Ok, verujem ja u vecu kolicinu naklonosti koju mozemo osetiti prema nekoj osobi na prvi pogled, ali i dalje sumnjam da ta naklonost moze prerasti u dublje emocije ukoliko osobe ne nastave da se vidjaju...Morpheo kaže:
Nekad i nije tako prosta.
Zaljubio sam se na prvi pogled. Ušao sam na vrata i, od svih lica, ugledao njeno. Od tog trena, pa dok nas život nije grubo rastavio, samo to lice sam i video. Možda sam to samo umislio, ali sam sklon verovati da je i ona mene volela. Ako me volela bar upola onoliko koliko sam ja nju, dovoljno je. Vremena je prošlo mnogo, ali i dalje je tu negde, u mom srcu, iako ne znam gde se trenutno nalazi i kakvu joj je sudbinu život namenio. Rekao bih da je, na neki čudan način s obzirom na vremensku i fizičku distancu, i dalje volim.
Nekako ne mogu da shvatim da ljubav moze buknuti u sekundi...
Ili mozda suvise bukvalno shvatam pitanje Ljubavi na prvi pogled...
Smatram da, ukoliko se kontakt ne nastavi, ta naklonost ipak nestaje.....To ne znaci da nam ta osoba, prema kojoj smo je osetili, nece dolaziti u misli s vremena na vreme, al ipak.....ne verujem da cemo za njom patiti kao sto smo skloni da patimo za ljubavlju koja se formirala sa osobom sa kojom smo provodili i delili neki malo duzi period svog zivota...
I zao mi je sto vas je zivot grubo rastavio...
Citat
