Eugène Henri Paul Gauguin

[SQUAW]

Ežen Anri Pol Gogen (7. jun1848. - 9. maj1903.), poreklom Francuz, jedan je od tri slikara postimpresionizma. Gogen je imao svoj stil: slikao je pomoću velikih površina oivičenih crnom linijom (slično vitražu). Taj stil zvao se sintetizam i u njemu boja ne određuje predmet. Gogen je preteča fovizma. Na Tahitiju je proveo drugi deo svog života i tamo se potpuno posvetio slikanju. Njegova dela su Devojke sa Tahitija nose cveće, Kuda idemo, gde smo i šta radimo...

Autoportret

Na Tahiti odlazi prvi put 1891, a 1895. definitivno odlazi u Francusku Polineziju, gde je umro u patnjama i gorčini. Njegove polinezijske teme svode se na prikazivanje animalne lepote ženskog tela u šaroliko ornamentiranim tkanjima u gustom zelenilu tropske vegetacije. Svoje doživljaje i ispovijesti objavio je u knjigama "Noa Noa" i "Pre i posle". Uticao je na razvoj ekspresionizma i formiranje fovizma.

Idyll in Tahiti, 1901

Two Tahitian Women, 1899

[SQUAW]

Rođen u Parizu, poreklom potiče od španskih doseljenika u Južnu Ameriku i vicekraljaPerua, i rano detinjstvo je proveo u Limi. Unuk je Flore Tristan, osnivačice savremenog feminizma. Nakon školovanja u Orleanu, Francuska, Gogen je narednih šest godina proveo ploveći širom sveta u trgovačkoj mornarici a kasnije i u francuskoj mornarici. Nakon povratka u Francusku 1870., zaposlio se kao pomoćnik brokera. Njegov staratelj Gistav Aroza, uspešni poslovni čovek i kolekcionar umetničkih dela, upoznao je Gogena sa Kamijom Pisaroom1875..

Nevermore, Oh Tahiti, 1897

Gogen je radnim danima bio uspešan berzanski broker, a odmore je provodio slikajući sa Pisaroom i Polom Sezanom. Iako su mu prvi pokušaji bili nevešti, brzo je napredovao. Do 1884. Gogen se sa porodicom preselio u Kopenhagen, gde je bezuspešno pokušao da se bavi biznisom. Primoran da se bavi slikarstvom da bi preživeo, vraća se u Pariz 1885., i ostavlja porodicu u Danskoj. Bez dovoljno sredstava za život, njegova žena (Met Sofi Gad) i njihovo petoro dece odlaze da žive sa njenom porodicom. Gogen je nadživeo dvoje od svoje dece.

Where Are You Going (Eu haere ia oe), 1893

Kao i njegov prijatelj Vinsent Van Gog, sa kojim je proveo devet sedmica slikajući u Arlu, Pol Gogen je doživljavao napade depresije i jednom prilikom pokušao da sebi oduzme život. Razočaran impresionizmom, smatrao je da je tradicionalno evropsko slikarstvo postalo suviše imitativno, te da mu nedostaje simbolička dubina. Nasuprot tome, umetnost Afrike i Azije činila mu se punom mističnih simbola i snage. U to doba je u Evropi vladalo zanimanje za umetnošću drugih kultura, naročito Japana. Pozvan je da učestvuje na 1889 izložbi koju su organizovali Dvadesetorica.

Aha oe Feii (What Are You Jealous), 1892

[SQUAW]

Haystacks in Brittany (The Potato Field), 1890

Pod uticajem narodne umetnosti i japanskih grafika, Gogen je evoluirao u kloazonizam, stil kome je kritičar Eduar Dižarden dao ime po tehnici gleđosanja koju je primenjivao Emil Bernar. Gogen je veoma cenio Bernarov rad i odvažnost da upotrebi stil koji je odgovarao Gogenovom nastojanju da u svojoj umetnosti prikaže suštinu predmeta. U Žutom Hristu (1889.), koji se obično smatra najreprezentativnijim delom kloazonizma, slika je svedena na oblasti čiste boje koje su odvojene teškim crnim konturama. U takvim delima Gogen nije pridavao mnogo pažnje klasičnoj perspektivi i smelo je ukinuo suptilne prelaze boje-na taj način oslobodivši se dna najkarakterističnija principa postrenesansnog slikarstva. Njegovo slikarstvo je kasnije evoluiralo u pravcu "sintetizma" gde ni oblik ni boja ne preovlađuju, već oboje imaju jednaku važnost.

Among the Lilies, 1889

Tokom 1891. Gogen, isfrustriran nedostatkom uspeha kod kuće i finansijski osiromašen, plovi u trope kako bi pobegao od evropske civilizacije i "svega što je veštačko i konvencionalno." (Pre toga je u nekoliko navrata pokušavao da nađe tropski raj gde bi mogao da 'živi na ribi i voću' i slika svojim sve primitivnijim stilom, uključujući kratke boravke na Martiniku i kao radnik na Panamskom kanalu). Dok je živeo u selu Matajea na Tahitiju, naslikao je "Fatata te Miti" ("Pored mora"), "La Orana Maria" (Ave Maria) i druge prikaze tahićanskog života. Preselio se u Punauju 1897., gde je naslikao svoje remek-delo "Odakle dolazimo" i ostatak života proveo na Markizovim ostrvima, samo jednom dolazeći u Francusku. Njegovi radovi iz tog perioda su puni kvazi-religijskog simbolizma i egzotičnih prikaza stanovnika Polinezije. U Polineziji se često sukobljavao sa kolonijalnom vlašću i katoličkom crkvom. Tokom ovog perioda je napisao i knjigu Avant et Aprs (Pre i posle), koja predstavlja rascepkanu zbirku zapažanja o životu u Polineziji, sećanja, i komentare o književnosti i slikarstvu.

Umro je 1903. godine i sahranjen je na Cimetire Calvaire u Atuoni, Hiva Oa, Ostrva Markiz, Francuska Polinezija.

[SQUAW]

The Willows, 1889

Lane at Alchamps, Arles, 1888

La Orana Maria, 1891

[Kalina]

Arearea (Joyousness)
1892; Mus�e d'Orsay, Paris

Nave, Nave Moe (Miraculous Source)
1894; Hermitage Museum, St. Petersburg

[zosim]

Meti Gogen

"Pitaš me šta ću raditi zimus, ni sam ništa ne znam, sve će zavisiti od sredstava koja ću imati. Bez ičega se nešta ne počinje. Nemam ni novaca, ni kuće, ni pokućstva, ni posla, osim onog koji mi je obećao Bujo, ako se to ostvari. U tom slučaju iznajmiću mali atelje kod njega pa ću tu i noćiti. Što se tiče hrane kupovaću prema svojim mogućnostima nešto za jelo. Ako prodam par slika ići ću narednog leta da se smestim u nekoj zabiti Bretanje da slikam i živim štedljivo. Još uvek se u Bretanji najjeftinije živi. Kada prođe bura, ako poslovi ponovo krenu, i ako moj talenat nastavi da napreduje budući istovremeno nagrađen, promisliću da se negde sasvim ustalim.

19.avgust 1885. Pariz

[zosim]

IZ - "ZAPISI CIVILIZOVANOG DIVLJAKA"

METI GOGEN

"Naša izložba je ponovo pokrenula pitanje impresionizma i to povoljno. Ja sam imao puno uspeha kod umetnika. G. Brakmon, graver, kupio mi je sa oduševljenjem jednu sliku za 250 franaka i povezao me s keramičarem koji ima nameru da pravi umetničke vaze. Oduševljen mojom skulpturom zamolio me je da mu napravim ove zime, po vlastitom nahođenju, radove koji će, po prodaji, biti podeljeni na ravne časti. Možda je u budućnosti to važan izvor sredstava.
Nude mi u Okeaniji mesto poslenika u kulturi, ali to znači lišiti se svake budućnosti i ne usuđujem se da se predam kad osećam da umetnost može, uz strpljenje i malo pomoći, da mi priušti još par lepih dana.

(Bez datuma, kraj maja 1886. Pariz)

[zosim]

METI GOGEN

Na kraju sam pronašao novac za moj put u Bretanju i živim ovde na veresiju. Moje slikarstvo pokreće ovde brojne rasprave i, treba da kažem, nailazi na povoljan prijem kod Amerikanaca. To uliva nadu u budućnost. Istina je da radim mnogo skica i ti jedva da bi prepoznala moje slike. Ti uobražavaš da smo ovde izolovani. Ni slučajno. Ovde ima slikara i zimi i leti. Ako kasnije uspem da ostvarim kakvu sigurnu i stalnu prođu mojih slika, doći ću da se ovde nastanim preko čitave godine.
Uzeo bih mali atelje kraj crkve na Vožiraru gde bih radio, za keramičare, valjane ćupove kao što je nekada činio Obe. G.Brakmon, koji se sa mnom sprijateljio zbog mog talenta, obezbedio mi je tu industriju i rekao da bi to moglo postati unosno. Nadajmo se da ću imati dara za skulpturu kao i za slikarstvo, kojim ću se, uostalom, baviti u isto vreme.

(Bez datuma, kraj juna 1886. Pont-Aven)

[zosim]

METI GOGEN

Ono za čim najviše žudim jeste da odem iz Pariza, koji je prava džungla za siromašnog čoveka. Ugled mog umetničkog imena raste svakog dana ali ja i dalje ostajem kojiput po tri dana da ne jedem, što ne uništava samo moje zdravlje već i moju energiju... Ovo poslednje hoću da povratim i odlazim u Panamu da živim kao divljak. Znam za jedno mesto u Panamskom moru, malo ostrvo (Taboga) u Pacifiku, koje je gotovo nenastanjeno, slobodno i plodno. Nosim boje i četkice i prekaliću se daleko od svih ljudi.
Jednako ću patiti zbog odsustva porodice ali ću se osloboditi tog prosjaštva kog se gadim. Ne strahuj za moje zdravlje, vazduh je tamo veoma zdrav, a hrana su ribe i voće koji su badava.

(Bez datuma, početak aprila 1887. Pariz)