Promena imena grada Zrenjanina - Strana 5

Prikaz rezultata glasanja: Da li ste za promenu imena grada Zrenjanina?

Učesnika ankete do sada
135. Ne možete da glasate na ovoj anketi
  • Da

    33 24.44%
  • Ne

    72 53.33%
  • Da, ali ne u Petrovgrad

    19 14.07%
  • Svejedno mi je

    11 8.15%
Strana 5 od 9 PrvaPrva ... 34567 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 61 do 75 od ukupno 126
  1. #61

    Odgovor: Promena imena grada Zrenjanina

    Tema se pojavljuje na više mesta, isti tekst koji potpisuje Nadica Jakovljev. Mislim da u skupštini neće biti pominjanja te teme.

  2. #62

    Odgovor: Promena imena grada Zrenjanina

    Citat BackaPalankaSRB kaže: Pogledaj poruku
    Мислим да нетреба мењати назив града нарочито у Бечкерек ипак су тамо Срби 75 % и место је у Србији према томе овај назив одговара...једино кад би се мењало у Младићград или цлично онда ок..
    Сад си ме разочарао... наравно да треба вратити граду име краља Петра Првог Ослободиоца, чији споменик опет краси главни трг Петровграда.

    Citat Sunny kaže: Pogledaj poruku
    Grad su osnovali Madjari pre oko 700 godina, a ime Bečkerek je nosio 600 godina. Srbi su postali apsolutna večina posele drugog sv. rata etničkim čišćenjem Nemaca, koji su činili 25% stanovništva. Zrenjanin je rumunsko prezime, nosio ga je čovek koji nema veze sa ovim gradom i davanje tog imena politički je bilo motivisano, kao i Petrovgrad pre njega. Mladić je ratni zločinac (doduše za sad samo optužen za to, ali ne i osuđen), koji, srećom, nema nikakve veze sa ovim gradom.
    Занимљива је прича како је Марија Терезија давала грбове градовима, по томе који народ је био већина и ком свецу је посвећена њихова црква. С обзиром да су у Петровграду Срби били већина, грб, који је недавно опет постао званични, приказује Успење пресвете Богородице, по Успенској цркви. Толико о томе ко је био већина.
    Иначе, Немци а великим делом и Мађари су у Банат колонизовани у време кад су Срби већ били ту.
    Да не причамо глупости о још једном српском злочину против мирних Немаца, споменимо да је то било протеривање Немаца као казна за подршку нацистима, које се десило у малтене пола источноевропских земаља.
    Име Петровград није "политички мотивисано", не ради се о председнику једне странке, симболу неке идеологије или диктатуре, већ о српском краљу.
    Младићград... добра идеја.
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  3. #63

    Odgovor: Promena imena grada Zrenjanina

    Citat yossarian kaže: Pogledaj poruku
    Младићград... добра идеја.
    Srecom ne daju se tesko izgovorljiva imena gradovima.
    O imenu grada trebaju odlucivati njegovi gradjani.
    Ime grada nije pojam koji se menja sa politickom vlasti. Ime grada treba da traje hiljade godina.
    Ne verujem da je davanje imena gradu po nekoj licnosti srecna pojava a ako se daje, grad bi trebalo da nosi samo ime lica koji je u njemu rodjen.

    I treba razdvojiti dve(tri) stvari:
    Jedno je sluzbeno ime grada a drugo je ime grada na raznim jezicima.
    Kod nas se pojavio i treci pojam, ime grada koji se koristi.

    Licno nemam nista protiv Zrenjanina, odomacio se.
    Mada stariji ljudi su taj grad oduvek zvali Beckerek ili Veliki Beckerek.
    Gospodine, vase dete se plazi na mene!

  4. #64

    Odgovor: Promena imena grada Zrenjanina

    Citat biterlemon kaže: Pogledaj poruku
    Srecom ne daju se tesko izgovorljiva imena gradovima.
    O imenu grada trebaju odlucivati njegovi gradjani.
    Ime grada nije pojam koji se menja sa politickom vlasti. Ime grada treba da traje hiljade godina.
    Ne verujem da je davanje imena gradu po nekoj licnosti srecna pojava a ako se daje, grad bi trebalo da nosi samo ime lica koji je u njemu rodjen.

    I treba razdvojiti dve(tri) stvari:
    Jedno je sluzbeno ime grada a drugo je ime grada na raznim jezicima.
    Kod nas se pojavio i treci pojam, ime grada koji se koristi.

    Licno nemam nista protiv Zrenjanina, odomacio se.
    Mada stariji ljudi su taj grad oduvek zvali Beckerek ili Veliki Beckerek.
    Ja grad i sad zovem Veliki Bečkerek jer je velikog srca..
    Slažem se sa tobom da gradovi ne bi trebalo da dobiju imena po ljudima. Ranije to nije bio slučaj (pre 19-og veka mislim).
    A ime Zrenjanin strani državljani teško moga da smisle kako izgovoriti. Ta, lakše je sa Antananarivom nego sa Zrenjaninom. A Bečkerek je fonetski jednostavno izgovoriti.
    Ko rano poludi, ceo vek mu u veselju prođe!

  5. #65

    Odgovor: Promena imena grada Zrenjanina

    Citat itebejac kaže: Pogledaj poruku
    A ime Zrenjanin strani državljani teško moga da smisle kako izgovoriti. Ta, lakše je sa Antananarivom nego sa Zrenjaninom. A Bečkerek je fonetski jednostavno izgovoriti.
    Ti si stranac?
    Qui vit content de rien possde toute chose.

  6. #66

    Odgovor: Promena imena grada Zrenjanina

    Мислим да је давање имена градова по именима великих људи заслужних за свој народ јако леп поступак. Били или не били рођени у том граду, јер би у супротном то био екстремни локализам, неко ко је задужио свој народ задужио је и друге градове, не само онај у ком је рођен.
    Бесмислено ми је окамењивање старих страних имена која ништа не значе, као да се ништа није десило у Петровграду откако је основан.
    И најмање ми је битно како ће странци моћи или не моћи да изговарају. Нек ломе језик данима веџбајући...
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  7. #67

    Odgovor: Promena imena grada Zrenjanina

    Veliki ljudi koji su imli mnogo vi[e veye sa ovim gradom su i:

    Imre Bečei - osnivač naselja
    Despot Stefan Lazarević - jedan od prvih velikih župana Torontalske županije sa sedištem u Bečkereku, mađarski vitez reda zlatnog zmaja
    Mehmed Paša Sokolović - zauzeo Bečkerek sa osmanskom vojskom i pokrenuo u njemu zanatszvo, uspostavio sedište sandžaka
    Princ Eugen Savojski - proterao Turke iz Banata, vratio hrišćansku vlast u Bečkerek
    Aleksandar od Vitemberga - prvi ušao u Bečkerek posle proterivanja Turaka
    grof Klari Mersi Florimund - pokrenuo velike radove na isušivanju močvara, ekonomskom oživljenju unišenih krajeva
    Carica Marija Terezija - najviše ulagala u ove krajeve
    Erne Kiš - veliki vojskovođa i pesnik jermenskog porekla, rođen u Elemiru, nekada u centru grada bio ogroman spomenik posvećen njemu, srbijanska vojska ga uništila
    Mihajlo Pupin - svetski poznat fizičar i pronalazač
    Antalfi Žiroš Deže - kompozitor
    Dr Kemenj Ferenc - sekretar obnovljenog organizacionog odbora savremenih Olimpijskih igara
    Konstantin Danil - jedan od najvećih srpskih slikara XIX veka
    Lauka Gustav - novinar i urednik prvog gradskog lista na mađarskom jeziku "Torontal"

    Da ne pominjemo mnoge druge.
    A ako nekom gradu treba da se da ime po kralju, neka to bude Beograd, nisam siguran da je ikada i bio u Bečkereku. Uostalom , to bi bila mnogo veća počast tom čoveku.

    Što se tiče srpske većine, jedino je u Kikindi bila apsolutna većina, u Bečkereku je bilo oko 33% srpskog, i po 25% madjarskog i nemačkog stanovništva. Ostalo su bili Rumuni, Jevreji, Cincari, Grci, Slovaci, ...

  8. #68

    Odgovor: Promena imena grada Zrenjanina

    U Zrenjaninu je izgleda bilo najmanje poznatih Srba (Mihajlo Pupin je iz Idvora) iako su Srbi od davnina bili relativno najbrojnije stanovništvo u ovom gradu. Ne znam zašto se ne pominje kao osoba čije bi ime grad mogao da ponese, recimo, sv. Rafailo Banatski (pročitaj mementov post na temi - Žitije svetih), osoba koja potiče iz tih krajeva i čije mošti počivaju baš u Zrenjaninu. Mnogi gradovi na ovoj planeti ne bi imali dileme oko imena svog grada kada bi imali takvu blagodet kao Zrenjanin.

    Ali, to nije kul, to nije u duhu Torontala (jadna je to županija bila, kao uostalom i država koja ju je iznedrila) i u duhu nekih novih trendova u kojima je izgleda smrtni greh voleti svoj narod i svoje tradicije.

    Zato predlažem nekoliko mogućih imena za grad na Begeju i to : Bilijeva Varoš, ili Bikovosedeći salaš, a možda i Sijuksfalva.

    Obrazloženje: Verujem da većina vas zna da je Zrenjanin pre sto i jednu godinu posetio cirkus Bufala Bila. Tada je član cirkuske trupe bio i legendarni poglavica Sijuksa, Bik Koji Sedi. Eto velike naše sreće da jednim od predloženih imena dokažemo našu evropsku orijentaciju i spremnost za uključivanje u svetske demokratske procese, a možda bi se umilili i snažnom Indijanskom lobiju kako bi oni inicirali brojne i vredne investicije u sadašnjem Zrenjaninu...

    Ko shvati neka shvati...

    Uostalom, ovo je moje skromno i krajnje subjektivno mišljenje.
    Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
    Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
    Hej kafano, moja rano...
    Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
    Bircuz koji radi 25 sati dnevno!

  9. #69

    Odgovor: Promena imena grada Zrenjanina

    Citat Sunny kaže: Pogledaj poruku
    Veliki ljudi koji su imli mnogo vi[e veye sa ovim gradom su i:

    Imre Bečei - osnivač naselja
    Despot Stefan Lazarević - jedan od prvih velikih župana Torontalske županije sa sedištem u Bečkereku, mađarski vitez reda zlatnog zmaja
    Mehmed Paša Sokolović - zauzeo Bečkerek sa osmanskom vojskom i pokrenuo u njemu zanatszvo, uspostavio sedište sandžaka
    Princ Eugen Savojski - proterao Turke iz Banata, vratio hrišćansku vlast u Bečkerek
    Aleksandar od Vitemberga - prvi ušao u Bečkerek posle proterivanja Turaka
    grof Klari Mersi Florimund - pokrenuo velike radove na isušivanju močvara, ekonomskom oživljenju unišenih krajeva
    Carica Marija Terezija - najviše ulagala u ove krajeve
    Erne Kiš - veliki vojskovođa i pesnik jermenskog porekla, rođen u Elemiru, nekada u centru grada bio ogroman spomenik posvećen njemu, srbijanska vojska ga uništila
    Mihajlo Pupin - svetski poznat fizičar i pronalazač
    Antalfi Žiroš Deže - kompozitor
    Dr Kemenj Ferenc - sekretar obnovljenog organizacionog odbora savremenih Olimpijskih igara
    Konstantin Danil - jedan od najvećih srpskih slikara XIX veka
    Lauka Gustav - novinar i urednik prvog gradskog lista na mađarskom jeziku "Torontal"

    Da ne pominjemo mnoge druge.
    A ako nekom gradu treba da se da ime po kralju, neka to bude Beograd, nisam siguran da je ikada i bio u Bečkereku. Uostalom , to bi bila mnogo veća počast tom čoveku.
    Не видим како је више везе имао онај ко је ослободио Банат од Турака од онога који је ослободио Банат од Аустро-Угара. Да не спомињемо атлетичаре и композиторе.
    Против краља Петра нешто имају углавном они који никад нису прежалили што Петровград није и данас у Мађарској, као део неке жупаније...
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  10. #70

    Odgovor: Promena imena grada Zrenjanina

    "Не видим како је више везе имао онај ко је ослободио Банат од Турака од онога који је ослободио Банат од Аустро-Угара."

    Ne vidim kako je neko mogao da oslobodi Bečkerek od Austrougara, kad su Srbi činili 33% stanovništva. Isto tako smo oslobadjali Vukovar od Hrvata.

    U gornjem delu su istorijske ličnosti, od osnivača (nesporna zasluga), preko Mehmed Paše Sokolovića (srbin, zar ne?) koji je pokrenuo zanatstvo u gradu, preko dvojice vojskovodja koji su ovde boravili i vojevali, carice koja je ovde ulagala, grofa koji je ovde živeo i pretvorio močvaru u plodnu zemlju na kojoj ovde živimo, najpoznatijeg pesnika koji je ovde rođen. Donji deo spiska su osobe čije biste se nalaze u aleji velikana u Karadjordjevom parku. I još mnogi drugi imaju mnogo veće ili iste veze i zasluge nego Petar. No, ne mislim da treba dati ime gradu po njima, kako memento aludira, već napominjem da argument da je ta osoba najbitnija u istoriji grada nije tačan. A ako je ta osoba najbitnija u istoriji Srba, onda neka se da to ima nekom značajnijem gradu, npr. Beogradu. Ipak, u njegovo vreme BG je naglo napredovao, a Zrenjanin je postao provincija, više nije bio ni sedište značajnije teritorijalne jedinice, počeo je naglo da gubi na svim poljima.

  11. #71

    Odgovor: Promena imena grada Zrenjanina

    Citat Sunny kaže: Pogledaj poruku
    "Не видим како је више везе имао онај ко је ослободио Банат од Турака од онога који је ослободио Банат од Аустро-Угара."

    Ne vidim kako je neko mogao da oslobodi Bečkerek od Austrougara, kad su Srbi činili 33% stanovništva. Isto tako smo oslobadjali Vukovar od Hrvata.
    43% Срба у Банату.
    Вуковар је ослобађала југословенска војска, а у Вуковару је живело преко 99% Југословена.
    Мађара је у Банату било 17,5%, тако да је било још неправедније да га они држе. При том су у Банат насељени углавном у претпрошлом веку. При том је Краљевина Угарска имала политику непоштовања других народа и њихове асимилације, кршења просветних и других права.
    Није Србија напала АустроУгарску, већ је било обратно. Можда неко пораз централних сила у Првом светском рату гледа другачије, али за Србе на његовом крају Војводина је ослобођена. Не кажем да ти немаш право на другачију перцепцију догађаја, али могао би да покушаш да то превазиђеш после 80 година.

    U gornjem delu su istorijske ličnosti, od osnivača (nesporna zasluga), preko Mehmed Paše Sokolovića (srbin, zar ne?) koji je pokrenuo zanatstvo u gradu, preko dvojice vojskovodja koji su ovde boravili i vojevali, carice koja je ovde ulagala, grofa koji je ovde živeo i pretvorio močvaru u plodnu zemlju na kojoj ovde živimo, najpoznatijeg pesnika koji je ovde rođen. Donji deo spiska su osobe čije biste se nalaze u aleji velikana u Karadjordjevom parku. I još mnogi drugi imaju mnogo veće ili iste veze i zasluge nego Petar.
    Разлика је у томе како ти вреднујеш ослобођење Војводине од мађарског јарма. Без намере да поредим краља Петра Првог Ослободиоца са сликарима и другим војсковођама, сматрам да је ослобођење Војводине подухват ком треба одати признање.

    No, ne mislim da treba dati ime gradu po njima, kako memento aludira, već napominjem da argument da je ta osoba najbitnija u istoriji grada nije tačan. A ako je ta osoba najbitnija u istoriji Srba, onda neka se da to ima nekom značajnijem gradu, npr. Beogradu. Ipak, u njegovo vreme BG je naglo napredovao, a Zrenjanin je postao provincija, više nije bio ni sedište značajnije teritorijalne jedinice, počeo je naglo da gubi na svim poljima.
    Зрењанин је израстао у индустријски центар битан и у оквирима бивше Југославије, тако да нисам сигуран о каквом пропадању причамо. Да не причам да су рецимо и Немци имали користи од ослобођења јер је и на њима био притисак мађаризације.
    Та особа, како називаш краља Петра Првог Ослободиоца је био краљ кад су ослобођени сви Срби и Јужни Словени вишевековне стране окупације. Да, битан је за историју Срба, и мислим да Петровград није безначајан град да би се његовим именовањем одала довољна пошта "тој особи".
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  12. #72

    Odgovor: Promena imena grada Zrenjanina

    Citat memento kaže: Pogledaj poruku
    Ali, to nije kul, to nije u duhu Torontala (jadna je to županija bila, kao uostalom i država koja ju je iznedrila) i u duhu nekih novih trendova u kojima je izgleda smrtni greh voleti svoj narod i svoje tradicije.

    Zato predlažem nekoliko mogućih imena za grad na Begeju i to : Bilijeva Varoš, ili Bikovosedeći salaš, a možda i Sijuksfalva.

    Uostalom, ovo je moje skromno i krajnje subjektivno mišljenje.
    Vidim da ne poštuješ baš mnogo moju varoš, Bečkerek.
    Kažeš "jadna je to županija Torontal, kao uostalom i država koja ju je iznedrila" - pa znaš u to vreme ovde nije bilo druge države da iznedri bolju županiju. Ovde je u to vreme bila samo "jadna" državica Mađarska.

    Pričaš koješta, sažaljevaš sebe, ali ne znam za šta: "smrtni greh voleti svoj narod". Ko ti je rekao da je smrtni greh, ko ti je rekao da je uopšte greh voleti svoj narod?
    Svi smo mi tradicionalisti, i svi volimo svoj narod.
    Eto, kao što neko reče, dajemo imena gradovima i selima po ljudima, i onda to poistovećujemo sa tradicijom i privrženošću svom narodu.
    Ko rano poludi, ceo vek mu u veselju prođe!

  13. #73

    Odgovor: Promena imena grada Zrenjanina

    Citat yossarian kaže: Pogledaj poruku
    Разлика је у томе како ти вреднујеш ослобођење Војводине од мађарског јарма. Без намере да поредим краља Петра Првог Ослободиоца са сликарима и другим војсковођама, сматрам да је ослобођење Војводине подухват ком треба одати признање.

    Да не причам да су рецимо и Немци имали користи од ослобођења јер је и на њима био притисак мађаризације.
    Hvala lepo, onda sam ja ostao od okupatora i treba mi oduzeti imovinu i proterati me u Mađarsku. Kažem ovo jer si rekao da je Vojvodina bila okupirana. Pazi, to je opaka tema i otvara mnogo pitanja, kao ono oko stanovnika Čuruga, koji su 1945-e proglašeni kolektivnim ratnim zločincima.

    Uvek ima pritiska asimilacije od strane većine. Da li će to i uslediti zavisi od toga koliko je manjina privržena svojoj kulturi. Od 1918-e mađari su izloženi srbizaciji. Da li će se i u kojoj meri vojvođanski mađari odupreti asimilaciji zavisi od toga koliko su privrženi mađarskom školstvu, kulturi, jeziku i matici Mađarskoj. Napominjem da ono što sada nabrajam nije negativno: trenutno imamo mnogo mešovitih brakova, jezik ovdašnjih mađara je primio mnogo srpskih reči, u mešovitim brakovima deca se skoro uvek upisuju u srpskojezične škole, podizaju se u pravoslavnoj veri. Pre 1918-e to je sve bilo obratno. To je bilo ono što ti nazivaš "pritiskom mađarizacije".
    A, da.. nemci.. skoro da zaboravim. Ipak je car bio nemac onomad, a ne mađar. 1850-e u Budimpešti nije bilo mađarkog pozorišta, ali zato je nemačkog bilo dva. Do 1918-e Matične Knjige su se vodile i na nemačkom jeziku. Dakle.. nemci i "pritisak mađarizacije".. hahaha
    Ko rano poludi, ceo vek mu u veselju prođe!

  14. #74

    Odgovor: Promena imena grada Zrenjanina

    Citat itebejac kaže: Pogledaj poruku
    Hvala lepo, onda sam ja ostao od okupatora i treba mi oduzeti imovinu i proterati me u Mađarsku. Kažem ovo jer si rekao da je Vojvodina bila okupirana. Pazi, to je opaka tema i otvara mnogo pitanja, kao ono oko stanovnika Čuruga, koji su 1945-e proglašeni kolektivnim ratnim zločincima.
    Не видим како тема из 1918. отвара тему из 45. Сем тога, већ смо причали о томе и рекао сам да су и ти злочини над Мађарима за сваку осуду, тако да нема потребе да опет пролазимо кроз то. Такође кад год се спомене Чуруг 45. било би фер споменути и рацију 43.
    Наравно да нико не каже да су данашњи Мађари "остали од окупатора и да им треба одузети имовину и протерати их".
    Ради се о једном комплексном историјском питању. Чињенице су следеће: АустроУгарска је водила агресивну политику према Србији и Србима, Аустроугарска је покушавала да асимилује Србе у Босни у "босанску нацију" преко Бењамина Калаја, Угарска је покушавала да асимилује Србе, Румуне и Словаке у Краљевини Угарској. АустроУгарска је повела агресиван рат против Срба. На крају тог рата српска војска је заузела територије АустроУгарске, у којима су Срби били најбројније становништво. Агресивни рат АустроУгарске и српска већина дају Србима право да то запоседање назову ослобађањем. Међутим, по мени, Мађаре из Војводине, обично становништво, нису били окупатори, већ једноставно досељени ту као и Срби, да ли 100, 200 година раније или 100, 200 година касније, зависи од дела, од села... а Војводина је данас Србија.
    Оно што је мени проблематично су људи који би Петровграду дали било какво име, по сликару, по композитору, по Французу, по Немцу, по Србину, по Турчину... само да то не буде по краљу Петру Првом Ослободиоцу. А зашто? Па зато што не може да преболи, ни после 80 година, чињеницу да је Војводина део Србије. И отуд непријатељство према српској држави, непоштовање према српским "шверцерским" симболима, према српској историји а посебно онима који су истерали АустроУгарску. Отуд и идеје о војвођанској нацији, јер је јасно да су Мађари осим у 5-6 општина у изразитој мањини - то је начин да Војводина не буде српска.
    По мени је то екстремни национализам, да неко ко је рођен 70ак година после Трианона и даље не може да поднесе Србију као своју земљу.
    Питање националних мањина је осетљиво у свакој земљи, али по мени Мађар у Србији би требао да поштује државу Србију, као своју земљу. А та земља би требала да поштује њега, његову културу, језик, вероисповест, традиције... али не и да се стиди због тога што је пре 80 година поразила агресора. Нити да се стиди свог краља који је ослободио све Србе.

    Uvek ima pritiska asimilacije od strane većine. Da li će to i uslediti zavisi od toga koliko je manjina privržena svojoj kulturi. Od 1918-e mađari su izloženi srbizaciji. Da li će se i u kojoj meri vojvođanski mađari odupreti asimilaciji zavisi od toga koliko su privrženi mađarskom školstvu, kulturi, jeziku i matici Mađarskoj. Napominjem da ono što sada nabrajam nije negativno: trenutno imamo mnogo mešovitih brakova, jezik ovdašnjih mađara je primio mnogo srpskih reči, u mešovitim brakovima deca se skoro uvek upisuju u srpskojezične škole, podizaju se u pravoslavnoj veri. Pre 1918-e to je sve bilo obratno. To je bilo ono što ti nazivaš "pritiskom mađarizacije".
    A, da.. nemci.. skoro da zaboravim. Ipak je car bio nemac onomad, a ne mađar. 1850-e u Budimpešti nije bilo mađarkog pozorišta, ali zato je nemačkog bilo dva. Do 1918-e Matične Knjige su se vodile i na nemačkom jeziku. Dakle.. nemci i "pritisak mađarizacije".. hahaha
    Постоји нешто што би се могло назвати "природна асимилација", дакле мешовити бракови, учење језика који обезбеђује најбоље професионално напредовање (у Етиопији је то амхарски у Србији српски, у Америци енглески... ), избегавање да се штрчи у односу на околину... Али кад говоримо о Краљевини Угарској, не говорим о томе. Говорим о систематској мађаризацији од стране државе и непоштовању права других народа. Писаћу мало о томе, али не сад и не овде, јер то није тема.

    И да, заборавио сам. Концентрисати се треба на то како постизати успехе на разним плановима, личне, изграђивати себе као личност, доприносити друштву, напредовати... и старати се да држава Србија буде место на ком свако, без обзира на порекло, има шансу за своју како би Американци рекли, потрагу за срећом. Не видим зашто Мађар у Војводини не може да буде успешан и признат као било који други грађанин Србије. Али ако се концентришемо на историју и покушавамо да исправимо нешто од пре 80 година што се не може исправити, нећемо добити ништа, само омразу још ко зна колико генерација. Војводина је Србија. Тачка, идемо даље, ту се ништа не може изменити. Посветимо се другим стварима, а не сновима о 66 жупанија.
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  15. #75

    Odgovor: Promena imena grada Zrenjanina

    Citat itebejac kaže: Pogledaj poruku
    Vidim da ne poštuješ baš mnogo moju varoš, Bečkerek.
    Kažeš "jadna je to županija Torontal, kao uostalom i država koja ju je iznedrila" - pa znaš u to vreme ovde nije bilo druge države da iznedri bolju županiju. Ovde je u to vreme bila samo "jadna" državica Mađarska.

    Pričaš koješta, sažaljevaš sebe, ali ne znam za šta: "smrtni greh voleti svoj narod". Ko ti je rekao da je smrtni greh, ko ti je rekao da je uopšte greh voleti svoj narod?
    Svi smo mi tradicionalisti, i svi volimo svoj narod.
    Eto, kao što neko reče, dajemo imena gradovima i selima po ljudima, i onda to poistovećujemo sa tradicijom i privrženošću svom narodu.
    Evo ovako. Zamolio bih te da mi se na obraćaš i da ne kvalifikuješ moju ličnost. Iznesi svoje mišljenje kao što sam i ja izneo svoje. Govori o mojim stavovima, a ne o meni dragi teolože. Bog se ne može prevariti.

    Iako nisam dužan, ipak ću ti objasniti svoj stav u kojem tvrdim da je jadna država koja je iznedrila isto tako jadnu županiju. Zaista mislim da je svaka država jadna, pa i moja matična, ako upotrebi svoj narod u jednom agresivnom ratu a zarad interesa dela vladajuće elite. Posledice po Evropu, svet, pa i Mađarsku su svima poznate. Najveće krvoproliće do tada u istoriji...

    Ne pada mi na pamet da polemišem sa tobom, a posebno na način koji si ti započeo. Najdobronamernije ti savetujem da se ipak bolje udubiš u kontekst i suštinu onoga što sam napisao. Strpljen, spašen i lakše se shvati tema...
    Poruku je izmenio memento, 07.08.2008 u 14:33 Razlog: Dopuna posta poslednjim posusom.
    Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
    Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
    Hej kafano, moja rano...
    Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
    Bircuz koji radi 25 sati dnevno!

Strana 5 od 9 PrvaPrva ... 34567 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Imena naših anđela
    Autor jovuk u forumu Roditeljski kutak
    Odgovora: 31
    Poslednja poruka: 22.01.2012, 19:15
  2. Promena radnog mesta
    Autor Najgora u forumu Posao
    Odgovora: 16
    Poslednja poruka: 04.04.2011, 21:28
  3. Promena korisnickog imena
    Autor Joca Šuca u forumu Obaveštenja i pitanja u vezi sa Forumom
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 09.07.2010, 12:43
  4. Promena mesta stanovanja zbog posla
    Autor Mish u forumu Spomenar
    Odgovora: 8
    Poslednja poruka: 13.11.2008, 22:48

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •