Istorija Windows-a
Prikaz rezultata 1 do 2 od ukupno 2
  1. #1

    01 Istorija Windows-a

    U vreme dok sve informaticke novine bruje uglavnom o novim Intelovim procesorima i njihovim buducim slaganjem sa novim Windows operativnom sistemom poznatom kao Vista, te o zahtevima i mogucnostima novog sistema, najviše vas PC korisnika radi i surfuje na Windows XP platformi.

    Kroz poslednjih desetak godina kucni racunari su zajedno s tržišno najuticajnijim operativnim sistemom Windows, preboleli dosta decijih bolesti, pa tek kad je stigao Windows XP mogli smo da se primirimo i utvrdimo da se to cekanje isplatilo.

    Sve je pocelo kad je softverski paket QDOS, programera Garya Kildalla, otkupio sin bogatog americkog advokata za mizernu cenu od 75.000 dolara.
    Tako je uz nekoliko poboljšanja nastao MS-DOS, operativni sistem prvog IBM-ovog licnog racunara, a 26-godišnji mladic vlasnik firme bio je i jedini vlasnik prava na MS-DOS-licencu.

    Tog mrsavog plasljivka koji je krajem sedamdesetih -fasciniran napisima u elektronskom casopisu o samogradnji mikroracunara -osnovao s Paulom Allenom firmu, danas znamo kao milijardera Billa Gatesa.

    Prvi program koji su napravili po narudžbi, bio je program za obradu plata.
    Vrtoglavi uspeh Applea, nagnao je veliki IBM da pokuša da ga otkupi, ali kako su ih Jobs i Woznaik odbili, IBM se okrenuo maloj firmi Microsoft s ugovorom za razvoj operativnog sistema za mikroracunar - prvi IBM-ov PC.
    U samo dve godine Microsoft je prodao 5000 primeraka svog operativnog sistema, a mladi je Bill sa 36 godina postao najmladji americki milijarder.
    Poput tada velikog Atarija koji je snizio cene svojih racunara kako bi što bolje prodavao softver i Microsoft je uvidio da je prava dobit u softveru i nastavio s razvojem svojeg OS-a, otkupljujuci usput svaku mogucu konkurenciju. I, eto, danas je Microsoft najveci, a njihovi Windowsi najprodavaniji softverski proizvod širom sveta.



    strong>Windowsi 1.0 bili su zapravo DOS bazirani graficki organizator datoteka.
    Dugo su razvijani, pa su stigli u ducane tek 1985. godine (umesto 1983. godine za kada su predvidjeni). Vecina poslovnog sveta imala je tada racunare Apple II, a Windowsi nisu nudili ništa naprednije, pa niko i nije na njih obracao posebnu pažnju.
    Zato 1987. izlazi nova verzija - Windows 2.0 s aplikacijama Excel, Word, Corel Draw!, PageMaker... i sve više ljudi prelazi na PC.

    Windowsi 3.0 i kasnije verzije do 3.11 napravili su pravi PC-bum vec pri izlasku u 1990. Verzija 3.0 prodana je u više od 10 miliona kopija, a poboljšana 3.1.verzija imala je podršku za MS-DOS aplikacije - mis, multimediju na racunaru i true type fontove koje ste mogli kvalitetno stampati bez obzira na velicinu te podrsku za razmenu objekata medju programima i toliko je popularizovala Windowse da je Microsoft u samo dva meseca zabelezio prodaju vise od 3 miliona komada.

    Windowsi 95 pojavili su se 1995. i donijeli revolucionarni pogled na operativni sistem, ovaj put u 32-bitnoj tehnologiji. Pojavljuje se desktop s ikonama za brzi pristup programima, plug and play tehnologija za jednostavno prepoznavanje hardvera.
    Uz njih su se pojavili i hvaljeni Windowsi NT 4.0 s izgledom devedesetpetice i internet-pretraživacem.
    Stari, penzionisani NT je i danas cenjen zbog odlicne mrežne povezanosti i stabilnosti, bilo kao mrežni server ili ozbiljna radna stanica.

    Windowsi 98 ugledali su svetlo dana u 1998.
    Iako na prvi pogled nalik usminkanoj devedesetpetici doneli su vecu stabilnost, Internet explorer 4, povecanje diskovnog prostora i brzine pristupa pomocu datotecnog sistema FAT 32, podrsku za vise monitora, DVD, Firewire, USB i AGP.
    Microsoft je pocetne bubice izgladio OSR 2-verzijom Windowsa 98 koje mnogi, pogotovo sa starijim racunarima, imaju cak i danas.

