Poezija raspoloženja...

[vladapera]

Oton Župančić
TI CVIJETE MOJ TAJANSTVENI

Ti cvijete moj tajanstveni, ti ružo čudesna,
tražio sam te ja
i kad sam prošao kraj tebe i pogledao na te,
duša mi zadrhta sva.

Srce je moje naslutilo
tajanstvenosti moć,
srce je moje oćutilo
kako se vedri noć.

U mojoj je duši sijevnulo
svjetlo golema blaga.
Sve moje biće je čeznulo
za tobom, za tobom, draga,
ti cvijete moj tajanstveni, ti ružo čudesna.

O, bogat sam �
pomozi mi da podignem,
ponesem blago svoje,
sve blago duše moje!

[Lilith_021]

Svakidašnji dan - Ivica Milovanović

Umiri se mila, nisam potonuo,
Sanjareći, ja se od jave ne sklanjam;
Iako umoran, od žudnje klonuo,
S� maglom u očima, sanjam da ne sanjam.

Ne poveruj nikad da moj svet je čudan,
K�o druge i mene isto nebo mami;
Al� je oblak sneni jastuk na kom budan,
Zagledan u zvezde, odolevam tami.

Ne strahuj od mog osobenog stiha,
Što te iz sna budi, kao šapat tuge;
Moja ga je čežnja iznedrila tiha,
Svakidašnja, prosta kao mnoge druge.

Stoga, umiri se, još uvek se borim
Da mi krhki snovi javu ne zasene;
Jer ja sam, iako sav od žudnje gorim,
Isti k�o svi drugi drukčiji od mene.

[vladapera]

Gustav Krklec
BEZIMENOJ

Starinska ura na ormaru spava.
Kazaljke njene već se rđom žute.
Umorna lampa tiho ocrtava
prostore uske, samotničke pute.

Ja ne znam gdje sam? Nešto tamno slute
umorne oči. Noć je. Topla. Plava.
Tako je teško kada stvari šute
i kad se miješa prošlost, san i java.

Pa gasim staru lampu, sklapam oči.
Nitko mi neće u posjete doći.
Ni tat, ni gost, ni drug, ni draga žena.

Naslonim glavu na krilo samoći
i slušam zvižduk vlakova u noći.
- O gdje si sada, gdje si, Bezimena?

[maski]

I cekam



"Svjetionike srca ti palim
Krilate vjetrove u bolero pretvaram
I čekam ... "
Dok Proljeca se bude
i Ljeta pale ...
a Jeseni placu
dok suze u kristal postaju..
I cekam...
I vjetrovi nose misli
i budni sanjamo,
a stvarnost prolazi pored nas u kocijama
koje nemozemo zaustaviti..
I cekam...
Da slavuj ponovno zapjeva u mojim grudima
i rijeka zazubori
i more uskovitla valove.
I cekam...
Da usnama ponovo zaplove poljubci
i noc se pretvori u krcag meda
a kap rose me opije
i uzadah probudi iz zablude...
I cekam....

Nada

[vladapera]

Friedrich Nietzsche

Nećeš još dugo biti žedno, plameno srce!
Obećanje je u zraku, šapuću mi ga nepoznata usta:
- velika svežina dolazi ...
U podne je moje sunce peklo nada mnom:
pozdravljam vas što dolazite,
vi - iznenadni vetrovi,
vi - sveži duhovi popodneva!
Nailazi zrak tudj i čist.
Ne merka li me,
zavodnički,
preteći pogled noći?
Ostani jako, srce moje neustrašivo!
I ne pitaj: zašto?

[GLANCE]

ZEDNA NISAM

"Ne pokusavaj da me shvatis,
mene ni Ja ne shvata.
Ne menjaj me,
menjam se samo u prvom licu jednine.
Ne zapovedaj,
ne trpim disciplinu gluposti.
Ne objasnjavaj protok vremena,
zvucne kapljice kazaljki
tecno citam....
Ne precenjuj,
vrednost svojih minuta
i moje bi dobro prosle
u zalagaonici.
Odlicno tumacim mape
koje mi putopisi vekova
ostavise na telu,
u glavi.
Ne sipaj mi u casu bljutave izgovore.
Zedna nisam.
Ne toci vino slepila,
dovoljna mi je i ova dioptrija.

Sluh je tu
samo ga aktiviraj.
Vreme je tu
samo ga na tren ukradi.

Ne govori mi.
Osusi svoje krpice lazi,
ustirkaj,
ispeglaj,
uredno spakuj
u svoje spomenare gresaka.

Ne otkljucavaj vrata
na kojima pise
staticno-plitka-nepromisljena,
prenerazices se preobrazenjem
nestaticno-duboko-promisljena.
Ne dodiruj kvaku,
odselila se odavde budalica.
Ne otvaraj vrata
odselila se odavde nekad Ja.
Ne razmici zavese
na peronima prozora cekanja.

Ne oduvavaj
prasinu sa mene.
vise mi ne smeta.
Zakasnio si.
Zakasnio."

autor nepoznat

[vladapera]

Srdjan Valjarević

Sa istom energijom
divim se
Česlavu Milošu i Gertrudi Štejn
kad se upustim u čitanje,
s potrebom
da me zagreju nečije reči.

I kad usred šume,
sa svih strana okružen drvećem
stojim na jednom panju
i vidim
da mi se tako dopada i
prirodno, kažem: zašto
ne bih svakog dana dolazio na ovo mesto?
A u tu šumu, tada,
ušetao sam sa namerom da pišam,
uz neko stablo i pitao se:
šta u stvari čoveka greje?

[maski]

Lirski razgovor



Reci kako me volis.
-Hocu.
-Reci.
-Volim te na suncu. I volim te u senci. Volim te u sesiru. I volim te u zaketu.Kad vetar duva napolju. I kad si na banketu. U zovama u brezama, kraj maline i klena. I kada spavas. I kad radis povijena. Volim te kad jaje lepo mutis. Volim te cak i kad kasiku ispustis. I u taksiju. I u autu. Bez izuzetka. I od kraja ulice. od pocetka. I kad kosu svoju cesljem lepo delis.

I u opasnosti. I kad se veselis. Na moru. U gorama. U kaljacama. Bosu. Danas. Juce. I sutra.I danju i nocu.I u prolece kad dolaze nam laste.
-A leti kako me volis?
-Kao srz leta , zna se.

-A da li me volis u jesenje dane.
-Cak i onda kad gubis kisobrane.

-A kada se zimi posrebre prozori.
- Zimi te volim ko vatru kad veselo gori. Blizu tvoga srca. I uz tvoju nogu. A iza prozora sneg. I vrane na snegu.





Konstantin Galcinjski

[vladapera]

Antun Branko Šimić
POST SCRIPTUM

U siromaštvo gledah
i htjedoh da ga otpjevam

Al kad se dublje zagledah unutra
zanijemih
vidjeh:
Bezdana je bijeda!

Što posta mojom pjesmom?
jedan pogled, uzdah
Sve ostalo mi osta izvan pjesme
neopjevano

To mogu samo ćutati.

[bigrancer]

Bez nekog posebnog razloga

Ja dođem tek tako.
Bez nekog posebnog razloga.
Dođem da odem
i ništa neću.
Dođem da te probudim ili
izvučem ispod tuša.
Dođem na pola "Casablance".
Da te prekinem u jelu ili čitanju knjige.
Dođem da zaboraviš
dokle si došla.
I ništa neću.
Osim, možda, da zaboraviš
dokle si došla.
I da te probudim, možda.
Vrućim kroasanima i čajem.
Jabuka s cimetom,
pisao sam ti već o tome.
Samo to.
I da te ponekad
u zoru,
nazovem iz neke govornice.
Kad se barovi zatvaraju,
a ja sam još nedovoljno p'jan da zaspim.
Ništa više.
Jer, ja samo tako dođem.
Da te nađem
kad se kriješ od ljudi, recimo.
Dođem i s ružom, možda.
I, prije nego išta kažeš,
teatralno dotaknem obod kačketa i
uhvatim prvi autobus.
Jer,
ne moraš ništa ni reći.
Ja sam došao samo tako,
da odem,
i ništa neću.
Jedino možda
da se smiješ u snu.
I da te gledam.
Moje smeđe odijelo
prebačeno preko naslona stolice
i cedulja sa naručenim buđenjem.
Napolju vrane.
Ništa više, rekoh već.
Da me ponekad onako
pogledaš i...
I da ti bude drago što sam tu.
Da me ponekad onako
pogledaš i...
I da ti ne bude žao što idem
Možda samo malo.
Ne, ni to.
Ipak sam tu samo da odem
i ništa neću.


Armin Huseinovic

[vladapera]

Vasko Popa
ODJEKIVANJE

Prazna soba, stane da reži
Uvučem se u svoju kožu.

Tavanica, stane da skiči
Hitnem joj jednu kost
Uglovi, stanu da kevću
I njima hitnem po jednu kost
Pod, stane da zavija
Hitnem i njemu jednu kost.

Jedan zid stane da laje
I njemu hitnem jednu kost
I drugi i treći i četvrti zid
Stane da laje
Hitnem svakom po jednu kost.

Prazna soba, stane da urla
I sam prazan
Bez ijedne kosti
U stostruki se odjek
Urlika pretvaram

I odjekujem, odjekujem,
Odjekujem...

[NSdjanka]

šta sve može da stane u kapi mastila
jedno nenapisano sunce
jedna nepotpisana ptica
jedan nenacrtani cvet
i još će ostati toliko
da se napiše epitaf:

dve su zvezde zanoćile
u čijem srcu u čijoj noći
zatim su dva cveta nikla
iz čije krvi iz čije krvi
i dve su ptice poletele
iz čije glave u čiju noć
dve zvezde dva cveta dve ptice
niko ne zna čije su
niko ne zna odakle su

Branko Miljković, Kap mastila

[vladapera]

Mak Dizdar
KOLO BOLA

Kolo bola od dola do dola
Koliko bola od kola do kola
Koliko jada od grada do grada
Koliko greba od brega do brega

Koliko krvi od usudnih rana
Koliko smrti do suđenog dana

Kolo bola od dola do dola
Koliko bola od kola do kola

Kolo do kola od bola do bola�

[vladapera]

Vito Nikolić
DRUMOVANJA

Pjevaju u meni drumovi snažni,
drumovi dobri kao dlan očin.
Moram danas otić nekud, da potrazim
malo odmora za umorne oči.

Idem bez pozdrava, bez poruka,
ovako lijepo pomućenog uma,
da tražim okuka, okuka, okuka,
i iza svake - samo parče druma.

Pustite me, pustite da odem,
bez pitanja kako, i zašto, i dokle,
drumovi uvijek nekuda vode,
a ja sam nomadskom glađu proklet.

[krivo srastanje]

zabiljeske s jednog raskrsca

o, taj grozni strah na raskrsnicama
s kojima smo se mnogi u krčme vratili.
o, taj kukavičluk ...
blažen ko ima
hrabrosti za jedno ili drugo ili.

blažen kog ne uspije užas raskrsnice
da baci pod noge i bijedno smrvi.
blažen, kažem,
samoubice
i dobrovoljni davaoci krvi.

Vitomir Nikolić