Trema i sta sa njom

[Mind_reset]

Trema

Trema ne pogađa samo one koji nastupaju u javnosti. Trema muči mnoge ljude u svakodnevnom životu. Hvata čoveka pred ljubavni ili poslovni sastanak, pred ispit, razgovor za posao, izlazak, odlazak na svečanost ili prijem ili upoznavanje novih ljudi. I u mnogim drugim prilikama. Trema ne samo što je već po sebi veoma neprijatna već i može da sputa ili potpuno blokira.

Trema je vezana za nastup bilo koje vrste. Izraz je straha da nećemo uspeti da se predstavimo onako kako želimo, da nećemo biti dovoljno ubedljivi niti uspeti da ostavimo pravi utisak. Straha da ćemo se sramno obrukati umesto da slavno trijumfujemo.


Pa da vas cujemo, kako se nosite sa tremom, kad vas hvata, kako je prevladati...

[Mind_reset]

Nekako sa tremom nikada nisam imao narocitih problema.
Imao sam tu srecu da prodjem nekoliko seminara koji su se bavili PR-om, javnim nastupima, HR-om... pa sam pokupio gomilu caki i smicalica.
Uglavnom postoji mnogo nacina prevazilazenja treme i jednostavno je potrebno da nadjete onaj koji vama odgovara.
Postupak koji ja koristim je dosta interesantan. U slucajevima javnih nastupa, usmenih ispita, intervjua za posao i sl. se naravno pojavljuje trema, koja je u svojoj fizioloskoj osnovi veoma slicna strahu, telo vas priprema za shok, situaciju napad/odbrana itd. Usled fiyioloskih promena koje se dogadjaju dolazi do poznatih simptoma ubrzanog lupanja srca, znojenja dlanova, podrhtavanje glasa i sl. Umesto da se protiv ovih simptoma borite, jednostavno ih prihvatite, visak adrenalina u krvi vam moze pomoci, vi se ustvari nalazite u situaciji "borbe", pa onda se borite, jednostavno prihvatite ono sto vam telo daje i udjite u obracun.
Kao posledica ovakvog stava, i naravno vezbe, podicicete sebi samopouzdanje, imacete energicniji stav, bolju boju ...
Ovo naravno funckionise kod mene, mozda i nekome od vas pomogne.

[Lady in red]

Imala sam javnih nastupa, upoznavanja, sastanaka, rastanaka... ali trema me hvata samo i jedino kada imam usmeni ispit. Nemam neki poseban nacin kojim prevladam ovo osecanje, znam da ce proci cim izvucem pitanja i sednem pred profesora. Tako dok cekam ispit tresem se, ali iskuliram nekako jer znam da ce proci kad sednem da odgovaram.

Ipak nije bilo tako bas svaki put. Prosle godine kada sam izasla na usmeni koji mi je ostao za uslov trema me je drzala dok nisam dobila index sa ocenom. Izukla sam pitanje koje sam najbolje znala i opet sam se spetljala najgore. Izvukla sam se sa osmicom, ali eto da nije bilo treme bilo bi i bolje.

U srednjoj skoli smo imali profesoricu biologije za koju je kruzio glas da jede ucenike. Kada sam kod nje prvi put odgovarala, toliko sam se skamenila da nisam mogla da progovorim. Sve sam znala, odgovor na svako pitanje, ali dzabe, pricala sam kao dete od dve godine i zavarila dvojku. Posle sam vec provalila fazon.

U takvim situacijama samo treba ostati koliko-toliko smiren, i imati u glavi dve stvari: 1. sta god da se desi lose ja to mogu ispraviti i 2. proci ce...

[goldie]

Ja imam tremu kada treba da pricam pred publikom, verovatno je to zato sto nisam duuugo pricala pred masom. A cudno je to da kad sam bila mala volela sam da pricam u javnosti i bila sam veoma dominanta i nije me uopste bilo sramota. Na svim priredbama sam bila voditelj. Secam se jednog mog nastupa na dodeli paketica u SNP-u i pevala sam Hajde da ludujemo od Tajci sa sve koreografijom i svi su bili odusevljeni i posle su mi cestitali i ja sam tek tada kad su mi cestitali skapirala sta sam ja uradila. Prilazile su mi neke tete koje nisam poznavala i pricale mi da sam super i da sam blesava. I cini mi se da sam u tom momentu kada su mi cestitali pocela da se stidim. I od tada se ja stidim javnih nastupa. Cudno zar ne? Sta vi psiholozi kazete na to?

Inace kada imam usmeni ispit imam veliku tremu, ali uspem da iskuliram tremu pre ispita ali kad sednem pred profesora onda sam gotova. Vise ne znam da pricam. Mozda zato sto znam da ocekuju od mene nesto a ja nikad naravno nisam bila 100% spremna. Pa je to problem. Ne volim usmene. Dajte vi meni neke zadatke i probleme da resavam. A te price i teorije man'te me. Nikad nista ne ucim napamet. pa je to moj problem koji uzrokuje tremu.

Definitivno bih trebala da poradim malo na tome, posto me hvata frka kako cu diplomski da odbranim pred masom. Moracu sad na sledecem usmenom da se nastrebam 120% i da gradim samopouzdanje na usmenom pred profom.

[nattydread]

ja sam se uglavnom tripovala pred ispite, razgovore za posao i takve slične sitaucije danima unaprijed. i onda bih u glavi izvrtila najgore moguće varijante takvih budućih događaja, da bih pred dan d već bila toliko izmoždena od svega toga, pa bi mi sutradan već bilo svejedno, samo da se ta gungula završi što prije, pa bi na primjer uvijek za ispit tražila da odgovaram prva, pa šta bude bude, a trema je naravno netragom nestajala.

[makilli]

Trema je prisutna uvek pred dogadjaje koji mi na neki nacin mogu promeniti zivot.Ne nosim se lose sa njom,ali mi se i par puta desilo da totalno zanemim.Sa druge strane podize mi i samopouzdanje koje izlazi na povrsinu posle pocetnih 5 min. treme,onda je sve lakse,cak mi i pomogne da se osetim toliko samouvereno sto mozda ne bih da je nije bilo.

[PropelerZviz]

Uvek sam imao tremu. I kad sam je potpuno svestan, ona je obuzimala deo emocija i ponasanja. Na srecu, nikada nije uticala ekstremno negativno! Uglavnom me je terala na dodatnu koncentraciju.

Znam neke ljude kojima je trema bila velik problem. To im je u prirodi i ne mogu da se odupru stanju. Pricali su mi ljudi da drmnu par gutljaja zestine pred ispite i sl.
Tako bi dobili dozu ravnodusnosti i kuraži, neophodne za ovakvu situaciju.

Cestim dovodjenjem u stresne situacije i brojnim neuspesima, covek postaje podlozniji tremi, a njegovo telo zauzima gard. Ovo se moze prevazici, barem delimicno, razgovorima i stavovima.
Jedna moja koleginica me pita (onako sva u tremi dan pred ispit): Sta cemo mi, meni frka?
-E reko, najgore sto moze da nam se dogodi je da padnemo! Svakako cemo posle na pivce!
-Jaaaaooo stvarno!
-A u nadi da nismo poslednji supci (izvinte na izrazu), mozda i polozimo!
-Tim bolje, al' pivce stoji....
(I tako se smirila za cas! A ko zna sta joj se blesavo motalo po glavi.)

Meni je izlazak na ispit bio (fala bogu nema ih vise ) blaga tenzija, ali iskljucivo onih 15 min pred pocetak....jer mrzim da cekam! To me ubija! Koje pitanje? Dali sam spreman? Kako cu proci?

[mcmix]

Ja stalno nastupam u javnosti i pred velikim auditorijumom, trema mije nekada predstavljala veliki problem ali vremenom naviknete na to i opustite se potpuno. Trema je sasvim normalna stvar i bice uvek prisutna. malo vise samopouzdanja i bice sve u redu...

[Ivana-psy]

Cesto imam tremu, u svim pomenutim situacijama! Kad god je prisutna, gledam da je iskoristim na pozitivan nacin, trudim se da je usmerim u pravi put! Nekad to i ne uspe, ali u vecini slucajeva deluje!

Utakvim trenutcima cesto sebi govorim: " iskoristi strah da bih istakla ono sto treba, tog momenta" ili razmisljam o drugim stvarima, trudim se da me taj strah nikad ne nadjaca, jer to su situacije kad se blokiramo. Pozitivna trema je uvek ok i kad je nema onda se pomalo zabrimen jer tad sigurno nesto ne stima, ne valja biti ni previse opusten!

Nervira me kod sebe sto pre samog dogadjaja, dan, dva imam neki neobjasnjiv osecaj, kao predtrema, glupost, ili noc pre, redovno se ne naspavam jer razmisljam o tome! Dobro to je sad vec do mene, ali i to se trudim da saniram, uz vezbanje, polako mi i uspeva!

"Ako sad postoji nesto sto mogu da ucinim u pogledu svoje buducnosti, ucinicu to! Za sad, neka sve ide kako ide, i uzivacu u sadasnjem trenutku, jer me je zivotno iskustvo naucilo da na stvari mogu da uticem tek kada se dese, nikad pre toga.."

Antoni De Melo

[sladoledzija]

Uhh ja sam po prirodi veliki tremaroš. Uglavnom me trema napada kad radim nešto prvi put, ili kad utripujem da je to nešto jako bitno. Mada zadnjih godina kako mi raste samopouzdanje tako i trema je sve manja ili je nema. Mada često zna da mi se desi da se preznojavam, drhtim a budem opušten, tj savladam tremu ali ne i neke njene manifestacije. I što mi ide na živce kad mi u tim situacijama blokira mozak ili se zbunim i zapetljam.

... noc pre, redovno se ne naspavam jer razmisljam o tome!

Mislim da je to isto kod svih, zato se ja i ne trudim da se naspavam tada, svejedno proveo noć u krevetu budan ili na nekom drugom mestu.

[SansRomantic]

Uglavnom imam tremu od nepoznatog.

Ako se u bilo kojoj životnoj situaciji nađem u mraku - ostala čula kao da podivljaju - postajem hipersenzitivna i hvata me panika i strah.
Tada se rađa i trema - da neću znati da odreagujem na pravi način u pravom trenutku.

Dosta sam razmišljala odakle to potiče...kao mali i malo veći bebac bila sam jako stidljiva...i strašno su me plašili ljudi...kaže draga mama da sam znala da zaplačem samo kada bi mi se neko približio (nisu ljudi stizali ni u ruke da me uzmu, što sam iskreno i mrzela - izjava istog autora, drage mame).
Nisam volela ni da me ona ili tata nosaju u rukama, najsretnija sam bila u svom krevetiću sa svojim žutim medom i plavim ćebencetom..
Pokušaji da me istrgnu iz tog mog carstva rezultirali su - kaže mama - istim ovim današnjim izrazom na licu kada je nešto novo i nepoznato na pomolu - oči širom otvorene, skoro da ne trepćem i usne razvučene u kiseo osmeh...

I tako...tridesetak godina kasnije...prepoznajem isto stanje...
Ali sam pronašla način da se izborim i ne dozvolim da mi pokvari sve ono lepo što život može da donese - jednostavno sam ga prihvatila!
Osetim da nadolazi, kao talas - opustim se psihički i kažem dođi, cool je što si tu, ti si deo mene - i čekam da prođe...a prolazilo je odmah kada profesor postavi prvo pitanje, čim se upale svetla reflektora, prolazi i danas čim izgovorim prvu rečenicu i shvatim da ljudi s' pažnjom gledaju u mene..jednostavno nestane...

A onda kada sam bezuspešno pokušavala da se borim imala sam samo kontra efekte - trema se pojačavala, sve sam se više znojila, postajala sam sve nervoznija...i na kraju bih odlazila "praznih ruku"...
a to već ne volem

[la femme]

Tremaros sam po prirodi, i to veliki. Pred nastup u javnosti (sto mi se cesto desavalo), pred velike ispite, uvek je trema bila prisutna. Desava mi se da mi se tresu ruke ili cak da mi bukvalno bude muka. Medjutim, ljudi oko mene su iznenadjeni kad im to pricam, jer kazu da se na meni to uopste ne vidi, jer mi i nastup i glas deluju krajnje samouvereno. Dakle, imam veliku srecu da me ta trema ne paralise, vec naprotiv. Cim prodje prvi minut i vidim da sve ide kako treba odmah i ona nestane.
Inace, nikad nisam uzimala lekove za smirenje (znam ljude koji su pred ispite i to radili). Ako mi je bas velika frka, casica neke zestine i sve bude ok! Samo prirodna medicina!

[Andjelika]

Tremarosh sam, ali to ni sama nisam znala dok mi jedan prijatelj nije rekao

Inache, kad sam svojevremeno morala totalno nepripremljena, bez spremnog texta, 'ladno iz publike, izashla pred 500 ljudi i vodila program, a nisam znala ni ko sve uchestvuje, improvozovala 200 na sat... I josh sve to vrlo dobro na kraju ispalo..... shvatila sam da mogu da prezivim i mnogo gore stvari
Imala sam celih 10 minuta da smislim shta tju da pricham, bez papira i olovke da to i pribelezim.
Mislila sam da tju da umrem.....

Inache, u ovakvim momentima krenem da izazivam i provociram sebe u fazonu: "shta, nemash petlju da ovo uradish!? sramota! bruka! ko da je ovo neshto!? shta da kazu oni slabitji, kad ti to ne mozesh? umri ako ne mozesh!?".....

pa bash umem da budem nezgodna i prema samoj sebi
a onda proradi ono ovnovsko, da sve ume i moze, i naravno da tako i bude

[irnik]

Ja sam nevjerovatan tremaros. Toliko da skoro da zaboravim sta sam htjela da kazem, ali kad zatreba nekako se (ne znam ni sama kako) izrazim. Kao sto neko ranije rece, mozda treba vise raditi na samopouzdanju .

I pored toga sto me trema jako nervira moram da priznam da je ponekad i dobra stvar, jer ipak postoji neko uzbudjenje i osjecanje odgovornosti.

Moj profesor kaze da on skoro uvijek ima tremu ali da i brzo prodje cim mu krene predavanje. Neki dan sam gledala neke poznate glumce koji su upravo govorili o tremi. Kazu kad nemaju tremu pred nastup, njihova gluma je samo mehanicka i publika to brzo osjeti.

[kerfija]

Trema ima svakog nekad malo nekad vise .Uvjek kad treba da obavim neka posla ali nisam sigurna da cu uspeti pripremam se u mislima i uvezbavam sve to i mnogu je bitnije i nacin uzimanje vazduha.Teze mi je da pocnem a posle pricam kao karabdalica kao navijana.