Godina više ili godina manje?

[yige_gui]

proslava rodjendana, sa filozofskog gledishta, je godina vishe ili godina manje!? shta zapravo slavimo, ako izuzmemo dan kad smo dosli na svet.. brojimo godine na vishe.. zashto ih ne bi brojali na nizhe..!?

secam se, ima tome davno, gledala sam na TVu neki intervju sa glumcem (ne mogu sad nikako da se setim kako se zove) koji je rekao nesto sto mi se bash bash svidelo.. (ne znam da li je to njegova ideja, ili je negde procitao, nije ni bitno) svidela mi se smisao.. poenta je bila da steta sto zivot ne pocinje smrcu, pa onda zivimo zivot unatrag (odnosno ono sto nam se sa ovog stanovishta cini unatrag) pa onda mladost, tinejdzerske godine, detinjstvo, radjanje, i na kraju sam chin vodjenja ljubavi..

elem, ovo je samo anegdota.. dakle, da li su nashe godine godine zhivota manje ili vishe!? koje je vashe misljenje?

[makilli]

Tesko pitanje za ranu zoru...
Pa,sa jedne strane proslavom rodjendana imas godinu vise,mislim racunamo ih unaprad,tj. krecemo od 1. pa nadalje,ali sa druge,imamo godinu manje od zivota,od preostalih godina koje nam ostaju do smrti,i jedna i druga varijanta se mogu uzeti u obzir.

...svasta napisah,bas sam za filozofiranje u 04:45 ujutru...

[SQUAW]

Simpatična ta anegdotica, baš. Bilo bi lepo, kad bi moglo obrnuto pa da se završi vođenjem ljubavi bar u smislu da nisi sam... nekima se tako i završi

Naš je život sekunda prema životu ove planete, ali ja ne gajim filozofiju "čim se čovek rodio grob mu se otvorio"... svoje godine ne odbrojavam, već ih nižem. I svaka me raduje. Ne godina, nego dan. Jedan najobičniji dan.

Način na koji posmatraš svet oko sebe ti određuje koliko ćeš biti u njemu. Kao optimista ne mogu da odbrojavam život Odbrojavam samo dane do nečega što jedva čekam da se desi, valjda svi tako rade... imam još par dana do rođendana, a ne par dana od rođendana, imam još nekoliko puta da spavam pa idem na put, još samo malo pa ću videti nekoga koga želim da vidim, pa ću i onda računati kad ću tog nekoga opet videti a ne kad sam ga poslednji put videla, sledećeg meseca će mi mama kupiti to i to... odbrojavaš i nešto što želiš da se završi... još 30 dana i skidam se iz vojske... i slično...

Onaj koji ne čuje pticu, onaj kome cvet ne miriše, onaj koji se ne divi planini, koji ne primećuje oblake, onaj koji odlaže radost života dok ne bude imao više vremena ili novca, svakako traći svoj život, po meni... šta drugo nego sedi i odbrojava...

Enivej, različito svi gledamo na stvari... al' jedno je bitno... Odbrojavao ili nizao, don't waste it! Svaka je godina avantura

[Zvonchica]

Volim svoje godine, volim svaki dan koji je prošao, makar bio i ružan jer to sam ja.
To je deo mene.

yige ne znam dal' si na ovo mislila... al evo ga:
Velika nesreća čovekova jeste što život počinje mladošću, a završava starošću,
jer bi život bio neizmerno savršeniji da počinje starošću a završava mladošču.
Dučić

[PropelerZviz]

I staro i mlado u cirkus Kolorado

Rodjendan je godina više! Bez obzira na sve teorije i razmisljanja, zivimo u vremenu koje tece linearno u napred i mi sa njim. Zato godine broimo navise. Godine se nizu i sa njima iskustvo. Svaka godina je imala lepog i ruznog, briga i razbibriga.
Ako vec tako zivimo, zasto bi patili za mladosti ili se plasili starosti. Naravno svako pati, ali u nekim trenucima, a ne hronično.

