Nesrećne ljubavi

[believer]

ponekad se desi da dvoje ljudi uprkos ljubavi gledaju u razlicitom pravcu...i premda znas da je to ljubav,pustis tog nekog da ode,ili odes...jer,nije samo ljubav prema nekome ono sto nas pokrece i odrzava zivim.....ima jos mnogo toga ...i nekad prioritet ode na drugu stranu....i odlucis se za nesto sasvim sasvim drugo......
jednom sam gledala neki intervju sa vladikom primorsko-hercegovackim,Grigorijem...govorio je o svojoj majci,o njenoj pozrtvovanosti u zivotu i o tome kako je vrlo rano ostala udovica....kao vec odrastao muskarac,pitao ju je kako je moguce da posle njegovog oca nije imala nikog,i zasto...a ona je rekla :Ali ja njega jos uvek volim
recimo,da je i to Ljubav,iako ne ,gledano sa strane,sretna...

[lado]

balasevic bi pevao - sve prave ljubavi su tuzne-
i ja se slazem

[Goga]

Tu tugu u nama zbog takvih ljubavi, čini me se da dodatno hrani nerealizovani i nejasni kondicional takvih veza i mislim da im upravo zbog toga ponekad dajemo i naglašenu romantičnost, mističnost i veći značaj nego što to možda i zaslužuju, jer sam potpuno uveren da bi dobar deo tih ljubavi završio na emotivnim smetlištima naših sećenja, da u jednom trenutku nisu iz nekog razloga prekinute...

Razlozi zbog kojih su prekinute baš takve veze su nekako banalni... ili mi to tako deluje. Odjednom su dvoje, koji su bili vezani emocijama, zaklinjanjem na večnu ljubav, prepuni strasti... postali stranci... Nikada mi neće biti jasno zašto...

[Sivi]

Ljubav je nešto što te podigne do zvezda i nešto što te protera kroz vlastiti pakao. Kaljenje. Samo...zašto su na nama ostali tragovi prskotina ? I zašto je oklop sve tvrđi da bi neko imao sve manje šanse da ga probije i sve nezgodniji da domašimo zvezde ?
Budimo iskreni...jednom kada prođemo kroz pakao...svaki sledeći put se lakše oporavimo, ali to je samo zato što "ono malo duše" je sve nagriženije životnim okolnostima pa polako padaju prioriteti.
Najviše smo voleli kada smo najmanje znali o životu! Kasnije...nam iskustvo unapred daje znake uzbune..pa imamo vremena da se pripremimo.
Ipak...najviše sam srećan kada dečaku u sebi pustim na volju " pa nek ide život".
Ako puno ne uložiš...nema šanse da će dobitak biti veliki. A da se kockam na sitno...nije moj stil .

[believer]

ja mislim da se Jossa sprda s ovom temom......uleti tu i tamo da doda gas i bezzanija posle...

[SQUAW]

jednom sam gledala neki intervju sa vladikom primorsko-hercegovackim,Grigorijem...govorio je o svojoj majci,o njenoj pozrtvovanosti u zivotu i o tome kako je vrlo rano ostala udovica....kao vec odrastao muskarac,pitao ju je kako je moguce da posle njegovog oca nije imala nikog,i zasto...a ona je rekla :Ali ja njega jos uvek volim
recimo,da je i to Ljubav,iako ne ,gledano sa strane,sretna...

Moja je prabaka ostala udovica sa dvadeset i kusur godina i petoro dece. Pola veka su pokušavali da je udaju i da je prose. Govorila je da više voli dedu mrtvog nego što bi mogla nekog živog da zavoli i da bi to značilo da njen deda nije nikada postojao. Kretala sam u osnovnu kad je umrla, sa terase je stalno kidala bosiljak i stavljala u kosu iza uveta, govorila je - ako je deda pozove, da mu miriše.