Plavo nebo,žuto žito
Ako ne znaš pametno govoriti, pametno ćuti !
U svakoj kori 'leba
Volim te u svakoj kori 'leba.
Što j' od Boga tako to i treba.
Ti si meni jedina na svetu.
Ti si srce u svome detetu.
Volim Tvoje zore da mirišem.
Pa te volim... Volim da te dišem.
Ti si pesma od najlepših boja
Rodna kućo i kolevko moja.
Ti si pesma od najlepsih boja
Pa te volim... Vojvodino moja.
Kol'ko ima radosti u Tebi
Nikada se nagledao nebi
Jer si meni jedina na svetu.
Jer si srce u svome detetu.
Volim te u svakoj kori 'leba.
Što j' od Boga, tako to i treba.
Kraljice ... i Paorko u znoju !
.
Pod noktima nosim zemlju Tvoju.
sve su lepe,al' ipak sremačke za korak ispred
Da me kojim slučajem nema,trebalo bi me izmisliti
Живан ЈовановићБОЖАНСКИ ВРТ
Стојим на обали Дунава и слушам,
моћна ми вода нешто шапатом говори.
Тај, мени познати баршунасти талас,
звучи чудно и јако умиљато.
Препознајем боју у лепоти жубора
који ми о теби, Војводино, с љубави смислено казује.
Ту лепоту жубора, увек чедну, дивну и присну
вечно ћу да слушам и никад не заборавим.
Придружује ми страст опојних мириса,
док душа, радошћу одговара на завођење.
Видим плаветнило које овај свет не познаје
у бљеску твоје лепоте коју волети треба.
Дата нам је Божанска башта
како би увек у њој уживали и сретни били.
Чувајмо је и с љубављу делимо,
свим бићима која у њој живе.
Тај Божански врт животног изобиља
из кога су многи протерали сами себе.
Својом глупошћу, похлепом, охолошћу,
треба с радошћу да обогаћујемо нашом љубављу.
Овде сам, поред мог Дунава, под сунчаним небом,
окружен белином мисли у мирису љубави.
Постајем свестан свих болести које су ти људи носили у себи
а њен крај неће бити крај света – већ њих самих.
Osmeh je jedna kriva linija koja može da ispravi mnoge stvari.
ЈЕСЕН НА ДУНАВУЖиван Јовановић
Хладноћа је јесења док насипом шетам
у време кад ноћ најављује свој долазак.
Слика Дунава увече има посебан сјај
јер се месец осликава на њеној површини.
Лепо се препустити тој вечерњој лепоти
и радости док те с мислима у шетњу водим.
Многи људи вечерас уз Дунав шетају
па као ја о неком маштају и размишљају?
Неко иза мене ногама разгрну лишће јесење.
Које шушти под ногама и ремети моје мисли.
Ремети мој мир док ми срце опет путује
према срцу твом тражећи сласт у сусрету.
Мало срце попут звезде љубављу испуњено
напушта свој дом и путује ка теби и срцу твом.
Долази да те нежно загрлити и пожели лепу ноћ
љубављу, сећом, миром и лепотом испуњену.
Чујеш ли глас који те дозива кроз миси твоје
Чујеш ли како ме боли самоћа без тебе?
Ти си љубав која боли и испњава срећом
јер од када те знам не личим на себе.
Osmeh je jedna kriva linija koja može da ispravi mnoge stvari.