Vaše prvo dramatično sećanje...

[SQUAW]

Iako moji roditelji ne mogu da veruju da se toga sećam i prilično su se zaprepastili kad sam im prepričala scenu koje se sećam, jer sam tada imala nešto manje od dve godine, zaključili su da je to bio čin bušenja ušiju. Sećam se da sedim kod babe u krilu, a prilazi mi medicinska sestra sa nekom iglom (valjda nije bilo pištolja), i ja plačem kao kiša. I to, sliku u glavi imam onako, kako je gledam dok mi prilazi, kroz suze, a kao da gledam kroz vodopad. I tu se taj film prekida.

Ima još nekih dramatičnih sećanja iz detinjstva, ali ovo je baš prvo.

Da čujemo vaše...

[swba]

Mozda nije prvo ali je sigurno najbolnije iz tog doba ranog djetinjstva. Dobijem ja na poklon neku formulu na naduvavanje. Bio neki sistem naduvavanja neznam ti ni ja ni cega i posle formula je mogla sa tim da predje bas dosta. I to igracka stigla ni manje ni vise vec iz Iraka. Svi su bili ljubomorni u drustvu a ja kreten prenaduvani nisam dao da se gleda u nju a kamo li da se neko igra. I tako slucajno meni ona ostane preko noci ispred kuce. Kako i zasto se to dogodilo ni sad mi nije jasno, valjda sam silom utjeran u kasne sate u kucu i u tom bijesu zaboravio na omiljenu igracku. Ujutru kad sam se probudio shvatim sta je bilo. No to je bio poslednji put da sam se igrao njome, moju formulicu je neko preduvao i otisla je ko zna gdje . Jao mom bolu nije bilo kraja. Posle su mi kupili neku losu kopiju ali nije to bilo to...
I nakon svih ovih godina, kad god udjem u neku radnju sa igrackama, zivim u nadi da cu naci istu takvu negde...

[nattydread]

bilo ih je tri. sjećam ih se kao kroz maglu. treba da napomenem da su se desila između moje druge i četvrte godine (tada sam živjela sa babom i tatom).
događaj no 1: pretpostavljam da me je baba kljukala hranom i da me je malo peviše nakljukala, pa se sjećam da sam u sudoperi povraćala nešto zeleno (špinat, blitva ili tako nešto slično) i da sam bila prestravljena od te zelene povraćke (ovo nije ostavilo neke pšosljedice na mene, jer zeleno povrće volim da jedem)
događaj no 2: kako sam voljela da turam prste u usta, moja baba se sjetila spasonosne ideje da mi stavi bibera na iste. ja se smijem, odlazim u WC, piškim, stavljam prste u usta i krenem da vrištim od onga silnoga bibera (prste odavno ne trpam u usta, ali mislim da za to nije kriv biber)
događaj no 3: sjećam se da je tata nešto vikao na mene, pa me ošamario(zanimljivo da se sjećam da nije bilo jako, nego ja to nisam očekivala, pa sam se živa isprepadala) pa sam još onako uplakana morala stajati u ćošku
uglavnom, bilo pa prošlo...

[goldie]

Secam se scene u bolnici lezim na ledjima i neke cike i tete sa maskama oko mene i hoce nesto da mi urade ali ne znam sta. Ja vristim kao nikad do tad. I jako se koprcam.


A to je bilo kad sam imala 3 godine i pala sam sa klupe i rasekla sam donju usnu na nesto, tako da mi je hitno bilo potrebno usivanje usne. Roditelji su me odneli odmah u bolnicu, hirurzi kad su videli sta je u pitanju, isterali moje iz ordinacije i mene poceli da usivaju. I lepo su odradili posao, trudili su se maximalno da mi ne ostane oziljak na licu, i zaista je oziljak sada jako mali. Dozivela sam traumu ali to je bilo za moje dobro.

[greco]

Trenutno mogu da se sjetim tri dramaticna trenutka...
Prvi: imao sam tri godine i strasno sam volio trcati po travi, pored staze, u parku. Neki chicha koji je tu kosio travu, pravio je pauzu, pricajuci sa nekim drugim chichom, naslonjen na kosu, sa ostricom iza sebe. Kako je trava bila visoka, a ja lud za trcanjem, nisam vidio ni chichu posteno, a kamoli kosu. Odjednom sam se nasao na zemlji i zanimljivo je kako se sjecam svih mogucih detalja: i kako me je boljela noga i kako je cale panicno trcao do ulice, sa mnom u narucju i kako smo se vozili na hirurgiju u drotovskom "stojadinu", na prednjem sjedistu i kako je cale na stolu legao preko mene, dok su me sivali i kako sam se nenormalno drao dok su me krpili i kako mi je taj trenutak sivanja ostao neizbrisiv...i dan danas na desnoj cjevanici imam osam "konaca".
Drugi: '92. godina, stric mi gine u dvadeset i prvoj godini, a kakav je to lav bio i dusha od covjeka...strasno sam ga volio.
Treci: '95. godina, prica je doshla da ce Banjaluka pasti, mnogi se pakuju i bjeze, a cale meni daje kalasnjikov u ruke i kaze "cuvaj mamu", posto je morao ici pedesetak kilometara izvan grada, da sprema "docek" nadolazecoj Oluji...sreca sve se rijesilo u zadnjem trenutku, za pregovarackim stolom. Godinu dana prije toga sam imao intenzivnu "obuku" iz streljastva, gadjajuci iz pet vrsta oruzja, a imao sam deset godina... Ne ponovilo se vishe nikad!

[Inquisitor]

Prvo. Secam se da je pored babine kuce na selu bio neki kanal/sanac. Zarastao u travu. Mali mali sam bio. I jedno jutro deca ugledala zmiju u njemu.

Ja prisao (oko 3 godine sam imao) i pogledao zmiju. To nikad ne zaboravim. Neka sarena sklupcana i odvratna. Posle su je koknuli. ALi taj osecaj nikad ne zaboravim. Evo i sad sam se najezio.

[dori]

Imala sam cetiri godine, kada sam zadobila opekotinu prvog stepena u predelu vrata. Secam se tacno nekog dugackog hodnika, sivog skroz, mog oca koji me nosi u narucju i trci niz isti hodnik. Da, cak se secam i nekih resetaka na prozorima, zatim da je hodnik kroz koji tata trci, zapravo kao neki deo podrumskih prostorija. I zaista je tada decija Hirurgija bila u podrumu bolnicke zgrade. Ono sto je duboko u mom secanju vezano za taj dogadjaj, verovatno najstrasniji deo price pa ga se zato i najbolje secam je ...zabrinuta lica lekara u ordinaciji, gomila nekih gaza i makaza, svasta nesto....I taj bol, ali kao da ga i sada osetim, bol kada su mi cistili opekotinu i bukvalno skidali sloj koze....
Kada izmedju ostalih dogadjaja iz detinjstva koje pamtim kao slon, pomenem ovaj o kome sam pisala, moj tata kaze da ga se bolje i sa vise detalja secam nego mama i on.
Gde da se ne secam kad su mi drali kozu bWe

[PinkyGirl]

eee upala u poljski vc sa 7 godinado ramenamozete misliti nastavak

[Morpheus]

Prvo dramatično? Rekao bih da je to pad niz stepenice sa dve godine. Glavom sam pravio razmak između kuće i spoljnih stepenica. Znam da je bilo traumatično jer sam i danas poprilično udaren od posledica tog pada. Po mnogim kriterijumima sam s kruške, ali beton je originalno poreklo, majke mi.

[Sokica]

Iz detinjstva pamtim samo jedan događaj koji me je isprepadao...

Desio se tokom mog boravka na Divčibarama kod prababe. Ja sam najstarija praunuka i bila sam zadužena da čuvam troje mlađih - brata i dve sestre, dok su odrasli pričali i vrteli prase u blizini... Igrali smo se u blizini kuće, na jednoj velikoj nizbrdici i pravili smo toliku galamu da smo razljutili veeeliku svinju koja je bila u blizini u oboru. Toliko je bila pobesnela da je slomila ogradu i povijala nas niz ono brdo. Ja sam vrišteći povukla brata i sestru da beže, usput dozivajući u pomoć. Oni su se skotrljali niz to brdo i stigli do odraslih, a ja sam bežeći od svinje skočila u neki jendek. Na nesreću, taj jednek je bio pun kopriva i sva sam se ožarila... Mazali su me raznim melemima i pokušavali da me smire i uteše, a ja se sećam samo vriske i bežanije od svinje... Imam i sliku iz tog doba kako stojim pored pokidane ograde to je bio glavni događaj svakog sledećeg 1. maja kad smo odlazili u rodni kraj moje majke

[Mix89]

jeste zaklali tu svinju na kraju :D:D:D to bi bila dobra osveta