Godina više ili godina manje?

[Goga]

Drugar je imao zanimljivu kombinaciju...
Da posle završetka srednje škole ili fakulteta ( kako god )
svi odemo u penziju ...
( da se '' izludujemo do neke tridesete ili tridesetpete ).
Potom po zavšetku penzionerskog staža,
koji ni danas nije precizno definisan - počnemo da radimo...
Orni i puni elana,
jer smo prošli ono što je trebalo da prođemo, videli ono što je trebalo da bude viđeno, shvatili, naučili...
Kao takvi, spremni za '' nove radne pobede ''... ...

Ovo bi bilo neko brojanje od sredine ka manjem,
i od sredine ka većem... ...

Često se zezam na konto godinica, ali samo to. Niti žalim za rođenjem, niti jedva čekam smrt. Jednostavno, živim život, pokušavam da svakom trenu dam značaj i smisao. Samo tako kad pogledam unazad dobijem osmeh na lice, samo tako kada gledam unapred ja želim i nadam se.

Znam one koji ne vole svoje rođendane (kažu, podsećaju ih da stare). Ja moj rođendan obožavam. Zvanično ga ne slavim godinama, a zapravo ga uvek slavim. To mi je dan koji čekam jer znam da će uz mene biti svi koji mi znače i kojima ja značim. Upravo je to dan koji mi daje potvrdu da je svaki dan unazad imao cilj, smisao i suštinu i svaki naredni dan da će imati isto sa mojim pozitivcima oko mene.

Kada su rođeni dani u pitanju...
Ne znače mi mnogo...
Jednostavno, igraću se svaki dan... radovaću se...
uživaću u svakom trenutku.
Svaki dan će da mi bude rođendan ili Nova godina, ili...
jednom rečju praznik... za mene ...

[starsica]

nikad do sad nisam ni nesto razmisljala o tome..
vodim se krilaticom da si mlad dok si mlad u dusi, makar to bilo i sa 100 godina.. a rodjendani mi dodju samo kao jos jedan pogodan izgovor za izlazak, gluvarenje i cirkanje
pokusavam da svakom danu dam smisao, volim kad se obradujem novoj stvari, cesto sitnici koja mi isti i ulepsa.. nema lepseg osecaja nego kad sitnica udje na velika vrata i sve dotera pod konac..
ne kazem da mi tema smrti nije dopirala do svesti.. ali se nikad nije ugnezdila dovoljno dugo da bi mogla da me smrzne i ukoci toliko da izgubim korak sa sitnicama i sa "joy of life"..
jeste godina vise kalendarski.. ali moja dusa ostaje vecno mlada, obecavam
bitno je ostati dosledan svojim godinama.. biti svoj i biti veseo, ziveti i uzivati u onom sto ti zivot pruza..

[lav71]

...dok imam kosu, brojim na više... ...kad krene da opada, onda ću na niže...

[tiguan]

Mislim da je bitno kako se osecamo u bilo kojim godinama da smo.Neko moze da se oseca starim i u 30,sve to zavisi mislim od temperamenta,nacina zivota,....od same osobe.vazno je da smo zdravi,dok se godine nizu znaci da smo tu a kad jednom stane onda je gotovo,tad se godine ne pitaju.

[kristina-cica]

Meni godine ne idu ni gore ni dole. Stoje lepo u mojoj glavi i bez ikakvih promena vec desetak godina.
Mrzim kad se ljudi predaju vremenu, pa se onda nesto prave ozbiljniji, jer mnoge stvari vise nisu prikladne njihovim godinama.
Vremenu pobeci ne mozemo, sila zemljine teze stvara nove bore, ali na srce i duh ne moze uticati.
Ja verujem da cu i u pedesetoj razmisljati isto ovako i da nikad necu odrasti u tom smislu.
Zivot treba da zivimo, i uzivamo u njemu, a ne da prezivljavamo, brojeci godine i racunajuci koliko je jos ostalo.

[alokin74]

Brojim unazad, kao u vojsci.

Krenuo sam od 100 ...

[izabelitta]

Svidelo mi se ono sto je rekla SKWO, dane ne odbrojavam, nego ih nizem. I nastojim da ih, po nekim svojim licnim merilima i potrebama, ucinim vrednim zivljenja.
Zivotni ciklus ima svoj sled... Obrnuti ga naopacke izazvalo bi sigurno neke dobre stvari... Stare osobe bi imale fenomenalan osecaj dok ih napustaju skleroza, isijas, ili druge bolesti, da su na sigurnom putu izlecenja. Pretpostavka je da u startu imaju i svu zivotnu mudrost, pa bi mnogo svesnije usle u najlepse zivotno doba, doba zrelosti, tako da bi najcesca izjava starih osoba "eh, da mi je ova pamet bila" dobila priliku i da se realno isproba. Ali meni nekako jezivo zvuci ulazak ovih osoba u pubertet i detinjstvo do zametka... To bi podrazumevalo neminovan gubitak secanja, uspomene bi bledele, osobe bi se pretvorile u nemuste bebe koje na kraju nemaju sta da kazu o svom zivotu... Tuzno... I samim tim sto su pocele zivot s kraja, osobe bi znale tacno dokle ce ziveti, i tacno kako ce zivot zavrsiti... Joj, sto sam se utripovala u ovu pricu... Ma bolje je ovako, stvarno vise volim sto sam rodila bebu nego dedu.

[Mish]

Merimo vreme koliko smo već među živimo ili merimo vreme koje nam još preostaje do smrti?
Šta se krije iza toga, strah od života, strah od smrti ili nešto treće?
I koja je svrha odbrojavanja baš na taj dan u godini koji je nekako predodređen samo za lepo?
Sekunda u kojoj smo bili prazni deluje kao decenija.
I obrnuto, imamo utisak da je prošao sekund kada proživimo ispunjen dan.
Ipak, ipak je stvar u tome koliko smo kvalitetno ispunili vreme ili koliko ćemo kvalitetno ispuniti vreme (ma o kom vremenskom periodu da je reč), a ne u broju godina.

[Goga]

Svideo mi se odlomak...

"Najnepoštenija stvar u životu jeste njegov kraj.
Mislim, život je težak. I oduzme ti dosta vremena. I šta dobiješ na kraju? Smrt. To je, kao, neki bonus?!
Zato sam uveren da je životni ciklus okrenut naopačke.

Smrt treba da je na početku.
Potom sledi život u staračkom domu iz koga te izbace jer si bio prezdrav.
Onda počneš da radiš tako što prikupljaš penziju i već prvog dana na poslu dobiješ zlatni sat.
Potom radiš četrdeset godina, dok ne postaneš dovoljno mlad za uživanje u penziji.
Piješ puno alkohola, ideš s žurke na žurku i polako se pripremaš za srednju školu.
Onda sledi osnovna škola, postaješ klinac, igraš se i nemaš nikakvih odgovornosti u životu.
Potom si malo dete,
pa beba,
vraćaš se unutra i devet meseci lebdiš dok te greje najluksuznije centralno grejanje, kupka, a hrana stiže kroz cevčicu.
I kraj dočekaš jednim fantastičnim orgazmom!!!
Amin."

George Constanza u TV seriji "Seinfeld"

[Aiko]

prolaze te godine, jedna za drugom..neka ih..

bilo je tu svega..i lepog i ružnog..doduše, više ružnog, nego lepog, ali se i zbog tog malo lepog isplatilo živeti..možda zbog toga ne razmišljam mnogo unapred, a pogotovo ne unazad..za mene postoji samo danas..

proslavim svaki rođendan kako dolikuje, okačim još jednu godinu na leđa i teram dalje..dokle?
ne znam..o smrti nikada ne razmišljam..

[Angus]

...lakse mi je da se muzicki izrazavam...