Ostati u braku zbog dece

[yossarian]

Meni se to desilo i govorim iz licnog iskustva.
I nisam dozvolila da se moj brak okonca samo zato sto pobogu mi nemamo sta da kazemo jedno drugom. Unela sam svezinu u brak time sto sam pocela da razgovaram sa muzem, da se smejem i osmehom ga docekam i ispratim, pocela sam da se osecam pozeljnom i to je uticalo da me i on ponovo pozeli...
Ispostavilo se da je trebalo da ucinim tako malo, da bi mi se vratilo duplo vise.

А доњи веш не помињеш, а?

Наслов теме је "остати у браку због деце", претпостављам да се мисли на брак који опстаје, наводно, само због деце, тако да ми се чини да су приче треба ли лако одустајати или се треба јако трудити око брака више приче за неку другу тему?
Ало добро, схватам оне који су у животу имали само један брак који се није ни распао (мислим, како је то само конзервативно, пи... ), па не могу да схвате да постоје бракови који су готови и на којима не вреди радити и трудити се. Готово, овер, енде, капут.
Не схватам да неко поред толико примера из живота сматра да свако ко уђе у брак о том браку добро промисли, размисли, одваже... и учини праву ствар.
Наравно да у бракове не треба улазити ко Елизабет Тејлор, прилазити им неодговорно, као што то ради приличан број људи, али и поред свега тога могуће је да се погреши. Наравно да се треба потрудити, али да ли је могуће и поред свега тога, свог правилног понашања, да се човек зајебао негде на почетку, и да једноставно не може да се исправи?
Некако ме прича "није се требало ни улазити у брак који није био добра идеја, требало је размислити" личи на мени јако драг фазон, кад се неко прилично удари о нешто, па се жали и скакуће около, а ја му кажем "побогу, што ти је то требало".
Живот се не живи због деце. Деци се треба пружити све оно што им је потребно, али не треба се због њих одрећи свог живота, нити то деца траже. Дете са 12-15 година родитељи више не интересују претерано. Ок, претерујем, али нису им централна фигура у животу. Деца иду даље, и нормално је то, и треба да иду даље. И шта ће бити кад то дете напуни 20 година, или 30, заснује своју породицу? Окренућеш се иза себе и видети да си жртвовао свој живот без потребе. Још ћеш можда пребацивати детету како си се жртвовао за њега, а оно ће јадно осећати кривицу иако то никад није тражило од тебе, као што није тражило ни да се роди. Или ће ти ако је паметно рећи "сори, али на твом месту ја бих се развела".
Наравно да је за децу најбоље да одрасту у стабилној породици, са оба родитеља који се воле. Али ако ситуација није таква, шта да се ради?
Да ли је прича да је развод здравији за децу од нездравог брака само изговор? Не знам. Да ли је могуће правилно васпитати децу разведених родитеља? Нисам сигуран да није. Зашто онда жртвовати свој живот и остати с неким с ким не желиш да останеш? За сваки случај? Јако велика жртва, без преке потребе, са јако неизвесним резултатима.
Нећу потезати тему да ли је боље детету да буде у здравој средини са разведеним родитељима или у нездравој са оба, јер је то лажна дилема, најбоље је да буде у здравој средини са оба родитеља.
Али некако мислим да ће они људи који су "нормални" и кад се разведу бринути о детету на добар начин, као што би бринули и да су остали у браку на силу. Опет, "лудаци" ће загорчавати живот и себи и деци и ако остану у браку и ако се разведу.

[_baba_]

А доњи веш не помињеш, а?

Toliko lepih i mladih devojaka na ovom forumu, a tebe zanima donji ves jedne babe?

па не могу да схвате да постоје бракови који су готови и на којима не вреди радити и трудити се. Готово, овер, енде, капут.

