Нисам стигла дотле с њим. Вероватно нећу никад. Ни случајно нисам била равнодушна док сам му паковала ствари, плакала сам, али он то није видео. Можда сам у његовим очима изгледала тако - равнодушно, као што је он изгледао у мојим. Можда он и јесте равнодушан, иако и даље негде дубоко у себи желим да верујем како није. Не могу да га не волим, али не могу ни да будем с њим више.
Слажем се с оним да је равнодушност крајња последица заљубљености а не љубави и да када наступи треба кретати даље или спаковати нечије прње.