КЛЕТВА АМЕРИКЕ МИЛИЋА ОД МАЧВЕ
Америко, чуј глас мој и анатему.
Што Србији отимаш Косово
уста ти се за врат окренула,
обрнула ноге наопачке.
До паса живина те кљуцала,
а од паса губа разједала,
с јежевима зиме зимовала
оштре бодље капке ти гребале,
туђе очи те земљом водиле.
На глави ти стајало камење,
од камења кољиво кувала,
у решету воду захватала,
а воде се никад не напила.
Псеће месо у помами јела,
на глави мравињак носила,
што радиш на пропаст СОРАБА
од Бога народа изабрана.
Америко, чуј клевету овог поколења.
Седамдесет осам дана и ноћи
НАТО је бомбама убијао српску децу,
злочин је чинио и по сунцу
и по месецу.
Америко, по кући ти змије зимовале,
црне сове храну доносиле
усред ноћи док људи спавају,
у кући кандило не палила,
кроз вилице језик протурала.
Америко, ти ајкулама храна била,
од шта бежала од тога не побегла,
где се кретала нигде не стизала,
са псима се око костију клала,
из пасијих корита помије локала.
Око врата вериге носила,
свраб чешала драње не помогло,
потковице на табан сколала,
ускршња јаја не шарала.
Америко, Косово је
за Србију Јерусалим и Мека
и тако ће бити довијека!
Лаб и Ситница пуне су српских суза.
Већ вековима суза сузу стиже.
Америко проклета сотоно и враже!
Америко, чуј глас поносног Србина!
Што Србима отимаш Косово?
Над близанцима ти гавран гактао,
рђом њино гвожђе ти капало.
Од њих ти угарци остали,
све ти живо под ватром изгорело!
Америко, све што Србин у те уложио
Тесла, Пупин мудро саградио!
Твом напретку Србин допринео.
Америко, проклето ти било.
АМИН!!!
Милић од Мачве, на Лазареву суботу 1992. г.