Smatram da ne gubimo, dok vreme prolazi. Mi smo ono, sto smo od rodjenja do danas, iako ne zivimo sve te trenutke odjednom. Zato se secamo.
Ja nebih da zivim u odbrojavanju, a i odakle da pocnem... daj bar od 300

[Mish]

Odbrojavam samo dane do nečega što jedva čekam da se desi, valjda svi tako rade... imam još par dana do rođendana, a ne par dana od rođendana, imam još nekoliko puta da spavam pa idem na put, još samo malo pa ću videti nekoga koga želim da vidim, pa ću i onda računati kad ću tog nekoga opet videti a ne kad sam ga poslednji put videla, sledećeg meseca će mi mama kupiti to i to... odbrojavaš i nešto što želiš da se završi... još 30 dana i skidam se iz vojske... i slično...

Često se zezam na konto godinica, ali samo to. Niti žalim za rođenjem, niti jedva čekam smrt. Jednostavno, živim život, pokušavam da svakom trenu dam značaj i smisao. Samo tako kad pogledam unazad dobijem osmeh na lice, samo tako kada gledam unapred ja želim i nadam se.

Znam one koji ne vole svoje rođendane (kažu, podsećaju ih da stare). Ja moj rođendan obožavam. Zvanično ga ne slavim godinama, a zapravo ga uvek slavim. To mi je dan koji čekam jer znam da će uz mene biti svi koji mi znače i kojima ja značim. Upravo je to dan koji mi daje potvrdu da je svaki dan unazad imao cilj, smisao i suštinu i svaki naredni dan da će imati isto sa mojim pozitivcima oko mene.

[_baba_]

Ne brojim godine. Ja cak ni ne primecujem da prolaze. Vreme racunam danima. Vise me raduje dan koji dolazi, nego godine koje su prosle.
Sa osmehom ih se secam, a sa jos vecim se ujutro budim.

I ne bih volela da se godine racunaju unazad.
Ako sam uopste razumela yige...
Pocetak zivota smrcu, pa prozivljavanje zivota obrnutim tokom.
Kao osoba koja je jako vezana za svoju porodicu i kojoj taj pocetak zivota puno znaci, ne bih volela da prozivim ceo zivot da bih tek pred kraj osetila toplinu majcinog zagrljaja, za koji bih bila uskracena da se zivot prozivljava unazad.
Jos je rano, tek sam ustala, pa mozda i pisem bezveze, ali mi pocetak od kraja zvuci nekako hladno, usamljeno...
I vise sam nego zadovoljna sto je moj zivot do sada protekao tako kako je protekao.

[euridika]

U svakom slučaju se krug zatvori, dođemo na svet kao mali i bespomoćni i isti takvi odlazimo sa njega, beba ili baba, svejedno u tom nekom kontekstu. Godine prolaze u minus ili plus i to mu dođe svejdeno. Od nas zavisi kako ćemo da ispunimo međuprostor, samo to.

[nattydread]

nisam nikad na rođendane gledala kao na godinu više ili manje. meni je rođendan uvijek bio samo povod da se skupi dobro društvo. a dobro društvo na jednom mjestu mi je uvijek bio razlog za odlično raspoloženje

[_baba_]

U svakom slučaju se krug zatvori, dođemo na svet kao mali i bespomoćni i isti takvi odlazimo sa njega, beba ili baba, svejedno u tom nekom kontekstu. Godine prolaze u minus ili plus i to mu dođe svejdeno. Od nas zavisi kako ćemo da ispunimo međuprostor, samo to.

Upravo tako. Od nas samih zavisi kakav ce nam biti zivot.
Najbitnije je zivot proziveti, jer ipak smo mi glavni glumci nasih zivota, nismo u publici.

[morrib]

Kod mene 57, dosta i malo.Koliko lepih sitnih trenutaka je ostalo, sa njima i zadovoljstvo i punoca u dusi.Mnogo teskih, subjektivnih, objektivnih sati i dana, ali vera, jacina licnosti, spremnost na prastanje i radovanje dozivljenog lepog, sve potre.Godine se ne vracaju, ali ti niko ne moze izbrisati dozivljeno.Jos lepotu pojacava dozivljaj da si to lepo doziveo ili pak podelio sa nekim.Uspomene su divna stvar.Neki put je dovoljno da osetis neki miris, ukus necega, ili vidis detalj pa da se setis tih lepih trenutaka. Treba biti optimista u zivotu, mnogo ce manje boleti razocarenje, povreda duse, naneta nepravda ili neispunjeno ocekivanje. A buducnost, ima je, zivot je cudo!Volite veceri, topao krevet, radosna jutra, lepe dane, idite u zivot sa osmehom i nemojte mnogo ocekivati, i sve sto preko toga dobijete cist dobitak. Tada godina jedna vise ili manje postaje relativna.

