Isahara kaže:
Razmišljam koji tačno deo da citiram, kako bih predstavila knjigu, pa se odlučih za sledeće redove:
"Naši lekovi su duboki mir i kvalitet života. Nije vam to kao s one strane ograde: nema razloga da se poludi. I još obavezno sport, mondenske šetnje i ljubavne intrige za održavanje tonusa. Uzgred, ovih dana smo probali šok terapiju, ali, priznajem, neuspešno, preterali smo sa dozom. Izjutra smo podelili sveže novine, a uveče prikazali vesti. Mislili smo da će mnogi tražiti da izađu na slobodu, pojuriće napolje iz klinike, a ono! - lekar odmahnu rukom. - Cele noći niko nije spavao, a ujutru je na vandrednom sastanku odlučeno da se šok terapija zabrani kao akt ponižavanja ličnosti. Najuzbuđeniji su čak hteli da prijave Ujedinjenim nacijama kršenje Deklaracije o pravima čoveka. Odučili su da otkažu godišnji maskenbal, i za ušteđen novac da nadzidaju ogradu i postave pse..."
Ipak evo stručnijeg opisa knjige:
"Protagonisti se pojavljuju u različitim vidovima, u različito vreme, u okviru istorije i van nje, kako već Dežnjev zamišlja borbu između dobra i zla kao utakmicu koja se igra po dobro utvrđenim pravilima sovjetske birokratije prožete elementima hrišćanske teologije, slovenske kosmologije, istočnjačkog misticizma i klasičnog stoicizma. Dok su Dežnjevljevi upadi u religioznu filozofiju ponekad vrlo jednostavni, njegovo pozivanje na unutrašnji život staljinističke Rusije kojom objašnjava uvrnutost sveta, odiše lukavim humorom. Ovakvom grotesknom, metaforičnom i fantastičnom slikom sveta u kojoj su Operativci Odeljenja mračnih sila za tajne operacije jezovita a zapravo plašljiva bića sa šapama, Dežnjev nam sugeriše da je svet mehanizam, velika mašina u kojoj je svako nevažno stvorenje koristan i iskoristljiv zupčanik."
Humor nije toliko lukav, i podseća me na....mada ipak neka mi se celokupno mišljenje formira nakon pročitane knjige.
Citat
)
.
) dok nisam zatvorila stranice ''Konstantinovog raskršća'' od Dejana Stojiljkovića.
