Charles Bukowski (Čarls Bukovski) - Strana 7
Strana 7 od 9 PrvaPrva ... 56789 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 91 do 105 od ukupno 128
  1. #91

    Odgovor: Charles Bukowski (Čarls Bukovski)

    Noseći ogrlicu

    živim s jednom damom i četiri mačke
    i nekih se dana svi
    slažemo.
    nekih dana imam problema sa
    jednom od
    mačaka.
    nekih dana imam problema sa dve
    mačke.
    nekih dana
    sa tri.
    nekih dana imam problema sa
    sve četiri
    mačke
    i sa
    damom:
    deset očiju gleda u mene
    kao da sam pas.
    Ploviti se mora i bez broda ..

  2. #92

    Odgovor: Charles Bukowski (Čarls Bukovski)

    Hungaria,Simfonijska poema br.9 od Franca Lista


    da,znam da pišem mnogo pesama,ali ne
    iz ambicije,to je manje-više tek da se
    nešto radi
    dok živim svoj život i
    ako treba da napišem sto loših pesama da bih dobio
    jednu dobru
    ne čini mi se da traćim svoje vreme
    a osim toga
    volim kloparanje pisaće mašine,zvuči tako profesionalno
    čak i kad se
    ništa
    stvarno ne dešava.


    pisanje je sve što umem da radim i
    mnogo volim muziku velikih klasičnih
    kompozitora,pa ih
    uvek slušam dok kucam
    ( i kad najzad napišem dobru pesmu
    siguran sam da su oni itekako povezani
    s njom) .


    sada slušam kompozitora koji me vodi totalno
    van ovog sveta i odjednom
    me baš briga da li živim ili umirem ili plaćam
    na vreme račun za plin,
    samo hoću da slušam,
    dođe mi da prigrlim radio na grudi tako
    da i ja budem deo
    muzike,mislim,
    to mi se stvarno dešava,i voleo bih da mogu da ulovim
    ono što čujem
    i zapišem ga
    u ovu pesmu
    sada
    ali ne mogu,
    mogu samo da sedim i slušam i kucam male
    reči dok on daje svoju veličanstvenu
    besmrtnu
    izjavu.

    sada je muzici kraj i ja buljim
    u moje šake
    a mašina je
    nema
    i najednom se osećam istovremeno
    mnogo bolje
    i još mnogo gore.

  3. #93

    Odgovor: Charles Bukowski (Čarls Bukovski)

    Bah


    sedim na toj stolici,slušam Baha,
    muzika me zapljuskuje,sveža,čudesna.
    potrebna mi je,noćas se osećam kao čovek
    koji se vratio iz istog starog rata,smrti u životu,
    dok mi utroba govori: ne opet,ne opet,čemu tako
    teška borba?
    suviše često,jedini spas je san.
    Bah me spasava,momentalno.


    Tako često čujem moga oca kako se smeje,mrtvi
    smeh oca koji se retko smejao u životu
    sada se smeje.
    onda ga čujem kako govori:“nisi pobegao od mene.
    pojavljujem se u novim oblicima i radim na tebi kroz
    njih.pobrinuću se da pakao nikad ne prestane za
    tebe“.


    onda je Bah tu.
    zar nisi mogao ti da budeš moj otac?
    svejedno,činiš moj pakao
    podnošljivijim.


    vratio sam se iz samoubistva,sa klupe u parku,
    bila je to dobra borba
    ali je moj otac i dalje u svetu,
    ponekad priđe veoma blizu
    i samoubistvo ponovo gamiže u moje misli,
    čuči tu,čuči.


    koliko god sam postao star,
    i dalje nema mira,
    nema mesta,
    i meseci su prošli otkako sam se
    nasmejao.


    sada je Bah prestao
    i ja sedim na toj staroj stolici.
    stari čovek,stara stolica.


    još uvek imam zidove,još uvek imam moju
    smrt da obavim.
    sam sam ali nisam usamljen.


    svi mi očekujemo više nego što
    ima.


    sedim u potkošulji,prugastim pantalonama,
    papučama.


    pakao ima glavu,pakao ima stopala i usta,
    pakao ima kosu i nozdrve,
    pakao se savija naniže i okružuje me
    i ja mislim o mostovima,prozorima,
    zgradama,pločnicima,
    prošloj novogodišnjoj noći,
    očnoj jabučici na pesku,
    psi,psi,trče sada u ovoj
    sobi,
    osam ih je,
    devet,
    mnogo ih je,
    sve su bliže i bliže,
    gledam ih,
    čekam,
    star u mojim papučama,
    nešto seva kroz mene,
    tamna noć mumla i
    nema smeha
    nikad više.

