    Od onih podzemnih prolaza
    što se plaše da ih ne otkriješ i potopiš,
    jer znaju da si istovremeno ,
    voda na izvoru i ponornica
    i uvek ploviš dalje.

    Ja sam od onih darovitih
    što vide svo crnilo ovog sveta,
    a uzimaju najsvetlije od njega;
    od onih što vole
    svoju tajnu, sreću i bol,
    oslikati, ispisati, izvajati…
    Ja sam od onih srećno-nesrećnih usamljenika,
    zarobljenih svetom u sebi.

    Ja sam od onih filtera
    što prima i pročišćava;
    od onih što guše i kiseonik daju.

    Ja sam ono dete
    izgubljeno na ulici,
    što vapi da ga uzmete.

    Ja sam od onih bezbroj ali…

    Ja sam davljenik što se ,
    samo za svoju ruku hvata…
    Ja sam od ovih,
    nisam od onih
    i nisam ovde
    i nisam sada,
    jer ne volim crne krugove
    što postaju sve crnji.

    Jelena Stojković-Mirić
    Hej Joe...Supercalifragilisticexpialidocious !

  10. #1630

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Odakle meni u dzepu vetar
    koji je mrsio tvoju kosu.
    Nekoliko kamencica koje si bacala iz sebe
    govoreci da ces tako lakse naci,
    u povratku put do kuce,
    a vrapci ih nece pojesti.
    Odakle meni mali komad papira
    na kome si napisala Volim te
    I tvoja slika
    Iz vremena kada si volela da gledas
    kada opada lisce
    Kada si volela da gazis po njemu.
    Odakle meni u kutiji od sibica
    malo peska sa zamka,
    koji si sama sagradila
    I u kome sam te princezo
    poljupcem probudio iz sna.
    Odakle meni to,
    da nikad ne kasnim na sastanke sa tobom
    jer ti uvek dolazis ranije
    Odakle meni glupa navika
    da ti nikad ne kazem ja te volim,
    samo zbog toga sto znam da znas.
    A meni je tesko da te reci izgovorim.
    Odakle meni devojka
    koja se osmehne uvek kada me vidi
    i kaze mi samo jedno cao..
    Koje znaci i volim te
    i drago mi je sto si tu
    i budi uz mene
    i lepo je sto si bas ti moj.
    Odakle meni sanjalica
    Odakle meni neko ko ne ume da svira
    a ciji je svaki pokret
    cja je svaka rec pesma
    Odakle meni ti?

    M.Miljkovic
    Oni koji me srecu,misle da ja to putujem.A ne putujem ja...to beskraj po meni hoda...

  11. #1631

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Ti si moj trenutak i moj san
    i sjajna moja rec u sumu
    i samo si lepota koliko si tajna
    i samo istina koliko si zudnja.

    Ostaj nedostizna, nema i daleka
    jer je san o sreci vise nego sreca.
    Budi bespovratna, kao mladost.
    Neka tvoja sen i eho budu sve sto seca.

    Srce ima povest u suzi sto leva,
    u velikom bolu ljubav svoju metu.
    Istina je samo sto dusa prosneva.
    Poljubac je susret najlepsi na svetu.

    Od mog prividjenja ti si cela tkana,
    tvoj plast suncani od mog sna ispreden.
    Ti bese misao moja ocarana,
    simbol svih tastina, porazan i leden.

    A ti ne postojis, nit' si postojala.
    Rodjena u mojoj tisini i cami,
    na Suncu mog srca ti si samo sjala
    jer sve sto ljubimo - stvorili smo sami.


    J.Ducic
    Ne treba ovaj zivot shvatati suvise ozbiljno kada ionako nećemo zivi iz njega izaci.

  12. #1632

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Cekaj me-Konstantin Simonov

    Cekaj me, i ja cu sigurno doci
    samo me cekaj dugo
    cekaj me i kada zute kise noci ispune tugom
    cekaj i kada vrucine zapeku
    i kada mecava brise,
    cekaj i kada druge nitko nebude cekao vise.
    Cekaj i kada pisma prestanu stizati iz daleka
    cekaj me i kada cekanje dojadi
    svakome koji ceka,
    cekaj me i ja cu sigurno doci.
    Ne slusaj kad ti kazu kako je vrjeme
    da zaboravis,
    i da te nade lazu,
    nek povjeruju i sin i mati da vise ne postoje,
    neka se tako umore cekati i svi drugovi moji
    i gorko vino za moju dusu nek piju
    kod ognjista,
    cekaj i nemoj sjesti s njima,
    nemoj piti nista...cekaj me i ja cu sigurno doci.
    Sve smrti me ubiti nece,
    nek rekne tko me cekao nije,
    taj je imao srece.Tko cekati ne zna,
    taj nece shvatiti niti ce znati drugi
    da si me spasila ti jedina cekanjem svojim dugim.
    Nas dvoje samo znacemo kako prezivjeh vatru kletu,
    naprosto ti si cekati znala kao nitko na svijetu.

    Life is a mystery to be lived,not a problem to be solved.

  13. #1633

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Ako postoji put

    do tvoga srca,

    naći ću ga kada prođe zima,

    da ne ostavim trag zvijerima

    što su tvoga tijela gladne

    Ako ti, pak, ljubav

    u srcu više ne leži,

    onda snijeg neka padne,

    i nek snježi…neka snježi…

    A kad se počne topiti

    i pojavi se prva mlada trava,

    moju će dušu druga opiti,

    a do tada neka spava…nek spava…

    Neka spava, i tebe sanja,

    možda neće biti `zalud,

    il` nek ode kao list sa granja,

    ionako više nema kud.

    "Put do srca"-sansan
    Oni koji me srecu,misle da ja to putujem.A ne putujem ja...to beskraj po meni hoda...

  14. #1634

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    -Reci kako me volis.
    -Hocu.
    -Reci.
    -Volim te na suncu. I volim te u senci. Volim te u sesiru. I volim te u zaketu.
    Kad vetar duva napolju. I kad si na banketu.
    U zovama, u brezama,kraj maline i klena. I kada spavas. I kad radis povijena.
    Volim te kad jaje lepo mutis. Volim te cak i kad kasiku ispustis. I u taksiju.
    I u autu. Bez izuzetka.
    I od kraja ulice. I od pocetka. I kad kosu svoju cesljem lepo delis.

    I u opasnosti. I kad se veselis. Na moru. U gorama.
    U kaljacama. Bosu. Danas. Juce. I sutra. I danju i nocu.
    I u prolece kad dolaze nam laste.
    -A leti kako me volis?
    -Kao srz leta,zna se.

    -A da li me volis u jesenje dane.
    -Cak i onda kad gubis kisobrane.

    -A kada se zimi posrebre prozori.
    - Zimi te volim ko vatru kad veselo gori. Blizu tvoga srca. I uz tvoju nogu.
    A iza prozora sneg. I vrane na snegu.

    Konstantin Galcinjski
    Hej Joe...Supercalifragilisticexpialidocious !

  15. #1635

    Odgovor: Poklonite pesmu...

    Razbarušio vjetar
    sve oblake
    Rasuli se oblaci
    iznad pustoši daleke
    Sljubljeni s kamenjem
    uz prašnjavu cestu
    putuju u nepovrat
    Maštom oslikavam
    tragove stopa
    nevidljivog putnika
    sa šakom pijeska
    na dlanu
    na kojem se dodiruju
    nebo i zemlja

    E.Kraljic
    Oni koji me srecu,misle da ja to putujem.A ne putujem ja...to beskraj po meni hoda...

Strana 109 od 114 PrvaPrva ... 95999107108109110111 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Na koju pesmu vas asocira forumaš?
    Autor Arthur Dent u forumu Druženje forumaša
    Odgovora: 342
    Poslednja poruka: 12.05.2015, 21:40
  2. Tebe ne volim, al' sto volim tvoju pesmu...
    Autor starsica u forumu Muzika
    Odgovora: 61
    Poslednja poruka: 29.04.2014, 16:24

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •