Poklonite pesmu...

[zirne]

Ova ljubav je stanica.
Bunovna čekaonica
u kojoj nema vremena
ni da dosadi,
ni da zaboli.

Jedva ću stići pre odlaska
da se u tvojoj kosi umijem,
gorak i loman.

Hteo bih toliko toga da ti kažem,
a ne umem,
ne umem ništa belje sad,
kad se voli
poslednji put uoči brodoloma.

Miroslav Antić

Preživeo sam

Preživeo sam svoje želje,
odrekao se sanka svog.
Stradanje teško sad me melje:
mog pusta srca to je plod.Pod olujama sudbe krute
povenuo mi venca sjaj,
ubog mi život boli mute
i čekam da mi dođe kraj.Kao što,shrvan kasnim ledom,
slušajuć vetra fijuk znan,
na nekoj goloj grani bednoj
poslednji list treperi sam.

Aleksandar Puškin

[zirne]

Narcis

Narcise.
Tvoj miris
i dno reke mirne.

Želim da uz tebe budem,
cvete ljubavi,
narcise.

Setnim ti okm kruže
vali i zaspale ribe,
očima mojim
leptiri i ptice.

Ti majušan a ja velik.
Cvete ljubavi
narcise.

Na miru ne ostavljaju
ljiljane,anđeoske bele,
ogledalo što ogleda
zanose nam iste.

Moj bol
i suština bola.
Narcise?

Federiko Garsija Lorka

Moja kći

Maslačak bi
prednjom klek'o!

Kad se ona
poljem šeta.

Ja sve strepim
da je neko

Ne ubere
mesto cveta!

Dobrica Erić

Što ćutim

Što ćutim,što je,ako ljubav nije,
Al ako je ljubav,bože što je ona?
Ako je dobra,zašto je zlu sklona,
Ako je zla,zbog čega slatka mi je?

Gorim li od sebe,čemu plač i tužba,
Kriv li sam tome,malo jauk vredi.
O žrtva smrti,slatkoćo u bedi.
Ako vas neću,čemu ste mi družba?

Al ako vas hoću,zdvajat nemam prava,
Suprotni me vetri,kroz šumu i besnoću,
Teraju u čamcu vrh bezdana plava.

Slab razbor i gresi razlog su mi seti,
Tako da ne znam sam stvarno šta hoću,
Te se znojim zimi a cvokoćem leti.

Frančesko Petrarka

[zirne]

Do viđenja druže

Do viđenja druže,doviđenja!

U životu ima mnogo zala

svaki korak prati nova patnja

na ovom svetu sreće nemam ja.

Do viđenja! Tiho gasnu sveće

pred moj put u mrak i večni san.

čitav život čekah malo sreće

al' u noći ipak ostah sam...

Do viđenja bez stiska,bez reči

čemu bol i vrelih suza žar?

Za nas nije ništa novo mreti

ni sam život nije nova stvar!

Sergej Aleksandrovič Jesenjin

Ljubavna pesma

Kako da dušu sputam , da se tvoje ne takne?
Kako,mimo tebe,njom da grlim stvari i daljine?
Ah,radije bih je sklonio na koje
zaboravljeno mesto usred tmine,
u neki izgubljni kut,u kom
neće je tvoje njihati dubine.
Al' ipak,sve što dodirne nas dvoje
ko gudalo nas neko spaja,koje
iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom instrumentu?
Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O,pesmo slatka.

Rajner Marija Rilke

Slatka misli

Misli moja slađana
A o dragoj mojoj,
Kad na ruci mlađana
ležaše na mojoj,

Kad joj srce kucaše
Da probije grudi,
Kad joj usne mucaše:
'' Ta evo te tudi !''

Kad mo ono vesela
Oko vrata pade,
Kad suzica one vrele
Niz lice joj teći stade,

Oh kako se zarumene,
Kad polete ono k mene
Kano zora belu danu
Jedva dočekanu.

Mila moja,zoro moja,
Sunce danu mome,
O,slađana misli moja
Ao zlatu mome

Branko Radičević

Kad prolaziš iznenada

Kad prolaziš iznenanada kraj mene
htio bih te uhvatiti za ruke.
Al' se brzo želje moje stišaju:
Ja ugledam ispred sebe anđela,
te me gleda nestašno,veselo,
I smiješi se,i sitni,sitno korača.
O.oči moga anđela,ogledala sreće!
U vama se nigda,nigda lik moj smirit neće!

Dragutin Tadijanović

[zirne]

Onima što plaču

Ja hoću da radim ne gubeći vreme,
Da ne kukam posle kako nemam sreće,
kako je za borbu slabo moje pleće
I kako su ljudi stene gluve ,neme.

Ja hoću da radim,ja tražim života,
Ne plašim se borbe,u nju stupam smelo.
Ja hoću da ostvarim puno snage delo.
Ne plaši me moja vlastita Golgota.

Kidajući sebe,ja hoću da stvaram,
Da čeličnim dletom čvrsti kamen param
I da stvorim delo što vremenu preti.

Da salomim lenost ovog mlakog društva,
Puno ženskih ćudi, i muškog mekuštva.
Sada! Plač ne trpim; plač se grozno sveti.

Milutin Bojić

Uništenje

Progoni me Demon kroz moja bespuća,
Lebdi oko mene kao vazduh,svuda;
Prodire u srce i razara pluća,
Ispunjava mi dušu čežnjom večnog bluda.
Znajuć da Umetnost ljubav mi je prava,
Uzme katkad oblik divnog ženskog bića,
I pod izgovorom,lažnim,privikava
Moje vrele usne na besčana pića.
Vodi me daleko od Božijega oka,
Bez daha i lomna,na pučinu sinju
Dosade što zjapi pusta i duboka;
Baca mi u oči smušene od bdenja
Zamazane krpe,rane,golotinju,
Sav jezivi pribor i stroj Uništenja!

Šarl Bodler

[zirne]

Da bih te volio

Da bih te volio,sudbini
predao sam svoje srce.
Više se nečeš moći osloboditi
više se neću moći osloboditi
od kobnosti te ljubavi!

Ne mislim na to,ne osečaš to
ja i ti smo već ti i ja
kao more i kao nebo,
a nebo i more postoje
bez svoje volje.

Huan Ramon Himenez

[zirne]

Pevam danju,pevam noću,
pevam sele,što god oću;
i što oću,to i mogu,
samo jedno još ne mogu
da zapevam glasovito,
glasovito,silovito,
da te dignem sa zemljice
da te metnem međ zvezdice.
Kad si zvezda,sele moja,
da si među zvezdicama,
među svojim,sele moja,
milim sestricama.

Branko Radičević----MINI KARADZIĆ

[zirne]

Proći ću španskim trgom

Nebo će biti vedro.
Ulice će se otvoriti
do obronka pod borjem i kamenom.
Ulični metež neće
pomutiti taj ustajali vazduh.
Cveće poprskano bojama
u fontanama
namigivaće nalik veselim
ženama.Stepeništa,
terase i lastavice
pevaće na suncu.
Raširiće se ta ulica,
kao voda u fontanama-
taj glas
popeće se uz tvoje stepenište.
Prozori će upoznati
miris kamena i jutarnjeg
vazduha.Vrata će se otvoriti.
Nemir ulica
postaće nemir srca
u usplahirenoj svetlosti.

A ti češ biti tu-vedra i nepomična.

Cezare Paveze

[zirne]

Na raskršću stojim

Na raskršću stojim.
Puta tu dva vode.
Dal na istok ili na zapad,
Kud da čovek ode?

Pošo ja ma kuda,
Meni je svejedno;
Život je svuda
Tavorenje bedno.

Kad bih samo znao,
Gde smrt vreba na me.
Tim bi putem noge,
Krenule i same.

Šandor Petefi

[zirne]

Ljubavna moneta

Ne visim na čiviluku
Da me uzmeš kad ti se prohte
Kao kabanicu ili slameni šešir.

Zavisno od toga
Da li na tebe grme i sevaju,
Ili ti prže ionako usijano teme.
Na kome bih i ja mogla ispeći štošta''na oko''

Ali meni je više stalo do tvog mesa
Do roštiljanja,
Meso uz meso,
Poželjno je i ''u''.

To je važeća moneta.
Apoeni od-do uzdaha ''ah'' i ''oh''
Razmena sokova,bez reči.
Bez kusura.

Radmila Lazić

[zirne]

Znak

Podčinjen sam Vođi Znaka jesenjega
Stoga volim plodove a rugam se cvetu
Kad god dadem poljubac zažalim zbog njega
Ko omlaćeni orah što se jada vetru.

Moja večna jeseni o duha moje doba
Rukama davnih dragana tvoj kraj je obasut
Jedna me supruga sledi ta moja senka kobna
Večeras golubice uzleću zadnji put

Gijom Apoliner(Guillaume Apollinaire)

Пођем,клецам...

Пођем,клецам,идем,застајавам,
Шеталицу сату задржавам,
Јурим ,бежим,ка'очајник клети,
Зборим речи,речи без памети;
''Не,не сме умрети!''
Вичем Богу:Она је још млада!
Вичем правди:Она се још нада!
Анђелима:Ви јој срца знате!
Вичем земљи:Она није за те!
Ни отуда нема ми одјека...
Вичем себи:Зар јој немаш лека?...
Идем,станем ка'очајник клети,
Опет зборим речи без памети:
''Не сме нам умрети!''
Идем,станем па ми клоне глава
Над колевком где нам чедо спава.
Чедо с'буди ,па ме гледа немо:
Гледамо се, па се заплачемо;
Па и њему,ка'очајник клети,
Зборим речи,речи без памети:
''Не сме нам умрети.!''

Јован Јовановић Змај

[zirne]

[zirne]

Ja nisam sama

Noć,napuštena je,
Od planina pa sve do mora.
Ali ja,ona koja te uspavljuje.
Ja nisam sama!

Nebo,napušteno je,
Od meseca koji je pao u more.
Ali ja,ona koja te drži.
Ja nisam sama!

Svet,našušten je
ljudi su tužni i ti to vidiš.
Ali ja,ona koja te grli.
Ja nisam sama!

Gabriela Mistral

[zirne]

Smejaću se svuda-plakaću gde stignem
1.
Govore da sam lakomislena,
Da mnogo zujim i zunzaram.
Da ne marim za rad i red,
Da bazam i landaram,
Da na sedeljkama osvanjivam,
Da se danju unaokolo vozikam,
Da s nogu dzin ispijam,
Da tako i piskaram.

Govore da sam brbljiva,
Da povazdan toročem,
Da jezikom kao zmija palacam.
Da mi ga već jednom treba otfikariti.
Da me treba po njušci zveknuti.
Da me treba ko muvu prikucati.
Govore da mora da imam dobra ''leđa''
Kad ne prezam ni od čega.

Govore da sam namiguša,
Da flertujem bez pardona
Sa tuđim momcima i muževima,
A da mi i žene nisu mrske.
Jedna opajdara i jedna kuja pričaju
Da šetam žutokljunce a matorce čerupam,
Da nikom ništa ne dajem za đzabe.

Govore da sam prolupala,
Da se na sav glas smejem,
Da se cerekam kao da sam šenula.
Ako mi šta nije po volji
Da plačem kao trogodišnje dete,
Gde god da se zateknem.

2

Smejaću se svuda,plakaću gde stignem
Život je kandirano voće &ocat,
U stihove ih umećem u jednakim dozama.

Moja je sintaksa štimovanje orgulja u venama.
Gorim sa srcem od 500w,
Istina,ne grejem,ali mogu da opečem,
Kao i jezikom-
Koga ne perem i ne stružem Vimom,
Al što zgotovim to i kusam redovno,
Toliko puta se oprljih,a ne zaceli niko.

Ipak ,nisam riba na suvom,
Iako na suvom pecam muškarce,
Krajičkom oka,dužinom suknje.
Somići tovljeni požudom,
Tu su da bi ih neko ćapio.
Što i činim,ne poričem.
Ali ni ne hajem,za sve te trice i kučine,
Što se oko moga imena spliću
kao u plićaku čkalj oko trske.

Iznad mene je nebo,u njega gledam,
U zvezde rasute ,koje ne mogu skupiti,
Niti hoću.
Nek se umnožavaju.
Nek se pare i nek se umnožavaju.
Neka bude tako.

Radmila Lazić

[zirne]

Daj mi to što mi daješ

Daj mi to što mi daješ.

I daj mi ono šo češ mi dati.

I ne usliši ako te ikad molim

Nešto treće.



A ne zaboravi dati snagu

Da primim sve što mi daješ ;

Da ne odbijem što češ mi dati,

Ne zaištem što ne ćeš dati.


Vesna Krmpotić

[zirne]

Toliko gledah lepotu

Toliko gledah lepotu
Da se moja vizija izjednači s njom.

Obrisi tela.Crvene usne.I čulnost udova.
Kosa kao grčkih statua,uvek ljupka,
čak i nečešljana,njen pad preko bledog čela...
Likovi ljubavi,kakve ih moja poezija
žudeše u nočima mladićstva,srećem ih tajno,
u dubini noći...

Konstantin Kavalis