Kako proživeti život...???

[NSdjanka]

Baš volim da te čitam...i ja ovako razmišljam,večiti optimista....

Često i sama,izgovorim rečenice koje sam ovde citirala...ali...

Vraćajući se iz bonice,u kojoj leži moj otac,upravo sam razmišljala o tome;život je lep onoliko,koliko ga mi sami učinimo lepim,ali postoje neke okolnosti,na koje ne možemo da utičemo...

Te su mi se ovih dana,svakojake misli preturile po glavi...o tome...kako nemamo pojma šta nam znači zdravlje....kako ne umemo da živimo,a ni da cenimo ono što imamo...i kad đavo dođe po svoje...ko nam je kriv?

U suštini sam optimista...al kad vidim koliko je sati...realna sam...i na kraju opet mi se postavlja pitanje:kako proživeti život?....

Odgovor-trenutno nemam pojma...a život teče.

Gledajući na sve to iz tvoje perspektive, zaista su ovo trenuci kada se zapitaš koliko je život fer prema tebi i prema ljudima koje voliš i do kojih ti je stalo... A kada samo malo pomeriš ugao gledanja i pokušaš da razmišljaš iz perspektive tvoga oca, šta ćeš videti? Videćeš pred sobom, sve ono u šta si godinama ulagao, sve što si voleo i sve do koga ti je stalo, pored sebe, kako ti pružaju svu svoju ljubav i podršku i znaćeš da si uspeo, da tvoj život ima smisla jer njegovu svrhu gledaš ispred sebe i srećan si ma koliko da ti je ustvari teško...
Ljubav je čudo...

[duga12]

Gledajući na sve to iz tvoje perspektive, zaista su ovo trenuci kada se zapitaš koliko je život fer prema tebi i prema ljudima koje voliš i do kojih ti je stalo... A kada samo malo pomeriš ugao gledanja i pokušaš da razmišljaš iz perspektive tvoga oca, šta ćeš videti? Videćeš pred sobom, sve ono u šta si godinama ulagao, sve što si voleo i sve do koga ti je stalo, pored sebe, kako ti pružaju svu svoju ljubav i podršku i znaćeš da si uspeo, da tvoj život ima smisla jer njegovu svrhu gledaš ispred sebe i srećan si ma koliko da ti je ustvari teško...
Ljubav je čudo...

Tako je...koliko god da je teško...čujem to u njegovom glasu,kad smogne snage da govori,i vidim u njegovim očima kad se pogledamo...Želeo bi da stigne da mi kaže sve što nije...i ja njemu...baš juče pomislih da ne treba juriti za obavezama,nego što češće stati...i isključiti se,i okrenuti se onim malim stvarima,koje ne primećujemo,a tu su oko nas,i mnogo znače.

Gledajući iz njegove perspektive,vidim da mu se lice ozari,kad zna da su njegova deca uz njega,kao i ljubav njegovog života.
Ništa drugo mu nije potrebno...

[bellissima]

Sa osmehom na licu,neposustati ni pred jednom
preprekom i gurati dalje.Postaviti sebi realne ciljeve
koje bi mogli u dogledno vreme ispuniti.I biti pozitivan
pronalaziti u svakom povetarcu smisao i disati punim
plucima.Davno sam obecala sebi da necu dozvoliti da me
lome sitnice,jer ovaj zivot je samo jedan,a jedino od nas
samih zavisi da li cemo kad prodju godine imati cega da
se secamo ili cemo se kajati za propustenim prilikama.

[egzotic]

ne misliti puno na brige i obaweze(narawno oposljawati swe potrebstine),gledati sto wise kako ga trositi na najgraciozniji nacin,jer ziwot je ipak samo jedan jedini,i kunem ga zbog toga

[ser_gogsy]

Da bi pitanje "kako proživeti život?" dobilo odgovor, moramo prvo odgovoriti na ključno i najvažnije pitanje: "za šta živim? Čemu živim na ovom svetu? Ili Šta je smisao moga života?
Pitanje o smislu života je ekstremno važno upravo zbog toga jer imamo samo jedan, jedini život! Milioni ljudi na samrti misle: Ah, bar da mogu početi ispočetka! Sve bih drugačije radio i uradio! List papira na kome pišemo, možemo pocepati ako pogrešimo, uzeti novi i početi iz početka, ali sa životom to ne možemo da uradimo. Imamo samo jedan, jedini život. Nema strašnijeg saznanja nego kada shvatimo na kraju da smo ga zabrljali i da smo pogrešno živeli! I ako smo ga proigrali, proigrali smo ga za svu večnost. Upravo zbog toga je ovo pitanje, smrtno ozbiljno i bitno!
Ono što je još užasnije jeste to što bezbroj ljudi živi i na kraju umire, a nikada se nisu upitali: čemu stvarno živim? Ne razlikuju se od životinje. Granica je veoma blizu, čoveka čovekom čini to što se pita: Čemu postojim? Zašto sam čovek? Čemu živim?

postoji jako puno površnih i nepromišljenih odgovora na pitanje : čemu živim?
neki od tih odgovora bili bi: "Ja živim za svoj narod, to je kao da sam list na drvetu, list ne znači ništa, drvo je sve" . Na to bi odgovor bio: "lepo, ali čemu postoji drvo? čemu postoji narod?"
Ili: "Potičem iz vekovima stare porodice, mogu da sledim svoje pretke sve do šesnaest generacija unazad! Čitav niz predaka. Zar nije vredno i životni smisao i životni zadatak da dostojno nastavim porodičnu lozu?" Odgovor: "Čoveče, ako čovek ne zna čemu je živelo šesnaest generacija, onda je sigurno da im ne vredi dodavati ni sedamnaestu".
Često se u novinama vide smrtovnice, u kojima možemo pročitati stravičnu rečenicu: "Ceo život ti je bio rad...to ti je bila najveća dužnost"... Svaki put kad je pročitam, smrkne mi se pred očima, i onda pomislim kako je to smrtovnica za konja! Zar ne? Konj ima da radi!
Mislim da čovek ne živi na svetu samo zato da rinta i gomila blaga ovoga sveta! To bi stvarno bilo jadno, kada bi to bio smisao: "samo posao mi je život", jezivo....Ne, to nije smisao našeg života!
Još jedan od naizgled tačnih odgovora bio bi: "Hoću da budem lekar. A kada budem spasavao ljudske živote, zar to neće biti najlepši životni smisao?" Odgovor: "Lepo, ali ako ne znate čemu čovek živi, onda nema smisla da se spase ljudski život" ! Poenta je da to nije poslednji odgovor na pitanje o smislu života. Potresna je stvar da veliki broj neobrazovanih kao i obrazovanih ljudi našeg vremena životari, ne znajući razlog svoga postojanja na ovome svetu!
Ona druga grupa odgovora na ovo pitanje je još strašnija: "Život uopšte nema nekog dubljeg smisla. Puka je slučajnost što sam se rodio. I zato bi bilo najbolje da uživamo život koliko možemo". Možda je najveća katastrofa čoveka kada mu glavom prodje misao: Moj život je besmislen, nema nikakvog smisla. Puka je slučajnost da postojim. A onaj ko živi teškim životom, u tren oka je blizu samoubistva: "Čemu da nastavim život, kad je ionako sve puka slučajnost i besmisao, bolje onda svršiti s tim, što da se patim i zlopatim"
To je potrebna demonstracija našeg vremena--> više ne vidimo smisao u životu: "život je tako besmislen, baciču ga-ili zabavom i porocima ili samoubistvom"...."A kada bi ipak, imao smisla, a vi ste živeli kao da ga nema?!? Kako biste izgledali na kraju?"

U Bibliji piše jedna rečenica od koje vas prolazi jeza! Ona glasi: "Čoveku je dato da jednom umre, a zatim dolazi Božiji sud".
Dakle, moramo da poznajemo ovu reč iz Biblije, pa da se ozbiljno upitamo čemu živimo?
Ko onda može da odgovori na pitanje čemu živimo? Crkva? Ne! Sveštenik? Ne! U istom je položaju kao i svi. Profesori? Naučnici? Ne! Filozofi? Ni oni ne mogu da odgovore. ... To može samo jedan! Samo jedan može da nam kaže čemu živimo. Onaj, naime, ko nas je pozvao u život, ko nas je stvorio--> Bog!

Samo onaj ko nas je stvorio ume da kaže čemu nas je stvorio. To znači da samo putem objave dobijamo odgovor na pitanje čemu živim? To nam mora reći Bog! Kada ne bih čitao Bibliju, onda bih pomoću tog pitanja došao do Biblije. Ne bih izdržao a da ne znam zašto sam na ovom prokletom svetu, ne bih izdržao da u njemu živim kada ne bih putem Božije objave dobio odgovor.

Bog nam daje odgovor na pitanje o smislu života u Bibliji. I to je razlog zašto je Biblija toliko važna knjiga, koja neprikosnoveno opstaje hiljade godina. Poznajem ljude koji nadmeno govore: "Ma kakva Biblija? Ko to još čita? gluposti" . Mogu im napismeno dati da još nikada nisu ozbiljno razmišljali o pitanju čemu živim? No, glupost je veoma raširena bolest. a kada bi bolela, svet bi bio ispunjen zapomaganjem...Odgovor iz Biblije u jednoj rečenici je: Bog nas je stvorio da budemo njegova deca!

Kao što se otac rado ogleda u svome sinu, tako je Bog stvorio ljude "sebi na sliku" . Bog želi da postanemo njegova deca, koja će s njim razgovarati i s kojom on može da razgovara, koju može da voli, a koja njega vole. Molitva je put za komunikaciju sa Bogom. A čovek koji se ne moli, zapravo ne razgovara sa svoji nebeskim Ocem. Bog želi da smo njegova deca! Za to živimo na ovom svetu! Molim vas, želim da budem pravilno shvaćen, sada ne govorim o crkvi, o dogmi, o religiji i ostalim drugim stvarima. Sada govorim o živom Bogu. A on nas je stvorio da bismo postali njegova deca....

Na početku Biblije čitamo: "I stvori Bog čoveka sebi na sliku" ... I posle nas Biblija izveštava o jednoj katastrofi. Čovek je bio stvoren u potpunoj slobodi - ali se odlučio protiv Boga, uzima zabranjeni plod, a to znači: "Hoču da budem autonoman! Mogu da živim bez Boga!" Adam nikada nije posumnjao u Božije postojanje, ali se od njega osamostalio: "Živim svoj život u sopstvenoj režiji"
Prijatelji, svi vi u biti verujete da Bog postoji, ali mu ne pripadate. Tako postupa večina ljudi-->oni zamrznu pitanje o Bogu, čušnu ga u stranu. "Nismo Božiji neprijatelji, ali nismo mu ni prijatelji". I tako, najveći problem u svome životu ostavljamo nerešenim....Jedan švajcarski lekar tvrdio je u svojoj knjizi: Ako čovek ne reši velika životna pitanja, onda dobija duhovnu ranu-traumu. Pa nastavlja: Mi na zapadu bolujemo od Boga. Ne poričemo ga, ali mu i ne pripadamo. Zapravo, mi ga ne želimo. Zbog toga bolujemo od Boga....

Kada svuda oko sebe čujem da se savremeni čovek ne zanima za Boga, imam samo jedan odgovor koji se nameće: Onda se savremenom čoveku loše piše!
Naš poziv je da postanemo Božija deca. A ako se savremeni čovek za to ne zanima, onda je promašio svoju 'profesiju' kao čovek! A čovek tek onda postaje čovek kada bude dete živoga Boga!

Ponavljam, mi po prirodi nismo Božija deca, ali živimo na ovom svetu da bidmo to postali. Znači, mi nismo Božija deca, ne volimo Boga, kršimo njegove zapovesti, ne marimo za njega, ne molimo, možda samo kada smo pod nekim pritiskom onda povučemo kočnicu za opasnost. Zbog toga je najvažnije pitanje: kako ću postati dete živoga Boga?
Odgovor na ovo pitanje mogu saznati samo preko objave. Kako će me Bog prihvatiti, to može samo On sam da mi kaže...Biblija daje sasvim jasan odgovor, a on glasi: samo preko isusa!. . .Ako neko želi da postane božije dete, to može samo preko Isusa. . .U Novom zavetu čitamo za Isusa: "Došao je u svoje vlasništvo"-->svet mu pripada, zar ne?-->"A njegovi ga nisu prihvatili". To je poruka Evandjelja sve do dana današnjeg: Isus dolazi, a čovek zatvara vrata! Sada bi zapravo trebalo da sledi tačka. U stvari, stvar Boga sa ljudima morala bi da bude završena...Ali, na čudnovat način se nastavlja, evo ovako: "A koji su ga primili, njima je dao punomoć da se nazivaju Božijom decom". Eto tako čovek postaje Božije dete-->primanjem Isusa!
Moj život ima smisla otkad sam postao Božije dete! Nije važno šta sam, da li sveštenik ili čistač ulice, generalni direktor ili bravar, domaćica ili učiteljica--> Moj život ima smisla kada sam božije dete! Znaći morate da prihvatite isusa! Tada ste istovremeno pronašli smisao svog života...samo tada!

[Morpheus]

kako proziveti zivot?

Biti optimista, uvek i svuda (pesimizam je nepotrebno tracenje vremena, ako problem ne mozes resiti, onda to i nije tvoj problem)

Voleti bliznjeg svoga (Biblijske zapovesti su mi strane, ali podarite vreme svojoj porodici, prijateljima, osecacete se ispunjeno)

Hodajte kroz zivot sa osmehom na licu, zanemarite sve sto vas cini nesrecnim, ljude koji vam zele zlo .............samo napred

[valter]

...kako tebi odgovara a i da svima bude lepo!

[starsica]

brzo.. jer brzo ce i proci..
pokusati uhvatiti sve radosti koje ti zivot pruza a pritom ih i iskoristiti na samo svoj nacin.. na onaj zbog kojeg smo srecni..
treba ga proziveti u ljubavi, biti voljen i voleti.. da bismo dotakli srecu i zivot proziveli u njoj, moramo voleti..

[tutifruti]

Kako proziveti zivot?
Pa, zivot je u sustini vrlo kompleksna stvar. Nije jednostavno ziveti ga, jer uvek imamo neka "iznenadjenja". U svakom slucaju, treba ga gledati s lepse strane i uzivati u svakom danu kao da nam je poslednji.

Izvrstan sam teoreticar, praksa mi je slabija strana Lako je pricati sta i kako, a opet svakodnevno nas bomarduju razni problemi, opet, zivite zivot punim plucima, popravnog nema.

[DzuPiter]

Ja licno obozavam dozivljaj prozivljavanja zivota u kojem imate mogucnost da
sa osmehom date doznanja osobama koje vas mrze da je mrznja to sto ce oni prozivljavati do kraja njihove mizerije koju oni dozivljavaju kao "zivot".

Isto tako vredi proziveti zivet pomagajuci osobama koje su ometene u razvoju,
posto toga nisu svesne.

Smatram da je to zivot vredan prozivljavanja.

jewpiter

[diktatorka]

Treba ga ziveti kao da ga sutra nece biti.Svakoga dana sebe i
drage ljude obradovati,naci lepotu u svemu i biti veseo uvek sa osmehom
i lepim mislima,jer sve to nam se uvek jednom vraca.

[Lilith_021]

treba ga iskoristiti maximalno,na lepe stvari naravno

Probati jug k'o zrno grozdja sa dlana Bogorodice,
Liznuti so sa onog gvozdja, za koje vezu brodice..
Slusati vetre kako gude u bele stepske jasene,
Zaititi vode koje bude gene u tebi spasene..

[PersonaGrata]

Prepustiti mu se skroz...
Nemati straha da probaš sve što hoćeš ma koliko to bilo čudno,glupo,teško,naoko neizvodljivo...i šta ti ja sve znam kakvo...
Spoznati sebe i prihvatiti se kakav god da si i prepusti ti se svojim osećanjima i željama...iskreno se prepustiti...
Nasmejati se od scre barem jednom na dan...izmamiti takav osmeh i ljudima koji te okružuju...
Naći snage da se sa lakoćom i puni energije suočavate sa problemima (koji kad se baš udubiš i nisu neki problemi...iskustvo pokaže da su smešni ma koliko ozbiljni se činili tada)
Optimizam treba da vlada...

[memento]

Život, po mom mišljenju i pre svega, treba proživeti odgovorno. Kako prema sebi, tako i prema svojoj porodici i svom okruženju. Jedino tako on može doseći pun smisao, a mi uslove da budemo suštinski srećni.

Zatim, duboko verujem da se rađamo kako i bi i mi rađali. Obezbeđivanje potomstva je neka, uslovno rečeno, druga naša više potreba, nego obaveza, koja značajno a neretko i presudno utiče na smisao naših života.

Sve ostalo nekako i ugalvnom dolazi samo po sebi i može se podneti i izdržati, pa i ponekad i uživati i biti srećan...

[CHichaGlisha]

Stvarno se ponekad zapitam ... kako sam uspela da naređam ovol'ke godine ...???

Sa jedne strane ... (ne ulazeći u detalje) "dobila" sam i živela život koji danas ima takav sadržaj,
da ne bi' ni malo slagala kada bi' rekla - "Ja sam srećna žena" !

Sa druge strane ... (ulazeći u detalje) imam utisak da sam ispaštala sve ... i najsitnije grehe svih svojih predaka
... pa čak ... možda i onu Evinu jabuku ...
Zapravo sve što sam postigla, postizala sam teško, sa puno naizgled nerešivih problema,
sa preprekama koje bi se niotkud pojavljivale ... sa zmijskim i snajperskim leglima u nedrima i pod jastucima ... sa ...

Sa treće strane ... mislim da ga baš zato toliko i volim ...

Zato što je vuk. Što se ne da. Što se uvek bori bukvalno na sve ili ništa ... "na život i smrt".
I zato što uvek pobedi.

Ako uspem (i) tu veštinu deci da prenesem ( za neDoBog da im ikad zatreba) ... uspela sam SVE !

Život treba da se PRO-ŽIVI tako što ćeš mu pomoći :
- da svaku "bedu" PObedi,
- da se ... kad nađe vremena dobro (krišom) isplače
- da se u svim tim pobedama izluduje, dobro nauživa i izraduje
- i da sve to (sa što manje povreda i gubitaka) PRE-ŽIVI !!!