    Windows 2000 Microsoft je pustio u prodaju ferbuara 2000. godine s namjerom da zameni vec ostarele Windowse NT 4.0. Velika mrežna kompatibilnost, stabilnost sustava, impresivna internet-platforma cinjenice su koje su opravdale izlazak Windowsa W2K.
    Iako idealni kao radna stanica, uglavnom su se mucili s driverima.
    Poput Windowsa NT 4.0 zapostavljali su direct X, pa su svi željni PC-igranja, a ne serverskog sistema radije ostajali na proverenim Windowsima 98.
    Danas su ih zamenili serversko hvaljeni Win 2003.


    Windows ME ili Milennium Edition ( u narodu posprdno poznata i kao Mistake Edition) nastojali su nadoknaditi sve što je nedostajalo Windowsima 2000 i starijoj 98'-mici.
    U suprotnosti s ozbiljnom serverskom radnom stanicom, WIN2000, Windowsi ME zamišljeni su za kucnu upotrebu, pružajuci pritom veliku podršku za internet, igre, multimediju, video i mreznu sigurnost. Jednostavnije ih je opisati kao usminkane Windowse 98.
    Pravi pomak nastao je tek izlaskom Windowsa XP u kojima su uspesno spojene suprotnosti iz WIN2000 i WIN ME.

    Posle toga, fala bogu došli su XP windowsi, nestali su brojni problemi sa instalacijama, drajverima i sl. Pretvorili su se u radne stanice i kucnu multimediju i sada možemo još samo ocekivati Vistu.

    izvor: preuzeto sa neta


    kakva su vasa iskustva sa Windowsima? Koji vas je nervirao najvise?

  2. #2

    Odgovor: Istorija Windows-a

    Citat goldie kaže: Pogledaj poruku
    U vreme dok sve informaticke novine bruje uglavnom o novim Intelovim procesorima i njihovim buducim slaganjem sa novim Windows operativnom sistemom poznatom kao Vista, te o zahtevima i mogucnostima novog sistema, najviše vas PC korisnika radi i surfuje na Windows XP platformi.

    Kroz poslednjih desetak godina kucni racunari su zajedno s tržišno najuticajnijim operativnim sistemom Windows, preboleli dosta decijih bolesti, pa tek kad je stigao Windows XP mogli smo da se primirimo i utvrdimo da se to cekanje isplatilo.

    Sve je pocelo kad je softverski paket QDOS, programera Garya Kildalla, otkupio sin bogatog americkog advokata za mizernu cenu od 75.000 dolara.
    Tako je uz nekoliko poboljšanja nastao MS-DOS, operativni sistem prvog IBM-ovog licnog racunara, a 26-godišnji mladic vlasnik firme bio je i jedini vlasnik prava na MS-DOS-licencu.

    Tog mrsavog plasljivka koji je krajem sedamdesetih -fasciniran napisima u elektronskom casopisu o samogradnji mikroracunara -osnovao s Paulom Allenom firmu, danas znamo kao milijardera Billa Gatesa.

    Prvi program koji su napravili po narudžbi, bio je program za obradu plata.
    Vrtoglavi uspeh Applea, nagnao je veliki IBM da pokuša da ga otkupi, ali kako su ih Jobs i Woznaik odbili, IBM se okrenuo maloj firmi Microsoft s ugovorom za razvoj operativnog sistema za mikroracunar - prvi IBM-ov PC.
    U samo dve godine Microsoft je prodao 5000 primeraka svog operativnog sistema, a mladi je Bill sa 36 godina postao najmladji americki milijarder.
    Poput tada velikog Atarija koji je snizio cene svojih racunara kako bi što bolje prodavao softver i Microsoft je uvidio da je prava dobit u softveru i nastavio s razvojem svojeg OS-a, otkupljujuci usput svaku mogucu konkurenciju. I, eto, danas je Microsoft najveci, a njihovi Windowsi najprodavaniji softverski proizvod širom sveta.



    strong>Windowsi 1.0 bili su zapravo DOS bazirani graficki organizator datoteka.
    Dugo su razvijani, pa su stigli u ducane tek 1985. godine (umesto 1983. godine za kada su predvidjeni). Vecina poslovnog sveta imala je tada racunare Apple II, a Windowsi nisu nudili ništa naprednije, pa niko i nije na njih obracao posebnu pažnju.
    Zato 1987. izlazi nova verzija - Windows 2.0 s aplikacijama Excel, Word, Corel Draw!, PageMaker... i sve više ljudi prelazi na PC.

    Windowsi 3.0 i kasnije verzije do 3.11 napravili su pravi PC-bum vec pri izlasku u 1990. Verzija 3.0 prodana je u više od 10 miliona kopija, a poboljšana 3.1.verzija imala je podršku za MS-DOS aplikacije - mis, multimediju na racunaru i true type fontove koje ste mogli kvalitetno stampati bez obzira na velicinu te podrsku za razmenu objekata medju programima i toliko je popularizovala Windowse da je Microsoft u samo dva meseca zabelezio prodaju vise od 3 miliona komada.

    Windowsi 95 pojavili su se 1995. i donijeli revolucionarni pogled na operativni sistem, ovaj put u 32-bitnoj tehnologiji. Pojavljuje se desktop s ikonama za brzi pristup programima, plug and play tehnologija za jednostavno prepoznavanje hardvera.
    Uz njih su se pojavili i hvaljeni Windowsi NT 4.0 s izgledom devedesetpetice i internet-pretraživacem.
    Stari, penzionisani NT je i danas cenjen zbog odlicne mrežne povezanosti i stabilnosti, bilo kao mrežni server ili ozbiljna radna stanica.

    Windowsi 98 ugledali su svetlo dana u 1998.
    Iako na prvi pogled nalik usminkanoj devedesetpetici doneli su vecu stabilnost, Internet explorer 4, povecanje diskovnog prostora i brzine pristupa pomocu datotecnog sistema FAT 32, podrsku za vise monitora, DVD, Firewire, USB i AGP.
    Microsoft je pocetne bubice izgladio OSR 2-verzijom Windowsa 98 koje mnogi, pogotovo sa starijim racunarima, imaju cak i danas.

    Windows 2000 Microsoft je pustio u prodaju ferbuara 2000. godine s namjerom da zameni vec ostarele Windowse NT 4.0. Velika mrežna kompatibilnost, stabilnost sustava, impresivna internet-platforma cinjenice su koje su opravdale izlazak Windowsa W2K.
    Iako idealni kao radna stanica, uglavnom su se mucili s driverima.
    Poput Windowsa NT 4.0 zapostavljali su direct X, pa su svi željni PC-igranja, a ne serverskog sistema radije ostajali na proverenim Windowsima 98.
    Danas su ih zamenili –serversko hvaljeni Win 2003.


    Windows ME ili Milennium Edition ( u narodu posprdno poznata i kao Mistake Edition) nastojali su nadoknaditi sve što je nedostajalo Windowsima 2000 i starijoj 98'-mici.
    U suprotnosti s ozbiljnom serverskom radnom stanicom, WIN2000, Windowsi ME zamišljeni su za kucnu upotrebu, pružajuci pritom veliku podršku za internet, igre, multimediju, video i mreznu sigurnost. Jednostavnije ih je opisati kao usminkane Windowse 98.
    Pravi pomak nastao je tek izlaskom Windowsa XP u kojima su uspesno spojene suprotnosti iz WIN2000 i WIN ME.

    Posle toga, „fala bogu“ došli su XP windowsi, nestali su brojni problemi sa instalacijama, drajverima i sl. Pretvorili su se u radne stanice i kucnu multimediju i sada možemo još samo ocekivati Vistu.

    izvor: preuzeto sa neta


    kakva su vasa iskustva sa Windowsima? Koji vas je nervirao najvise?

    Vista je shit i po priznanju Uncle Billa Gatesa....

Slične teme

  1. Istorija SFRJ
    Autor Lady S u forumu Istorija
    Odgovora: 23
    Poslednja poruka: 11.07.2016, 10:21
  2. POMOĆ: Windows Vista / Windows 7
    Autor DBlica u forumu Softverski problemi
    Odgovora: 25
    Poslednja poruka: 22.02.2014, 20:05
  3. Istorija neposlusnosti...
    Autor dankaBg u forumu Filozofija
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 24.07.2010, 18:44
  4. Istorija Srbije
    Autor vlado u forumu Istorija
    Odgovora: 185
    Poslednja poruka: 28.12.2009, 22:29
  5. Istorija Jezika
    Autor dule_legenda u forumu Istorija
    Odgovora: 25
    Poslednja poruka: 17.12.2008, 22:58

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •