Genetski inzenjering

[Muckota]

Sta mislite o genetskom inzenjeringu? Koliko to moze doneti dobrog, a koliko loseg coveku?
Moje misljenje je da nista nece zaustaviti dalji napredak i eksperimetnisanje. Daleko se odmaklo, a tek ce da se napreduje. I tako i treba da bude...
S druge strane, nisam za razvoj GI bas zbog glupave ljudske osobine da svemu dobrome sto stvori nadje i destruktivnu ulogu.
U sustini, ja ne znam da li sam za ili protiv genetskog inzinjeringa, ali sam sigurna da se on ne moze zaustaviti...

[HLEBmaster]

Moje mishljenje je da se prevelika fama digla oko toga... Chovek se bavi genetskim izenjeringom od onog momenta kada je poceo da pripitomljava zivotinje i gaji useve prilagodjavajuci ih sopstvenim potrebama..

Sada se to radi samo brze i na mnogo vishem tehnoloshkom nivou. Geni su neshto shto postoji u svakom zivom bicu i mi ih unosimo svakodnevno. E da li je toliko bitno da li cemo gene recimo paprike uneti sa paradajzom .. mislim stvaarno..

Problem se javlja ako je chovek preosetljiv na odredjene sastojke hrane a naleti na njih u nekoj drugoj vrsti hrane..

Primer .. alergichni smo na odredjeni sastojak paradjza, koji su nauchnici genetskim inzzinjeringom uneli u papriku radi vece otpornosti biljke. Ako nismo svesni da je paprika izmenjena na taj nachin moze se desiti da imamo posledice.. tj alergiju.. I to je to..

Chuvena genetski izmenjena soja je takodje nezgodna iz tih razloga .. Ali necemo se pretvoriti u gigantsko sojino zrno ili u krastavac zato shto je ona bila genetski izmenjena ..

[HLEBmaster]

Potencijalne dobrobiti i rizici

Brojne rasprave vode se o razvoju i uporabi moderne biotehnologije, a posebice o sigurnosti genetički preinačene hrane. Tehnologija rekombinantne DNA implicira brojna pitanja, prije svega etička, socio-ekonomska, pitanja sigurnosti hrane i okoliša te neškodljivosti za ljudsko zdravlje. Dobrobiti za ljudsko zdravlje, jednako kao i rizici, mogu se podijeliti u četiri kategorije:

Dobrobiti:

-povećanje sigurnosti hrane
-poboljšanje nutritivnog sastava namirnica
-hrana s još više zdravstvenih dobrobiti
-smanjenje nekih kroničnih bolesti vezanih uz prehranu

Primjenom genetičkog inženjerstva određenim su se žitaricama uspjeli poboljšati organoleptička svojsta i rok trajanja. Odgađanje procesa truljenja voća i povrća osigurava bolju kvalitetu, okus, boju i teksturu. Također, moguće je dulje skladištenje te su bolje mogućnosti transporta.
Uz pomoć genetičkog inženjerstva moguće je kreirati namirnice s većom razinom minerala, vitamina i antioksidansa. Jedna od dobrobiti primjene genetičkog inženjerstva u prehrambenoj industriji moglo bi biti i kreiranje ulja s boljim profilom masnih kiselina, odnosno većim udjelom nezasićenih, a manjim zasićenih masnih kiselina. To bi u budućnosti moglo pomoći u razvoju hrane sa specifičnim nutritivnim učincima, dizajniranim tako da zadovoljavaju određene potrebe pojedinaca. Takva hrana, koja sadržava biološki aktivne komponente koje imaju moć blagotvorna djelovanja na zdravlje ili reduciraju rizik od različitih bolesti, može pomoći u neutraliziranju djelovanja određenih gena, pa čak odgoditi razvoj određenih kroničnih bolesti i zdravstvenih problema.

Rizici:

-alergije
-toksičnost
-neravnoteža nutrijenata
-smanjenje raznolikosti hrane

Postoji bojazan da primjena genetičkog inženjerstva u prehrambenoj industriji može povećati preosjetljivost na neke alergene. Naime, može se dogoditi da se alergena svojstva donora prenesu na primatelja. Primjerice, ako se za dobivanje kukuruza s poboljšanim svojstvima koriste neki geni iz soje, može se kod osoba koje su inače alergične na soju javi alergijska reakcija i pri konzumiranju genetičkom modifikacijom dobivenog kukuruza. Iz navedenoga razloga se u tehnologiji rekombinantne DNA najčešće koriste mikroorganizmi čiji su alergeni potencijali nepoznati ili ih uopće nema.
Slična bojazan vezana je i uz toksičnost. Nekad se prijenosom gena, uz željena svojstva, mogu prenijeti i neželjena, primjerice svojstvo poticanja stvaranja i lučenja prirodnih toksina, što ponekad može biti pogubno za konzumente genetički preinačene hrane.
Strani geni mogu poremetiti ravnotežu nutrijenata. Povećane koncentracije nekih nutrijenata mogu uzrokovati smanjenje razine drugih. Rezultat je genetički modificiran proizvod koji se po sastavu razlikuje od originala. Vezano uz promjenu ravnoteže nutrijenata, postavlja se pitanje kako će promjena sastava nutrijenata utjecati na:

-međusobnu interakciju nutrijenata
-interakciju nutrijenata i gena
-bioraspoloživost nutrijenata
-metabolizam i
-"snagu" nutrijenata.

Pitanje sigurnosti

Pri proizvodnji genetički preinačene hrane različiti geni iz različitih genetički modificiranih organizama prenose se na različite načine. To znači da je vrlo teško izreći generalnu tvrdnju o sigurnosti genetički preinačene hrane, odnosno preporuke i tvrdnje o sigurnosti trebale bi se davati pojedinačno za svaku novu namirnicu dobivenu genetičkim inženjerstvom. Hrana koja je zasad prisutna na tržištu odobrena je na osnovi ispitivanja i malo je vjerojatno da predstavlja ozbiljniji rizik za zdravlje čovjeka. S tim u vezi, u zemljama gdje je genetički preinačena hrana dopuštena i na tržištu dostupna općoj populaciji nisu uočene nikakve posljedice za zdravlje zbog njezina konzumiranja.

Kontinuirano ispitivanje rizika i, kada je to moguće, dugotrajno praćenje konzumenata genetički preinačene hrane trebalo bi stvoriti osnovu za procjenu sigurnosti ove hrane. Zbog prisutnosti genetički preinačene hrane u svakodnevnoj prehrani posljednjeg desetljeća među stručnjacima i laicima javljaju se kontroverze, strah i zbunjenost u vezi s njezinim manama i prednostima. Neki autoriteti smatraju da je sadašnje znanje o genski preinačenoj hrani nedovoljno da bi mogli odgovorno tvrditi da kulture uzgojene takvim načinom neće štetno utjecati na okoliš i zdravlje ljudi. S druge strane, gledano u svjetskim razmjerima, polovica ukupne količine soje i trećina ukupne količine kukuruza je transgenična, odnosno genetički preinačena hrana je svuda oko nas.

Stručnjaci su suglasni da potrošaču treba pružiti mogućnost odabira između konvencionalno uzgojene i genski preinačene hrane. Stoga je deklariranje ovakvih proizvoda od velike važnosti za razvoj biotehnologije.

Kako bi odredili stajalište prema genetički preinačenim proizvodima, potrebno je uzeti u obzir mnoštvo čimbenika, poput ubrzana rasta svjetske populacije, dostupnih obradivih površina, očuvanja okoliša i obilježja genetički modificirane hrane te njezina utjecaja na zdravlje čovjeka. Istodobno je potrebno veliko znanje i multidisciplinaran pristup toj problematici kako bismo iskoristili ono najbolje što nam je razvoj znanosti ponudio i izbjegli negativne učinke.

Članak preuzet s portala www.plivazdravlje.hr

Autori:
dipl. ing. Iva Alebić
dipl. ing. Darija Vranešić

[HLEBmaster]

[ www.voanews.com ] - Ljudima koji vole da razgovaraju sa svojim biljkama bice zanimljiva informacija da su studenti sa singapurskog Politehnickog sveucilišta uzgojili biljku koja komunicira sa ljudima na nacin da svetli kad joj je potrebna voda. Studenti Singapore Polytechnic Universitya su objasnili da su genetski modifikovali biljku koristeci zeleni fluorescentni genski marker dobijen iz jedne vrste meduze, tako da biljka "svetli" upozoravajuci na taj nacin na dehidraciju. Svetlost je teško primetiti golim okom, no može se videti uz pomoc optickog senzora što su ga studenti izradili u saradnji sa svojim kolegama sa singapurskog Tehnološkog sveucilišta Nanyang.
Ovo je otkrice znacajno jer bi moglo pomoci uzgajivacima biljaka da razviju nacin navodnjavanja useva koji bi bio mnogo delotvorniji nego do sada.

[HLEBmaster]

GENETSKI INZENJERING

KLONIRANJE U SLUZBI LECENJA

Svetski priznati strucnjak dr Miodrag Stojkovic odgovorio je svim oponentima kloniranja da on kao lekar i medicinski istrazivac ne moze da propusti priliku da uradi nesto za izlecenje teskih bolesti - ako ta prilika vec postoji

Pise: Gordana JOCIC

NA Medicinskom fakultetu u Kragujevcu prosle nedelje uprilicen je neuobicajen dogadjaj za ovu sredinu - gostovanje jednog ekskluzivnog svetskog medicinskog istrazivaca, kome neki predvidjaju i Nobelovu nagradu, i to upravo u trenutku kada se ono sto on radi nalazi u zizi svetske medijske paznje.

Dr Miodrag Stojkovic je prijatan, mladolik covek od 40 godina. Rodjen je u Leskovcu 1964. godine. Zavrsio je Veterinarski fakultet u Beogradu 1990. i odmah se zaposlio u kompaniji "Zdravlje" iz Leskovca, gde je ostao samo godinu dana. Nakon toga odlazi u Nemacku i 1993. godine postaje asistent na Univerzitetu u Hamburgu, a 1996. godine stice titulu doktora nauka. Ozenjen je Nemicom.

Nedavno je u polemici koju je vodio sa jednim doktorom iz Srbije, a koji je pokusao da mu ospori kvalifikacije, napisao: "Ja jesam radio, doktorirao i habitirao u Minhenu na katedri za molekularno stocarstvo i biotehnologiju, ali u oblasti embriologije i celije, i to nema nikakve veze sa stocarstvom...
Od oktobra 2002. godine radi u Engleskoj, na Medicinskom fakultetu u Njukastlu, vodi tim koji se bavi kloniranjem ljudskih embriona, dobijanjem maticnih celija iz kloniranih ili oplodjenih embriona i diferenciranjem embrionih maticnih celija.

- Sve su to naucni projekti na kojima rade moji studenti, junior i senior saradnici. Nemam sefa na cijim projektima radim, ja odredjujem projekte i vodim ih. Moj sef je ujedno direktor celog centra/instituta, a ja sam njegov zamenik... Od maja ove godine postacu profesor embriologije i biologije maticne celije na Univerzitetu u Njukastlu, zbog mojih naucnih radova i dostignuca, kaze dr Stojkovic.

To cime se bavi nazvao je "sansom da se promeni medicina koriscenjem celijske terapije". Krajnje pojednostavljenim jezikom i potpuno jasno cak i najobicnijem laiku (gotovo kao da daje za pravo Vladimiru Glisinu, pioniru srpske genetike, koji tvrdi da "kloniranje nije nikakva nauka nego zanat, vesta ruka mikrohirurga, studentska vezba"), dr Stojkovic je na predavanju u Kragujevcu objasnio sta to njegov tim konkretno radi, prikazujuci ujedno i jednu video simulaciju celog procesa.

Sustina je da se oni uglavnom koriste embrionima celijama dobijenim u klinikama koje se bave vestackom oplodnjom, a ponekad i onim ranije kloniranim, koje se nalaze u banci takvih celija, koja postoji u blizini Londona. U maticnim embrionim celijama postoji genetski materijal, koji, po recima dr Stojkovica, jos "nije doneo odluku" da li ce "spontano preci" u nervne, srcane ili kakve druge celije. Timovi za kloniranje im prakticno "pomazu" u donosenju te odluke hraneci ih hormonima rasta, kao i vitaminima, proizvodeci u ovom trenutku cetiri linije (osim srcanih i nervnih, proizvode se i celije jetre, kao i one koje imaju veze sa okom), a upravo se ovih dana u Njukastlu "osvaja proizvodnja" celija pankreasa.

Koriscenje viska embriona

U terapeutskom kloniranju zamisao je da se iz ovakvih embrionih celija otkloni prvobitni genetski materijal i ubrizga novi, koji bi mogao da se izlaze raznim istrazivanjima "u plasticnoj solji", a potom, kad se dobiju zadovoljavajuci rezultati, tako proizvedene celije mogle bi da zamene bolesne, cime bi se mozda nasla resenja za neke teske bolesti ili njihove posledice, od dijabetisa i raznih vrsta paraliza do Alechajmerove i Parkinsove bolesti. Ovde se jos uvek ne govori o kloniranju celog coveka, protiv cega je i sam gost iz Njukastla.
U nastavku je dr Stojkovic istakao da svaka vrsta kloniranja trenutno izaziva eticke, religijske i politicke konfrontacije. Protivljenja se, pre svega, zasnivaju na pitanju ima li zivota u embrionim maticnim celijama. Narocito hriscanske konfesije odgovaraju da - ima, i to od prvog dana oplodnje i prve celije (suprotno jevrejskoj religiji, po kojoj zivot pocinje cetrdesetog dana, i muslimanskoj - 120. dana), dok na Univerzitetu u Njukastlu smataju da zivot u njima pocinje tek cetrnaestog dana, kada se razvojem stize do nervnih celija (zacetka kicme u embrionu). Ovakvo tumacenje, sa kojim se, uzgred receno, slaze i Anglikanska crkva, i dovelo je do toga da se u Velikoj Britaniji odobri istrazivanje samo na embrionima mladjim od 14 dana, a svi stariji se unistavaju, cime je ova zemlja postala jedna od najliberalnijih u svetu po ovom pitanju, a svakako najliberalnija u Evropi.

Neki od onih koji su se posle dr Stojkovica javljali za rec rec navodili su, medjutim, da postoje i deklaracije koje su potpisali lekari sveta u kojima se insistira na prvom danu, a o tome ce uskoro raspravljati i Ujedinjene nacije, koje ce razmotriti predlog o globalnoj zabrani bilo kakve vrste kloniranja. Zabrana se, ipak, ne ocekuje, a u biznisu nastrojenoj Americi otislo se cak dotle da su stampane i gradjanima podeljene obveznice, kojima i oni ucestvuju u finansiranju ovakvih istrazivanja.

Prikazana je i svetska mapa kao ilustracija zemalja u kojima je dozvoljen ovakav geneticki inzinjering i u kojima je on strogo zabranjen, cak i kaznjiv zatvorom. U Evropi najliberalnija je Velika Britanija, a uz nju su Spanija, Francuska, Svedska, Svajcarska , cak i Rusija, Madjarska i Grcka, dok je kloniranje strogo zabranjeno u Nemackoj, Italiji, Poljskoj... U Australiji su za, a u Americi, kako rece dr Stojkovic, pristalice Dzordza Busa protiv, a demokrate za.
Srbija je na listi onih koji se trenutno protive terapeutskom kloniranju. Na pitanje iz publike, da li je njegovo gostovanje u Srbiji kampanja da se ovakvo misljenje promeni, stigao je odgovor od organizatora da je u Srbiji upravo u proceduri usvajanje zakona koji zabranjuje ovu vrstu genetickog inzinjeringa i da je i ovo pokusaj da se o tome bolje obavesti i razgovara, ali se niko od onih koji kreiraju taj zakon, a pozvani su na tribinu, nije i pojavio. Iako nije bilo narocitih polemickih tonova, gost iz Njukastla sam je inicirao nekoliko problematicnih pitanja koja se vezuju za terapeutsko kloniranje.
Obrazlazuci zasto je on licno za istrazivanja na maticnim embrionim celijama, rekao je da se vecina njih, koja se dobija prilikom postupka vestacke oplodnje zena, prirodnih nerotkinja, unistava, odnosno da se samo dve-tri vracaju u zeninu matericu, a sedam ili osam unistavaju, te da ih je bolje ovako iskoristiti. To je posebno podvukao, tvrdeci da sa ove tribine svi treba da ponesu kuci pitanje: da li je eticki koristiti visak embriona u naucne svrhe? Oponenti su smatrali da je postojanje viska embriona vise argument protiv vestacke oplodnje nego za kloniranje, sto je dalje izazvalo negodovanje onih koji smatraju da je rasprava o ispravnosti vestacke oplodnje okoncana pre 10 godina u korist ove "tehnike", kao i da je rec o klasicnom, crkvenom osporavanju razvoja nauke.


Rizici kloniranja

Doktor Stojkovic je naglasio da se za svako istrazivanje na oplodjenim maticnim celijama trazi i dobija dozvola roditelja od kojih one poticu, a oponenti, opet, da roditelji sa lakocom daju dozvole i za abortus. Njegov kljucni argument bio je da on kao lekar i medicinski istrazivac ne moze da propusti priliku da uradi nesto za izlecenje teskih bolesti, ako ta prilika vec postoji, te da otuda proistice njegov izbor da se ovom oblascu i bavi. Jedan broj komentara bavio se cinjenicom da su i druga naucna dostignuca zloupotrebljena u krive svrhe - atomska energija, na primer, odnosno da nista nije pre upotrebe nije dobro ili lose.
U rizike terapeutskog kloniranja dr Stojkovic je ubrojao pre svega rizik da se ne krene u preuranjeno koriscenje ove terapije, pre nego sto se prouce sve moguce posledice. (Poznato je da maticne celije iz kostane srzi kad "podivaljaju" mogu da dovedu do raka.) Genetska terapija, po njegovim recima, vec sada je hit, i moze da se komercijalizuje, ili da se upotrebi vise za dobrobit farmaceutskih kuca nego li za dobrobit pacijenata. S druge strane, farmaceutske kuce imaju i razloga da zaustave ova istrazivanja jer ona, primera radi, mogu da dovedu u pitanje potrebu za koriscenjem nekih postojecih lekova, poput insulina. Osim toga, prilikom ovih istrazivanja proizvode se i, kako bi se uprosceno reklo, genetske linije sa greskom, koje se takodje pothranjuju u pomenutoj banci celija nedaleko od Londona.
Govoreci o reproduktivnom kloniranju, odnosno kloniranju celog coveka, dr Stojkovic je pricao o iskustvima sa kloniranjem zivotinja, poput one kada je umesto zivotinje od 30 kilograma dobijena zivotinja od 100 kilograma. Njegovo je misljenje da ne postoji medicinska potreba za kloniranjem celog coveka, te da zbog toga to treba zabraniti. Pri tome je istakao da klon nikada ne moze biti identican drugom coveku, kao sto se to vidja na filmovima.
Takodje je istakao da jos nije izvrsena nijedna transplatacija kloniranih celija na coveka, te da i u ovom smislu tek predstoje istrazivanja.

[nattydread]

mislim da ne bih trebalo da se izjasnjavam o necemu o cemu uglavnom pojma nemam, ali da moze da bude korisno, moze, pa je sve na naucnicima da to pametno iskoriste.

[DarkRed]

Genetičko inženjerstvo i kloniranje - upotreba ili zloupotreba savremene biotehnologije?

Dva glavna dostignuća savremene biotehnologije su genetičko inženjerstvo i kloniranje. Dosadašnje iskustvo sa transgenim biljkama pokazuje da se njihovim gajenjem može proizvesti veća količina kvalitetnije hrane, uz manje troškove proizvodnje i veću poštedu životne sredine. Do sada nije poznat praktično nijedan naučno elaboriran slučaj koji bi argumentovano ukazivao na štetno dejstvo transgenih biljaka na samog čoveka ili na njegovu okolinu. U isto vreme postoji niz dilema u vezi sa transgenim biljkama, čije rešavanje zahteva dalja proučavanja i naučni pristup.

Kloniranje omogućava razmnožavanje bez oplodnje kod onih viših životinja (pa i čoveka) koji se inače razmnožavaju samo generativno. Ova tehnika otvara velike perspektive u njenoj primeni u dijagnostičke i terapijske svrhe.

Osnovno etičko pitanje vezano za savremenu biotehnologiju jeste kako racionalno iskoristiti prednosti koje genetičko inženjerstvo i kloniranje pružaju, a da se pri tom spreče potencijalne negativne posledice ovih novih tehnologija na čoveka i njegovu životnu sredinu. Jasnijem definisanju problematike i iznalaženju mogućih rešenja doprinelo bi objektivno informisanje javnosti putem efikasne edukacije, kao i precizno formulisana zakonska regulativa u ovoj oblasti.

Genetičko inženjerstvo se bazira na saznanju da su osnovni principi i mehanizmi živih bića na Zemlji (struktura, replikacija, translacija i transkripcija DNK, sinteza i funkcija proteina) istovetni. Na tome se zasnivaju ideja i tehnika rekombinantne DNK , tj. plansko "isecanje gena" (trasgena) za neko svojstvo iz jednog živog organizma i njegovo "presađivanje" (transformacija) u drugi. Na ovaj način nastaju genetički modifikovani organizmi (GMO), tj. transgene biljke, životinje ili mikroorganizmi, čiji je genom "obogaćen" transgenom, čineći ih tako korisnijim za čoveka. Za agronomsku praksu su bitne gajene transgene biljke, koje su se za veoma kratko vreme masovno proširile u komercijalnoj proizvodnji (James, 2001). Najpoznatiji primeri prve generacije transgenih biljaka su one sa transgenom iz bakterije Bacillus thuringiensis, koji tzv. Bt transgenim biljkama (kukuruzu, pamuku, krompiru, itd.) daje sposobnost sinteze toksina efikasnog protiv štetnih insekata (Alstad i Andow, 1995) ili transgeni iz raznih zemljišnih bakterija, koji obezbeđuju selektivnost transgene biljke prema raznim herbi-cidima (Duke, 1996). U drugu generaciju transgenih biljaka spadaju primeri poboljšanog kvaliteta proizvoda (promenjen sastav masti, obogaćivanje vitaminima, itd.) ili "molekularna poljoprivreda" (proizvodnja vakcina i drugih molekula putem tansgenih biljaka).

Živi organizmi rastu i razvijaju se procesom deobe i povećanjem volumena telesnih ćelija. Jedna od osnovnih karakteristika živih bića koja održava kontinuitet života i posle individualne smrti organizma je razmnožavanje. Bespolno ili vegetativno razmnožavanje se zasniva na istim procesima kao rast i razvoj, tj. potomstvo nasleđuje nepromenjenu genetičku informaciju roditelja. Za polno razmnožavanje su potrebne muške i ženske polne ćelije koje se u procesu oplođenja spajaju, formirajući naslednu osnovu potomstva, koja je kombinacija nasledne osnove roditelja. Za više životinje i čoveka je karakteristično polno razmnožavanje i odsustvo vegetativne reprodukcije. Telesne ćelije viših životinja i čoveka u procesu diferencijacije gube sposobnost ponovljene regeneracije ćele individue već u stadijumu ranog embrionalnog razvoja, a samim tim i sposobnost vegetativnog razmnožavanja. Kloniranje, kao savremena biotehnološka metoda, primenjujc se u cilju obezbeđivanja potomstva istovetne genetičke konstitucije kakvu poseduju klonirani roditelji koji se inače vegetativno ne razmnožavaju. Obično se radi o prethodno genetički modifikovanim životinjama koje treba razmnožiti u dovoljnom broju, kao genetički istovetne "kopije". Najpoznatiji primer takvog kloniranja je ovca Doli. Saopšteni su podaci i o uspešnom kloniranju različitih vrsta životinja (npr. miša, mačke). Kloniranje je, navodno, uspešno primenjeno i kod čoveka.

(preuzeto sa net-a)

- Mišljenja sam da naučnicima treba omogućiti da svoja naučna dostignuća u ovim oblastima primenjuju u lečenju. Iako ove metode lečenja još uvek nisu skroz istražene i potvrđene, osobama koje pate od neizlečivih i progresivnih obolenja svaka metoda koja im može doneti poboljšanje zdravstvenog stanja, usporenje napredovanja bolesti ili izlečenja je dobrodošla. Pri "omogućavanju primene ovih metoda lečenja" mislim na dobrovoljni pristanak obolelog i porodice na podvrgavanje ovim vrstama tretmana. Oboleli bi na ovaj način ulili sebi i porodici nadu da imaju šansu, borili bi se protiv bolesti, a naučnici bi u realnim uslovima mogli da primene svoja znanja i praktično potvrde svoje rezultate. Jer testiranje u laboratorijskim uslovima i na životinjama-zamorcima su jedno, a praktična primena znanja na ljudskom biću je realna situacija i nešto sasvim drugo.

[Lillith]

Genetski inzenjering ne treba sputavati ali treba svakao poraditi na etici da ne bi doslo do zloupotrebe

[eboye]

samo da ne padne u ruke politicara i vojske ...

[morrib]

A šta ako je već davno u rukama političara i vojske, i to onaj deo koji ide u najgorem pravcu za čoveka,nadajmo se da im neće uspeti ( setite se zloglasnog dr. Mengelea), međutim za klasično civilno sam za.

[Aca1983]

Na pitanje sta mislim o genetickom inzinjeringu, odgovoricu da podrzavam sve napore koji se cine u ovoj oblasti nauke, i zeleo bih da istrazivackim projektima te oblasti , Ministarstva za Nauku daju vise novca kako bi mogli prouciti sve koristi i primeniti ih za dobrobit covecanstva. Verujem da se svaki od naucnika i istrazivaca drzi osnovnog nacela, da sve radi samo u svrhe dobrobiti covecanstva, a nikako protiv njega. A za zloupotrebe, nadajmo se da ih nece biti. Kao sto „Lilit” kaze: „poradimo na etici da ne bi doslo do zloupotrebe”.

PS: Nekim slucajem, se (na studijama) bavim izucavanjem genetickog inzinjeringa i njegove primene u oblasti biljaka , pa cu za one koji zele da saznaju nesto vise o tome dati malo duzi odgovor koji sad sledi:

Geneticki inzinjering predstavlja grupu labolatorijskih tehnika kojima se na molekularnom nivou menja struktura DNA , tako da se dobijaju nove kombinacije sekvenci i gena. U zavisnosti od toga koji se deo genetičkog materijala prenosi razlikuje se: genski, hromozomski, genomski inženjering.

U prvom se manipuliše genima, u drugom hromozomima, a u trećem celim garniturama hromozoma. Npr. u oplemenjivanju bilja geneticki inzinjering omogucava dobijanje geneticki modifikovanih „GM” sorti, sa povoljnim osobinama koje se klasicnim putem ne mogu ugraditi. U gajene biljke unose se osobine donora (tj.roditelja ciji gen uzimamo) koji su cesto taksonomski udaljeni (nesrodne vrste biljaka, zivotinja). Osobine se ugradjuju i od blizih srodnika, sto bi povratnim ukrstanjem trajalo godinama, dok se transferom gena zavrsava u toku iste godine.

Osnovne etape rada u genetickom inzinjeringu su:

1.Izolovanje pozeljnog gena iz donora
2.Kloniranje pozeljnog gena
3.Transfer gena u celiju ili tkivo recipijenta
4.Kultura celija i tkiva, i
5.Kontrola prisutnosti i ekspresivnosti unesenog gena.

Da ne duzim pricu predaleko, tako sto bih svaku od ovih pet etapa ukratko objasnjavao, osvrnucu se samo na jednu - to je kultura tkiva. Kultura tkiva je metod gajenja protoplasta, celija, tkiva i organa u asepticnim uslovima kojim se dobija vegetativno reprodukovano potomstvo (mitotickim deobama).

Regeneracija „in vitro” (u labolatoriji) moguca je procesima:

mikropropagacije,

somatske embriogeneze

i organogeneze.

Mogucnost razvoja celog organizma iz pojedinih celija oznacava se kao Totipotentnost. Ona odlikuje samo pojedina tkiva kao sto su meristemska tkiva. Procesi embriogeneze i organogeneze mogu biti direktni ili indirektni. Kod direktnih se odmah na eksplantatu pojavljuju embrioni ili pojedini organi, a kod indirektnih prethodno se javlja faza proliferacije, odnosno dediferencijacije celija eksplantata u kalusno tkivo.

Takvo tkivo se dalje uzgaja na hranjivoj podlozi koja sadrzi agar (koji daje cvrstinu), mikro i makroelemente (tj. neorganske soli), vitamine,...., i hormone rasta. Od hormona rasta najcesce se koriste auksini (koji kod biljaka izazivaju porast korena), citokinini (koji izaziva rast vegetativnog vrha), i ....(giberelini, zeatin, ...). No, svaka vrsta eksplantata ima specificne zahteve koje treba uskladiti. Posle postavljanja eksplantata na sterilnu podlogu , potrebno je stvoriti odgovarajuce uslove: Temperaturu, intenzitet i jacinu osvetljenosti, odnos duzine dana i tame,..., relativnu vlaznost (obicno se potrebna vlaznost dobija gajenjem u elnermajerima ili epruetama koje su zatvotrne).

Kad se razviju organi, otvaraju se posude, i prebacuju se u stvarne uslove (in vivo). Kultura tkiva ima veliki znacaj, zato sto je od jednog organizma moguce dobiti na hiljade klonova. Ona je odlicna za odrzavanje germplazme. Moram napomenuti da mene licno vise plasi pojava smanjenja genetske varijabilnosti, i ne dovoljno obracanje paznje svih nas na cuvanje germ-plazme koju svakog dana sve manje i manje imamo i ne povratno gubimo usled nestanka pojedinih vrsta.

Broj stanovnika se stalno povecava, a povrsine zemljista se stalno smanjuju (zbog izgradnje saobracajnica, gradjevinskih zona, industrijskih zona,...), tako da je proizvodnja hrane postala problem. Plus, na sve to, danas se sve gleda kroz prokleti novac, pa je mnogima proizvodnja klasicnih hibrida postala skupa (jer zahtevaju intenzivne uslove gajenja, redovnu zastitu od bolesti i korova,itd.).

Da bi se sve to izbeglo, stvorene su sorte geneticki modifikovane. One daju relativno visoke , a sto je jos bitnije stabilne prinose cak i u losijim uslovima. Poseduju ugradjene gene za otpornosti na: patogene (tj. organizme koji izazivaju patoloske procese ili bolesti), insekte, teske metale,...Npr. GM sorta poseduje gen za Bt protein koji deluje kao insekticid (izoluje se iz odredjenih sojeva bakterije Bacillus thurigensis). Ovaj protein je toksin u crevnom taktu insekata, jer se vezuje za receptore na povrsini srednjeg creva, i blokira funkciju crevnog epitela. Takodje postoje i geni za otpornost na herbicide, koji ako ih biljka poseduje omogucavaju manje okopavanja, vec jednostavno prskate herbicidima , i njima suzbijete sve sto vam smeta od korova.Itd.

Kultura tkiva kao nerazdvojivi deo genetickog inzinjeringa je osnov za fuziju protoplasta, odnosno stvaranje somatskih hibrida izmedju srodnih i nesrodnih vrsta. I na kraju, moram reci da sam naveo samo delic koristi genetickog inzinjeringa (i kulture tkiva). Samo jos da napomenem, da se kulturom tkiva dobija potpuno zdrav i bezvirusni materijal, i da su nebrojene mogucnosti njene primene kako u biljnom tako i u zivotinjskom svetu (a i izmedju-kombinovati biljne i zivotinjske gene). Znaci GI je vec doneo dosta koristi, a siguran sam da ce u buducnosti doneti i jos vise , narocito ako jos napomenem da se upotrebom ovih metoda mogu spreciti i leciti i brojne bolesti coveka. A tek smo na pocetku, jos se ni zahuktali nismo....

[morrib]

Daljim razvojem nauke i istraživanjem u sveri genetskog inženjeringa, čovečanstvo je dobilo mnogo.Dalji tok istraživanja i primene dobijenih rezultata svakako će olakšati i otkriti mnoga rešenja za unapređenje i poboljšanje kako biljne i životinjske proizvodnje, tako i unapređenje i poboljšanje načina izlečenja mnogih bolesti koje opterećuju zdravlje savremenog čoveka. Unapređenje proizvodnje a u cilju ishrane ljudi i životinja za sada je dalo mnogo više dobrih rezultata, ali su izbile i negativne posledice, koje su za sada uočene i otklanjaju se na razne načine. O skrivenim posledicama još će mo videti, no nadam se da na dalji vremenski period neće biti neprijatnih iznenađenja. Jedno pada u oči nama laicima, koji se ne bavimo sa time, pogotovu nama starijim generacijama. Svi smo uočili da deca koja su kroz razne oblike ishrane koristila i genetski modifikovanu hranu, bilo kroz dobijene proizvode, najčešće, i direktnim konzumiranjem, da vrlo rano polno sazrevaju. Najčešće se to uočava kod ženske dece koja maltene već sa završenim četvrtim razredom osnovne škole izrastaju fizički već u oformljene devojke. Dali taj fizički razvoj prati i psihički, mislim da ne, pa se tako javlja problem seksualnosti kod maltene dece, u smislu godina. Razvoj nauke u pravcu genetskog inženjeringa sigurno neće stati, uliva poverenje sve rigoroznija kontrola u svetu, gde dobro razvijene zemlje još nisu podredile dobit u odnosu na štetu. A dalje videćemo!

[HLEBmaster]

Najčešće se to uočava kod ženske dece koja maltene već sa završenim četvrtim razredom osnovne škole izrastaju fizički već u oformljene devojke.

Mislim da se ovde ne radi iskljuchivo o problemu genetski izmenjene hrane (uslovno recheno)... Pored toga shto smo krupniji i vishlji od svojih predaka i zbog veche raznovrsnosti ishrane, hormoni su ono shto doprinosi brzem sazrevanju i izrazitijem rastu. Hormonski preparati se koriste i za brzi rast stoke i zzivine i to svakako posle dospeva u chovechiji organizam, narochito ako se koristi neumereno. Ako je zzivotinja genetski "izmenjena" tako da ima vishak hormona rasta, to onda mozda moze uticati na nas. Ne zaboravimo da su hormoni kao i geni prirodno u sastavu svakog zivog bicha i da ih mi svakodnevno unosimo kako sa genetski modifikovanom hranom tako i sa obichnom.

Na nama neche izrasti dzemper ma koliko ovchetine pojeli, medjutim ako je meso nafilovano veshtachkim steroidima i slichnom "hemijom" to che svakako uticati na nash organizam ako se unosi u duzzem vremenskom periodu, tako da chemo imati posledice kao i da smo hemiju unosili neposredno...

Takodje, unoshenje genetski izmenjene soje, kojoj je ubachen gen koji je chini otpornim na insekte ili je chini da sija u mraku neche nas nachiniti otrovnim za komarce niti nam ukinuti potrebu za dodatnim izvorom svetla... Ali, ako joj je ubachen gen kikirikija iz nekog razloga, koji chini da soja proizvodi odredjene proteine na koje smo alergichni, to vech mozze biti prilichno opasno...

[Lilith_021]

Genetski inzenjering ne treba sputavati ali treba svakao poraditi na etici da ne bi doslo do zloupotrebe

Ovim se moje znanje domaceg i sveckog genetskog inzenjeringa iscrpljuje.

[bagy]

.....suvišno je napisati bilo kakav komentar na ovako profesionalno sročeni tekst! Ulogirala sam se s željom...da stupim u kontakt s osobom...koja je ovu temu odradila...Nadam se da ne tržim puno...�???