Zene koje su obelezile istoriju

[streethorn]

Margaret Tjudor

(Margaret Tudor, rođena 29. novembra 1489. u Londonu � umrla 18. oktobra 1541. u Methevnu, Škotska), kraljica, supruga kralja Džemsa IV Škotskog (1503-1513). Kći kralja Henrija VII Engleskog, udala se za Džemsa kako bi popravila odnose izmedju Engleske I Škotske. Posle muževljeve smrti postala je regentkinja svog sina Džejmsa V (1512-1542). Kada se udala za pro-engleskog erla od Angusa 1514. bila je primorana da se odrekne regenstva, ali je imala ključnu ulogu u konfliktu između profrancuske i proengleske struje u Škotskoj, uskladivši vernost sa finansijskim interesima. Dobila je poništenje braka sa Angusom (1527) da bi se udala za Henrija Stjuarta, barona Methevna, koji je postao glavni Džejmsov savetnk.

[streethorn]

Sofija Aleksejevna

Rođena 1657, umrla 1704. godine. Ruska princeza, ćerka cara Alekseja I Mihailoviča. Za vreme maloletstva Ivana V i Petra I (njegova starija sestra) bila je regentkinja (1682-1689). Petra nije brinulo što drugi vladaju umjesto njega jer uglavnom se bavio svojim omiljenim hobijem - brodogradnjom. Za kratko vreme vladavine ova obrazovana, umna i energična žena osnovala je Slovensko-grčko-latinsku akademiju, zaključila �Večni mir� sa Poljskom (osiguravši Rusiji posed Kijeva) i postigla korisni dogovor sa Kinom. Petar I ju je zatvorio u manastir. Uzalud se pokušavala domoći vlasti za vreme Pobune strelaca 1698. protiv reformi Petra I.

[streethorn]

Katarina Zrinski

(Bosiljevo, oko 1625- Grac, 1673), kći Vuka Krste Frankopana. Žena Petra Zrinskog, za kojeg je obavljala poverljive misije (sastanak s francuskim poslanikom u Veneciji 1664). Nakon muževljevog odlaska u Beč 1670, otpremljena je u Grac, gde je zatočena u dominikanskom samostanu.

Jelena Zrinski

(Ozalj, 1643 � Nikomedija, 1703). Žena sedmogradskog kneza Ferenca Rakocija, koga je uvela u Zrinsko-frankopansku zaveru. Posle se preudala za Emerika Tekelija, vođu mađarskih feudalnih pobunjenika protiv cara Leopolda I. Među pobunjenicima najduže je pružala otpor, braneći od 1686-1688. porodično Mukačevo. Emigrirala s mužem u Tursku.

[streethorn]

Sv. Margareta Škotska

(rođena 1045, verovatno u Mađarskoj � umrla 16. novembra 1093. u Edinburgu; kanonizovana 1250. praznuje se 16. novembra, u Škotskoj 16. juna), svetiteljka, zaštitnica Škotske. Sestra Edgara Etelinga, udala se za Malkolma III Kenmora, i njena tri sina bili su naslednici škotskog prestola. Osnivala je opatije, borila se za pravdu, poboljšavala uslove života sirotinje i ubedila Malkolma da započne niz crkvenih reformi koje su promenile verski i kulturni život Škotske.

[streethorn]

Roza Luksemburg

(Luxemburg, Rosa, rodjena 5. marta 1871. u Zami, Poljska, Carska Rusija � umrla 15. januara 1919. u Berlinu), nemački politički radikal, intelektualac i pisac poljskog porekla. Kao Jevrejka u Poljskoj koja je bila pod ruskom vlašću, rano je uvučena u ilegalni politički aktivizam. 1889. pobegla je u Cirih gde je doktorirala. Pošto se priključila međunarodnom socijalističkom pokretu, 1892. bila je jedan od osnivača buduće poljske komunističke partije. Ruska revolucija 1905. ubedila ju je da će svetska revolucija početi u Rusiji. Zagovarala je masovne štrajkove kao najvažnije sredstvo borbe proletarijata. Nakon sto je u Varšavi zatvorena zbog agitovanja, preselila se u Berlin da bi predavala i pisala (1907-1914). Tokom Prvog svetskog rata učestvovala je u osnivanju Spartakovog saveza, a 1918. nadgledala je njegovu transformaciju u Nemačku komunističku partiju. Ubijena je tokom pobune Spartakovog saveza mesec dana kasnije. Verovala je u demokratski put ka socijalizmu nakon svetske revolucije u kojoj će biti zbačen kapitalizam i protivila se onome sto je prepoznala kao rastuću diktaturu Vladimira Iljiča Lenjina.

[streethorn]

Јадвига (Хедвига)

Пољска краљица (1370-1399), млађа ћерка Лудовика Првог Анжујског (једног од најмоћнијих владара Европе свог доба јер му се држава � и као мађарско-хрватском и као пољском краљу � простирала од Балтичког до Јадранског мора). Али, како он није имао мушкх наследника, а пољско племство је одбило да призна старију ћерку Марију (већ крунисану за мађарско-хрватску краљицу), круна је припала Јадвиги. Њеном удајом за тек покрштеног литванског кнеза Јагела 1386. створена је Пољско-литванска унија, односно једна огромна држава на простору од Балтичког до Црног мора и, истовремено, из овог брака поникла је нова владарска династија Јагеловића (Јагелонаца). Пољска је у време Јадвиге била довољно моћна да се брани од најопаснијег суседа, државе Тевтонског реда (Немаца), од које је једнако страховала и Литва.

[streethorn]

Мара Бранковић

(14. век), ћерка кнеза Лазара удата за Вука Бранковића, господара Косова (Приштине, Трепче, Звечана, Призрена), Полимља и Скопља. Због ове родбинске везе, један запис из 1387. је Вука Бранковића у односу на кнеза Лазара поменуо као �љубазног му сина господина Вука, када су владали свим српским земљама и поморским, и тако у слози и љубави побеђивали непријатеље своје.� Син Маре и Вука, Ђурађ, био је последњи значајнији српски средњевековни владар (1427-1456) и подигао је град Смедерево.

[streethorn]

Klara Šuman

(1819-1896), nemačka pijanistkinja, ćerka i učenica poznatog pijanističkog pedagoga F. Vika. Koncertnu karijeru započela je 1828. a nakon venčanja s Robertom Šumanom 1840. razvila se u najznačajniju pijanistkinju svog vremena. Bila je na glasu po interpretacijama Betovena, Šopena (prve izvedbe u Nemačkoj), Šumana i Bramsa. Kao pedagog (1878-1892. na Konzervatorijumu u Frankfurtu na Majni i privatno) odgojila je mnoge pijaniste. Komponovala je klavirsku muziku (koncert) i solo pesme.

[streethorn]

Marie Tussaud

(1760-1850), francuska vajarka. Nakon Francuske revolucije 1787. bila je zatvorena sa pripadnicima aristokratije u zatvoru La force. Tu je delila ćeliju sa Žosefinom, budućom Napoleonovim ženom i francuskom caricom. Po izlasku iz zatvora se proslavila praveći voštane maske ličnosti pogubljenih u Francuskoj revoluciji, a u Velikoj Britaniji je 1802. postavila stalnu izložbu voštanih figura svojih savremenika (danas Muzej Madam Tiso).

[streethorn]

Sabina Popeja

(lat. Poppaea Sabina, oko 31-65), rimska carica. Čuvena u Rimu po svojoj lepoti, lascivnosti i inteligenciji; u svom drugom braku žena kasnijeg cara Marka Salvija Otona, Sabina 58.god. postaje ljubavnica cara Nerona. Udaljivši iz Rima njenog muža i odbacivši svoju ženu Oktaviju, Neron se 62.god. njome oženio. Tri godine kasnije u pijanstvu ju je usmrtio udarcem noge u trbuh, ali posle toga je izdao nalog za njenu divinizaciju.

[streethorn]

Марија Лујза

Рођена 1791, умрла 1847. Жена Наполеона Бонапарте, ћерка аустријског цара Франца I. Удата је против своје воље, по препоруци аустријског канцелара Метерниха. Развела се 1815. у време последње владавине Наполеона од �сто дана� и вратила се у Беч малолетном сину Наполеону I I (1811-1832), каснијим војводом од Рајхштата. Била је против одлуке Бечког конгреса (1814/15) да се Бурбони врате на француски престо. После овог протеста је, као аустријска принцеза, проглашена за војвоткињу од Парме.

[streethorn]

Abigejl Adams

Pravo ime Abigejl Smit (Abigail, Smith, 1744-1818 ), prva dama SAD. Bila je ćerka ministra Kongregacije. Obrazovala se uglavnom u kući, ali je ipak postala strasni čitalac istorijskih knjiga. Udala se za Džona Adamsa 1764. i podigla je četvoro dece, uključujući Džona Kvinsija Adamsa, u Kvinsiju, Masačusets. 1744. počela je bogatu prepisku sa svojim mužem koji je bio u Kontinentalnom kongresu u Filadelfiji, opisujući dnevni život i komentarišući državne poslove za vreme Američke revolucije s mnogo duha i političke žestine. Nastavila je da piše pisma prijateljima i porodici dok se nalazila u Evropi (1748-1788 ) i vašingtonu (1789-1801), za vreme muževljeve diplomatske i predsedničke karijere. Smatra se da je svojim savetima uticala na njega.

[streethorn]

Maja Pliseckaja

(Moskva, 1925-), ruska balerina. Studirala u moskovskom Velikom teatru u kojem je nastupala od jedanaeste godine života u horu. 1943. postaje solista, zatim primabalerina i kreira niz glavnih uloga u klasičnom i savremenom repertoaru ( Čajkovski Labudovo jezero i Trnova Ružica, A. Adam Giselle, B. Asafjev Bahičarajska fontana, S. Prokofjev Romeo i Julija). Vladala je savršeno tehnikom tradicionalne ruske klasične škole, a likovima je davala osećajnost i produhovljenost. Zabeležila je velike uspehe na gostovanjima u Parizu, Londonu, Milanu i SAD. Udata je za kompozitora R. Ščedrina.
Karijera joj je trajala neuobičajeno dugo - 60 godina. Natupala je i u devetoj deceniji života.

[sonja c.]

MARINA CVETAJEVA

Obična fasada skriva dom ruske pesnikinje koja je uvek bila i ostala jedinstvena. Unutra, neočekivani niz stepenica, pasaža i soba pretrpanih knjigama na ruskom, nemačkom i italijanskom čine dom Marine Cvetajeve, pesnikinje danas obožavane u Rusiji a zaboravljene u inostranstvu. �Bez sumnje Marina Cvetajeva je jedna od najvećih pesnikinja 20. veka,� kaže agenciji Rojters Elena Feinstajn, jedna od malobrojnih engleskih prevodioca Cvetajeve.

Cvetajeva je napisala 2.000 pesama koje obuhvataju period revolucije i više od deset godina egzila u Berlinu, Parizu i Pragu. Njenom delu divili su se pisci poput Borisa Pasternaka i Rajnera Marije Rilkea. Pesnik Osip Mandeljštam bio je jedan od njenih ljubavnika. Ali, njeni stihovi, mnogi otvorene izjave ljubavi i želje, nisu bili poželjni u Staljinovom Sovjetskom Savezu. Kompleksne rime i ritmovi kao i idiosinkrazijski rečnik plaše prevodioce.

Kada je izvršila samoubistvo 1941. u zabačenom gradu u Tatarstanu, stotinama kilometara udaljenom od Moskve, Cvetajeva je bila bez para, usamljena i gotovo zaboravljena. Jedna od velikih pesnikinja �Srebrnog doba Rusije� - zajedno sa Mandeljštamom, Pasternakom i Anom Ahmatovom - predugo je bila zapostavljana. �Umrla je pre nego što je njeno delo priznato. U Rusiji su na nju nepoverljivo gledali kao na emigranta, a na Zapadu nije bila poznata. Ljudi je danas vole na Zapadu samo ako uspeju da je otkriju,� kaže Fenistajn.

Kuća koja je bila dom Cvetajeve od 1914. do 1922. godine sada je njen muzej i nalazi se u nekada boemskoj četvrti Moskve - Arbatu. Pre revolucije kuća je bila ispunjena umetnicima, glumcima i piscima koji su se divili mladoj ženi koja je naglo postala slavna u 18. godini sa objavljivanjem prve knjige pesama. �Bila je nepodesna za vođenje domaćinstva i sebična. Uvek je stavljala poeziju na prvo mesto a kuću je zapostavljala,� kaže Feinstajn.

Život Marine Cvetajeve uzdrman je iz temelja revolucijom 1917. Njen suprug Sergej borio se protiv revolucionara, Cvetajeva je ostala bez novca i njihova dvogodišnja kćerka je umrla od gladi 1920. Cvetajeva je tada otišla u dug egzil. Godinama posle smrti Cvetajeve, njeni sledbenici odlučili su da ponovo uspostave njen ugled. Posle nekoliko decenija zabrana njena poezija je napokon objavljena u Rusiji 1961. za vreme Nikite Hruščova. Muzej i biblioteka Cvetajeve otvoreni su pre deset godina a dnevno ih obiđe na desetine posetilaca.

Poezija Marine Cvetajeve našla je svoje mesto u ruskoj pop kulturi kroz pesme Ale Pugačove, pop dive koja peva pesme Cvetajeve - �Ogledalo� koje govori o vezi sa Sofijom Parnok i �Rekvijem� o smrtnosti. �Danas ona ima novu publiku, staru i mladu. Ona je jedna od naših najvećih pesnikinja,� kaže kustos muzeja. �Ona je najstrastvenija i najmuzikalnija od svih pesnika,� rekao je jedan stariji posetilac. Brojni ljubitelji dela Marine Cvetajeve žele da ona dobije veću publiku izvan Rusije. Ovaj zadatak dodatno komplikuje složenost njenih stihova. Samo je deo njene poezije preveden u inostranstvu. �Najteže je što ona izmišlja reči, što se može na ruskom. Ona veoma slobodno izmišlja�, rekla je Feinstajn čiji mali opus stihova Cvetajeve neki smatraju najboljim engleskim prevodom. �Tu su i pauze i ritam koji teče i koje je teško uhvatiti ako želite da zadržite rimu i značenje,� dodala je ona. Za one koji otkriju Cvetajevu, Feinstajn kaže, citirajući njene stihove: �Ona duboko grize. Morate počupati njene korene da bi ste se je otarasili�.

Objavljeno februara 2003. u moskovskoj stampi

[streethorn]

Theroigne de Mericourt, Anne Josephe (1762 � 1817)

Francuska revolucionarka. Kći seljaka iz Marcourta u Luksemburgu. Privučena slobodarskim idejama u Parizu okuplja u svojo kući istaknuta imena epohe: Mirabo, Sjejes, Danton, Demulen, Peten. Učestvuje u jurišu na Bastilju 14. jula 1789., demonstrira s pariskim ženama pred kraljevsim dvorcem u Versaju. Patrioti je zovu �Prvom Amazonkom slobode�. 1791 u Liježu austrijske vlasti su je zatvorile u tvrđavu Kufštajn. Oslobođena, vraća se u Pariz 1792. i učestvuje u ustanku Pariske komune 10. avgusta. Odvojivši se od jakobinaca, priključila se žirondincima, zbog čega su je jakobinske žene javno, u parki Tiljeri, svukle i izbatinale. Od tog šoka i poniženja ona je poludela.