Ooo, shvatam ja itekako. Pocevsi od over, ende, kaput kod mojih roditelja. Pa kad je postalo toliko nepodnosljivo, mene i brata poslali na selo kod babe i dede. Da eto ne gledamo i ne slusamo svakodnevno "klanje". A na selu, u dedinoj kuci jos vece sranje. Ujak i ujna samo sto se ne poubijaju.
Tako da, nemoj meni da pricas da ne mogu da shvatim. Shvatila sam ja odavno. I odlucila da mojoj deci tako nesto nikad necu prirediti. I ne samo njima, nego ni sebi, ni bilo kome ko je u mojoj blizini.

Наравно да се треба потрудити, али да ли је могуће и поред свега тога, свог правилног понашања, да се човек зајебао негде на почетку, и да једноставно не може да се исправи?

Naravno da je moguce. I naravno da neki ljudi ne mogu ili jednostavno ne zele da isprave svoje greske i postupke. Ja nisam pogresila time sto sam se udala. Moja greska se desila negde usput. Sve drugo mi je bilo bitnije od muza. Pa kad sam shvatila sta se desava, ispravila sam to. Hvala Bogu, pa nam je sad jako dobro. Necu reci savrseno, jer smatram da savrsenstvo ne postoji, ali recimo da konacno imam normalnu porodicu.

Живот се не живи због деце. Деци се треба пружити све оно што им је потребно, али не треба се због њих одрећи свог живота, нити то деца траже. Дете са 12-15 година родитељи више не интересују претерано. Ок, претерујем, али нису им централна фигура у животу. Деца иду даље, и нормално је то, и треба да иду даље. И шта ће бити кад то дете напуни 20 година, или 30, заснује своју породицу? Окренућеш се иза себе и видети да си жртвовао свој живот без потребе.

Ja na ovo gledam drugacije. Jeste u pravu si...deca ce jednog dana otici.
Ali dok ne odu, roditelji su ti koji im ipak jesu centralna figura u zivotu. Upijaju nas nacin ponasanja, uce od nas, dobijaju podrsku i pomoc...
A kad se okrenem iza sebe ne zelim da kazem da sam zrtvovala svoj zivot bez potrebe. Jer stvarno ne zrtvujem nista.


I na kraju, ja mozda jesam konzervativna po nekim pitanjima braka. Ali sta da radim, to sam samo ja. Stvarno sam se nagledala i naslusala svega kad sam bila dete. I stvarno mi nije jasno zasto je tesko nekim ljudima ovde (pa cak i onima koji jos uvek nisu u braku) da prihvate cinjenicu da je brak za mene svetinja. Boli me uvo za ostale brakove, neka se raspadaju i neka se ljudi razilaze, to je njihova stvar i to je zivot.
Ja na moj brak ne dam!

[yossarian]

Toliko lepih i mladih devojaka na ovom forumu, a tebe zanima donji ves jedne babe?

Критикујем ли ја тебе због твојих интересовања?
Више сам те критиковао што деци не даш комплетан рецепт. Шалим се мало, не замери.

Ooo, shvatam ja itekako. Pocevsi od over, ende, kaput kod mojih roditelja. Pa kad je postalo toliko nepodnosljivo, mene i brata poslali na selo kod babe i dede. Da eto ne gledamo i ne slusamo svakodnevno "klanje". A na selu, u dedinoj kuci jos vece sranje. Ujak i ujna samo sto se ne poubijaju.
Tako da, nemoj meni da pricas da ne mogu da shvatim. Shvatila sam ja odavno. I odlucila da mojoj deci tako nesto nikad necu prirediti. I ne samo njima, nego ni sebi, ni bilo kome ko je u mojoj blizini.

Ок, моја погрешна процена да не знаш за то. Извињавам се.
Што се тиче тебе и твог брака, очигледно је да си ти желела да он опстане, а очигледно и твој муж. Твоја одлука није свачија одлука, постоје бракови, знаш и сама, у којима једно или обоје супружника дефинитивно не жели да остане у том браку.

Naravno da je moguce. I naravno da neki ljudi ne mogu ili jednostavno ne zele da isprave svoje greske i postupke. Ja nisam pogresila time sto sam se udala. Moja greska se desila negde usput. Sve drugo mi je bilo bitnije od muza. Pa kad sam shvatila sta se desava, ispravila sam to. Hvala Bogu, pa nam je sad jako dobro. Necu reci savrseno, jer smatram da savrsenstvo ne postoji, ali recimo da konacno imam normalnu porodicu.

То је твој случај, драго ми је да се све средило. Али сложили смо се да није сваки брак такав.
И, већ сам рекао, ова прича ми је више за неку тему о браковима, овде је тема о браковима који опстају наводно само због деце.

Ja na ovo gledam drugacije. Jeste u pravu si...deca ce jednog dana otici.
Ali dok ne odu, roditelji su ti koji im ipak jesu centralna figura u zivotu. Upijaju nas nacin ponasanja, uce od nas, dobijaju podrsku i pomoc...
A kad se okrenem iza sebe ne zelim da kazem da sam zrtvovala svoj zivot bez potrebe. Jer stvarno ne zrtvujem nista.

Не жртвујеш, јер ниси у браку у ком не желиш да будеш.
Наравно да су деци родитељи битни у животу, да родитељ треба да се брине о деци. Само не мислим да под тим изговором треба остајати у браку који се не жели.

I na kraju, ja mozda jesam konzervativna po nekim pitanjima braka. Ali sta da radim, to sam samo ja. Stvarno sam se nagledala i naslusala svega kad sam bila dete. I stvarno mi nije jasno zasto je tesko nekim ljudima ovde (pa cak i onima koji jos uvek nisu u braku) da prihvate cinjenicu da je brak za mene svetinja.

Не знам, то мораш да питаш те људе.

Boli me uvo za ostale brakove, neka se raspadaju i neka se ljudi razilaze, to je njihova stvar i to je zivot.
Ja na moj brak ne dam!

Свака част, подржавам, ценим такво размишљање. Али не можеш о свачијем животу и браку да судиш по твом. Не замери, али тако је.

[Savannah]

Nakon deset godina braka i ja sam se nasla pred tim problemom. Usli smo u brak vrlo mladi i vrlo zaljubljeni. Znali smo se samo sest mjeseci i govorili dva razlicita jezika (doslovce). Jedva sam tada natucala njemacki. Vrijeme je pokazalo koliko su nam naocare zapravo bile ruzicaste, ali eto dijete je tu .
Bilo nam je vrlo tesko, bezbroj puta sam pomisljala na rastavu. A onda je preokret donio odlazak u Ameriku. Vjerujem da nam je to bilo najbolje sto nam se je desilo. Maknuli smo se od njegovih ( mada bit cu fer i reci da nam se nisu nikada mjesali u brak, ali on je ipak sin jedinac i mamina i tatina maza) i konacno dobili priliku da pocnemo od pocetka kao dvije zrele osobe.
Necu reci da smo se rijesili svih problema, ali pomak je vrlo ocit. Da nije bilo naseg sina odavno nas nebi bilo vise. Lijep je osjecaj kada se ponovo zaljubis u vlastitog muza.

[veljko yaric]

ja sam za to nisu djeca kriva zbog nas starih budala tako da se izrazim da ispastaju ona da su se pitala nebi ni dosla na ovaj svijet kada ih znate napraviti a i ja jednog dana ispastajte zbog njih jer na kraju krajeva ima li sta prece od njih

[little fairy]

Apsolutno ne.. U biti, ovisi sad. Ako se partneri misle 'poubijati' i ne komuniciraju, to je, apsolutno, nezdrava okolina za djecu. Bolje se razići pa dijete ima dva normalna roditelja (nadamo se) nego da postane emotivno nestabilna osoba gledajući kroz djetinjstvo dvoje stranaca

[pero_M]

Ukoliko neko. kome je brak otisao stranputicom i odnosi izmedju njega i partnera postali negativni, kaze da "ostaje u braku zbog dece", ocigledno je da taj i zeli da zadrzi taj brak.
Ako su odnosi postali krajnje nesnosni tj, dolazi do maltretiranja (psihickog ili fizickog), a i dalje ostaje u braku zbog dece, ta osoba onda nije iskrena prema vama i prema sebi. Tu je onda strah od novog zivota, nesposobnost da se zapocne novi zivot, da se deci omoguci da imaju normalan zivot u dve porodice. To meni malo lici na mazohizam. To je, u njihovim ocima, zrtvovanje sebe zarad dece, a u stvari je i zrtvovanje dece. Ta deca odrastaju u nezdravom okruzenju, u strahu da ce se nesto strasno dogoditi kad se npr. tata vrati kuci.
Ovo pricam iz licnog iskustva, moj pok. otac je bio alkoholicar. Dok sam bio mali secam se da je u nasoj kuci bilo sve normalno kao i kod ostalih. Otac, iako je bio namcor, znao je biti nezan sa svima nama. Kasnije je poceo da pije i sve je otislo bestraga. Svaki njegov okasneli dolazak sa posla je u meni budio zebnju, da li ce doci pijan i da li ce vikati na mamu. Secam se i februarske noci kad smo svo cetvoro (mama i nas tri brata) u pidzami izasli na sneg posle njegovog lupanja kucnog inventara i zavrsili kod komsija na spavanju. Majka je to jedno vreme trpila (zbog dece), a onda joj je prekipelo i otisla je sa nama u susednu varos da zivi, zaposlila se i poceli smo novi zivot. Posle skoro godinu dana, otac je dosao po nas, njih dvoje su se pomirili (zbog dece) i nastavili zivot. Nije to bio vise onaj zivot kojeg pamtim ali on vise nije pravio dzumbus kad bi dosao kuci pijan. Posle samo nekoliko godina je umro od raka.
Cutanje je znak odobravanja i daje podstreka onom koji maltretira, da moze to da radi jos vise i intenzivnije.
No, za razumeti je i tu osobu koja sve to trpi. Ona svu svoju energiju trosi na odrzavanje stanja sto blize normali, a da zapocne novi zivot treba bas mnogo mnogo energije.

[Senka81Serbija]

Nisam za to da deca rastu uz roditelje koji to nezasluzuju,i mislim da je razvod resenje.

[kuta]

evo mog misljenja na ovu temu!
Prvo rec je o braku,a ne o deci.Deci je uvek bolje u celovitoj porodici,jer oni ne razlikuju dobru zenu(muza)nego dobru mamu(tatu)!
Oni probleme roditelja tj odnosa medju njima sasvim drugacije dozivljavaju i gledaju nego sami akteri(roditelji)
Govorim kao dete razdvojenih roditelja.Moje roditelje je prokleti rat razdvojio pa znam o ovoj temi jako puno(na zalost)!
Deca razdvojenih roditelja su deca sa velikim hendikepom!Celovita porodica je kljuc zdravog odrastanja svakog coveka.Pod celovita sam podrazumevao zdrave odnose u porodici.
Svi mi danas kao roditelji,muzevi....vidimo da brak nije samo osmeh i sjaj,nego i bezbroj trzavica(pogotovo danas u vreme tranzicije tj.bezparice)
Svi roditelji trebaju da znaju da deca naj manje zele krnju porodicu.Deca zele da vide osmeh i ljubav u kuci.
Moje misljenje je ovakvo:"bolje i nemati jednog roditelja zivog,nego ga imati na trecem mestu daleko od srca i ociju"!
deca roditelje ne mogu da biraju,zato dragi roditelji kao takvi ste duzni da im pruzite osmeh i srecu,jer samo tako cete biti sigurni da ce vasi malisani izrasti u zrele ljude spremne na uspehe i padove koje nosi ovaj zivot.
U brak ste usli svojom voljom(bar se tako nadam)u vreme kad je u kanti bio med i bilo vam je sve slatko.Sad kad meda vise nema,ili bar vi tako mislite....nastavite dostojanstveno da lizete,jer ponavljam to je bio vas izbor.Ne dajte da deca tu gorcinu osete,jer oni su najmanje krivi za to!

samo u jednom slucaju podrzavam razvod,a to je kad u braku dolazi do fizickog nasilja ili neke druge patoloske problematike!Za ostale izgovore nema opravdanja.

[Sosa]

Postenije je razici se i ne izlagati decu stresu! Moji su se razveli i mislim da je to pametno resenje iako deci veoma tesko pada! Treba samo ocuvati prijateljske odnose zbog dece (ako su ljudi normalni)!

[sonja_ns.]

Nisam za to da treba ostati u braku. Deca ne treba da slusaju i gledaju svoje roditelje kako se svadjaju, jer je to za njih strasno. Treba misliti kako je njima jer oni su nam najvazniji, zar ne?

[baggio]

Veliki sam protivnik braka samo zbog dece. Ako je to to, smatram da ustvari nikada takav brak nece opstati, a na decu ce ostavitu ogromnu traumu. Takva deca obavezno imaju posledice u svom daljem zivotu. Mnogo je postenije ne izlagati ih roditeljskim scenama besa, nego ih postedeti makar i po cenu odrastanja pored samo jednog roditelja.

[simke]

Pitanje je: Ostati u braku zbog dece?
Moj odgovor je vrlo kratak i glasi: Ne.

Loš brak nije brak. Ne razumem roditelje koji ostaju u braku zbog dece a svakodnevno toj istoj deci stvaraju strašne traume svojim ponašanjem.
Da li im ja onda mogu verovati kako im je stalo do te njihove dece.
Ma, daa ubedili su me iz prve.

Postoji jako puno različitih razloga zašto dvoje ljudi žive zajedno i teško je pronaći idealna objašnjenja.

Bez obzira na to koje su okolnosti u kojima dvoje ljudi živi, znači nije bitno da li su ili nisu u braku ... moje mišljenje je da su oni dužni da svojoj deci pruže maksimum koji su u stanju da pruže u njihovom odgoju.
Samim tim što su se odlučili na to da imaju decu moraju da shvate da su sa njima stekli i neke životne obaveze, koje treba da ispunjavaju.

Postoji jako puno različitih životnih situacija i pokušavam da ni jednu ne dotaknem jer bi se ova tema mogla naširoko i nadugačko raspredati.

Suština je da deca ne smeju i da ne treba da ponesu iz svoga detinjstva nikakve traume niti psihička oštećenja koja mogu nastati podjednako i u braku i van braka.

Decom se treba baviti, treba ih voleti, vaspitavati i izgrađivati ... mi smo u svim tim pričama na drugom mestu, ako nismo spremni da decu postavimo ispred nas na pijedestal važnosti onda valjda ne bi trebali ni da ih imamo.

Kada tako razmišljamo manje je bitno da li smo ili nismo u braku.

Ja jesam za brak i nisam da se rastura na prvu loptu i bez jakih razloga ali ako nešto ne ide, onda ne ide i gotovo ... nema tu neke velike priče ali štete mogu da budu velike za sve učesnike.

Treba biti pametan pa pronaći najbolje rešenje za sve učesnike ove priče, to je jedini način, iako na žalost to nije uvek moguće.

[sussi]

...Brak zbog dece ne niposto...ima puno rastavljenih, dobri prijateljski odnosi i dobra komunikacija su vazni za decu a nikako ne los brak...to nije sredina u kojoj bi zelela da moje dete odraste...deci pruzamo primer,ona uce o zivotu od svojih roditelja to je sasvim pogresno da zivite s nekim koga vise nevolite kao "dece radi"...deca su mnogo pametnija i osetljivija nego sto mi to mislimo...utvrdjeno je da puno puta deca prva osete da se brlizi razvod cak i pre nego sto su sami roditelji svesni toga....bolje je sretan razvod nego los brak...

[shacky]

kao sto rece jedna novosadjanka nedavno "detetu treba srecna i zadovoljna mama" a ja bih rekla detetu trebaju srecni i zadovoljni roditelji bez obzira da li zive zajedno ili ne....ziveti u braku samo zbog dece je frustrirajuce i sigurno se odrazava na ukupne odnose u porodici....