  4. #94

    Odgovor: Charles Bukowski (Čarls Bukovski)

    Radiš to dok ubijaš muve


    Bah je,rekao sam,imao 20-oro dece.
    danju se kladio na konje.
    noću jebao.
    i ujutru pio.
    između svega toga pisao je muziku.

    to je bar ono što sam joj rekao
    kad me je pitala:
    kad ti uopšte
    pišeš?

  5. #95

    Odgovor: Charles Bukowski (Čarls Bukovski)

    Tuluz


    doživeo je nesreću kao dete
    i morali su da mu operišu noge
    a kad su završili
    noge su mu porasle samo upola
    onoliko
    koliko je trebalo
    i tako je odrastao u čoveka.
    na tim vrlo kratkim nogama
    išao je po pariskim kafeima
    i crtao plesačice
    i devojke u bordelima
    i previše je pio
    (čudno je da mnogi od onih
    koji dobro stvaraju kao da imaju
    neku tužnu bolest.)
    živeo je od prodaje svojih slika
    i pozajmica porodice
    i postigao određeni uspeh
    kad se pojavila prelepa
    i užasna kurva
    i on ju je slikao kao što nikad ranije
    nije slikao
    i oni su postali ljubavni par-
    kratke noge i ostalo.
    ona,naravno,teško da je bila verna,
    i jedne noći,braneći svoje
    neverstvo
    rugala se njemu i njegovim nogicama.
    to je bio kraj njihove romanse.
    on je uključio plin
    a onda ga zatvorio da bi
    završio započetu sliku.
    uvek je bio mali gospodin.
    nosio lepa odela i
    voleo da nosi cilindar
    dok skicira buran noćni život
    oko sebe,
    radeći to najbolje moguće,
    skidajući sve nekako čvrsto i živo i
    čisto
    dok je crtao kurve i devojke što
    plešu
    koje nikad neće biti njegove,
    i na kraju jedne noći
    završio je svoj poslednji
    crtež,a onda
    pijan pao niz strme mračne
    stepenice
    i dok su se nogice ritale
    stupio je u stalnu vezu sa tom
    drugom
    konačnom užasnom i prelepom
    kurvom.
    Ja ne želim da se predam. Ja sam vernik optimizma. Ja u bolje sutra gledam, tu sa ivice ludizma.

  6. #96

    Odgovor: Charles Bukowski (Čarls Bukovski)

    Nekoliko opaski o Bahu i Hajdnu


    baš je dobro uključiti radio
    na tiho
    u pola pet noću
    i čuti Hajdna
    dok kroz roletne
    vidiš samo crnu noć
    predivnu i mirnu
    kao cvet.
    i uz to
    nešto za piće,
    naravno i cigareta,
    i grejalica uključena
    i Hajdn uključen.
    možda samo 35 ljudi
    u milionskom gradu sluša
    kao što ti sada slušaš,
    gledajući u zidove,
    spokojno pušeći,
    ne mrzeći ništa,
    ne želeći ništa.
    postojiš kao živa
    slušajući muziku mrtvog čoveka
    u pola pet noću,
    ali on nije stvarno mrtav
    dok se dim tvoje cigarete povija naviše,
    nije stvarno mrtav,
    i sve je magično,
    taj dobri zvuk
    u Los Anđelesu.
    ali sada se sirena prolama kroz noć,
    neka nevolja,ubistvo,pljačka,smrt...
    a Hajdn tera dalje
    i ti slušaš,
    u jedno od najboljih jutara u tvom životu
    kao neka od onih kad si bio jako mlad
    dok se sa glupom manjerkom
    i pospanih očiju
    voziš ranim autobusom na železnički depo
    da ribaš prozore i bokove vagona
    četkom i kučinom
    ali znajući sve vreme
    da ćeš prihvatiti najdužu igru,
    a sada,kad si odavno ušao u nju,
    još živ,
    siromašan ali jak,
    upoznajući Hajdna u pola pet ujutru,
    jedinim načinom da ga uopznaš,
    spuštene roletne
    i crna noć
    cigareta,
    a u ruci ova olovka
    piše u svesku
    (moja bi mašina u ovo doba
    urlala kao silovani medved)
    znajući put
    toplo i nežno
    na kraju
    dok se Hajd okončava.
    a onda mi glas govori
    gde mogu da dobijem šunku i jaja,
    oranž-đus,tost,kafu,
    istog ovog jutra
    po jako povoljnoj ceni
    i volim tog čoveka
    što mi govori
    posle Hajdna
    i hoću da se obučem
    izađem i nađem kelnericu
    i pojedem šunku i jaja
    i podignem šolju sa kafom do mojih usta,
    ali ometen sam:
    glas mi kaže da je Bah
    sledeći:“Brandenburški koncert br.2 u F-duru“,
    pa odlazim u kuhinju po
    novu limenku piva.
    možda ova noć nikada neće videti jutro
    kao što jedna noć na kraju neće,
    ali pretpostavljam da će jutro ovog dana doći
    tražeći svoje-
    zarobljena vozila na autoputevima,
    lica grozna kao nesprani izmet,
    životi u klopci lišeni ljubavi,
    i ja izlazim
    znajući put
    hladna limenka piva u šaci
    dok Bah počinje
    a ova dobra noć
    još je svuda.
    Ja ne želim da se predam. Ja sam vernik optimizma. Ja u bolje sutra gledam, tu sa ivice ludizma.

  7. #97

    Odgovor: Charles Bukowski (Čarls Bukovski)

    Kartoteka



    video sam tu fotografiju
    mladog T.S.Eliota
    i baš je ličio na
    tipa koji je voleo da
    brblja i hvali se
    po čitavu noć
    u trećoj smeni
    losanđeleske pošte
    pričajući mi koliko je puta
    jebao tog dana
    ili te nedelje i
    koliko je žena
    morao da odbije.


    video sam fotografiju
    Ezre Paunda
    i baš me podsetio na
    usukanog čoveka
    koga sam jednom video
    kako lovi mačku
    na železničkom depou
    udara njenom glavom u vagon
    ubija je
    dere joj kožu
    za minut i po
    a onda
    diže mokro krzno uvis
    i divi mu se.
    taj tip i Ez baš su ličili i
    imali su istu kozju bradicu.


    video sam tu fotografiju
    F.Skot Ficdžerlada
    i podsetio me na
    tipa koji mi je rekao da je
    često voleo da gleda male dečake
    kroz rupu
    na zidu klozeta
    osnovne škole.
    „ako te ne vide da ih gledaš
    onda nije bitno“,
    rekao mi je.
    smatrao sam da je ipak
    bitno,na neki način.


    a fotografija H.L.Menkena
    podsetila me
    na tipa
    koji je nekoliko godina
    upadao
    kroz prozore kuća
    u našem kraju 30-tih
    i krao
    radio-aparate,modle za keks,
    konzerve pasulj itd.
    video sam kad su ga hapsili.
    bilo mi je 13 godina
    bilo je podne
    i tu je bilo 4-5 pubova
    i stavili su mu lisice
    i sunce je
    svetlucalo
    na lisicama.


    fotografija D.H.Lorensa
    podsetila me na tog seksualno opterećenog
    dečaka iz srednmje škole:
    hvatao je devojčice
    hvatao je devojke
    a onda je i sam uhvaćen
    i odveli su ga
    samo što nisam znao
    kakav je dok ga
    nisu uhvatili.
    bio je moj drug.
    bacali smo loptu
    u vrata moje garaže
    i meni se činilo
    da je
    isti kao i svi drugi.


    fotografiju Hemingveja
    ne mogu da povežem
    ni sa kim.
    ne,kad bolje razmislim,
    podsetila me
    na starog klošara
    kome sam dao 50 centi
    pre neki dan.
    glava mu nije bila baš
    tako okrugla
    ali imao je istu belu i
    možda sam ustvari pomislio
    da liči na Ernija zato
    što je imao špicaste crvene uši
    kao patuljci
    koje su podrhtavale dok govori,baš
    fascinantno-
    videlo se kako sunce
    probija kroz njih
    a onda je uzeo novčić
    i udaljio se.
    Ja ne želim da se predam. Ja sam vernik optimizma. Ja u bolje sutra gledam, tu sa ivice ludizma.