[swba]

ko ga sljivi jel jedna vise il manje... bitno je da se slavi

za mene ce uvijek biti godina vise... svaka je uspijeh odrzati se u ovom svijetu... a kad dodje kraj... e jeb'ga nije se moglo dalje

[svimigovi]

...na kraju svodi se na prolaznost života i večitim pitanjem jeli smrt kraj...
Starenje svakog nagna na razmišljanje o smrtnosti i to je osnovni "problem"
, verovatno je sama ideja i strah od smrti proizveo neka religijska uverenja i verovanja, kao zagrobni život i sl.
ako ipak sagledamo i vedriju stranu , godine donosei iskustvo, i ako se povedemo za dobrim pravilom da uvek gledaš bolju stranu života...eto i tu zadovoljstva!!!

[remorker-bgd]

"Pronaslu su hiljadu nacina kako da vreme sto brze prodje, a nijedan da ga zaustave"

...eh...a mozda ni ne treba...uspomene dobijaju pravu vrednost tek kad prodje neko vreme...pa ih se setis tek ponekad...i tog trenutka kao da ponovo prozivis taj period...nema nista lepse od toga...

Godina vise znaci godina vise uspomena...godina vise lepih trenutaka provedenih sa nekim dragim osobama...godina vise putovanja...godina u kojoj si upoznao neke nove ljude...doziveo neke lepe trenutke...znam...ima i teskih godina...ali zivot valjda to nekako izbalansira...lepe uspomene gledas pod lupom...malo ih i preuvelicas nekada...lose zaboravljas...to je sve ljudski...

Meni rodjendan daje priliku da pogledam godinu dana unazad...sumiram utiske...i nastavim da gledam napred...do sledeceg rodjisha...i okupim na jednom mestu ljude koji su dobar deo mog zivota...ili moj zivot...

Ako imas lepe uspomene...onda su te godine vredele...i onda nema zbog cega da ti bude zao...samo mozes da budes srecan/srecna sto si uopste imao/imala prilike da te uspomene i stvoris!

[vojvodjan]

U svakom slučaju se krug zatvori, dođemo na svet kao mali i bespomoćni i isti takvi odlazimo sa njega, beba ili baba, svejedno u tom nekom kontekstu. Godine prolaze u minus ili plus i to mu dođe svejdeno. Od nas zavisi kako ćemo da ispunimo međuprostor, samo to.

Upravo tako...medjuprostor...
Ja ne brojim godine. Nekada sam racunao koje cu godine napuniti 30, kakav li ce biti svet u to vreme..sada je to vec daleka proslost i vise ne zamisljam sta ce biti kada napunim 50 ili 60 ili ....
Sada brojim sta ce ostati posle mene...iza mene... to je mislim najbitnije, mozda je prevelika rec, ali upotrebicu je, sustina zivota..
A do sada imam lepo detinjstvo, Majku, Oca, Suprugu, Cerke,...kojima cu pokusati ostaviti makar malo bolji svet, nego sto su meni moji roditelji ostavili..(ovaj mali deo sveta oko mene..dovoljno je..svako nek uradi toliko i bice ok..), dovoljno prijatelja, kucu, koju smo zajedno, radom bez icije pomoci stekli sa suprugom, lepe zime, predivna proleca, jeseni, topla leta, setnje po nasipu pored carske bare, miris bagrema...nevreme koje nas je zateklo u polju izmedju dva sela....pokusacu da im ostavim iskustvo koje sam stekao, vaspitanje, nekoliko slika u albumu, Ime i Prezime, pokusacu da im pomognem koliko mogu, dok sam ovde...

Eto to ja brojim, to je ono izmedju rodjenja i smrti, sto se treba racunati, a ne godine..niti je rodjenje pocetak, niti je smrt kraj...postoji samo linija koja spaja mene sa onima pre mene i onima koji tek dolaze...kojima cu i ja ostaviti nesto, hocu, bas!