Vaše omiljeno drvo? - Strana 3
Strana 3 od 7 PrvaPrva 12345 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 31 do 45 od ukupno 98
  1. #31

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    Volim skoro svo drvece, kao i zbunje, pa i cvece...

    Cak kada momislim, vise volim zbunje od drveca...

    Zovu, divlju ruzu, lesnik, jazmin i nesto cije ime ne znam...
    ... i naravno nasu galagonju (zovem ga i divljom jabukom, mada nije to, to...)

    Od drveca ono nase gradsko, Celtis. Volim da grickam njen plod!

    Omiljeno licno drvo su veliki hrast u nasem parku i drvcica musmule u mojoj basti.

    Jos malo, pa ce da krene branje!

    Volite muslulice?
    Gospodine, vase dete se plazi na mene!

  2. #32

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    Буква и њен другар међед!

  3. #33

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    Volim šljivu, krušku, jabuku i kajsiju zbog plodova, trešnju u punom cvatu kada je u pitanju lepota, bor zbog mirisa, orah zbog lepih uspomena na detinjstvo, hrast zbog veličine,...

  4. #34

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    Šljiva i proizvodi!
    Poruku je izmenio Meggy, 02.02.2015 u 20:48 Razlog: Pogresno korisceni vB kodovi
    In vinas veritas

  5. #35

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    Kako li sam mogla brezu da zaboravim!Pod prozorom mi je i gledam je danas pod snegom kako je lepa, a onda se setim leta,kada joj onako nežnoj i beloj listići trepere i na plus 40, kada daška vetra nema.Priroda je umetnik bez mane.

  6. #36

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    Иако јако волим биљке, у једном тренутку свог живота сам схватио да уствари могу да препознам тек неколико врста дрвећа. То се догодило тако што су моји синови, као мали, почели да ме запиткују о свему и свачему па и о дрвећу. Како бих сачувао ауторитет оца, латио сам се књиге и научио понешто о овој проблематици....

    Храст ми је најомиљеније дрво, али не и једино омиљено, па ћу започети с њим.

    Храст или Quercus је листопадно или зимзелено дрвеће и шибље из фамилије Fagacea (букви). Кора му је испуцала, листови назубљени или режњевити, цветови једнополни, једнодоми, сложени у ресе, плод синкарпна орашица – жир, која се налази у тањирасто проширеној куполи прекривеној краћим и дужим љуспама. Род Quercus обухвата око 300 врста распрострањених углавном у умереној зони северне хемисфере. У флори Европе заступљено је око 40 врста храста.
    На територији Србије успева тек десетак врста, међу којима су и две зимзелене: чесвина (чесмина) или црника (quercus ilex) и прнар (quercus coccifera). Листопадне врсте су: македонски или црни храст (quercus triana), цер (quercus cerris), сладун или крупна граница (quercus frainetto), медунац или мала граница (quercus pubescenis), китњак (quercus petraea), лужњак (quercus robur), итд.

    Познато је се храстово дрво користи у грађевинарству и дрвној индустрији, а из коре се добија танин. Наше храстове шуме дају храстовину доста доброг квалитета, а нарочито лужњак. Храст је дрво дугог века и живи више стотина година, а нарасте и до невероватних 50 метара и, по правилу, обим стабала овим примерцима је 7 – 8 m. Дрво му је изузетно чврсто и трајно због чега се и данас каже „снажан као храст“, а захваљујући особинама храста настао је и наш глагол расти, као и име Растко.

    У историји европских народа храст је одувек заузимао посебно место. Гранато стабло густе крошње пружало је природан заклон и уточиште народним скуповима. У старој Грчкој и Риму храстовим венцем украшавали су главу победника на бојишту, а француски краљ Луј IX, делио је правду седећи под огромним храстом. У подножју храстова друиди су обављали своје церемоније, а и њихово име је настало по храсту, јер на галском језику drus значи храст. Године 1815. под једним храстом, недалеко од Такова, Милош Обреновић је изговорио чувену реченицу: „Ето мене, ето вас. Рат Турцима!“, после чега је почео Други српски устанак.