  8. #98

    Odgovor: Charles Bukowski (Čarls Bukovski)

    pisac


    kada samo pomislim na stvari koje sam izdržao pokušavajući da budem
    pisac – na sve one sobe u svim onim gradovima,
    i kako sam grickao komadiće hrane koji ni pacova
    ne bi održali
    u životu.


    bio sam toliko mršav da sam mogao da sečem hleb
    lopaticama,samo što sam ga retko kad
    imao...
    u međuvremenu zapisivao sam stvari
    iznova i iznova
    na komadima papira.


    a kada sam se selio sa jednom mesta na
    drugo
    moj kartonski kofer bio je upravo
    to: papir spolja nabijen
    papirom iznutra.
    na komadima papira.


    svaka noa gazdarica bi
    pitala: „čime se vi bavite?“


    „ja sam pisac.“


    „oh...“


    kada bih se skrasio u tim sobičcima pokušavajući da dozovem svoje
    umeće
    mnoge od njih su me sažaljevale,donosile mi sitne
    poslastice kao što su jabuke,orasi,
    breskve...
    pojma nisu imale
    da je to
    bilo skoro sve što sam
    jeo.


    ali njihovom sažaljenju bi došao kraj kada bi
    u mojoj sobi pronašle bocu jeftinog
    vina.


    sasvim je u redu biti izgladneli pisac
    ali ne i
    izgladneli pisac koji
    pije.
    pijancima se nikad ništa
    ne oprašta.


    ali kada svet počne strahovitim tempom da se zatvara
    nad tobom
    boca vina se čini itekako
    razuman prijatelj


    ah,sve te gazdarice,
    većina njih teške,spore,sa muževima
    odavno mrtvim,još uvek mogu da vidim te
    drage duše
    kako se penju i silaze stepeništima
    svog sveta.
    one su upravljale samim mojim postojanjem:
    ako mi one ne bi dozvolile
    da tu i tamo nedelju dana zakasnim
    sa kirijom,
    bio bih na ulici.


    a na ulici nisam mogao
    da PIŠEM,
    bilo je veoma važno imati
    sobu,vrata,one
    zidove.


    oh,sva ona tmurna jutra
    u onim krevetima
    dok sam osluškivao njihove korake
    slušao ih kako kašlju
    slušao kako puštaju vodu u svojim
    kupatilima,osećao miris hrane koju su
    spremale
    dok bih čekao
    na neki odgovor
    o prilozima koje sam odašiljao Njujork Sitiju
    i svetu
    mojim prilozima onim obrazovanim,
    inteligentnim,snobovskim,rodoskrvnim,
    formalnim,lagodnim ljudima
    tamo napolju


    stvarno nisu žurili da
    kažu,ne.
    da, u onim tmurnim krevetima
    sa gazdaricama koje bi šuškale naokolo
    ubijajući vreme i radoznalo njuškajući,oštreći
    escajg,
    često sam pomišljao na one urednike i
    izdavače tamo napolju
    koji nisu bili u stanju da prepoznaju
    ono što sam pokušavao da kažem
    na svoj poseban
    način


    i mislio sam da
    greše.


    a onda bi usledila
    pomisao mnogo gora
    od toga:

    možda sam ja
    budala:


    skoro svaki pisac misli
    da radi
    nešto izuzetno.

    to je normalno.

    a onda bih
    ustao iz kreveta
    pronašao parče
    papira
    i ponovo
    počeo
    da pišem.
    Ja ne želim da se predam. Ja sam vernik optimizma. Ja u bolje sutra gledam, tu sa ivice ludizma.

  9. #99

    Odgovor: Charles Bukowski

    >>Mislim, ako recimo zaključite kako je sve besmisleno,
    onda to ne može biti sasvim besmisleno,

    jer ste već svjesni da je besmisleno i ta svijest
    o besmislenosti samim tim daje neki smisao.

    Znate na šta mislim? Kao neki optimistički pesimizam.<<
    Da me kojim slučajem nema,trebalo bi me izmisliti

  10. #100

    Odgovor: Charles Bukowski (Čarls Bukovski)

    jedna za Volfganga



    danas je 237. Mocartov rođendan
    dok zvuci iz luke noćas
    dopiru preko mog malog
    balkona.
    usisavam svet kroz ovu cigaru,
    zatim ga izbacujem iz sebe.
    spokojan sam,umoran sam,spokojan sam i
    umoran.
    Mocarte,šta ti misliš?
    zašto nas bogovi izazivaju dok se
    bližimo konačnoj
    tami?
    a ipak,ko bi još poželeo da ostane
    ZAUVEK ovde?
    sam dan za sebe dovoljno je
    težak.
    zato pretpostavljam da je sve u redu.
    sve u svemu,srećan
    237.rođendan.
    i još mnogo drugih.
    voleo bih da ti ponudim
    lepu večeru noćas
    ali drugi ljudi
    za svim drugim stolovima
    neće
    razumeti.
    nikada i
    nisu.
    Ja ne želim da se predam. Ja sam vernik optimizma. Ja u bolje sutra gledam, tu sa ivice ludizma.

  11. #101

    Odgovor: Charles Bukowski (Čarls Bukovski)

    ZASTOJ

    nije bio dobar dan.
    neki krezavi maler zaseo je
    u moj deo sveta
    i sad sedim za ovom mašinom
    noćas
    u nadi za malo sreće i malo
    svetlosti,ali odbijaju da
    gore,stvari odbijaju da
    gore.
    Vagner na radiju je
    veličanstven
    ali šta god da je rođeno u meni
    danas,
    ugušeno
    je,odbačeno
    ne tražim
    saosećanje
    tokom ovog
    Sumraka Bogova
    samo govorim samom sebi
    a ovo je medijum preko koga
    govorim.
    ipak,ako neko pročita
    a tvoj su dan i
    tvoja noć
    bili slični mojim,
    onda smo se negde dodirnuli,
    čudni brate ili
    sestro,
    i oboje shvatamo da smrt
    nije
    tragedija.
    sami ste i ja sam
    sam
    i dobro je da nismo
    zajedno
    poredeći naše jadne
    tuge.

    pustite me samo da sedim pred ovom
    umornom mašinom,
    čudni prijatelji, i napišem ovaj
    poslednji
    glupi stih:
    hvala što ste čitali
    dovde.
    Ja ne želim da se predam. Ja sam vernik optimizma. Ja u bolje sutra gledam, tu sa ivice ludizma.

  12. #102

    Odgovor: Charles Bukowski (Čarls Bukovski)

    MOJ OTAC I SUSED

    moj otac je verovao u rad.
    bio je ponosan kad je
    zaposlen.
    ponekad nije bilo posla
    i onda se jako
    stideo.
    toliko se stideo da je
    odlazio iz kuće ujutro
    i vraćao se tek uveče
    tako da susedi ne
    saznaju.

    meni se
    sviđao čovek u susednoj kući.
    samo je sedeo na stolici u
    dvorištu i bacao strelice
    na neke krugove
    koje je farbao
    na garaži.
    u Los Anđelesu 1930.
    imao je mudrost koju
    Gete,Hegel,Kjerkegor,
    Niče,Frojd,
    Jaspers,Hajdeger i
    Tojnbi teško da bi
    porekli.
    Ja ne želim da se predam. Ja sam vernik optimizma. Ja u bolje sutra gledam, tu sa ivice ludizma.

  13. #103

    Odgovor: Charles Bukowski (Čarls Bukovski)

    Fusnota o stvaranju masa



    neki ljudi su mladi i ništa više
    a neki ljudi stari i ništa više
    a neki ljudi ni stari ni mladi
    i samo to

    i da muve nose odeću
    i sve zgrade izgore u znatnoj vatri,
    da se nebo zaljulja kao trbuh striptizete
    i sve atomske bombe zaplaču,
    neki bi ljudi bili mladi i ništa više
    a neki ljudi stari i ništa više
    a ostali bi bili isti
    ostali bi bili isti.

    ono nekoliko drugačijih
    dovoljno brzo uklanja policija,
    ili njihove majke,
    njihova braća,ostali
    i oni sami.

    sve što ostaje ono je što
    vidiš.

    teško je.

    Poruku je izmenio elektricna ovca, 13.03.2013 u 20:51
    Ja ne želim da se predam. Ja sam vernik optimizma. Ja u bolje sutra gledam, tu sa ivice ludizma.

  14. #104

    Odgovor: Charles Bukowski (Čarls Bukovski)

    Prve,đačke ljubavi



    Od mojih prvih đačkih ljubavi, ostao sam stidljivo, beznadežno i nesrećno zaljubljen u žene: svaka žena koju sam voleo izgledala mi je suviše dobra za mene, gotovo nedostižna. Kao mlad nisam flertovao, nisam nikada imao male ljubavne avanture, i za sve vreme svog drugog braka, u kome sam bio duboko nezadovoljan, voleo sam žene, čeznuo za njima i izbegavao ih

    Sada, kad počinjem da starim, žene su svuda oko mene iako ih nisam tražio. Čak je i moja večita stidljivost nestala. Ruke nalaze moju ruku, usne se priljubljuju uz moje. U mom uskovitlanom i pomalo napornom ljubavnom životu, u mirisu njihove kose, kože, pudera i parfema ja osećam da neko u meni zna čemu sve to vodi. Zna da će mi i ovo biti oduzeto, da ovaj pehar mora da se isprazni i da se ponovo do vrha napuni, do mučnine; da ova najskrivenija žudnja mora da se utoli i da umre, da ću iz ovog davno priželjkivanog raja uskoro morati da odem, svestan da je i on bio samo obična krčma iz koje ću pobeći trom i bez sećanja.

    Tako je oduvek bilo sa svim onim za čim sam žudeo: tek kada bih osetio da se moja želja umara i lagano gasi, nedostupni i željeni plod bi mi iznenada padao u krilo, ali i on je bio samo jedna jabuka kao i sve ostale: čovek je poželi i pojede i njena draž i čarolija nestanu. To je moja sudbina. Nekada sam čeznuo za slobodom i taj pehar sam već ispio, želeo sam da budem sam, kao što sam želeo slavu i blagostanje, ali samo da bih se zasitio i da bi me probudila nova žedj, drugačija, uvek drugačija. Kad se samo setim kako sam kao mlad poštovao brak i decu, toliko da sam se jedva usudjivao da ih poželim za sebe; imao sam i ženu i decu, moju dragu decu koju sam nežno voleo – a šta mi je od svega ostalo! I slava je iznenada došla i brzo me zasitila, bila je tako glupa i dosadna! Jedno vreme sam želeo da imam samo jednostavan i bezbrižan život bez profesionalnih obaveza, bez slave, jednu kućicu u selu samo za sebe – i to sam dobio; imao sam novac, napravio sam ljupku malu kuću i zasadio lep vrt – jednog dana ponovo je sve postalo beznačajno i pretvorilo se u prah! Kao što sam u mladosti žarko priželjkivao velika putovanja – Rim, Sicilija, Španija, Japan – i to je došlo, i to je postalo moje, mogao sam da putujem i putovao sam vozom i brodom u mnoge daleke zemlje, obišao sam svet i vratio se, i taj plod sam okusio i više nije imao onu draž!
    To isto mi se sada dešava sa ženama. Nekada daleke, dugo željene i nedostupne, sada su moje. Bog zna šta ih je privuklo! Milujem njihovu kosu, uzdrhtale nežne grudi, i s čudjenjem držim u ruci rajski plod koji me mamio i koji sam zagrizao. Ukusan je, sladak i zreo, nema šta da mu zamerim – samo što zasiti, brzo zasiti i već slutim da ću ga ubrzo odbaciti. Često sam se pitao šta to moji prijatelji vide u meni, šta žene nalaze u meni, jer im nisam odan – ali u suštini sam znao i znam šta ih privlači i šta je to što mi još uvek daje izvesnu moć nad ljudima. Oni osećaju u meni ono što život čini neobičnim i burnim, naslućuju impulse i osećanja koja su promenljiva ali snažna, osećaju moju čežnju, vatrenu i neukrotivu, koja me uvek vodi ka nečem novom. Taj impuls i ta žedj pomažu mi da prodjem kroz sva kraljevstva realnog sveta, da ih iscrpim i učinim irealnim, i da, izgarajući i nadvisujući ih, pobegnem u bezimeno i nepoznato.

    Bilo je kasno kada sam se te prolećne noći popeo na brdo i vratio kući; kiša je tiho pevušila u dudovom lišću, pod mantilom se uz mene pripijala mala smedjokosa žena dok smo se opraštali. Kada je sa mojih grozničavih usana ispila poslednji poljubac pred svojom seoskom kućom, videh kako se na kišovitom nebu pomaljaju plavetnila i zvezde. Jedna od njih je bila moja srećna zvezda, Jupiter. Drugu, tajanstveni Uran, nisam video, njoj ja služim i ona je ta koja moju nemirnu sudbinu iz ovog bednog haosa vodi prema tajni i čaroliji. Ali ona je uvek tu i uvek me privlači i upija svojim ćutljivim, mističnim pogledom.
    Ja ne želim da se predam. Ja sam vernik optimizma. Ja u bolje sutra gledam, tu sa ivice ludizma.

  15. #105

    Odgovor: Charles Bukowski (Čarls Bukovski)

    Navučena roletna



    Ono što mi se sviđa kod tebe, rekla mi je, je što si grub - vidi samo kako tu sediš sa konzervom piva u ruci i cigarom u ustima, i pogledaj taj prljavi dlakavi stomak kako ti štrči ispod košulje... izuo si cipele i imaš rupu na desnoj čarapi i palac ti viri napolje ...nisi se obrijao 4 ili 5 dana, zubi su ti žuti a obrve obešene i sasvim raščupane, i imaš dovljno ožiljaka da se bilo ko usere od straha... telefon ti uvek zvoni dok si u kadi i prekriven je masnoćom i pola sranja koje držiš u frižideru je pokvareno... nikada ne pereš kola, nedelju dana stare novine su ti razbacane po podu, čitaš prljave časopise i nemaš tv, ali naručuješ da ti piće donesu kući i daješ dobar bakšiš... i najbolje od svega ne naganjaš ženu da pođe u krevet sa tobom... deluješ jedva zainteresovano i kada razgovaram sa tobom, ništa ne kažeš, samo se osvrćeš po sobi ili češeš vrat kao da me ne čuješ... u sudoperi držiš jedan stari nakvašeni peškir i Musolinijevi sliku na zidu i nikada se ni zbog čega ne žališ, i nikada ne postavljaš pitanja, i poznajem te već 6 meseci... ali i dalje nemam pojma ko si ti...ti si kao neka NAVUČENA ROLETNA- ali to je ono što mi se sviđa kod tebe- tvoja grubost: žena može da nestane iz tvog života i da te stvarno brzo zaboravi kada te napusti, stvari za nju mogu da krenu samo NABOLJE, luče.... ti mora da si najbolja stvar koja se ikad može desiti devojci koja se nalazi između prošlog i sledećeg frajera i trenutno nema šta da radi... ovaj prokleti viski je sjajan... hajde da igramo skrebl...
    Ja ne želim da se predam. Ja sam vernik optimizma. Ja u bolje sutra gledam, tu sa ivice ludizma.

Strana 7 od 9 PrvaPrva ... 56789 PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Čarls Simić
    Autor zosim u forumu Svetska poezija
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 15.08.2013, 21:26
  2. Šarl Bodler (Charles Baudelaire)
    Autor SQUAW u forumu Svetska poezija
    Odgovora: 44
    Poslednja poruka: 14.04.2013, 18:44
  3. Charles C. Finn
    Autor gaga73 u forumu Svetska poezija
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 05.03.2010, 12:44
  4. Arthur Charles Clarke (Artur Čarls Klark)
    Autor MaNemoj u forumu Književnost
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 24.12.2009, 23:22
  5. Čarls Bukovski
    Autor gaga73 u forumu Književnici
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 26.07.2008, 13:06

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •