Muzičar sa najjačom aurom...

[SQUAW]

[Kill Bill]

Gloria Gaynor



Leonard Cohen

[darcoole]

1. Dimebag Darrell (jedan od mojih idola)

2. Angus Young

3. Andrej Ademi (iz suboticke grupe "UDAR")

Nema veceg kralja od njega u Subotici!

[Leonard Peltier]

- Peter Gabriel
- Jimi Hendrix
- Bob Marley
- Syd Barrett
- Roger Waters
- John Lennon
- Bob Dylan
...

Od zenskih muzicara:

- Ella Fitzgerald
- Nina Simone
...

[broj310]

Nekadašnji frontman Azre i jedna od najkarizmatičniojih osoba s prostora bivše Jugoslavije, Johnny Štulić, dao je novinaru Slobodne Petru Doriću ekskluzivni intervju za subotnji prilog Spektar.

Razgovor je vođen iz studija HR-Radio Splita i uz asistenciju kolege Branka Dobrote, koji priprema posebnu emisiju s tonskom verzijom interwieva s Branimirom Štulićem. Razgovor će biti emitiran u utorak 1. travnja u 9 sati ujutro.

Štulić živi u Nizozemskoj sa suprugom socijalnom radnicom i rijetko govori za medije. Bavi se prevodilačkim radom, igra nogomet i svira. Strašno je ljut na čelne ljude Croatia Recordsa koji mu nisu isplatili golemi novac koji mu duguju na ime autorskih prava kao jednom od najproduktivnijih autora yu-diskografije svih vremena.


O trenutnoj zanimaciji...
Život je kratak, a ja sam se zakopao u knjige. To mi je kao da se penjem na Himalaju ili još gore. Treba mi 30 godina da se popnem i onda još 60 da se spustim. Treba mi najmanje 20 godina da to otipkam, stavim na papir. Bavim se historijom, nema tu ničeg novog. Znaš da se brod farba svako neko vrijeme i da se izbacuje voda. Tako ti je i s prijevodima.

Smatra se da se novi prijevodi moraju raditi svakih sto godina ili svake tri generacije. Toliko se, naime, jezik promijeni. Da ideš sada čitati nešto staro sto godina, ne bi ti to bio toliki problem, ali nešto staro dvjesto godina – teško bi se snašao jer se jezik mijenja.

Završio sam sve, ali sada trebam tipkati. To je u šesnaestercu. Stavio sam Tukidida u šesnaesterac, Historija Peloponeskog rata. Dokon čovjek inače radi svakakve pizdarije… kako da ti objasnim? To je ogroman rad. Bojim se da se nikada iz toga neću izvući.

O šutnji za medije...
Zbog toga što mi izvrću riječi. Ono što o sebi nalazim je devedeset posto izmišljeno. Nikada nisam rekao: Oni su nas klali sad ćemo mi njih. To se uvriježilo, a izmišljeno je, to uopće nisu moje riječi! Dosta je da promijeniš zarez, pa da se izmijeni kontekst.

Još od 1980.-1981. su mi izmišljali izjave. Pola stvari je bilo izmišljeno i onda digneš ruke od toga. Ne želim više ništa objašnjavati… Možeš li ti graditi nešto na mokrom tlu? Krivo su stvari postavljene od samog početka. Sigurno je da sam ja prvi opljačkan, a vi ste ostali došli na red kasnije. Ali za vas nije ni važno, jer ja s tim sredstvima radim nešto dobro, a vi nećete nikada ništa napraviti. Nisam ja napravio ni lovio novce.

"Radim za sebe"
Kakvi bakrači, kakvi izdavači, radim za sebe, nemam izdavača.

O sviračkom "treningu"...
Ne čudi me što mi ne vjeruješ, čitav život mi nitko ne vjeruje. To što si čitao, nije točno. Sviram, kad sviram, šezdesetak tema, ali sve su nove. To radim jer ih moram prosviravati da ih ne zaboravim. Dvadesetak je narodnih, desetak obrada i tridesetak mojih.

Imam namjeru snimiti, naravno, ali nemam konkretne planove. Eto, sad ste me natjerali da govorim i već zvučim kao Brega. Nije ni on bez veze, valjda ste i njega tako natjerali.

"Zašto me petljate s Hrvatskom?"
Nikada nisam ništa imao ni s kojom vladom. Uostalom, što me stalno petljate s Hrvatskom? Hrvata ionako nema barem 600 godina. Što uostalom znači biti Hrvat i koji je to duh specijalni hrvatski?

To je narod koji najbolje zna Azrine pjesme, a i većinu stihova zna napamet, zar ne?
To nije istina… Otkačite se od mene, imate svoj život. To su vaše stvari. Ja sam Turčin, i to sam Turčin za sebe, a ne za vas. Također sam i Makedonac. I nikome ništa ne dugujem.

Dugujemo mi tebi. Hrvatska ide u EU, moramo imati čiste račune, pa bi nam ti mogao postati problem u zatvaranju pregovora.
To može biti problem, ali to nema veze sa mnom, ja uopće za to nisam kriv. Govorio sam to prije dvadeset godina… Druga stvar je – ja nemam ništa s Hrvatskom! Oni rade kriminal, a ne ja. Duguju mi, otprilike, 12 milijuna eura.

O odvjetnicima...
Tko će mi dati pare za odvjetnika? To je skupo. Ne možeš se ni tužiti bez para. Uostalom, to nije moj posao. Radim svoje, radim ono što znam, a to ne znam. Putovi novca, to ne znam, ali novac se temelji na vjeri... To će oni sami riješiti, ostavljam to njima.

O Croatia Recordsu...
Croatia Records nema nikakvih prava na moje albume jer su ugovori s Jugotonom bili napravljeni samo na šest mjeseci. To je sve samo moje vlasništvo, oni nisu uložili baš ništa. Barem im ja nisam nikada ništa potpisao. Croatia Records je velika firma, stupovi društva. Znaju oni dobro što rade. Trčat će njihovi odvjetnici okolo. Vidiš da sada sve zovu oko ugovora.

Znači, Croatia Records te zvala?
Ma ne, ne mene, nego svakoga drugoga. Prije nisu nikada potpisivali ugovore, a sada potpisuju jer pušu i na hladno. Druga je stvar što nikoga dobrog nemaju. Nisu nikada ni imali. Lažu čim zinu isto kao što i Hrvatska laže čim zine.

O "skidanju" Azre s Interneta...
Osobno me ne smeta kada ljudi to rade za sebe ili ako nekom daruju. Ali ne smijete to prodavati!

џони легендооооооооо

извор: www.slobodnadalmacija.hr

[SoulAsylum]

Jbg, opet ću kao i za omiljene textopisce da pomenem iste ljude...ali šta da radim kad jednostavno izazivaju reakcije kod mene...Davey Havok & Ian Astbury!

A od već pomenutih, složiću se za Iggy Pop-a, M. Hutchenca, Bowie-a, Marylina Mansona, Annie Lennox, Josipu Lisac...Extra harizmatični ljudi!

[CHichaGlisha]

...
Ian Anderson



Brayan Ferry
Marilyn Manson
....

[Lilith_021]

Od domacih Branimir, po meni, nema konkurenciju a od stranih opet dJoni.. Kakav zivot, kakva bijografija..

Posle vatikanskog oproštaja Lenonu

Popularniji od Hrista

Od preseljenja u Ameriku, Lenon je više vremena provodio po demonstracijama i protestima, nego u muzičkom studiju. Ploče koje je izdavao početkom sedamdesetih bile su pravi politički pamfleti, od �krvave nedelje� u Irskoj, do pozivanja na bojkot regrutacije, TV propovednika i sličnih tekovina zapadne demokratije tog doba. Sa Frenkom Zapom snimio je live verziju pesme Scumbag, jasnu aluziju na Niksona, verovatno najnepopularnijeg američkog predsednika ikada

Nedavni događaj, o kojem su e-Novine već pisale, kada je Vatikan obznanio da se više ne ljuti na Bitlse zbog Lenonove izjave da su "popularniji od Hrista", zgodan je povod za podsećanje na slične ispade ovog umetnika kojima se tada osvajala sloboda. Njegov društveno-politički angažman trajao je, paralelno sa muzičkom karijerom, nekih petnaestak godina - sve do 1975. kada se povukao u petogodišnju izolaciju, po čijem je okončanju ubijen u atentatu koji je zapanjio svet.

Animozitet prema crkvi, koja će mu velikodušno oprostiti tačno trideset godina posle smrti, pokazivao je od rane mladosti, pre nego sto će sa svojim bendom osvojiti planetu. Još dok su na samom početku šezdesetih godina Bitlsi bili samo klupska atrakcija u Hamburgu, Lenon je imao običaj da pred nastup na binu izlazi sa raspećem na kome su visili prezervativi ispunjeni vodom. Kada je svet obuzela �bitlmanija�, promenili su se i meta i odstojanje.

U prvim godinama globalne euforije, Lenon je često i u njihovom prisustvu zbijao šale na račun više engleske klase, pa i same kraljice Elizabete. Kada su Bitlsi osvojili Britaniju, upriličen je nastup za �dvorjane�, na kome je Lenon, najavljujući poslednju numeru Twist and shout, prisutne zamolio da, umesto aplauza, zveckaju svojim nakitom. Bile su to tek mladalačke šale jedne buntovne prirode.

Ordenom za zasluge (MBE) Bitlsi su odlikovani 1965. zbog nezapamćenog doprinosa britanskom izvozu. Jer tih godina, pored miliona primeraka ploča, prodavalo se sve i svašta, samo ako je na bilo koji način bilo povezano sa Bitlsima. Od sapuna, lutkica, odela, perika, do varjača sa Ringovim likom. Čak se i britanska avio kompanija BEA uglavila u globalnu opsesiju bubama.

Tvrdnja da su popularniji od Hrista, iako izrečena za neki britanski tinejdžerski časopis, najveću buru izazvala je kod desničara na konzervativnom američkom jugu, poznatom po rasizmu oličenom u antisemitizmu i progonu crnaca. Tada su krenule i otvorene pretnje smrću i, sa promenljivim intenzitetom, nastavile se sledećih desetak godina, no niko ih nije uzimao preterano ozbiljno. Ipak, te 1966. godine Bitlsi su odustali od turneja, na kojima se ionako ništa nije moglo čuti od zaglušujuće vriske fanova.

Lenon je već tada odlučio da njegova grupa neće biti samo ljupki bend harmoničnih melodija, kako su ih mediji širom sveta uglavnom predstavljali, već je zauzeo kritički stav prema svemu za šta je držao da je duboko pogrešno u svetskoj politici. Odustao je od tipičnog života pop zvezde uljuljkane slavom, bogatstvom i medijskom pažnjom.

Treba se setiti da je šezdesetih svet bukvalno podsećao na ekspres lonac pred eksploziju: kubanska kriza na ivici atomskog rata, ubistva Kenedija i Martina Lutera Kinga, rasni nemiri, studentske pobune diljem Amerike i zapadne Evrope, rat u Vijetnamu, demonstracije, mirovni pokret, hipi kontrakultura. Sve je to malo koga moglo ostaviti ravnodušnim, pa ni Lenona nije zaobišlo. Krajem te decenije upoznaće Joko Ono, japansku avangardnu umetnicu i od tada njih dvoje zajedno kreću u pravi mali rat protiv establišmenta.

Frontmen Bitlsa 1969. šalje svog vozača u kraljevsku palatu u Londonu i vraća orden britanskoj kraljici u znak protesta zbog engleke podrške Americi u vijetnamskom ratu. To je izazvalo novu medijsku hajku, no uprkos svemu proglašen je za ličnost decenije u matičnoj zemlji, koju će uskoro zauvek napustiti.

Lenon i Ono su znali da čine neizbežni deo svetskih medija i bili odlučni u nameri da to iskoriste. Venčali su se iste godine i svoj medeni mesec pretvorili u političku kampanju za mir. Održali su sedmodnevnu press konferenciju u krevetu amsterdamskog hotela Hilton, što je naravno punilo stupce svetske štampe, i uporno ponavljali da je prekid rata moguć, samo ako to ljudi žele. Ovaj performans nazvali su jednostavno �bed-in� i govorili ljudima da ostanu u krevetu, tj. kod kuće, dok se rat ne zaustavi. Bio je to poziv na građansku neposlušnost. Zvuči poznato? To danas nekome može izgledati i otrcano, ali građanski otpor jedini je mirni način uticaja na sistem, ili čak njegovu promenu istog. Primeri su brojni.

Sledeći korak trebalo je da bude slična akcija u sledećoj svetskoj prestonici, Njujorku. Američke vlasti uskratile su im vizu, ali to ih nije obeshrabrilo. Manifestaciju su održali u Montrealu, znajući da će poruka biti emitovana i sa druge strane kanadske granice. Tada je nastala i čuvena pesma Give peace a chance, koja je gotovo istog trena postala himna čitavog mirovnog pokreta, pre svega u Sjedinjenim Državama, često izvođena i na masovnim demonstracijama pred Belom kućom. Kako je Lenon tih dana objasnio svom prijatelju: "Kada sam napravio I wanna hold your hand, stotine miliona širom sveta su to pevale, zašto sad ne bih pevao dajte šansu miru". Tvrdio je da je revolucija neophodna, ali isključivo miroljubiva. Koristeći popularnost, Lenon je uputio poruku koja je odjeknula širom sveta. Po jednom istraživanju Asošijeted presa, Lenon i Ono su bili najslikaniji par dvadesetog veka.

Osim među mirovnjacima, postao je omiljen i među feministkinjama, neprestano naglašavajući potlačenost žena i borbu za ženska prava. Imao je i zapažen hit na tu temu - pesmu Woman is the nigger of the world (1972), a na venčanju je svoje srednje ime, Winston, promenio u Ono.

Ozbiljniji problemi za bezbednost popularnog para počeli su po preseljenju u Ameriku, 1971. Lenon je odustao od flower-power taktike, koja nije u dovoljnoj meri donela željeni rezultat i prešao na fazu dva. Dobar prikaz ove faze njegovog �revolucionarnog rada� može se videti u sjajnom dokumentarnom filmu Amerika protiv Džona Lenona (US vs John Lennon), nedavno objavljenom i kod nas. To je uzbudljiva i provokativna priča o njegovom putu od omiljenog Bitlsa do političkog aktiviste i borca za mir u svetu, te o tome kako je u jednom burnom trenutku američke istorije ostao pri svojim stavovima i pobedio u borbi protiv američkih vlasti. O tome u filmu govore i bivši vladini duznosnici, FBI agenti, kongresmeni, novinari i aktivisti poput Noama Čomskog. Većina njih svojim svedočenjima pojašnjavaju zašto je Džon Lenon bio �nacionalna pretnja� kojom su se, osim raznih državnih službi, bavili ljudi iz samog vrha vlasti, uključujući Edgara Huvera, šefa FBI, i tadašnjeg predsednika Ričarda Niksona, koji je u jednom TV nastupu čak uputio direktnu pretnju poznatom bračnom paru, rekavši da �ako neko iz šoubiznisa pokušava da se bavi politikom,onda on ili ona preuzimaju lični rizik�. Američka vlada zaista je nastojala da pop zvezdu izbaci iz zemlje, brojnim sudskim procesima, uskraćivanjem zelene karte te �stavljanjem na mere� u FBI, koje su uključivale praćenje, prisluškivanje, čak i analizu tekstova Lenonovih pesama.

Sve to možda i ne čudi toliko ako se ima u vidu da je Lenon davao ogromne sume novca raznim levičarskim grupama i pojedincima, humanitarnim organizacijama, borcima za ljudska prava. Pomagao je i Crne pantere, revolucionarnu organizaciju američkih crnaca, čijeg je vođu, Bobija Sela - kog je Niksonova administracija držala za neprijatelja broj jedan - Lenon dovodio nepozvanog na televizijske intervjue, čime mu je omogućio širok krug gledalaca i priliku da se predstavi u pravom svetlu. Britanske vlasti su pre nekoliko godina tvrdile da je i IRA godinama tajno dobijala obilatu finansijsku pomoć ovog muzičara, što nije dokazano, no nije i nemoguće.

Od preseljenja u Ameriku, Lenon je više vremena provodio po demonstracijama i protestima, nego u muzičkom studiju. Ploče koje je izdavao početkom sedamdesetih bile su pravi politički pamfleti, od �krvave nedelje� u Irskoj, do pozivanja na bojkot regrutacije, TV propovednika i sličnih tekovina zapadne demokratije tog doba. Sa Frenkom Zapom snimio je live verziju pesme Scumbag, jasnu aluziju na Niksona, verovatno najnepopularnijeg američkog predsednika ikada.

"Konzervativci su srećni jer se nešto radi protiv mene i onoga što ja predstavljam, a istovremeno liberali su srećni što sam još uvek tu. Dakle, svi su srećni", reći će Lenon povodom višegodisnjeg imigracionog postupka u Americi, čije okončanje nije doživeo. Jedan od poslednjih autograma dao je svom ubici.

IZVOR

[lado]

Tina


Sade


Annie

[believer]

Billy......

[bigrancer]

Od celog tog pregrsta i kolopleta izdvojio bih :

Dzima :


I naravno Majkla.

[lado]

Tose

Sting

Djule

[ELA]

Ray Charles



Barry White



Leonard Cohen

[leptirić]

Rob Halford...

[Isahara]

my beloved bryan ferry