    Од памтивека су Срби на примерцима храстова чинили записе. Обележавајући одабрани храст, заветовали су се Богу да ће чинити одређене ствари, само да би избегли неку изненадну опасност, болест, или да би им се услишила некаква молба. Такво обележено дрво се није смело сећи, јер се веровало да ће оног ко посече запис снаћи зла судбина...
    По храсту церу планина у северозападној Србији је добила име. Храст у нашем народу називају још и грм (шума је грмњак) и није тешко онда закључити да је храст био омиљено дрво нашег предхришћанског врховног бога Перуна, господара грома и олује (грмљавине). Храст се још назива и дуб (шума - дубрава), што значи и стајати усправно (дубити). Дубровник је тако добио своје име по околним храстовим шумама, а исти етимон имају и лична имена Дубравко и Дубравка...
    Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
    Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
    Hej kafano, moja rano...
    Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
    Bircuz koji radi 25 sati dnevno!

  7. #37

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    Breze i srebrne jele,a emotivno sam vezana za crni dud,bio je jedan stari kod moje bake u dvoristu,tu sam se pentrala,visila,cak i kucicu na njemu napravila..(odrasla na drvetu)

  8. #38

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    Breza...bijela i vitka
    Lipa...zbog mirisa
    Hrast...zbog veličine,nekako je moćan...

  9. #39

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    ...najbolje volim lipu zbog mirisa a od vocki mi je najdraza visnja...
    Kad bi meni dali kišobran, ja ga ne bih potrošio sam
    pola mesta ja bih dao nekom, ko je dobar a slučajno sam.

  10. #40

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    Jasen

    Latinski naziv za jasen je fraxinus, što je postalo od grčkog phraxo, a što znači zatvaram, jer su se vrste tog roda sadile kao živa ograda.

    Jasen je listopadno drvo iz familije maslina (oleacea) i može doseći visinu do 50 m.
    Lišće mu je naspramno, neparno pernato složeno. Cvetovi su mu dvopolni i jednopolni, mali i u metličastim cvastima. Plod mu je oraščica sa krilatim nastavkom. Jasen voli vlažnija staništa, ali podnosi i sušu.

    Rod obuhvata oko 65 vrsta koje naseljavaju umerene delove Evroazije i Severne Amerike. Kod nas rastu četiri vrste jasena: beli, crni (cveta posle listanja, sadrži šećernu drogu manu, od koje su Rimljani pravili sok), poljski i dlakavi poljski, ali i američke vrste: amerikana, pensilvanika i lanselota.

    Beli jasen (fraxinus excelsior) je šumsko drvo koje može narasti do 35 m i u svetu je poznato više stabala starih preko 200 godina. Drvo mu je vrlo kvalitetno i koristi se u drvnoj industriji i zanatstvu.

    Stari Germani su verovali da se nebo oslanja na vrh jednog ogromnog jasena. Jasenu su pridavali mnoga magična svojstva i posvetili su ga Toru, bogu gromova, munja i blagotvornih kiša. Od jasenovog drveta pravili su koplja, verujući da će ih ona učiniti nepobedivim. I Homer govori o tome da je Ahil, najveći junak antičke Grčke, imao koplje od jasenovog drveta.

    U srednjem veku se verovalo da jasen vrlo uspešno štiti od zmija, a kora mu se nekada upotrebljavala za lečenje od groznice, dok se danas koristi za štavljenje kože, jer u sebi sadrži tanin, kao i za pravljenje, u kombinaciji sa zelenom galicom, vrlo postojane crne boje za vunu.
    Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
    Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
    Hej kafano, moja rano...
    Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
    Bircuz koji radi 25 sati dnevno!

  11. #41

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    Јаблан

    Јаблан (populus pyramidalis) је листопадно дрво из фамилије врба (salicacea). То је лепо, високо и витко дрво високо и до 40 метара, уско пирамидалне крошње, дебеле, уздужно испуцале коре, са гранама приљубљеним уз стабло. Листови су му ромбоични, на врху дуго зашиљени, по ободу ситно назубљени.

    Јаблан је дводома биљка (постоје мушки и женски примерци овог дрвета) и готово је сигурно да су сви јабланови које сте видели, мушки примерци, тако да се њихово размножавање врши искључиво резницама. Претпоставља се да му је домовина западна Азија, одакле је већ у најстарија времена пренет у Европу.

    Сади се као украсна биљка поред путева и у парковима. Најлепши су јабланови поред река или већих потока, где им корење долази у непосредни додир са водом. Често се за лепог и високог човека каже „Висок као јаблан“. Јабланови ситни срцасти листови на дугим дршкама затрепере и на најмањи дашак ветра. Најближи сродници су му јасика или трепетљика и црна и бела топола. Јаблану одговара умерена клима и за раст му потребно доста светла и воде.

    Јаблан има бело дрво средњег квалитета које се не користи у грађевинарству, него за израду амбалаже и ситних предмета (шибице и слично). У финој столарији употребљава се само као подлога на коју се лепе листови племенитих врста тврдог дрвета. Међутим, све врсте топола користе се и гаје ради прераде у целулозу и хартију. Спаљивањем јаблановог дрвета у затвореној посуди добија се угаљ који се раније много користио у медицини у случајевима повећане стомачне киселине.

    Јаблан је етимон имена насеља Јабланац у Велебитском каналу, затим имена минерала јабланита (по Јабланици у Херцеговини) који је у ствари магматска дубинска стена, састављена из крупних монолита од којих је Иван Мештровић исклесао познате каријатиде за споменик Незнаном јунаку на Авали.
    По јаблану су добили имена Јабланица:
    - Шарска планина, југозападно од Охрида преко које иде граница са Албанијом;
    - Река у северозападном делу Србије, лева притока Јужне Мораве, у Лесковачкој котлини;
    - Река у северозападном делу Србије, код Ваљева;
    - Градско наеље у БиХ....

    И на самом крају, верујем да љубитељи дрвећа неће имати ништа против да причу о јаблану завршим једном песмом, која се зове Траг, мени омиљеног српског писца, Милоша Црњанског.

    Желим:
    да после снова
    не остане траг мој на твом телу.

    Да понесеш од мене само
    тугу и свилу белу
    и мирис благ…

    путева засутих лишћем свелим
    са јабланова.
    Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
    Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
    Hej kafano, moja rano...
    Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
    Bircuz koji radi 25 sati dnevno!

  12. #42

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    Брест

    Брест, или вез,на латинском ulmus, је крупно листопадно дрво, ређе шиб, из фамилије ulmacea. Лишће му је наизменично, просто, ободом зубљено, при основи несиметрично. Цветови су му неугледни, сложени у штитолике цвасти и јављају се пре листања. Плод је крилата орашчица звана самара.

    Род ulmus има око 18 врста које расту у северној умереној зони, а код нас су аутохтоно заступљени:
    - пољски брест (ulmus campestris),
    - брдски брест (ulmus montana) и
    - брест вез (ulmus effusa).

    Дрво му је врло квалитетно и употребљава се у грађевинарству посебно дрво пољског бреста.
    Велику штету стаблима наноси гљивица ophiostoma ulmi и оболела стабла потпуно се осуше.

    Код нас се гаје и донесене врсте бреста:
    - жалосни брест,
    - копривић или кошћела, односно познат на овим просторима као бођош (сетимо се реченице - Шта зна дођош шта је бођош?),
    - сибрски брест и
    - Зелкова цреанта.

    Брест је име по једног града у Француској и Белорусији, а и име познатог град Улма, из Немачке, такође значи – брест. Има мишљења да је истог корена и назив села Уљма у Банату, код Вршца.
    И насеља Брестаница, Брестовац и Брестовачка Бања своја имена дугују дрвету бресту и сведоче да је брест био врло распрострањено дрво на нашим просторима.

    Брестови воле свежа, дубока и плодна тла и спадају у биљке најотпорније на загађеност и отровне гасове и могу живети и по више стотина година.
    Некада су брестово дрво највише употребљавали колари за израду колских точкова. Касније је нашло примену у изради железничких вагона, пољопривредних алатки, а употребљавано је и градњи бродова, морских и речних докова, као и стубова за мостове, јер брестовина не трули у води.

    У средњем век, широм Европе, пред дворовима феудалаца и на трговима у насељима могао се видети разгранати брест под којим су локалне судије делиле правду. „Показаћу ти ја под брестом!“, претили су противници један другом у свађи, мислећи при томе на обрачун пред судом.

    Можда је интересантно да кажем да је један једини предивни стари пољски брест у Енглеској проглашен за целу целцату краљевску шуму, само да би био сврстан под заштиту држава, јер закон није предвиђао заштиту појединачних стабала.

    И још да напоменем да је војвода из Првог српског устанка, Васа Чарапић, после јуначке смрти (1806.) док је јуришао на Стамбол капију у Београду, сахрањен под брестом код манастира Раковица.

    На самом крају, за љубитељ(к)е поезије и Жака Превера ево пар стихова из познате песме Барбара, а који имају, на неки начин, везе и са брестом:

    Сећаш ли се Барбара
    Падала је киша непрестана
    Над Брестом тога дана.
    А ти си ишла насмејана,
    Покисла, озарена, очарана
    Под крупним капима кише.....
    Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
    Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
    Hej kafano, moja rano...
    Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
    Bircuz koji radi 25 sati dnevno!

  13. #43

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    kajsija
    i sad...necu ja tu da govorim o latinskom nazivu,niti o znamenitim ljudima koji su sedeli pod njom,niti o njenim srodnicama...
    ja bi malo o jednoj kasiji koju sam volela
    koja je rasla na sred jednog dvorista,i cije su se grane spustale sve do zemlje,povijajuci se pod teretom plodova....
    kakav je to hlad bio!
    kao nekakav zeleni sator,koji je tu i tamo dopustao da svetlost sece unutrasnju tminu....
    citava popodneva sam tu provodila
    ona letnja,narandzasta i vrela popodneva....
    stajao je tu i jedan maleni sto,i dve stolice....na stolu nekad bude tepsija sa sladoledom od vanile,nekad samo kriske ohladjene lubenice.....
    bokal vode s pumpe "moravke"...
    divna,lenja popodneva provedena u igranju ili citanju.....
    a ta kajsija.....je jedna od stvari koje su obelezile moj zivot....
    Ploviti se mora i bez broda ..

  14. #44

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    Jova

    Jova ili joha (alnus glutinosa) je listopadno drvo iz familije breza. Može narasti do visine od 35 m, a krošnja mu je jajasto kupasta.

    Kora jove je tamnobraon boje i ispucana. Mlade grane su joj lepljive i gole, a listovi su joj dugi 3-10 cm, jajasto- eliptičnog do okruglog oblika i zatupasti ili usečeni na vrhu. Boja im je odozgo tamnozelena, dok su odozdo svetliji. Jova je jednodomo drvo. Muški cvetovi su valjkasti i viseći, dugi 10 – 12 cm, i razvijaju se pre cvetova, a ženski cvetovi su jajasti i uspravni, dugi 1 – 3 cm. Nakon oplodnje ženska cvast postaje plod, u obliku šišarice iz kojih kada dozre izlaze maleni krilati plodovi – oraščići.

    Kod nas su zastupljene dve vrste jove: bela i crna.

    Drvo jove je lako, homogeno i osrednje tvrdoće i ima određenu primenu u građevinarstvu. U vodi otvrdne i ako je stalno uronjeno u vodu, postane vrlo otporno pa se upotrebljava i za radove u vodi, kao i za stubove za dokove. Na vazduhu se drvo jove relativno brzo kvari i trune, dok mu je kalorična vrednost osrednja, a pri sagorevanju ne dimi tako da se jovin ugalj upotrebljava i nalazi primenu u proizvodnji baruta. Jovino drvo se još koristi u rudarstvu, industriji olovaka i celuloze. Listovi i kora sadrže tanin, a kora se koristi za štavljenje kože i bojenje vunenih tkanina.

    Jova je rasprostranjena u celoj Evropi, jugozapadnoj Aziji i zapadnom Sibiru, a kod nas raste kraj rek i potoka od nizijskih do brdskih predela. Koliko se sećam nekada je u Pančevu. kod autobuske stanice, bio jedan zaista lep i veliki primerak crne jove.

    Jova se razmnožava semenom, u proleće, ili bespolno – reznicama.

    I na samom kraju još da napomenem da je kod nas ovo drvo opevano u lepoj narodnoj pesmi „Čuvam ovce kraj zelene jove“, kao i da se jovova šumica zove jovik....
    Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
    Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
    Hej kafano, moja rano...
    Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
    Bircuz koji radi 25 sati dnevno!

  15. #45

    Breza

    Бреза

    Бреза (betula pendula) је листопадно дрво или грм из истоимене фамилије, које нарасте и до 30 метара. Кора брезе је бела, младе гране брадавичасте, листови троугласти, или ромбоидни, 2-7 цм дугачки. Цвета у цвастима које су у ресама, мушке без дршки, а женске на дршкама. Бреза расте у хладним и умереним крајевима северне земљине полулопте и воли високе пределе са доста светла.

    Од четрдесетак познатих врста најраспрострањенија је бела бреза која се код нас зове још и жалосна бреза, јадика, црепуша и метлика. Бреза је витко стабло које је у почетку обавијено сивосмеђом кором која се након четири године љушти и постаје бела и глатка. Старо стабло такође има белу, али дубоким пукотинама избраздану кору. Лишће брезе је ситно и јако покретљиво и трепери на ветру што додатно улепшава ово дрво. Размножава се путем семена, ретко изданцима.

    Бело дрво брезе није најцењеније у столарству. Раније се употребљавало за гориво, а данас се прерађује у дрвењачу, сировину од које се добија хартија. Лапонци од брезовог сока добијају неку врсту шећера, а од коре праве корпе, конопце, обућу, чак и посуђе. Од стабала црне брезе индијанска племена Северне Америке правила су своје чувене чамце – кануе. Из коре беле брезе добија се нека врста катрана који се у Русији, где има заиста много бреза, употребљава од давнина за штављење надалеко чувених скупоцених кожа и крзна, којима даје чврстину и пријатан мирис. Занимљиво је да су Браћа Руси већ помињани слатки брезов сок користили, а данас га изгледа још користе, за примитивну производњу каквог таквог етил алкохола. Па, не каже се залуд – Пије к`о Рус!
    Бреза има и лековита својства: брезов лист је јадан од најбољих лекова за обољење мокраћних путева, а у медицини и фармакологији користи се и сок из дрвета брезе.
    Брезово уље се добија из дрвета беле брезе. Први начин је сува дестилација катрана брезове коре и употребљава се у индустрији коже. Други начин је дестилација пупољака брезе и такво се употребљава у козметици.

    И на крају, да напоменем још једну занимљивост, да се код нас на високопланинским тресетиштима јавља, ретко, и маљава бреза....
    Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
    Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
    Hej kafano, moja rano...
    Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
    Bircuz koji radi 25 sati dnevno!

Strana 3 od 7 PrvaPrva 12345 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Koje vam je omiljeno pice?
    Autor silvia u forumu Kulinarstvo i ishrana
    Odgovora: 112
    Poslednja poruka: 24.09.2017, 18:21
  2. Omiljeno mesto za sex
    Autor Najgora u forumu Erotika & sex
    Odgovora: 33
    Poslednja poruka: 11.06.2011, 23:59
  3. Omiljeno prevozno sredstvo?
    Autor SQUAW u forumu Turizam i putovanja
    Odgovora: 66
    Poslednja poruka: 25.02.2011, 13:28
  4. Omiljeno jelo
    Autor Kunic u forumu Kulinarstvo i ishrana
    Odgovora: 44
    Poslednja poruka: 18.08.2009, 22:26
  5. Čovek - drvo
    Autor SQUAW u forumu Belosvetske zanimljivosti
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 12.09.2008, 22:06

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •