Vaše omiljeno drvo? - Strana 4
Strana 4 od 7 PrvaPrva ... 23456 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 46 do 60 od ukupno 98
  1. #46

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    Багрем

    Багрему је Карл Лине (Карл фон Лине /23. мај 1707. – 10. јануар 1778./ је био шведски природњак и научник. Оснивач је систематике, биолошке дисциплине. Све биљке и животиње је сврстао у категорије по сличностима, и то: врста -> род -> породица -> ред -> класа -> коло. Увео је бинарну номенклатуру по којој свака биљка и животиња има назив рода и врсте. Оснивач је природњачког музеја у Упсали и први председник Шведске академије наука)* дао назив robinia pseudoakacija, у част Жана Робина (1550-1629), хербaристе француског краља Анрија Четвртог, у чијем је врту израстао први примерак који је унесен у Европу.

    Багрем припада фамилији leguminosa, а пореклом је из источног дела Сједињених америчких држава и то је једина врста рода која се потпуно одомаћила у Европи.

    Багрем је листопадно стабло, високо до 25 м, усправног дебла, које се често рачва надвоје, рапаве и избраздане, у зрелости сивкасто смеђе коре. Трновите гране имају глатку кору и сачињавају лоптасту крошњу. Црвенкасто смеђи огранци су маљави. Листови су непарно перасто сложени са 3 – 10 пари овалних или елиптичних листића бледозелене боје. При основици петељке су два снажна трна, која су у ствари преображени залисци. Цветови су скупљени у висећим гроздовима дугим 10 – 20 сантиметара, беле су боје и благог мириса, а цветају у периоду мај – јуни. Цветна чашица је зелена и звонаста, а венчић је лептираст. Плодови су висеће кожасте махуне, које су кад дозру, црвено смеђе боје и садрже 4 – 10 бубрежастих семенки.

    Размножава се семеном или коренским изданком, а успева у целој Европу.

    Багрем се често гаји због декоративности, за везивање терена (Делиблатска пешчара) и добра је медоносна биљка. Дрво му је тврдо, трајно и еластично. Користи се у столарству и коларству.

    Интересантно је напоменути да је на једној врсти багрема који успева у Африци први пут откривена комуникација међу биљкама. Наиме, примећено је да када жирафе почну да брсте ту врсту багрема, после неког времена одустају, док друге примерке у опште и не дирају. Касније је прецизним мерењима утврђено да у моменту када жирафа почне да брсти багрем у биљци одмах почиње да се лучи посебан алкалоид који делује двојако. Као прво, биљку чини неукусном, тако да жирафе убрзо одустају од оброка и, као друго, стимулишу се односно „обавештавају“ се остале јединке у близини, тако да и оне почињу да луче исти алкалоид, чиме се биљка самозаштићује...

    И на крају, за даме, али и оне склоне романтици, ево и једне песме написане далеке 1918, у којој се помиње багрем. Песма се зове Прича, а написао ју је наш познати Банаћин, Милош Црњански:

    Сећам се само да је била
    невина и танка
    и да јој је коса била
    топла, као црна свила
    у недрима голим.

    И да је у нама пре уранка
    замирисо багрем бео.

    Случајно се сетих невесео,
    јер волим:
    да склопим очи и ћутим.

    Кад багрем догодине замирише,
    ко зна где ћу бити.
    У тишини слутим
    да јој се имена не могу сетити
    никад више.


    * Извор – Википедија.
    Poruku je izmenio memento, 06.02.2008 u 12:06 Razlog: slovna greska
    Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
    Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
    Hej kafano, moja rano...
    Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
    Bircuz koji radi 25 sati dnevno!

  2. #47

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    Кестен

    Код нас расту две врсте кестена: дивљи и питоми. Даљни су рођаци, али нису из исте фамилије. Наиме, питоми кестен је из фамилије букви, а дивљи кестен је из фамилије нижих кестена.

    Питоми кестен је пореклом из Азије. То је дрво високо 20 – 30 метара, а доживи старост и до 500 година. Стабло му је сиво мрке боје, неправилно и уздужно испуцале коре. Листови су голи, дуги 10 – 25 цм, јајасто ланцетасти, на врху зашиљени и по ободу оштро тестерасти. Цветови су сложени у дуге ресе, а плодови браон кожасте орашчице по 1- 3 у лоптастој куполи покривеној дугачким бодљама. Питоми кестен је самоникла распрострањена биљка у јужној Европи, Малој Азији и на Кавказу. Има га по целој Европи, изузев крајњег севера. Успева искључиво на киселом земљишту. Има велики економски заначај због веома укусног и хранљивог плода (марон). Дрво му је тврдо и трајно. Користи се у грађевинарству и индустрији намештаја. Из коре, лишћа и цветова добија се танин. Добра је медоносна биљка.

    Дивљи кестен је пореклом из Индије. Сади се као украсно дрво по улицама и парковима. Цењено је због густе крошње и лепог цвета – усправно купасте цвасти беле или светло ружичасте боје и пријатног мириса. Заштитна љуска плода је зелена и бодљикава, али је сам плод сјајне мркоцрвене боје. Успева у крајевима са умереном климом. Плод дивљег кестена служи за справљање нарочитог лепка за дрво, који одбија глодаре. Плод, цвет и заштитна љуска имају лековита својства и у многим земљама се користе за добијање разних лекова. Код нас није довољно испитан и мало се користи. Дуго се веровало да је плод дивљег кестена отрован, али то није тачно, тако да се може користити као сточна храна у случају несташице.

    Иначе, дивљи кестен је ендемична врста и терцијарни реликт централног и јужног дела Балканског полуострва, али је због своје декоративности пренет у већи део Европе. Дрво му је релативно лошег квалитета, али је цењена медоносна врста. Употреба дивљег кестена у народној медицини заостаје у односу на друге земље. За израду лекова користе се семе и кора, а ређе цвет. Дивљим кестеном се лече проширене вене, хемороиди, а користи се и против опекотина од сунчања. Екстрат од ољуштених, тек убраних семенки употребљава се и за лечење катара носне слузнице, катара бронхија, подагре, реуматизма и ишијаса.
    У Француској се емфизем коња лечи ољуштеним семеном дивљег кестена..

    У хришћанској традицији кестен је симбол врлине и чедности. Као окружен, али нетакнут бодљама, симболизује победу над искушењима....
    Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
    Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
    Hej kafano, moja rano...
    Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
    Bircuz koji radi 25 sati dnevno!

  3. #48

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    1.

    Drvo
    - kao simbol -


    Drvo je simbol sveukupnosti. Ono je manifestacija u celini. Simbolizuje jedinstvo neba, zemlje i vode. Drvo je axis mundi (drvo u središtu), koje spaja tri sveta i omogućava komunikaciju među njima. Daje pristup solarnoj moći. Ono je omfalos (pupak) sveta. Drvo je simbol ženskog principa – hranitetljski, skloniteljski, zaštitnički, podražavateljski vid Velike Majke i moć neiscrpnih i oplođujućih voda pod njenom vlašću.
    Zimzeleno drvo je simbol večnog života i besmrtnosti. Lisnato predstavlja svet u stalnom ciklusu obnavaljanja – umiranje radi života, uskrsnuće, reprodukciju, životni princip. Vaseljensko drvo se ponekad prikazuje sa granama koje se razdvajaju i nanovo spajaju, ukazujući na univerzalnu manifestaciju koja ide od jedinstva do raznovrsnosti i vraća se jedinstvu. Prikazuje sjedinjenost neba i zemlje. Dva odvojena drveta spojena jednom granom iz koje izbija mladica simbolizuju jedinstvo komplementarnih principa – muškog i ženskog, ili označavaju androgina.
    Simboli drveta su stub, kolac, motka, grana..., a često im se pridružuju zmija, ptice, zvezde, voće i razne lunarne životinje. Svo drveće koje ima jestive plodove je sveto (dud, breskva, urma, badem...).
    U raju rastu drvo života i drvo spoznaje. Prvo je u središtu raja i označava regeneraciju – povratak praiskonskom stanju savršenstva, vaseljenska je osa, prevazilazi dobro i zlo. Drvo spoznaje, nasuprot unitarnom drvetu života, suštinski je dualističko zbog spoznaje dobra i zla. U mnogim tradicijama je povezano sa prvim čovekom i njegovim padom iz raja. Drvo je često simbol smrti i vaskrsnuća.
    U hinduskom, sumerskom, kineskom i japanskom raju, rajsko drveće, umesto cvećem i voćem, krcato je draguljima. Drvo okrenuto naopako često ima magijsko značenje i predstavlja uzajamni odraz nebeskog i zemnog sveta. Kada je na pogrebnim urnama simboliše smrt.

    S’firot drvo često je okrenuto naopako. Ono je drvo svetlosti ili nebesko drvo, koje noću sija. Simbol je ponovnog rođenja (božićno drvo), pri čemu je svaka svetiljka koja je na njemu jedna duša.

    Drvo sa zmijom – axis mundi,pri čemu zmija predstavlja cikluse manifestacije. Kao čuvar drveta ona istovremeno označava težinu postizanja mudrosti.

    Drvo, kamen i oltar – simbolizuju mikrokosmos, pri čemu je kamen trajni vid, dok je drvo vid stalne promene i regeneracije.

    Drvo kao proročište – simboliše glas božanstva (Dodonin hrast, Mojsijeva nesagoriva kupina...).

    Drvo sa deset ili dvanaest ptica je simbol solarnog ciklusa.

    Penjanje uz drvo – simbol promene ontološke ravni, uzlazak bogovima na nebo ili u stavrnost.

    Izvijeno drvo – ima magijsko ili sveto značenje sa dobrim ili rđavim dejstvom na ljude...
    Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
    Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
    Hej kafano, moja rano...
    Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
    Bircuz koji radi 25 sati dnevno!

  4. #49

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    2.

    Drvo
    - kao simbol -


    U alhemijskoj tradiciji drvo je prima materia, kako ishodište, tako i plod dela. U arapskoj – zodijak je predstavljen kao voćka dvanaest ogranaka, a voćke su zvezde. U australijskoj domorodačkoj – na drvetu sveta počiva nebeski svod, a u granama su mu smeštene zvezde. U budističkoj – smokva, pipal ili bo (ficus religiosa) je drvo pod kojim je Buda postigao prosvetljenje i predstavlja sveto središte. U egipatskoj – sikomora je drvo života božanske ruke, a voda, kao plodnost izvire svuda oko nje. U hebrejskoj (kabalizam) – Božije drvo je simbol svega stvorenog – čitavog manifestnog sveta. S’firot drvo ima desni i levi stub koji predstavljaju dualnost, a ravnotežu pravi srednji stub koji uspostavlja jedinstvo. U hinduističkoj – vaseljena je veliko drvo čije je korenje u podzemnom svetu, stablo svetu čoveka i zemlje, a granje u nebesima. Drvo je božanstvo u manifestnom vidu. Drvo života je Aditi, esencija individualnosti, dok je Diti, podela, dualističko drvo spoznaje, odnosno, samsara, koje Višnu obara sekirom. Trogubo drvo s tri sunca predstavlja trimurti. U vedskoj ognjenoj simbolici Agnija gorući grom predstavlja vaseljensko drvo i povezan je s drvetom kao žrtvenim stubom. U hrišćanskoj tradiciji – drvo je čovekova slika, obzirom da daje dobre i rđave plodove. Kao obnova posredstvom Hristove smrti na krstu, ono je uskrsnuće. Krst se ponekad poistovećuje sa središnjim drvetom (axis mundi) – vertikalnom osom opštenja između neba i zemlje. U islamskoj – drvo blagoslova (maslina) je u središtu sveta i predstavlja svetlost Alahovu, koja obasjava zemlju. Drvo sreće je okrenuto naopako sa korenovima na najvišem nebu, a grane širi po zemlji. Iz nebeskog drveta, tube ili sidre, koje se nalazi u središtu raja teku četiri reke – vodena, mlečna, medena i vinska. Lotos drvo predstavlja neprelaznu među. U japanskoj tradiciji – drvo života je mitološki sakaki. U keltskoj – druidski hrast i imela predstavljaju mušku i žensku moć. U kineskoj – kao drvo života pojavljuje se breskva, dud ili šljiva. a ono raste na visu svete planine Kvang- lung. U meksičkoj tradiciji – vaseljensko drvo je agava, „mlečni“ kaktus. U mitraičkoj – drvo života je bor. U persijskoj – vaseljensko drvo ima sedam grana , koje predstavljaju sedmostruku istoriju i sedam planeta, od kojih svaka gospodari po jednim milenijumom. Bela haoma je nebesno drvo koje raste na vrhu planine Alburdž, svete planine, svetske ose, a žuto drvo je zemno i odraz bele haome. Bademovo drvo je drvo života. U skandinavskoj – drvo života i životni kladenac je jasen – igdrasil. Pred valhalom raste drvo lerad sa kojeg brsti koza Hejdrun i daje medovinu za piće ratnicima. U sumersko – semitskoj tradiciji drvo života znači obnavljanje vaseljene. Ima sedam grana kao znak sedam planeta i sedam nebesa. Oko vavilonskog drveta života obrće se svemir. U šamanističkoj – drvo života sa sedam grana je breza, a može se stilizovati kao motka sa sedam useka, što predstavlja sedam planeta i sedam stadijuma ulaska kroz nebesa, pri čemu grane predstavljaju zvezdani svod. U taoizmu – breskva je drvo besmrtnosti.
    Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
    Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
    Hej kafano, moja rano...
    Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
    Bircuz koji radi 25 sati dnevno!

  5. #50

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    Drvo zivota,Orah,jelka(ili jela),i drvo limuna ciji cvet ima najlepsi miris!
    U ljubavi i ratu sve je dozvoljeno!

  6. #51

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    Magnolija je za mene jedno od najlepsih drveca.
    " Ljude treba suditi samo po njihovim vrlinama , a ne po njihovim manama; medjutim,po vrlinama nas ocenjuju samo nasi prijatelji, a nasi neprijatelji nas ocenjuju samo po nasim manama."

  7. #52

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    Ovih dana mi je sve simpatčnije, recimo, drvo za vešanje....
    Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
    Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
    Hej kafano, moja rano...
    Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
    Bircuz koji radi 25 sati dnevno!

  8. #53

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    Ako mene pitate ja sam ljubitelj četinara,ne samo da ih volim već ih i proizvodim i gajim.To je takoreći drvo za sva vremena...
    A nešto više o tome možete videti i na našoj prezentaciji,adresa je
    http://www.cetinari.info

  9. #54

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    Vrba
    (salix)

    Vrba je rod dvodomog listopadnog drveća, ili žbunova, iz istoimene porodice. Neke vrste koje nastanjuju polarne i visokoplaninske predele severne hemisfere spadaju u najniže vrste žbunova u prirodi, jer, verovali ili ne, njihova visina se kreće 1 – 8 cm. Listovi vrbe su naspramni sa pripercima, prosti, nedeljeni, lancetasti, linearni ili eliptični, s kratkom lisnom drškom, goli ili dlakavi. Cvetovi su jednopolni, dvodomi, sakupljeni u klasastu cvast – macu. Vrbova kora sadrži tanine i glikozid salicin, pa se koristi u medicini. Interesantno je znati da zahvaljujući upravo ovom svojstvu vrbe dugujem i postojanje jednog od najpopularnijih i najrasprostranjenijih lekova na svetu – aspirina. Naime, francuski hemičar i profesor Šarl Frederik Žerar je sredinom pretprošlog veka upravo iz kore vrbovog drveta izdvojio supstancu čija su svojstva takva da snižava povišenu telesnu temperauru i ublažava bolove u čovečijem organizmu. Sam naziv pomenute supstance je acetilosalicil što je u stvari složenica dve reči i to acetat (so sirćetne kiseline) i salicil (lat. salix gen. salicis - vrba). Njegovi komercijalni nazivi su još i acetisal, acisal, aspirin, andol....

    Rod obuhvata oko 300 vrsta, rasprostranjenih u umerenim i hladnim predelima severne hemisfere. Vrbe vole lagana, sveža i vlažna tla pa najčešće rastu pored rečnih tokova, bara, močvara i jezera. U našoj flori se može naći oko 25 vrsta vrba, od kojih se najčešće sreću:
    - bela vrba (salix alba) – do 25 m visne, raste pored reka,
    - košarasta vrba ili bekva (salix viminalis) – žbun 2 – 4 m, ređe drvo do 10 m,
    - barska iva (salix caprea) – žbun ili drvo 2 – 6 m raste po barama i močvarama,
    - rakita (salix purpurea) – žbun visok do 5 m i predstavlja pionirsku vrstu u obrastanju obala.

    I pored izreke „Siguran k’o vrbov klin“ i ne baš nekog kvaliteta, drvo vrbe je našlo svoju primenu u građevinarstvu, industriji nameštaja i igračka, a od grana košaraste vrbe i rakite pletu se korpe, ukrasni predmeti i laki baštenski nameštaj.
    Vrbovina se koristi i u stolarstvu, a vrbova kora za štavljenje kože jer sadrži tanin. Još u davna vremena, daleko pre pronalaska aspirina, stanovnici močvarnih krajeva, gde je vladala groznica, borili su se protiv bolesti čajevima od vrbove kore i napitkom koji su spravljali potapanjem kore u vino ili jabukovaču...

    Žalosna vrba je najdekorativnija vrsta ovog roda. Mada je njen naziv salix babylonica, poreklo joj je iz daleke Kine, a ne iz Vavilona. Svoj latinski naziv ova vrsta duguje legendi po kojoj su Jevreji, pošto su pali u vavilonsko ropstvo, zbog velikog bola i tuge za svojom izgubljenom domovinom, o ovo drvo obesili svoje harfe u znak žalosti.
    Žalosna vrba je kao čista vrsta retka, a primerci koje viđamo su uglavnom ukršteni..Žalosna vrba je drvo jednopolnih cvetova, a gaje se samo ženske jedinke koje se razmnožavaju reznicama...

    I na samom kraju priče o vrbi, stihovi pesme Vrbe koju izvodi Mišo Kovač:

    Vrbe

    Dvije su vrbe
    pokraj rijeke tiho plakale
    dok su se vlati ovim poljem
    tužno svijale

    Sjećam se Nina
    one jeseni kad si otišla
    bio je vjetar, zar ne pamtiš

    Tvoja je kosa
    poput grana bila nemirna
    posljednje zbogom
    kad si rekla sva u suzama

    Sjeti se Nina
    one jeseni kad si otišla
    sjeti se vrba pokraj rijeke
    pokraj rijeke...

    Dvije su vrbe
    pokraj rijeke tiho plakale
    dok su se vlati ovim poljem
    tužno svijale

    Sjećam se Nina
    one jeseni kad si otišla
    bio je vjetar, zar ne pamtiš
    zar ne pamtiš
    .....
    (Ovaj post je poklon jednoj osobi sa ovog foruma.)
    Poruku je izmenio memento, 25.02.2008 u 12:42 Razlog: slovne greske
    Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
    Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
    Hej kafano, moja rano...
    Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
    Bircuz koji radi 25 sati dnevno!

  10. #55

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    Ipak, hrast.

    Stari, stoletni hrastovi su ono sto bih voleo da budem (a mozda sam nekad i bio, ko zna )...ne mogu da tacno objasnim svoju fascinaciju njima...ponekad, cini mi se da kad prislonim dlan na njihovu koru mogu da cujem srce kako kuca...a mozda je patina vremena onaj carobni prah koji ih okruzuje i koji me cini tako malim ispod njihovih debelih grana i mocnih kroshanja...a mozda su genetski utkani u moje bice, samim mojim rodjenjem na ovoj geografskoj shirini...

    ...voleo bih da sam hrast, da...

    ...ili Ent, mozda.


  11. #56

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    Topola - graciozna u njihanjusvoje krosnje

    Cempres - koji mirisom neodoljivo podseca na more

    Orah - ni jedno drvo ne daje tako prijatan hlad
    neunistiva zlojebaba!

  12. #57

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    Citat ZOE kaže: Pogledaj poruku


    Orah - ni jedno drvo ne daje tako prijatan hlad
    oraJ,dabome...
    ne samo da daje `lad...nego u taj `lad moz` da stane sto i nekoliko stolica,veselo drustvance,ker koji se protego po zemlji,lopta,nevaspitano dete,sanduk piva i nesto rostilja sa sve salatom i `lebom.....

    drvo nad drvecem...
    Ploviti se mora i bez broda ..

  13. #58

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    Javor
    (acer)


    Pod imenom Javor podrazumeva se rod drvenastih ređe žbunastih vrsta, kojih ima oko 150. Zavisno od vrste, javor može narasti do visine i do 40 m. Kora u mladosti mu je glatka i sivkasto mrka, a u starosti široko ljuspasto ispucana. Listovi su mu naspramni, prstasto izdeljeni na 5 režnjeva, na obodu nazubljeni, na dugačkim drškama i podsećaju na list platana. Cvetovi su mu zelenkasti u visećoj metlici. Javorov plod sačinjavaju dve krilate i međusobno srasle orašice (samare). Ekologija mu je slična bukvi. Rasprostranjen je na severnoj he,isferi, odnosno u Evropi, Maloj Aziji, na Kavkazu, u Severnoj Americi i Kanadi.

    Drvo javora je često u našim listopadnim šumama i veoma je kvalitetno, a koristi se u industriji nameštaja, kao građevinsko drvo i za izradu muzičkih instrumenata. I u Srbiji su se nekada izrađivale i puno češće slušale gusle javorove. Kađu da se najbolji instrumenti izrađuju od planinskog javora.

    Kod nas je zastupljeno više vrsta javora i to:
    - žešlja (a. tafaricum),
    - mleč (a. platonoides),
    - klen (a. campestre),
    - javor gluhać (a. obtusatum),
    - maklen (a. monspesulanum),
    - suklen (a. marsicum),
    - prelazni maklen (a. intermedium), i
    - planinski javor (a. heldreichii).
    Da napomenem da su maklen i planinski javor endemične vrste Balkanskog poluostrva.
    Zanimljivo je da de javor dugo godina bio od životnog značaja za narode severne Amerike. Od njegovog drveta pravljeno je bukvalno sve – od drvenih kuća, do posuđa i poljoprivrednog oruđa. S druge strane, američki šećerni javor daje dosta slatkog soka i jednostavnim zagrevanjem i vrenjem od njega se dobija šećer i slatki sirup. Kanađani i dan danas u toku zime „puštaju“ sok na taj način što u stablo zabiju cevčicu kroz koju se u podmetnutu posudu sliva tečnost koja u dodiru sa hladnim vazduhom i snegom očvrsne i predstavlja pravu poslasticu. U državnom grbu Kanade su tri javorova lista i predstavljaju simbol zemlje koja je od šume radom i upornošću svojih stanovnika pretvorena u plodno tle.

    Po drvetu javor u Srbiji je nazvana planina u j-z Srbiji između Ivanjice i Sjeničke kotline, a planina Maljen, u zapadnom delu Srbije južno od Valjeva, poznata i po Divčibarama, je dobila ime po maklenu, jednoj od vrsti javora...
    Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
    Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
    Hej kafano, moja rano...
    Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
    Bircuz koji radi 25 sati dnevno!

  14. #59

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?

    Po rodjenju moje cerkice posadio sam Ginkgo Biloba u nasem dvoristu...
    Sjajno drvo sa sjajnom pricom... najstarije drvo na svetu po vrsti, moze da zivi 2-3000 godina, jedina biljka koja je prezivela atomski udar na Hirosimu...
    Kod nas ima lepih primeraka u Pionirskom parku, Botanickoj bast i jos par mesta u BG.
    Lep primerak raste i u Dunavskom parku u NS.
    U Loznici su svojevremeno poslovna grupa Japanaca po uspesnom zavrsetku posla posadili jedan primerak u gradski park.
    Vide sam ga i u Sremskoj Mitrovici u parku i u Sapcu pored neke skole.
    Jedan raste i pored Rume na "Fiserovom salasu" ali ga je udarac groma dosta osakatio...
    Kod nas se uglavnom sadi kao parkovsko drvo a u svetu i kao plantazno drvo zbog eksploatacije u medicinske svrhe...
    Back in red!

  15. #60

    Odgovor: Vaše omiljeno drvo?



    Palmita,

    njeni veliki listovi mogu da mi posluže kada se razgaćen po kući i dvorištu šetam,
    a i crnčad se manje zamara

    nego kada mlataraju sa lepezama



Strana 4 od 7 PrvaPrva ... 23456 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Koje vam je omiljeno pice?
    Autor silvia u forumu Kulinarstvo i ishrana
    Odgovora: 112
    Poslednja poruka: 24.09.2017, 17:21
  2. Dobro drvo
    Autor greco u forumu Filozofija
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 07.12.2011, 15:07
  3. Omiljeno mesto za sex
    Autor Najgora u forumu Erotika & sex
    Odgovora: 33
    Poslednja poruka: 11.06.2011, 22:59
  4. Omiljeno prevozno sredstvo?
    Autor SQUAW u forumu Turizam i putovanja
    Odgovora: 66
    Poslednja poruka: 25.02.2011, 13:28
  5. Omiljeno jelo
    Autor Kunic u forumu Kulinarstvo i ishrana
    Odgovora: 44
    Poslednja poruka: 18.08.2009, 21:26

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •