Poezija raspoloženja... - Strana 19
Strana 19 od 62 PrvaPrva ... 9171819202129 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 271 do 285 od ukupno 922
  1. #271

    Odgovor: Poezija raspoloženja...

    Haljina


    Niko ne vidi na njoj tvoje ruke
    kad prolazim ulicom

    Niko ne vidi na njoj tvoje prste
    kad je vratim kuci

    Maleno dugme je opet usiveno
    i zakopcani svi snovi visoko do vrata

    Ja ovu haljinu nezno skidam
    ja ovu haljinu pazljivo oblacim

    Ona za mene moc Madjije ima
    volela bih da tvoje ruke na njoj

    mogu da pokazem svima.

    M.Aleckovic
    neunistiva zlojebaba!

  2. #272

    Odgovor: Poezija raspoloženja...

    Kada bih svoj život mogao ponovo da proživim.
    Pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
    ne bih se trudio da budem tako savršen, opustio bih se
    više.

    Bio bih gluplji nego što bejah, zaista,
    vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatio,
    Bio bih manji čistunac.
    Više bih se izlagao opasnostima, više bih putovao,
    više sutona posmatrao, na više planina popeo,
    više reka preplivao.
    Išao bih na još više mesta na koja nikad nisam otišao,

    jeo manje boba a više sladoleda, imao više stvarnih
    a manje izmišljenih problema .

    Ja sam bio od onih što razumno i plodno prožive
    svaki minut svog života. Imao sam, jasno, i časaka
    radosti.
    Ali kada bih mogao nazad da se vratim, težio bih samo
    dobrim trenucima.
    Jer ako ne znate, život je od toga sačinjen, od
    trenutaka samo;
    nemoj propuštati sada.

    Ja sam bio od onih što nikad nigde nisu išli bez
    toplomera,
    termofera, kišobrana i padobrana;
    kada bih opet mogao da živim, lakši bih putovao.

    Kada bih ponovo mogao da živim,
    s proleća bih počeo bosonog da hodim i tako išao do
    kraja jeseni.
    Više bih se na vrtešci okretao, više sutona posmatrao
    i
    sa više dece igrao, kada bih život ponovo pred sobom
    imao.

    Ali vidite, imam 85 godina i znam da umirem.

    H.L.Borhes

  3. #273

    Odgovor: Poezija raspoloženja...

    Razvilo se crno vreme opadanja,
    Nabujao šljam i razvrat i poroci,
    Podigo se truli zadah propadanja,
    Umrli su svi heroji i proroci.
    Razvilo se crno vreme opadanja.

    Progledale sve jazbine i kanali,
    Na visoko podigli se sutereni,
    Svi podmukli, svi prokleti i svi mali,
    Postali su danas naši suvereni.
    Progledale sve jazbine i kanali.

    Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
    Ismejane sve vrline i poštenje,
    Poniženi svi grobovi i životi,
    Uprljano i opelo i krštenje.
    Pokradeni svi hramovi i ćivoti.

    Zakopana petvekovna zvona bune,
    Pobegao duh jedinstva i Bog rata,
    Obesišmo sve praznike i tribune,
    Gojimo se od grehova i od blata.
    Zakopana petvekovna zvona bune.

    Od pandura stvorili smo velikaše,
    Dostojanstva podeliše idioti,
    Lopovi nam izgradjuju bogataše,
    Mracne duše nazvaše se patrioti.
    Od pandura stvorili smo velikaše.

    Svoju mudrost rastočismo na izbore,
    Svoju hrabrost na podvale i obede,
    Budućnosti zatvorismo sve izvore,
    A poraze pretvorismo u pobede.
    Svoju mudrost rastočismo na izbore.

    Mesto svetle istorije i grobova,
    Vaskrsli smo sve pigmeje i repove,
    Od nesrećne braće naše, od robova,
    Zatvorismo svoje oči i džepove.
    Mesto svetle istorije i grobova.

    Ostala nam još prašina na hartiji,
    Ko jedina uspomena na džinove,
    Sad svu slavu pronadjosmo u partiji,
    Pir poruge dohvatio sve sinove.
    Ostala nam još prašina na hartiji.

    Pod sramotom živi naše pokolenje,
    Ne čuju se ni protesti ni jauci,
    Pod sramotom živi naše javno mnjenje,
    Naraštaji koji sišu ko pauci.
    Pod sramotom živi naše pokolenje.

    Pomrčina pritisnula naše dane,
    Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
    Al' kad požar poduhvati na sve strane,
    Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
    Pomrčina pritisnula naše dane.

    Vladislav Petković Dis ~ Naši dani


    THE PAST IS HISTORY, THE FUTURE IS MISTERY,TODAY IS A GIFT... THATs WHY ITs CALLED " PRESENT "


  4. #274

    Odgovor: Poezija raspoloženja...

    Majstori u kući

    Majstore zatekoh
    na krovu stare kuće
    menjaju slomljeni crep
    majstori na krovu
    majstori unutra
    majstori, majstori
    ko vas je zvao
    zašto dirate moj crni krov
    na kome stoji roda bela
    na kome raste trava kudrava
    moj krov u podnožju dugog veka
    zašto ste mi kuću zauzeli
    zašto ste napali
    čekićima, ekserima
    četkama, bojama
    majstori, majstori
    ko vas je zvao
    izlazite, pustite me
    da sam kuću uređujem
    ne čuju oni
    ukucavaju moje kosti
    farbaju mojom krvlju
    iznose iz mog srca
    nameštaj stari
    nepodnošljivi majstori
    njih trideset sede na meni jednom
    doći će, kažu, čuveni gost
    loviće maglu po šumarcima
    sa tvojom će se kućom sudariti
    mora da bude kao iz bajke
    evo tebi ogledalo
    češljaj smeh u njemu
    lice ti je poduprto
    železnom tugom

    majstori, majstori
    šta ste to učinili
    to nije moja kuća
    to moj gost nije
    to više nisam ja

    Aleksandar Aca Sekulić
    Gaa wiin daa-aangoshkigaazo ahaw enaabiyaan gaa-inaabid


  5. #275

    Odgovor: Poezija raspoloženja...

    najbolje je pucati u glavu,
    neki pucaju u grudi.
    ja mislim da je najbolje u glavu.
    ako pogodite u nogu, morate opet u glavu.
    zato je najbolje odmah u glavu.
    nije dobro ni u ruku. to je najgore.
    najbolje je pravo u glavu.
    dobro je i u srce, kad se pogodi
    glava je veca od srca. to je sigurnije.
    zato ja svima iskreno savetujem- u glavu.
    najvece pohvale dobijaju se ako se pogodi direktno u glavu.
    dogodi se da nekoga pogodite u ruku ili u grudi,
    a on vas moli da mu pucate u glavu.
    zato je najbolje odmah u glavu.
    to je moj savet....

    M.Beckovic

  6. #276

    Odgovor: Poezija raspoloženja...

    Neizbezznost



    Je li to vazzno da'l si bila verna?
    I da li ja beh veran, nije li svejedno?
    Ne zzivi od nas bliskost neizmerna,
    i mi se nehotice promatramo zzedno.

    Ja opet drhtim, ti si bleda, smerna,
    i slutish bol, a chekash ga k'o zzedna.
    Trenuci shumno teku kao vode,
    a strast vec vreba, gde da nas probode.

    I ko nas stvori bash jedno za drugo,
    Bog ili Usud, primismo to hladno.
    No, mi smo usred magichnoga kruga
    i ukleti, odjednom, iznenadno.

    Zgrozi nas sreca, ta teskobna tuga,
    mi padamo, dva sidra, mirno na dno!
    Ne, ovo nije sluchaj, ni ljubav ni nezznost,
    nad nama vlada samo neizbezznost.


    Valerij Brjusov

  7. #277

    Odgovor: Poezija raspoloženja...

    U prasini


    Posle teških reči,
    S plućima bez vazduha,
    Osećam se bedno, istrošeno,
    Sklanjam kosu iza ušiju,
    Slažem svoje krpe na gomilu,
    Ležem, mirna,
    Pod tvoje korake.
    Zeljna tihih noći,
    Svoje ću uvelo nezadovoljstvo,
    Gurnuti pod krevet, s prašinom.



    Tatjana Simonovic
    Ćuti i prenesi dalje....

  8. #278

    Odgovor: Poezija raspoloženja...

    Zimska Ljubavna Pesma



    Snjeg je u unutrašnjosti
    grana se naginje prema mom prozoru
    i ulazi sigurno
    Dobro jutro. Dobro dosla.

    To popodnevno sunce,
    taj fini ružičasti preliv preko
    blagdanskih kolača,
    preko plastične slastičarske jabuke,
    tvoja je blaga sukrvica.
    Začarani grad od stakla
    koji ćemo samo hodajući
    noćas razbiti potpeticama.
    Skupiti sve to pa reći: "ti si, ti si..."

    Preuzimajući tuđi pjesnički način,
    imitirajući svoju prvu knjigu,
    sve što su godine izbacile na obalu,
    moji mili i daleki brodovi...
    Pa, pod uticajem alkohola,
    čežnje,
    klasične muzike i seksualne potrebe...
    Sakupiti sve to pa reći: "ti si, ti si..."

    Ljubakanje sa provincijalkom
    koje je zadržalo od čuvanog sadržaja
    svu onu muku,
    oficirske porodične enterijere,
    našu djecu,
    strah od umjetnika...
    tvoje izdaje,
    odlazak...
    Zbogom...
    Ja odlazim ulicom koju je snijeg doslovno ugušio...
    sakupiti sve to pa reći: "ti si, ti si srce moje malo..."


    Rade SherbedziJa

  9. #279

    Odgovor: Poezija raspoloženja...

    Pismo



    Zziv sam i zdrav,
    Samo stanujem visoko.
    Kroz krov stakleno oko
    Gleda na Dunav.


    Voda je pepeljasto - siva,
    U podne od oblaka polilej,
    U suton ladja se u vrbak skriva
    Shto iz Bakua za Nirnberg nosi petrolej.


    Inache...jesenje boje u spektru dana,
    A uveche krupna,zvezdana slova:
    Noc je kao rana,
    Noc je Ana Pavlova.


    Koji put okno zatresu kishe
    Kao bezbroj zzutih leptira,
    Tad na krovu dzin neki pochne da dishe
    I oluja na oluku zasvira.


    Glavno je da sam zziv i zdrav,
    Mada stanujem visoko.
    Samo jedno:ko reche da je Dunav plav
    Kao kravlje oko?


    Rade Drainac

  10. #280

    Odgovor: Poezija raspoloženja...

    Ne govorim ti baš često u zadnje vreme
    da te volim
    i ne gasim ti svetlo u ocima
    pre spavanja.
    Ne govorim ti nešto nežno
    i ne grlim ti dušu.
    Ali ovo ti moram reći.
    Previše je gorkog
    a ljudi su grubi,
    pa ako i ne govorim
    još uvek te ono najlepše u meni
    voli i ljubi.

    Željko Krznarić
    neunistiva zlojebaba!

  11. #281

    Odgovor: Poezija raspoloženja...

    Ponekad poželim samo da lutam...

    I nemam neki određeni cilj...
    Isključim sva čula i krenem... negde...
    Uopšte nije važno gde...

    Bitno je da se otarasim tog osećaja koji ne volim...
    Ne znam kako bi nazvao taj osećaj... i ne znam da li ga još neko nekad oseti...
    Kad vas obuzme ne znate ništa... svega vam je dosta a i svega ste željni... a zapravo nemate snage ili volje da uradite to... šta god bilo...

    Jako ružan osećaj... Poželim da me nema...
    Onaj tupi osećaj kad ti je sve dosadilo... kad ti nije stalo ni do čega... Ništa ti ne pomera osećanja...Kao da su zamrla... kad se osetiš staršno umornim...
    A znaš da nije razlog tome jedna stvar...već nakupi se svega... i treba ti predah... i znaš da će to osećanje da prestane... samo mali predah... i sve će opet biti kao pre...

    Svaka misao u glavi mi je preteška...
    I njih se tada rešim...
    Pustim ih da se razbeže po tom prostranstvu po kom hodim...
    Neću ni pokušati da ih zaustavim... ili vratim neku...
    Ma koliko ona prelepa bila...
    Neću čak ni obratiti pažnju na njih...
    Nek idu...
    Ja ustvari i jesam moje misli...

    Poželim da me nema...

    Ne znam koliko dugo tako lutam...
    Ne znam dokle će me držati to osećanje...
    Ne znam kako da ga nazovem...

    Samo mali predah...

    Poželim da me nema...

    Verovatno me umor savladao...


    nepoznat autor

  12. #282

    Odgovor: Poezija raspoloženja...

    Blag Da Je Chas



    Najlepshe rechi kazujesh kada se
    u mene pretvarash,
    blag da je chas kada me nema;
    najlepshe dishesh kada se u mene
    pretapash, more si, kisha si proletnja
    zelena;
    najvishe si ti kada u meni nestajesh
    i vatrom me obnavljash.
    I seme si i plod odjednom
    u trenu kada odlazimo,
    na zelenim konjima
    niz rascvetanu padinu leta,
    ti na mome, ja na tvome konju,
    a jedna prshte kopita
    u zoru, u zoru, u zoru.


    Pero Zubac

  13. #283

    Odgovor: Poezija raspoloženja...

    Predosecam Ja Tebe


    Predosecam ja Tebe. Leti prazno vreme
    U istom liku predosecam TE dugo.

    Sav horizont u ognju. Zabljeskuje zene,
    A ja Te cutke chekam s ljubavlju i s tugom.

    Sav horizont u ognju, znam, stizzesh sa smeshkom,
    al strah me je da ne dodjes mi s drugim likom.

    Jer, rodicesh u meni podozrenje teshko
    Kad promenish na kraju lik na koji svikoh.

    O, kako cu ja pasti zzalosno i nisko,
    snova smrtonosnih ne podnevshi krik.

    Shto horizont sad bljeshti! Vidjenje je blisko,
    Al plashim se: Ti ces promeniti lik.


    Aleksandar Blok

  14. #284

    Odgovor: Poezija raspoloženja...

    ZAHVALNOST

    Da sam umrla u djetinjstvu
    ne bih znala kuda vode
    bijele stramputice
    oko srca rasprostrte.
    Da sam umrla
    na tvojim rascvalim granama
    o ružo ljubavi
    ružo putenosti
    ne bih znala
    kako prostor ohrabruje,
    kako je beskrajno
    privržena samoća

    Vesna Parun
    Ćuti i prenesi dalje....

  15. #285

    Odgovor: Poezija raspoloženja...

    Ne Volim Gradove



    Ne volim gradove
    sa slavnom prosloshcu
    razglednice Venecije i Praga
    gdje se oko moje dushe kupi
    nostalgija, zaraza i vlaga.


    Ne volim gradove
    teshka kisha pada
    u otrovnoj vodi temelji im gnjiju
    moje srce ne mozze da svlada
    Budimpeshtu, Bech i Opatiju.


    Ne volim gradove
    ni nadohvat moru
    misteriju ulica Trogira i Rima
    ja se tamo pomirim sa smrcu
    jer je lijepa i laksha u njima.


    A volim gradove
    nove, bezimene
    u kojima se jutros kamen melje
    koji ruzzni ustaju iz blata
    da udare vlastite temelje


    I volim gradove
    same, bez porijekla
    koji su josh uvijek u skelama, nishta
    razliveni beton, krech i daske
    tajanstvena nocna gradilishta


    I volim gradove
    shto neucrtani
    na kartama svijeta ne miruju
    i koji se prvi put vecheras
    sa zzivotom strasno dodiruju.


    Arsen Dedic

Strana 19 od 62 PrvaPrva ... 9171819202129 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Poezija koja se sluša
    Autor tetkaD u forumu Poezija
    Odgovora: 153
    Poslednja poruka: 08.05.2016, 05:13
  2. Haiku Poezija
    Autor zrNce u forumu Poezija
    Odgovora: 37
    Poslednja poruka: 23.11.2014, 00:33
  3. Satirična poezija
    Autor tetkaD u forumu Poezija
    Odgovora: 12
    Poslednja poruka: 17.08.2012, 09:37
  4. Beat poezija
    Autor alpinista u forumu Poezija
    Odgovora: 31
    Poslednja poruka: 16.08.2012, 12:12
  5. Promene raspoloženja
    Autor love hunter u forumu Muška kafana
    Odgovora: 17
    Poslednja poruka: 09.02.2010, 16:57

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •